Stampedo Miloševićevih kadrova i prevrednovanje petooktobarskih tekovina

23 Oct 2017

"Spram glavnih protagonista Vučelić i Bojić su logičan nastavak takve politike"

Da je bilo lustracije ne bi se vra?ali kadrovi iz režima Slobodana Miloševi?a – ocena je koja se sve ?eš?e ponavlja u delu javnosti. Da li se, ipak, samo time može objasniti povratak nekadašnjih perjanica Miloševi?evog režima na razne položaje, od Vlade preko medija, pa sve do bolnica?

“Ako je 5. oktobar bio neuspešan pokušaj revolucije, ovo je o?ito vrlo uspešan pokušaj restauracije”, kaže novinar i profesor Dinko Gruhonji?.

Nekadašnji funkcioner JUL-a Milovan Boji? osta?e upam?en kao ministar zdravlja u vreme Miloševi?evog režima koji je 2000. godine po zdravstvenim ustanovama, pred televizijskim kamerama, postrojavao lekare i medicinsko osoblje. Nedavno je imenovan na predlog Ministarstva zdravlja za direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, ?iji je direktor bio i tokom devedesetih godina.

Milorad Vu?eli?, koji je bio generalni direktor Radio-televizije Srbije (RTS) u periodu u kom je taj medij ostao upam?en po huškanju gra?ana na rat, te obmanjivanju javnosti, dakle u devedestim, imenovan je za vršioca dužnosti glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista “Ve?ernje novosti”.

Premijerka Ana Brnabi?, koja je na to mesto došla kao ekspertski a ne strana?ki kadar, krajem juna je predlažu?i sastav svog kabineta u Vladu uvela i jedno od lica Miloševi?eve Socijalisti?ke partije Srbije, Gorana Trivana, postavivši ga za ministra za zaštitu životne sredine.

No, možda najdrasti?niji primer stiže ovih dana kada ministar odbrane Aleksandar Vulin, tako?e nekada jedan od najbližih saradnika Mirjane Markovi?, najavljuje da ?e general osu?en pred Haškim tribunalom Vladimir Lazarevi? predavati, tj. prenositi svoja iskustva na Vojnoj akademiji.

“Spram glavnih protagonista na politi?koj sceni Vu?eli? i Boji? su potpuno logi?an nastavak takve politike, tu ne treba imati nikakvih iluzija”, kaže Gruhonji? objašnjavaju?i da nije ništa drugo ni o?ekivao nakon izbora 2012. godine i povratka na vlast nekadašnjih radikala Vojislava Šešelja – Aleksandra Vu?i?a i Tomislava Nikoli?a, a Miloševi?ev socijalista Ivice Da?i?e još odranije.

Nakon odluke o imenovanju Boji?a premijerka Ana Brnabi? poru?ila je da razume politi?ke kontroverze, ali da se isto tako “pri?alo da je u njegovo vreme od kardiovaskularnog instituta Dedinje napravljena jedna od najboljih evropskih bolnica”. Dok je na pitanje novinara da li neko ko je osu?en za ratne zlo?ine treba da predaje budu?im oficirima, odgovorila da ne?e ulaziti u tu temu.

Kod ovakvih i sli?nih imenovanja iznova se u delu javnosti javi žal za lustracijom koja, za razliku od isto?noevropskih zemalja nakon pada komunizma, u Srbiji posle petooktobraske promene režima nije sprovedena.

Tako recimo, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad ?anak, smatra da je “bilo lustracije, Aleksandar Vu?i? ne bi bio danas predsednik i ne bi bio uopšte u politici, ne bi bio ni Tomislav Nikoli?, niko od njih”.

Me?utim, aktuelno imenovanje kadrova Miloševi?evog režima ne bi spre?io ni Zakon o lustraciji da je primenjivan jer je na osnovu tog zakona, koji više ne važi, vreme za koje je nekome zbog kršenja ljudskih prava mogla biti uskra?ena javna funkcija bilo ograni?eno na pet godina.

Formalno-pravno sa stanovišta zakona imenovanje tih ljudi bi bilo mogu?e, kaže Vesna Raki? Vodineli?, profesorka prava u penziji i ?lanica nekadašnje Komisiju za lustraciju koja nikada nije zaživela.

“Ali sadržinski gledaju?i, da se politi?ka scena kod nas druga?ije razvijala, tj. da su se stvorili uslovi da se onemogu?i vra?anje onih istih ili u osnovi istih, koji su 90 godina huškali na rat, pozdravljali rat, gušili ljudska prava, krali izbore, dakle, da se desilo to što se nije desilo sa tim demokratskim razvojem Srbije, onda verujem da bez obzira na bilo koji zakon oni ne bi bili u prilici da te svoje funkcije zauzmu”, ocenjuje Raki? Vodineli?.

