SREMSKI KARLOVCI: Kancelarija, to sam ja!

27 May 2015

Od 2007. godine do danas opština Sremski Karlovci realizovala je ili učestvovala u realizaciji samo dva projekta koje je finansirala Evropska unija. Problem je u nedostatku kapaciteta, jer u Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj radi samo jedna osoba

Serijom tekstova pod zajedni?kim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvo?anskih lokalnih samouprava u privla?enju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na zna?aj evropskih projekata za gra?ane Vojvodine, ali i da se nazna?e problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.


Kancelarija, to sam ja! Ovako, uz ironi?an osmeh govori šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Sremskih Karlovaca, Igor Reli?. I u toj re?enici sadržani su svi problemi koje ova opština ima u kreiranju i realizaciji projekata finansiranih iz fondova Evropske unije, a ?ijom brojnoš?u opština nikako ne može da se podi?i.

Naime, u Sremskim Karlovcima, od 2007. do 2013. godine realizovana su samo dva projekta koje je finansirala Evropska unija: „Program podrške opštinama IPA 2007 u oblasti administrativne efikasnosti“ i „Imovina lokalne samouprave – važna karika lokalnog ekonomskog razvoja“.

Kako objašnjava Igor Reli?, u prvom projektu radilo se o poboljšanju funkcionalnosti i kapaciteta administracije u lokalnim samoupravama, a sprovodilo ga je Ministarstvo za lokalnu samoupravu. Opština Sremski Karlovci u projektu je u?estvovala kao saradnik/u?esnik (associate).

– Moram priznati da nisam imao uvid u sam projekat, jer su nas iz Ministarstva pitali da li ho?emo da budemo „asosijet“, što predstavlja vrstu partnerstva u kom partner ne mora da pruži inpute, mada smo ih mi pružili, ve? može samo da bude korisnik rezultata projekta. Predsednik opštine je potpisao, a potom su iz Ministarstva intervjuisali na?elnike odeljenja u opštini, slali nam neke upitnike… i tako u svim opštinama potpisnicama. Podaci koji su na osnovu toga prikupljeni objavljeni su u brošuri koju su obe?ali da ?e poslati, ali nisu, pa nemamo rezultate tog projekta. Pretpostavljam da su tražili na?ine da se ubrzaju procesi u opštini, jer opštine su trome i spore, pa je bila poenta da se iz tog istraživanja shvati kako da administracija brže reaguje. Doduše, to u Karlovcima ne može mnogo da se popravi jer nas ukupno ima 41 sa sve portirima i kafe kuvaricama, tako da kod nas to sve relativno brzo ide. Svi smo na deset metara jedni od drugih – kaže Reli?.

Jedna osoba – dva radna mesta

Ispostavlja se da je broj zaposlenih u opštini, odnosno nemogu?nost zapošljavanja novih ljudi, klju?ni problem u sprovo?enju projekata, a otud i re?enica s po?etka teksta. Sremski Karlovci imaju specifi?nu situaciju, kao ni jedna druga opština u Vojvodini, a ogleda se u tome što Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj, koja je klju?na u pisanju i sprovo?enju projekata, ?ini jedna osoba, dok su sistematizacijom predvi?ena dva radna mesta.

– Ne usu?ujem da pišem evropske projekte, jer nemam s kim da radim i morao bih angažovati ?oveka „sa strane“. Sada u programu Exchange angažovao sam takvu jednu osobu pa se ispostavilo da to nije bio baš najsre?niji potez. Na kraju se desilo da sam sa drugim kolegom sedeo dve nedelje od ujutro do kasno uve?e, ispravljaju?i sve što ovaj nije uradio u proteklih pet meseci. Jer, kada do?e neko sa strane, niti si mu nadre?en niti možeš da mu kažeš uradi ili nemoj uraditi. Sve se svodi na to da li je on odgovoran ili neodgovoran ?ovek, a ako projekat nije dobro napisan, možemo da do?emo na loš glas u Evropskoj komisiji i da više nikad ne dobijemo novac, ?ak i kada do?emo u situaciju da poja?amo Kancelariju. Mi smo ocenjeni kao najbolji projekat u Exchangeu, ali da kolega i ja nismo sami sedeli, to ne bi bilo tako, tako da se ja plašim negativnih odgovora – kaže Reli?.

sremski karlovic lav3tb

Sremski Karlovci: Nedovoljni kapaciteti za kreiranje i realizaciju evropskih projekata (foto: zvani?an sajt opštine)

Projekat o kome govori, drugi je koji je realizovan u opštini, ovog puta s konkretnijim rezultatima. U projektu „Imovina lokalne samouprave – važna karika lokalnog ekonomskog razvoja“ podrazumevao je popis imovine na teritoriji ?etiri opštine – Beo?in, koji je bio nosilac projekta i partnerskih opština – ?ajetina, Šid i Sremski Karlovci.

– Bili smo u obavezi da do oktobra prošle godine Republi?koj direkciji za imovinu predamo zahteve za izdavanje dokumenata uz koje možemo u katastru da uknjižimo imovinu koja pripada lokalnoj samoupravi, s tim što su predmet popisa isklju?ivo bili objekti visokogradnje i niskogradnje. Mi smo manje-više znali šta je naše, ali je bilo vlasništvo Republike Srbije, a sada ?e pre?i u naše vlasništvo. No, to je dug proces i nije ni blizu kraja, jer to u Direkciji za imovinu ide sporo pa onda treba da ?ekamo katastar… Ne?e to biti gotovo u narednih nekoliko godina, ali mi smo svoje u roku uradili – kaže Reli?.

