Sremski Karlovci: Svetlija budućnost nazire se u razvojnim projektima

30 Dec 2013

DS i SNS zajedno u vlasti, opština praktično bez opozcije

Politička slika opštine Sremski Karlovci, nakon majskih izbora 2012. godine nije značajno izmenjena. Za predsednika opštine po treći put izabran je Milenko Filipović iz Demokratske stranke, čiji odbornici su zajedno sa odbornicima Lige socijaldemokrata Vojvodine, Socijalističke partije Srbije i Ujedinjenih regiona Srbije formirali vladajuću koaliciju. Odbornici Srpske radikalne stranke, iako u opoziciji, na sednicama skupštine opštine prodržavali su vladajuću koaliciju. Pored radikala, u opoziciji su se našle Srpska napredna stranka, Demokratska stranka Srbije i Dveri. Skupština opštine Sremski Karlovci broji 25 mesta, od kojih je osam pripalo Demokratskoj stranci, Srpskoj naprednoj stranci 5, a Ujedinjenim regionima Srbije 3. Po dva mandata dobili su Socijalistička partija Srbije, Srpska radikalna stranka, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Dveri, a jedan mandat pripao je Demokratskoj stranci Srbije.

Promene u lokalnoj vlasti desile su se tek početkom oktobra ove godine kada su na skupštinskoj sednici odbornici Srpske napredne stranke počeli da participiraju u vlasti, što su odbijali da čine do polovine ove godine. Naime, Radovan Mišić iz SNS-a izabran je za predsednika Skupštine opštine, a do tada je ovu funkciju obavljao Rajko Marinković iz Ujedinjenih regiona Srbije. Marinković je zauzeo mesto zamenika predsednika opštine, a ovo je prvi put da je ova funkcija ustanovljena u sremskokarlovačkoj vlasti. Članovi SNS dobili su i dva mesta u Upravnom odboru Turističke organizacije Sremskih Karlovaca. Na pomenutoj sednici prošireno je Opštinsko veće za jedno mesto. Iako tada nije odlučeno ko će popuniti to mesto, sva je prilika da će to upravo biti neko iz redova SNS-a, a odluka bi trebalo da bude doneta na prvoj narednoj sednici. Do sada su u veću bila dva člana iz Demokratske stranke, po jednog člana imali su LSV, URS i SPS, a jedan član je nestranačka ličnost. Demokrate imaju stabilnu vlast već godinama u Sremskim Karlovcima, a glas opozicije, naročito nakon ulaska najveće opozicione stranke u vlast, slabo se čuje i gotovo da nema nikakav politički uticaj. Poznavaoci prilika u Sremskim Karlovcima kažu da je dogovor između DS-a i SNS-a da zajedno čine vlast u Karlovcima, jedan od načina da Filipović svoje političke oponente drži na oku.

Sremski Karlovci magistrat

Magistrat: Zgrada opštinske uprave u Sremskim Karlovcima

U lokalnoj upravi zaposleno je 45 ljudi, što je za 20 manje nego što je bilo prošle godine. Na njihove plate i troškove administracije potroši se 17 odsto budžeta, koji je za ovu godinu iznosio 300 miliona dinara. Nemanja Tenjović iz Opštinskog odbora Demokratske stranke kaže da se i sremskokarlovačka opština bavila merama štednje te da nije bilo novog zapošljavanja u lokalnoj upravi, a oporezovani će biti svi koji imaju plate veće od 60.000 dinara. – Trudili smo se da minimalizujemo troškove i gde god smo mogli „sekli“ smo rashode. Recimo, voda koja curi na česmi u centru Karlovaca mesečno nas je koštala 600 hiljada dinara. Majstori su stavili gume u cevi kako bi smanjili mlaz tako da sada umesto tih 600 hiljada plaćamo 370 hiljada dinara, kaže Tenjović.

