Šta nama kriza može, šta nam sme?

09 Aug 2011

Eventualna nova globalna kriza bi na Srbiju mogla ostaviti posledice slične prethodnoj. Ekonomisti imaju podeljeno mišljenja o tome koliko bi posledice bile jake a vlasti nemaju nikakav pripremljen scenario za odbranu, kao ni dosad.

Sa zahuktavanjem dešavanja na svetskim finansijskim tržištima posle obaranja rejtinga SAD, po?ela su i licitiranja naše javnosti kako ?emo mi u tome pro?i. Sli?no kao pre tri godine, u osvit velike hipotekarne, a potom i svetske finansijske krize, doma?i stru?njaci daju ocene da li ?e i kako to sve da se odrazi na Srbiju.
I dok indeksi na svetskim tržištima kapitala padaju ve? danima, a ?elnik Evropske centralne banke priznaje da je na pragu kriza najve?a od one posleratne 1945. godine, ovdašnji ekonomisti nisu saglasni da li ?e taj uticaj biti direktan ili posredan ili da li nam više škodi autohtona ili uvezena kriza. Ekonomista Ljubomir Madžar ocenio je da posledice poslednjih dešavanja na svetskim berzama ne?e biti duboke i dalekosežne, a pogotovo što se ti?e njihovog uticaja na Srbiju.

“Berza je živ organizam, ona nikad ne miruje, ve?ito vibrira, pulsira i ovo što se sada desilo deo je toga pulsiranja, nekad su te oscilacije ve?e, nekad su manje, ali mislim da nema ništa dramati?no ni u toj najnovijoj promeni, i takodje ne o?ekujem nikakve posebne posledice po Srbiju”, istakao je Madžar.
“Moja je procena da nema razloga za neko veliko uzbu?ivanje, kao što ni ova prethodna kriza nije bila onoliko duboka i velika kao što se o?ekivalo i kao što to još uvek neki tvrde i karakterišu”, precizirao je on.
Prema re?ima Madžara, zemlja koja ho?e da se zaštiti od kolebanja i udara sa svetskog tržišta treba da se okrene ekonomskoj samodovoljnosti, “ali time bi bila osu?ena na ekonomsko vegetiranje i takore?i kona?nu propast”.

Imamo mi našu krizu, malo li je…?

On je ocenio i da posle 2008. godine Srbija nije “stradala” prevashodno zbog uticaja svetske ekonomske krize, “ve? zbog naše autenti?ne krize, zbog toga što je naš razvoj dugoro?no neodrživ, što se zasnivao na kratkoro?nim razvojnim impulsima, kao što su prihodi od privatizacije, i prilivi od zaduživanja, i kad se oni iscrpe, onda naravno dolaze teža ekonomska vremena”.
“Nama bi kriza došla nezavisno od svetske krize, a svetska kriza je nešto dodala, ali nipošto onako mnogo kao što to veliki deo javnosti ceni i veruje”, zaklju?io je Madžar.

Pad kreditnog rejtinga SAD i pad indeksa na svetskim berzama je veliki problem za svetsku privredu, koji nema direktnog uticaja na srpsku ekonomiju, izjavio je samostalni saradnik u Odboru Privredne komore Srbije za bankarstvo i osiguranje Vladimir ?or?evi?.
On je istakao da je najbitnije da ne do?e do povla?enja stranog kapitala iz Srbije i izrazio o?ekivanje da se to ne?e dogoditi.
Kako je objasnio ?or?evi?, aktuelna dešavanja na svetskoj ekonomskoj sceni mogu indirektno da uti?u na srpsku privredu kroz smanjenje direktnih stranih investicija i poskupljenje kapitala.
Tako?e, srpska privreda je izvozno orijentisana i ako se dogodi recesija u svetu pada?e kupovna mo?, ali i tražnja za srpskim proizvodima na me?unarodnom tržištu, rekao je on.?or?evi? smatra da treba pratiti kako ?e se razvijati trenutna situacija u svetu i u skladu sa tim da li država treba da preduzme odredjene mere kao što je to bilo krajem 2008. godine.
Prošli put je bila dobra reakcija vlade i Narodne banke Srbije koja je rezultirala Be?kim sporazumom sa bankama da ne povla?e novac iz Srbije, dodao je on i izrazio o?ekivanje da se to ni sada ne?e desiti.

I dobro i nije, zavisi od ugla gledanja

Ekonomista Goran Nikoli? ocenio je da je tehni?ki gledano, recesija na zapadu, koja bi definitivno uticala na Srbiju, malo verovatna zato što bi trebalo da se desi pad bruto doma?eg proizvoda u tre?em i ?etvrtom kvartalu, što se u tre?em kvartalu teško može desiti jer sadašnji rezultati to ne nagoveštavaju.On je ukazao da postoji nekoliko kanala kojima bi se nepovoljna dešavanje na svetskom tržištu mogla preneti u Srbiju – putem smanjenja uvozne tražnje, pada cena srpskih izvoznih proizvoda, pada priliva investicija.
Prema njegovim re?ima, ono što bi bio najve?i udar na Srbiju jeste eventualni pad uvozne tražnje u zemljama sa kojima ima najve?u razmenu, odnosno izvoz, a to su na zapadu Italija i Nema?ka, susedne zemlje su tako?e zna?ajni partneri, a one su opet pogo?ene kao i Srbija krizom.
Nikoli? je ukazao na pad cene sirovina na svetskom tržištu u proteklim danima, što ima dvostruke posledice na Srbiju – s jedne strane je dobra stvar da pada cena uvoznih sirovina, nafte , što smanjuje odnosno cenu koju pla?amo za uvoz, a s druge strane mi smo zemlja koja ima jaku metalurgiju i izvozi bakar, gvož?e, ?elik, tako da ?e to pogoditi naš izvoz.
S druge strane pada cena hrane i to je s jedne strane olakšavaju?e za gra?ane, me?utim, mi smo zemlja ?iji je izvoz hrane veoma zna?ajan, preko petine ukupnog izvoza, tako da je taj uticaj dvostruk, rekao je on.
Nikoli? je napomenuo i da su dva mogu?a kanala uticaja putem bankarskog sektora, “gde bih posebno apostrofirao Italiju , ?ije banke drže petinu tržišnog u?eš?a u Srbiji i koja je ju?e spasavana direktnom intervencijom Evropske centralne banke putem kupovine njenih obveznica”, kao i putem priliva investicija.
“?injenica je da se strani investitori zaduže kada ho?e da ulažu u Srbiju, pa bi tako mogli do?i u situaciju da ta zaduživanja budu manja zbog krize”, ukazao je Nikoli?.

(B92)

Podelite ovu stranicu!