Šta nama kriza može, šta nam sme?

09 Aug 2011

Eventualna nova globalna kriza bi na Srbiju mogla ostaviti posledice slične prethodnoj. Ekonomisti imaju podeljeno mišljenja o tome koliko bi posledice bile jake a vlasti nemaju nikakav pripremljen scenario za odbranu, kao ni dosad.

Sa zahuktavanjem dešavanja na svetskim finansijskim tržištima posle obaranja rejtinga SAD, počela su i licitiranja naše javnosti kako ćemo mi u tome proći. Slično kao pre tri godine, u osvit velike hipotekarne, a potom i svetske finansijske krize, domaći stručnjaci daju ocene da li će i kako to sve da se odrazi na Srbiju.
I dok indeksi na svetskim tržištima kapitala padaju već danima, a čelnik Evropske centralne banke priznaje da je na pragu kriza najveća od one posleratne 1945. godine, ovdašnji ekonomisti nisu saglasni da li će taj uticaj biti direktan ili posredan ili da li nam više škodi autohtona ili uvezena kriza. Ekonomista Ljubomir Madžar ocenio je da posledice poslednjih dešavanja na svetskim berzama neće biti duboke i dalekosežne, a pogotovo što se tiče njihovog uticaja na Srbiju.

“Berza je živ organizam, ona nikad ne miruje, večito vibrira, pulsira i ovo što se sada desilo deo je toga pulsiranja, nekad su te oscilacije veće, nekad su manje, ali mislim da nema ništa dramatično ni u toj najnovijoj promeni, i takodje ne očekujem nikakve posebne posledice po Srbiju”, istakao je Madžar.
“Moja je procena da nema razloga za neko veliko uzbuđivanje, kao što ni ova prethodna kriza nije bila onoliko duboka i velika kao što se očekivalo i kao što to još uvek neki tvrde i karakterišu”, precizirao je on.
Prema rečima Madžara, zemlja koja hoće da se zaštiti od kolebanja i udara sa svetskog tržišta treba da se okrene ekonomskoj samodovoljnosti, “ali time bi bila osuđena na ekonomsko vegetiranje i takoreći konačnu propast”.

Imamo mi našu krizu, malo li je…?

On je ocenio i da posle 2008. godine Srbija nije “stradala” prevashodno zbog uticaja svetske ekonomske krize, “već zbog naše autentične krize, zbog toga što je naš razvoj dugoročno neodrživ, što se zasnivao na kratkoročnim razvojnim impulsima, kao što su prihodi od privatizacije, i prilivi od zaduživanja, i kad se oni iscrpe, onda naravno dolaze teža ekonomska vremena”.
“Nama bi kriza došla nezavisno od svetske krize, a svetska kriza je nešto dodala, ali nipošto onako mnogo kao što to veliki deo javnosti ceni i veruje”, zaključio je Madžar.

Pad kreditnog rejtinga SAD i pad indeksa na svetskim berzama je veliki problem za svetsku privredu, koji nema direktnog uticaja na srpsku ekonomiju, izjavio je samostalni saradnik u Odboru Privredne komore Srbije za bankarstvo i osiguranje Vladimir Đorđević.
On je istakao da je najbitnije da ne dođe do povlačenja stranog kapitala iz Srbije i izrazio očekivanje da se to neće dogoditi.
Kako je objasnio Đorđević, aktuelna dešavanja na svetskoj ekonomskoj sceni mogu indirektno da utiču na srpsku privredu kroz smanjenje direktnih stranih investicija i poskupljenje kapitala.
Takođe, srpska privreda je izvozno orijentisana i ako se dogodi recesija u svetu padaće kupovna moć, ali i tražnja za srpskim proizvodima na međunarodnom tržištu, rekao je on.Đorđević smatra da treba pratiti kako će se razvijati trenutna situacija u svetu i u skladu sa tim da li država treba da preduzme odredjene mere kao što je to bilo krajem 2008. godine.
Prošli put je bila dobra reakcija vlade i Narodne banke Srbije koja je rezultirala Bečkim sporazumom sa bankama da ne povlače novac iz Srbije, dodao je on i izrazio očekivanje da se to ni sada neće desiti.

I dobro i nije, zavisi od ugla gledanja

Ekonomista Goran Nikolić ocenio je da je tehnički gledano, recesija na zapadu, koja bi definitivno uticala na Srbiju, malo verovatna zato što bi trebalo da se desi pad bruto domaćeg proizvoda u trećem i četvrtom kvartalu, što se u trećem kvartalu teško može desiti jer sadašnji rezultati to ne nagoveštavaju.On je ukazao da postoji nekoliko kanala kojima bi se nepovoljna dešavanje na svetskom tržištu mogla preneti u Srbiju – putem smanjenja uvozne tražnje, pada cena srpskih izvoznih proizvoda, pada priliva investicija.
Prema njegovim rečima, ono što bi bio najveći udar na Srbiju jeste eventualni pad uvozne tražnje u zemljama sa kojima ima najveću razmenu, odnosno izvoz, a to su na zapadu Italija i Nemačka, susedne zemlje su takođe značajni partneri, a one su opet pogođene kao i Srbija krizom.
Nikolić je ukazao na pad cene sirovina na svetskom tržištu u proteklim danima, što ima dvostruke posledice na Srbiju – s jedne strane je dobra stvar da pada cena uvoznih sirovina, nafte , što smanjuje odnosno cenu koju plaćamo za uvoz, a s druge strane mi smo zemlja koja ima jaku metalurgiju i izvozi bakar, gvožđe, čelik, tako da će to pogoditi naš izvoz.
S druge strane pada cena hrane i to je s jedne strane olakšavajuće za građane, međutim, mi smo zemlja čiji je izvoz hrane veoma značajan, preko petine ukupnog izvoza, tako da je taj uticaj dvostruk, rekao je on.
Nikolić je napomenuo i da su dva moguća kanala uticaja putem bankarskog sektora, “gde bih posebno apostrofirao Italiju , čije banke drže petinu tržišnog učešća u Srbiji i koja je juče spasavana direktnom intervencijom Evropske centralne banke putem kupovine njenih obveznica”, kao i putem priliva investicija.
“Činjenica je da se strani investitori zaduže kada hoće da ulažu u Srbiju, pa bi tako mogli doći u situaciju da ta zaduživanja budu manja zbog krize”, ukazao je Nikolić.

(B92)

Podelite ovu stranicu!