Polutransparentna vlast

Lokalna samouprava ima internetsku prezentaciju, koja je u proteklih nekoliko godina četiri puta menjana, svaki put je izdvajan novac za ovu namenu, međutim na stranici se ne mogu naći aktuelne vesti, odnosno očigledno je da izostaje dnevno ažuriranje. Na sajtu se nalazi usluga virtuelnog matičara, a u toku je izrada usluge finansijske kartice. Takođe, u upravi postoje elektronska pisarnica i sistem za rukovanje dokumentima. Lokalna uprava nije podnosila izveštaje o službenim putovanjima i troškovima reprezentacije, niti su ovi podaci dostupni javnosti. S druge strane, na internetskoj stranici opštine mogu se videti podaci o javnim nabavkama. S obzirom na to da je većinsko stanovništvo u Karlovcima srednje ili starije dobi, usluge koje podrazumevaju korišćenje interneta nisu u poptunosti iskorištene, jer ljudi ili ne znaju da koriste internet ili im je jednostavnije da se lično zapute u opštinsku upravu.

Tenjović objašnjava da lokalna uprava nastoji da se približi građanima i preko programa Otvorena vrata predsednika skupštine, što podrazumeva da jednom nedeljno građani mogu da dođu i iznesu svoje probleme predsedniku i sekretarici skupštine. Krajem meseca napravi se presek zahteva koji se potom predstavljaju skupštini, kako bi se dalje radilo na rešavanju problema.

Bez privrede i investicija 

Sremski Karlovci FAM

Jedna od retkih investicija: Fakultet za menadžment

Opština Sremski Karlovci jedna je od najmanjih opština u Srbiji sa jednim naseljenim mestom i 8.750 stanovnika. Od ovog broja, trećina su mladi. Privrede gotovo da nema, a da nema transfera novca sa republičkog i pokrajinskog nivoa, opština bi teško funkcionisala jer stranih investicija nema. Prema podacima opštinske uprave, direktne investicije u ovoj godini iznosile su 123.108.000 dinara, dakle po stanovniku 14.069 dinara.

Akutni problem opštine Sremski Karlovci je Dom zdravlja. Naime, ova opština je jedina u Vojvodini koja nema svoj samostalan Dom zdravlja, već funkcioniše kao deo novosadskog Doma zdravlja. Kada je objekat sagrađen, pre šest decenija, bio je samostalan a potom je pripojen Novom Sadu. Godinama je propadao jer nije bilo novca za obnovu, a broj zdravstvenih službi se smanjivao. Sada Karlovčani u svom mestu mogu da idu kod lekara opšte prakse i stomatologa, a pedijatar dolazi dva puta nedeljno. Kako su Karlovčani mahom stariji ljudi, ovakva situacija je vrlo problematična, jer primorava ljude da putuju u Novi Sad kako bi se lečili.

U aprilu ove godine formirana je Radna grupa za osamostaljivanje ambulante u Sremskim Karlovcima čiji zadatak je bio da analizira stanje u ambulanti kao i potrebe lokalnog stanovništva, kako bi otpočela sa složenom procedurom prikupljanja dokumenata za osamostaljivanje. Kako je tada projektovano, već 1. januara 2014. godine Karlovčani bi imali svoj Dom zdravlja. Međutim, zbog zastoja u adaptaciji ambulante, koja je počela prošle godine, kasnilo je i pokretanje procedure. Ukoliko se do kraja godine završe radovi koje je, kao i većinu projekata u Karlovcima, finansirao pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja, može se očekivati da u prvoj polovini naredne godine bude završena i procedura za osnivanje Doma zdravlja, no jedino pod uslovom da Skupština opštine odobri ovaj predlog odnosno donese odluku o formiranju samostalnog Doma zdravlja.

Drugi projekat od izuzetne važnosti za opštinu Sremski Karlovci je izgradnja vrtića koju je takođe većinski finansirao Fond za kapitalna ulaganja. Radovi su počeli prošle godine i trebalo je da budu završeni tokom ove, međutim zbog problema s novcem radovi su usporeni, a u međuvremenu je donet zakon o energetskoj efikasnosti koji nameće potrebu da se projekat preradi da bi zgrada bila u skladu sa zakonom. Uz sve ovo, nova zgrada vrtića stavljena je pod krov ove jeseni a potrebno je još obaviti radove u unutrašnjosti, te se može očekivati da sledeće godine vrtić počne da radi. Tokom ove godine u Karlovcima je napravljena kompletna turistička signalizacija.

