Šta se može protestima protiv Trampove imigracione politike?

02 Jul 2018

Privatni zatvori imaju najviše koristi od Trampove imigracione politike

Širom Sjedinjenih Država tokom vikenda su održani masovni protesti protiv imigrantske politike američkog predsednika Donalda Trampa pod nazivom “Porodice trebaju biti zajedno”.

Stotine hiljada demonstranata izašli su na ulice širom SAD u znak protesta zbog razdvajanja dece od roditelja imigranata na američko-meksičkoj granici, zahtevajući od administracije predsednika da u najkraćem roku omogući ponovno spajanje imigrantskih porodica, a neki su zahtevali i ukidanje Agencije za migracije i carine (ICE), koja se našlu u centru pažnje zbog tretmana imigrantskih porodica.

Više od 700 marševa održano je u subotu, uglavnom u gradovima prijateljski nastrojenim prema migrantima kao što su Los Anđeles i Njujork, ali i u konzervativnom regionu Apalačija i u Vajomingu, javili su američki mediji.

Svetski mediji su analizirali zahteve demonstranata, a neki su preneli i stavove imigracionih aktivista i stručnjaka koji su izneli svoje poglede na uzroke imigrantske krize i moguće načine njenog rešavanja.

Ukidanje agencije

Zahtevi za ukidanje ICE su velika greška, smatra Džulijan Zelizer, politički analitičar CNN-a.

Zelizer smatra da iako je fokusiranje na ICE izuzetno važno a raspuštanje agencije može biti najbolja politička odluka, to nosi ogromne kratkoročne političke rizike za demokrate na izborima za Kongres u novembru:

“Pokretanje javne rasprave o apstraktnom birokratskom telu i potreba za reorganizacijom vlade moglo bi lako ugasiti žar koji je bio očigledan na ulicama Amerike u subotu. Takođe može skrenuti pažnju sa samog predsednika.”

CNN dodaje i da američki predsednik već ovo koristi kao izazov da kaže republikancima koji snažno podržavaju njegovu politiku da opoziciju čine ekstremisti koji ne žele bilo kakvu bezbednost na granici.

“Liberalna levica, takođe poznata kao Demokrate, želi da se oslobodi ICE-a, koji radi fantastičan posao, i želi otvorene granice. Kriminal bi bio beskrajan i nekontrolisan!” tvitovao je Tramp, a prenosi CNN.

Zelizer na kraju poručuje da fokusirajući se na ukidanje ICE, a ne na okončavanje Trampove politike razbijanja porodica, demokrate verovatno rade tačno ono što predsedniku treba da nastavi da ispunjava svoj plan.

Privatni zatvori

Privatni zatvori imaju najviše koristi od Trampove imigracione politike, piše u autorskom tekstu za Vašington post Aleksandra Levi iz Pravnog centra za trgovinu ljudima, koja pojašnjava da dva najveća privatna zatvorska preduzetnika u Sjedinjenim Državama, GEO Group i CoreCivic, smeštaju hiljade pritvorenika imigranata širom zemlje u svoje objekte.

“Ove korporacije se sada suočavaju sa tvrdnjama da one prisiljavaju imigrante da rade bez naknade u njihovim objektima”, kaže Levi.

Ona podseća da su dva stanovnika San Dijega, Silvester Ovino i Džonatan Gomez, izneli takve tvrdnje.

“Ovino i Gomez tvrde da su u nekoliko navrata u periodu od 2005. do 2015. godine bili zatvoreni zbog kršenja imigracionih propisa u Otai Mesa centru za pritvor, koji je vodio CoreCivic. Tvrde da je njih i druge zatvorenike tokom pritvora CoreCivic prisilio da ribaju kupatila, peru prozore i čiste druge delove objekta, sve pod pretnjom fizičkog ograničenja i samice”, stoji u tekstu.

Levi ocenjuje da, ukoliko su ti navodi tačni, obe kompanije krše savezne zakone o trgovini ljudima koji zabranjuju prinudni rad i služenje.

Ona zaključuje da je izvršni memorandum američkog predsednika o dupliranju broja imigracionih pritvora u Sjedinjenim Državama bio dobra vest za zatvorske kompanije:

“Ali tužbe pokazuju da se ova dobit ostvaruje preko leđa imigracionih pritvorenika i njihovog prisilnog rada. I prinudni rad, čak i u zatvoru, predstavlja zločin.”

Migracione klimatske promene

Za Njujork Tajms o migracionoj politici piše Loren Markham, autorka knjige “Razdvojena braća: Dva mlada migranta i stvaranje američkog života”, koja navodi da je prošle godine putovala u južnu Gvatemalu, jednu od zemalja iz koje dolazi najveći broj imigranata u Sjedinjene Države.

“Jasno je zašto ljudi odlaze: Gvatemala je zemlja koja je preplavljena političkim sukobima, endemičnim rasizmom protiv starosedelaca, siromaštvom i, sve većim nasiljem bandi,” piše Markham u tekstu, ali i dodaje da postoji još jedna, manje poznata dimenzija ove migracije:

“Suša i porast temperature u Gvatemali otežavaju ljudima da zarađuju ili čak i prežive.”

“Ako predsednik Tramp stvarno želi da spreči ‘nelegalne’ migracije u Sjedinjene Države u dužem vremenskom periodu, bolje da ozbiljno shvati klimatske promene. Trampova administracija može da nastavi da kasapi Agenciju za zaštitu okoline i da se izruguje nad globalnim naporima za zaštitu klime. Ili može odgovorno da radi kako bi pokušao da spreči međunarodnu migraciju tako što će staviti akcenat na zagrevanje planete. Ne može i jedno i drugo.“

Gorka migrantska nagrada

Nisam gubitnik, ali istina je da nikada ne dobijam ništa, i zato sam šokirana što sam tokom vikenda u centru Menhetna dobila priznanje za migrantsko dostignuće “Aleksander Hamilton”, piše za Gardijan komičarka i imigrantkinja u SAD Mejv Higins.

“Amerikanci koji dodeljuju nagrade imigrantima čine tako lep i važan čin, mogla bih da plačem. Mogla bih da plačem zbog mnogo čega. Vrele suze besa kreću svaki put kad vidim ranjenu sirijsku bebu na vestima i zapamtite da je sirijskim bebama zabranjeno da uđu u ovu zemlju,” navodi Higins.

Ona dodaje da je Amerika već tvrđava.

“Svakog dana sam zahvalna za svoj život ovde, i ponašam se u skladu sa pravilima kampa da ovo mesto ostavim boljem nego što sam ga našla… Uprkos opsesivnim pokušajima predsednika Trampa da poveže kriminal i imigraciju, brojevi se ne povećavaju. Imigranti počine manje zločina nego ljudi koji su ovde rođeni.”

Autorka na kraju zaključuje da je to možda zato što migranti ne kampuju u Americi kao da su tu privremeno, već ulažu u SAD.

“Često se dešava da smo ostavili čitav život iza sebe, a naša budućnost je isprepletana. Trudimo se da volimo ovu zemlju. Iako to može izgledati kao vapaj očaja, osećamo da je to neophodno,” poručuje Higins.

(Radio Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!