Srpski fašisti o vojvođanskoj autonomiji

17 Dec 2008

Kakvu nacionalnu, istorijsku, geografsku i kulturnu posebnost ima Vojvodina, zapitao se profesor Čavoški! Pa val…

Nacizam protiv bilo kakve različitostiKakvu nacionalnu, istorijsku, geografsku i kulturnu posebnost ima Vojvodina, zapitao se profesor Čavoški! Pa valjda i slep vidi da su Trstenik i Subotica identični u svakom pogledu, svašta… On je još izrazio protivljenje stvaranju saveta nacionalnih zajednica pri Skupštini Vojvodine, jer će taj savet imati prikriveni veto i kočiće odluke skupštine! Ko o čemu, srpski nacionalisti o vetu i organizovanoj opstrukciji
Dok se u amfiteatru V Pravnog fakulteta u Beogradu u utorak, 16. decembra, potpisivala peticija protiv Nacrta statuta Vojvodine, a za ocenu njegove ustavnosti, sprečavanje ulaska u zakonsku proceduru u Skupštini Srbije i raspisivanje referenduma o statutu na celoj (?!) teritoriji Srbije, prolomio se aplauz upućen već većini dobro poznatim govornicima. Kosta Čavoški (profesor Pravnog fakulteta), Đorđe Vukadinović (Nova srpska politička misao), Vladimir Đurić (profesor privatnog Pravnog fakulteta), u saradnji sa organizatorima (Nomokanon) otvorili su oči prisutnima: novi Nacrt statuta Vojvodine još je jedna stvar koja ugrožava suverenitet Srbije, on „razbija Srbiju i sve što je srpsko”. Čestitam, dobili smo novog neprijatelja.
Ovog puta, taj neprijatelj je preuzeo lica svih svojih prethodnika: on je separatista, rušitelj, pravi svoju državu na teritoriji Srbije, cepa je, pripaja drugim zemljama, on urušava sve što je srpsko, on optužuje Srbiju da mu je kamen oko vrata, on je samo još jedan deo zavere…
Vladimir Đurić ukazao je na pravničke „dileme” koje je izazvao prvi član nacrta statuta: kako Vojvodina može biti označena kao evropska regija i deo Srbije u isto vreme?! Ova prva „secesionistička” odredba izazvala je zapanjujuće dugo objašnjenje, a najoriginalnije tu separatističku težnju prof. Đurić objasnio je na sledeći način: ovde gde piše da je Vojvodina deo Srbije, tačno se vidi da fali reč „trenutno”. Kakva podlost tog neprijatelja, kako li se samo vešto krije!
Potpuno oduševljenje izazvala je izjava već pomenutog profesora koja se odnosi na novu kategoriju građana – Vojvođane. Ko su građani Vojvodine, pita se on, kako oni mogu biti privilegovani dokumentom koji se samo na njih odnosi i njima daje neka posebna prava?! Kaže profesor da se time urušava demokratski poredak i jednakost građana! Valjda Statut Vojvodine treba da se odnosi i na Šumadince… A Ustav Srbije na Švajcarce!
Ako je neko mislio da se pod regionalnom saradnjom u Statutu Vojvodine misli zaista na regionalnu saradnju, naravno da se prevario! Saradnja sa Briselom i evropskim regijama vodiće nužno i saradnji sa NATO, jer „znamo mi ko sve ima sedište u Briselu”. Takođe, postavlja se pitanje kako Skupština Vojvodine može da formira svoju akademiju nauka? Možda je NATO i tu umesao prste… da bi učinio manje važnim i ekskluzivnim titule srpskih akademika.
Ja sam protiv bilo kakve autonomije i kako Vojvodina može da donosi opšte akte (zakone), pa makar i privremeno, rekao je na početku svog izlaganja Kosta Čavoški. Autonomija ima smisla samo u tuđoj državi, dok u sopstvenoj vodi separatizmu! Mađari su svojevremeno Vojvodini dali određeni stepen autonomije (versku, kulturnu, prosvetnu), ali su joj je vremenom i oduzimali, videvši kakva je to ogromna opasnost! Dakle, Mađari su u svojoj državi štitili suverenitet, a to što se danas većina mađarske zajednice u Vojvodini zalaže za autonomiju Vojvodine, možemo tumačiti kao čistu neprijateljsku delatnost!
Moram priznati da mi je uvek bilo sumnjivo da Mađari ne žele autonomiju da im ovakvi uvaženi profesori ne bi više krojili sudbinu, nego da bi se pripojili Mađarskoj… pa sad mi je sve jasno!