JKP Belilo jedino je javno preduzeće osnovano 2010. godine, i indirektni je korisnik budžeta. Broj zaposlenih se sa 9 popeo na 19, a delatnost Belila od osnivanja se znatno proširila. U početku je bilo zaduženo za održavanje javne higijene i zelenila, kasnije je preuzelo na sebe uslugu odnošenja smeća, a od januara 2012. godine radi na održavanju groblja i sahranjivanju. Belilo održava i dekorativnu i javnu rasvetu, a stara se i o novom vidikovcu i okolini.

Ove godine u Karlovcima je završena izgradnja privremenog odnosno tranzitnog karantina za pse lutalice, koji će u njemu boraviti maksimalno 15 dana. Objekat je izgrađen opštinskim novcem, u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja, ali karantin još nije počeo da radi jer se čeka upotrebna dozvola republičke Veterinarske inspekcije. O psima će brinuti radnik JKP Belilo, a ovo preduzeće pruža logistiku vrbaškoj Javnoj agenciji za zoohigijenu i poljoprivredu Jazip koje će se dalje brinuti o psima. Agencija će odnositi pse za koje se ustanovi da nemaju vlasnika i dalje će postupati kako im licence nalažu. Kako Sremski Karlovci na svojim obodima imaju vikend naselja, na ulicama se nalaze brojni psi lutalice koje gazde ili puste jer ne znaju šta će s njima ili oni sami tokom zime pobegnu iz svojih dvorišta. Znatne sume iz budžeta se plaćaju kao odšete zbog ujeda, a Sremski Karlovci jedna su od retkih opština koja je na ovakav način rešila problem pasa lutalica.

Početkom decembra osnovana je Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj koja će se baviti pisanjem predloga projekata, a vodi je jedan zaposleni. Nemanja Tenjović kaže da je ova kancelarija i do sada radila na projektima ali pod drugim imenom. – Slabo se radi na međunarodnim projektima jer jedan čovek ne može sve fizički da postigne, međutim, preko te kancelarije je do sada urađeno dosta projekata poput renoviranja doma zdravlja i izgradnje vrtića na Dudari, a upravo se planira uvođenje video nadzora na raskrsnicama u Karlovcima koje su identifikovane kao problematične. Takođe, intenzivno se radi na prikupljanju novca za realizaciju projekta uređenja centra Karlovaca. Raspisan je međunarodni konkurs za uređenje centra, pristigla su rešenja od kojih će jedno biti izabrano ovih dana. Opština je ovu inicijativu pokrenula, a ukoliko sakupimo novac, radovi bi trebalo da počnu već na leto sledeće godine – kaže Tenjović.

Ekoturizam kao šansa 

Sremski Karlovci vinski podrum

Sve je više vinskih podruma

Nikola Blagojević iz Pokreta gorana Vojvodine kaže da je ova organizacija u septembru pokrenula jedan od najvećih razvojnih projekata u Karlovcima u proteklih nekoliko godina. – Karlovci leže na granici dva možda najveća prirodna bogatstva u ovom delu Srbije: Nacionalni park Fruška gora i Koviljsko-petrovaradinski rit, i na osnovu toga smo došli na ideju da razvijamo projekat ekoturizma. Radi se o IPA projektu koji će trajati 18 meseci a prva faza je izgradnja infrastrukture koja treba da počne na proleće i podrazumeva renoviranje planinarskog doma na Stražilovu, izgradnju letnje učionice kod nas u dvorištu u Ekološkom centru „Radulovački“ i krčenje, obeležavanje i mapiranje 20 kilometara staza za šetnju po Ritu i u okviru NP Fruška gora. Druga faza je kupovina opreme – nabavljanje veštačke stene za penjanje kod planinarskog doma, postavljanje stanica za iznajmljivanje planinskih bicikala na dve, tri lokacije, kupovinu kanua za vožnju Dunavom i katamarana za prevoz ljudi iz Karlovaca do Rita. Treći deo biće kreiranje programa koji će sve ove aktivnosti staviti u funkciju, jer nam je prvenstveno cilj da animiramo decu iz viših razreda osnovne škole koji više ne žele da idu na odmor s roditeljima, a s druge strane roditelji neće da ih puste samostalno na letovanje. Ovo je nešto što bi njima bilo zanimljivo a roditeljima prihvatljivo. Naravno, sva ova infrastruktura ostaje u Karlovcima, a program ćemo proširiti i za avanturiste i sve one koji žele aktivan odmor – kaže Blagojević i dodaje da Karlovci imaju veliki ekološki, kulturni i turistički potencijal, ali nema načina da se posetioci zadrže duže od jedne kafe. Posledično, opština nema nikakve koristi od takvih turista i posetilaca.