Šta gra?ani kažu o povratku starih kadrova, poput ovih najsvežijih imenovanja?

“To ne treba vezivati za režim, nije u pitanju režim nego je u pitanju moral i odgovornost za rezultate”, smatra Slavka Nedeljkovi? iz Beograda.

Za njenog sugra?anina Slobodana ?ur?evi?a ovakva imenovanja su, pak, prst u oko.

“Ali šta vas ?udi kad je Vulin tamo gde je, kad su šoferi ministri, on je bar doktor. Mislim katastrofa, ali ajde bar je doktor”, kaže ?ur?evi?.

Slavka Nedeljkovi? je protiv vra?anja ljudi na vode?e funkcije koji imaju bilo kakvu mrlju koja je dokazana. Ona misli da treba da se bave svojom strukom.

Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, u javnosti poznatiji kao Zakon o lustraciji, koji je spadao u mekše lustracijske zakone na snagu je stupio 2003. a prestao da važi 2013. godine bez da je bio primenjivan.

Formalno-pravno gledano zbog toga što Komisija nikada nije imala potpuni sastav jer tadašnja opozicija, stranke Miloševi?evog režima, nisu delegirale jednog ?lana u tu komisiju. Ali suštinski razlog je ležao u tome što nije bilo politi?ke volje, kaže profesorka Vesna Raki? Vodineli?.

“Što nije bilo mogu?nosti otvaranja dosijea politi?kih i tajnih policija. Znate da je uredba važila neko vreme, a onda je Ustavni sud stvaio van snage zato što je bila uredba a nije bio zakon, a zakon o otvaranju dosijea nikad nije bio donesen. I ono što je u samoj srži stvari, u vreme kada je Zakon o lustraciji donesen i dok je važio tadašnja politi?ka elita, bez obzira što je na drugoj strani od sadašnje, i ve?i broj gra?ana nikad to nisu suštinski podržavali”, navodi Raki? Vodineli?.

“Lustracija se još shvata kao odmazda”

No, da lustracija može biti uspešna kad postoji volja za njeno sprovo?enje pokazuje primer iz Isto?ne Nema?ke gde je, kaže profesorka Raki? Vodineli?, ova mera najdoslednije sprovedena.

“To se ose?a i dan-danas. Ali to je tamo bilo mogu?e zbog toga što su oni mogli da zamene dosta veliki deo, recimo, sudijskog kadra, zna?i ne samo usko politi?kog, ?ak i nastavnika u školama i na univerzitetima jer se tu govori istim jezikom. Imali su neku vrstu ‘rezervoara’ u zapadnom delu Nema?ke”, objašnjava Raki? Vodineli?.

I pored toga što se prethodni pokušaj neslavno završio, glasovi koji prizivaju lustraciju ipak nisu potpuno utihnuli. No, profesorka Vesna Raki? Vodineli? prime?uje.

“Ja se bojim da se lustracija kod nas još shvata kao odmazda a ne kao jedna pravna mera preventivnog karaktera koja podrazumeva vo?enje odre?enog postupka i utvr?ivanje povrede ljudskih prava i onda tek na osnovu toga izricanje jedne individulane zabrane za svakog ?iji se slu?aj ispituje da odre?eno vreme ne sme biti na javnim funkcijama”, zaklju?uje Raki? Vodineli?.

U me?uvremenu, ne samo da se kadrovi bivšeg režima vra?aju nego dolazi i do prevrednovanja tekovina petooktobarskih promena. Tako se sve ?eš?e krivci iz redova vlasti 90-ih za sunovrat zemlje proglašavaju žrtvama, demokratski potencijal promena naziva nasilnom smenom vlasti i sli?no.

Se?aju?i se svojih i o?ekivanja mnogih gra?ana iz 2000. godine Beogra?anin Slobodan ?ur?evi? sumira krajnji rezultat.

“Da bismo doživeli jedan veliki šamar 5. oktobra, u stvari 6. oktobra koji je presko?en u kalendaru, i da bi sada, 17 godina posle toga, kao jedan bumerang se to sve vratilo nazad. I da su nas u me?uvremenu, oni za koje smo izlazili na ulice, prodali”, rekao je ?ur?evi? u izjavi za RSE.

Da li zato što nije bilo lustracije, tek na klju?nim pozicijama u državi su upravo ljudi koji su vodili državnu politiku i u režimu Slobodana Miloševi?a.

Danas su oni reprezenti druga?ije politike ali i izloženi, u malo preostalih nezavisnih medija, proveravanju koliko su se udaljili od svojih nekadašnjih pozicija.

(Radio Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!