Da se pitanja nisu postavljala pismeno i isključivo na ćirilici (?!), verovatno bih pitala profesora Čavoškog da li je i protiv autonomije univeziteta na kojem radi tolike godine. Ako jeste, onda bi trebalo da odbije da u prostorijama fakulteta priča o bilo čemu, sem o Uvodu u pravo sa studentima prve godine. Ničega od onog što smo sinoć čuli nema u programu Ministarstva prosvete ili u Zakonu o visokom obrazovanju. Ili je lepo kada na univerzitetu sami sebi određujemo pravila, studentima naplaćujemo i vazduh koji dišu, ali bi bilo još bolje kad bismo vodili glavnu reč i u državi, a naravno i u separatizmu sklonoj Vojvodini. Za to se još uvek ide na izbore, a valjda će još neko vreme biti tako.
Kakvu nacionalnu, istorijsku, geografsku i kulturnu posebnost ima Vojvodina, zapitao se profesor Čavoški! Pa valjda i slep vidi da su Trstenik i Subotica identični u svakom pogledu, svašta… On je još izrazio protivljenje stvaranju saveta nacionalnih zajednica pri Skupštini Vojvodine, jer će taj savet imati prikriveni veto i kočiće odluke skupštine! Ko o čemu, srpski nacionalisti o vetu i organizovanoj opstrukciji.
Svi naši zvaničnici se trude da ne razumeno ništa od onog što se oko nas dešava: ni ekonomsku krizu, ni budžet, a ni budžetski deficit, ni kurs dinara, ni prodaju javnih preduzeća, ni vladu, ni ministre, ni partijske dogovore, ni ustav, ni zakone, pa bi tako bilo najbolje da ne razumemo ni ovaj novi, još uvek Nacrt statuta Vojvodine. Nekad i sami upadnemo u tu zamku, jer je lakše da ništa od toga ne razumemo, jer ako bismo zaista razumeli neke od tih stvari, ne samo da više nikada ne bismo izašli da glasamo nego bi nam neke još i crnje misli padale na pamet.
Situacija sa statutom, na svu sreću, nije tako dramatična. Ustav koji su svi učesnici na političkoj sceni (čast izuzecima) doneli 2006. godine (a koji i pored svega nije prošao u Vojvodini), u dva dana i dve noći glasanja, kaže da građani ostvaruju pravu na lokalnu samoupravu i pokrajinsku autonomiju, a građani Kosova i Metohije i na suštinsku pokrajinsku autonomiju. I bilo bi najbolje da se sad igramo toga da lokalna i pokrajinska autonomija postoje, kao što se igramo i da ta suštinska autonomija Kosova postoji. Građani Vojvodine imaju pravo da iskoriste svoje ustavno pravo i da odbiju da budu samo lokalna samouprava koja ima malo veću zgradu nego neke druge i troši malo više para nego neke druge lokalne samouprave.
Dakle, ono što se postavlja kao osnovno pitanje jeste: šta razlikuje lokalnu samoupravu od teritorijalne (pokrajinske) autonomije? U ustavnoj teoriji i praksi, ta razlika se ne dovodi u pitanje. Lokalna samouprava ima zakonodavnu i izvršnu vlast, ali, uslovno rečeno, ona donosi odluke i slične akte koje nemaju snagu zakona i izvršava kako ustav i zakone, tako i odluke koje je sama donela. Teritorijalna autonomija se razlikuje od lokalne samouprave upravo po tome što ima zakonodavnu vlast u pravom smislu te reči, ona donosi zakone i u zavisnosti od modela autonomije, nekada ima i svoju sudsku vlast. Dakle, nije Statut Vojvodine separatistički, već Srbija treba da odluči da li će biti unitarna država, da li će na svojoj teritoriji imati lokalnu samoupravu koju će iz meni nepoznatog razloga nazivati pokrajinskom autonomijom, ili će imati pokrajinsku autonomiju, onakvu kakva ona treba da bude: kao mogućnost da se na užem prostoru ljudi bave svojim problemima, da ih rešavaju sami, jer oni to sigurno mnogo bolje znaju nego neko drugi, kao mogućnost da efikasnije ostvaruju svoja prava. Čini se da je Srbija privremeno ipak odlučila, Vojvodina po ustavu ima pravo na autonomiju, a ovaj predlog statuta podržava gotovo identična većina u Skupštini Vojvodine, kao i većina u Skupštini Srbije. Jedino je problem što ta većina ćuti i, po ko zna koji put, izaziva nepotrebnu zabunu u javnosti, dozvoljavajući da se u njoj stvori taj novi neprijatelj, koji nam je očigledno neophodan da bismo opstali.
U početku beše reč… Pošto ta reč koja nam je potrebna već postoji u ustavu, a sve se u nama buni protiv bilo kakve autonomnosti, možda u našem početku beše nešto drugo… neka potreba da svi budemo isti, da nam se kaže kako da mislimo, a da kad ne znamo kuda ćemo dalje, prihvatamo objašnjenja koja su nam nametnuta, koja ne razumemo, jer nam je tako lakše da živimo, jer je samo tako sigurno da svoje probleme nikada nećemo rešiti!

(www.e-novine.com)

Podelite ovu stranicu!