U opštini Sremski Karlovci je 23 odsto stanovništva nezaposleno. Pored visoke stope nezaposlenosti, opština ne daje subvencije za nova radna mesta. Prema podacima iz uprave, opština nema dugovanja. Za razvoj poljoprivrede utrošeno je 0,95 odsto budžeta a inovativni rezultati i planovi za razvoj poljoprovrede ne postoje. Iz budžeta je za obrazovanje izdvojeno 4,35 odsto novca, a svaki đak prvak pri polasku u školu dobija 5.000 dinara. Pored ovoga, redovni učenici i studenti iz Sremskih Karlovaca, koji putuju u škole i na fakultete imaju pravo na regresirane troškove prevoza.

Građani nezadovoljni informisanjem 

Prema popisu iz 2011. godine, od ukupno 8.750 stanovnika, u Sremskim Karlovcima većinu čine Srbi 6.820 (77,94 %), Mađari 182 (2,08 %), Hrvati 576 (6,58 %) a manjine kojih je ispod jednog procenta ukupnog stanovništva opštine su Albanci, Bugari, Bunjevci, Goranci, Grci, Rumuni, Rusini, Jugosloveni, Romi, Slovaci itd. Prvi Savet za međunacionalne odnose uspostavljen je 2006. godine odlukom Skupštine opštine mada u upravi kažu da Savet ne postoji. Karlovci nemaju ni lokalnog ombudsmana zbog, kako kažu iz uprave, ograničenog broja zaposlenih. Bez obzira na sve ovo, u ovoj opštini ne pamti se nijedan incident među stanovnicima zbog rasne, verske ili nacionalne pripadnosti.

Među organizacijama nevladinog sektora i udruženjima građana nalaze se Društvo za negovanje tradicije i razvoj Sremskih Karlovaca, Asocijacija za obnovu i razvoj Sremskih Karlovaca – ARSK, Klub kulture „Karom“, Klub penzionera i starijih građana „Bratstvo-jedinstvo“, Kulturni centar Podunavskih Švaba „Karlowitz“, Kreatni klub EDUCO, Lovačko društvo „Stražilovo“, OKUD „Brankovo kolo“, Pčelarsko društvo „Jovan Živanović“, Udruženje sportskih ribolovaca „Dunav“ i Pokret gorana Vojvodine koji rukovodi Ekološkim centrom „Radulovački“.

Opština nema usvojenu strategiju i akcioni plan za razvoj kulture, već se svi programi u kulturi finasiraju na osnovu konkursa i projekata. Za informisanje na lokalu, iz budžeta se izdvaja 0,36 odsto. Mesečniku Karlovački list dodeljuje se novac na osnovu projekta, i on je glavno sredstvo informisanja za Karlovčane. Formalno, postoji interni Info kanal koji ne funkcioniše i televizijska emisija „Sremski Karlovci“ autora Branislava Sančanina koja se emituje na Novosadskoj televiziji svake subote u 18.30 časova. Generalno gledano, Karlovčani su nezadovoljni nivoom informisanja u svojoj opštini, a zamerke građana upućene na rad lokalne samouprave uglavnom se tiču inertnosti i neefikasnosti zaposlenih. Kako se može čuti, zaposleni u upravi često se ponašaju po principu „radio, ne radio, radi mi radio“.

Jovana Zdjelarević 

(Tekst je nastao u okviru projekta “Mediji i lokalne samouprave”, koji realizuje Nezavisno društvo novinara Vojvodine uz podršku Rockefeller Brothers fondacije)

Podelite ovu stranicu!