U potrazi za kompetencijom

Za ovako mali broj projekata glavni krivac je nedostatak kadrova, no ?ak i da oni koji su ve? zaposleni u opštini znaju i žele da u?estvuju u pisanju projekata, pravila i propisi EU kažu da ne mogu da dobiju dodatni novac za realizaciju projekta jer ve? imaju svoje plate. Dakle, za projekte se mahom moraju angažovati spoljni saradnici. Ovaj problem mogao bi se prevazi?i naoko vrlo jednostavno, no ništa nije jednostavno kada je u pitanju državna admisnistracija.

– Meni fali bar jedan ?ovek, a bilo bi idealno da imam još tri saradnika, pa da možemo da se uhvatimo u koštac sa još nekim evropskim projektima. Kancelarija je osnovana prošle godine i sistematizovana su dva radna mesta, na jednom sam ja, a drugo je upražnjeno. Dakle, ja ?inim Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj. Koliko znam, samo u Karlovcima je tako, a tako je zbog Zakona o odre?ivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji koji propisuje broj zaposlenih. U našem slu?aju, ne smemo da imamo više od 41 zaposlenog. Znam da nije ni tako jednostavno zaposliti kompetentne ljude, jer meni ništa ne zna?i ukoliko dobijem saradnike koji ?e skupljati prašinu u kancelariji, treba ih upoznati s poslom, obu?iti, ali i to bi bio neki po?etak. Pošto kod nas sve proisti?e iz tog problema, pre svega trebalo bi da se uradi ozbiljna analiza minimalnog broja zaposlenih u svakoj lokalnoj samoupravi pa da se sa pove?anjem obima posla pove?ava i taj broj. Možda su pri pisanju zakona gledali Kragujevac, Beograd i druge gradove u kojima je sasvim druga?ija pri?a, pa onda izra?unali neki indeks koji primenjuju na sve, pa i na nas – kaže Reli?.

Gra?ani ne razumeju šta su to projekti

S obzirom na pomenutu situaciju, teško je govoriti o vidljivosti rezultata projekta i koliko oni u realnom životu zna?e stanovništvu Sremskih Karlovaca. Jer, zaklju?ak je da ova dva projekta, od kojih rezultate prvog nisu videli ni oni koji su u njemu u?estvovali, dok se drugi suštinki ti?e samo opštine kao dela državne uprave, nisu mnogo uticali na kvalitet života Karlov?ana. Otud ne ?udi ?injenica da stanovnici vrlo slabo ili nikako ne poznaju pojam evropskih projekata. Kako kaže Reli?, ?esto se dešava da stanovnici traže novac od opštine, pa kad ih uputi na konkurse EU, oni kažu da ne?e „krvave novce“!?

Uglavnom ne zanima one koji nisu pristalice Evropske unije, a onda ima i onih koje to ne interesuje uopšte bez obzira na politi?ke stavove. Ljudi ne znaju kako projekti funkcionišu pa gledaju eventualno ono što je opipljivo iz njih proisteklo, a mi takvih projekata nismo imali. Dešava se da nas pitaju gde su te stotine hiljada evra koje smo dobili za projekat, a ne shvataju kako projekat funkcioniše. Problem kod evropskih projekata je što oni imaju velike iznose na prvi pogled, po dve stotine, tri stotine hljada evra, ali od tog novca ne mogu da se urade kapitalne stvari. Ti u projektu moraš imati zaposlene na projektu i prikazati njihove plate, tome je namenjen dobar do budžeta, pa recimo, na informisanje, pa kojekakve obuke da bi se projekat realizovao… Na kraju, za konkretnu stvar koja treba da se realizuje kao rezultat u projektu ostane 20 do 30 odsto sredstava. Pitaju nas gde su sad tih sto hiljada evra za ovaj projekat popisa imovine, a ne znaju da su ?etiri opštine u?estvovale, pa treba da se podeli na ?etiri, pa imamo zajedni?ku administraciju, pa su pla?eni popisiva?i, pa koordinatori koji su u?estvovali.. Kada kažeš dvesto hiljada evra, ljudi o?ekuju torbu punu para na stolu, ali ne znaju da se dešava da ve?i deo novca ode na sve okolne potrepštine više no na cilj projekta – kaže Reli?.

evropa

Gra?ani ne znaju, niti ih interesuje šta su to evropski projekti

Kada se govori o transparetnosti efekata i koriš?enja novca evropskih fondova Reli? kaže da je tu stvar jasna. Pre svega, Evropska komisija traži izveštaje o toku projekta, kao i medijsku vidljivost.

– U samom projektu, kada pišeš i kažeš koje su aktivnosti, navodiš indikatore realizacije aktivnosti, a onda te indikatore potvr?uješ, odnosno dokazuješ da su aktivnosti sprovedene. Ne može biti transparentnije jer jednostavno ne?e do?i uplata ako im to ne priložiš. Ovaj drugi projekat obavezivao nas je da izveštavamo o svakom sastanku svih opština i izveštaji su bili objavljeni na sajtu svih opština, objavljeni su i u Karlova?kom listu, kao i na Novosadskoj televiziji. Mislim da ljudi u Karlovcima znaju za taj projekat, ali ih se ne ti?e mnogo – objašnjava on.

Nadao sam se da projekat ne?e pro?i!

Budu?nost opštine Sremski Karlovci u kontekstu kreiranja, pripreme i realizacije projekata ne obe?ava dok god taj posao bude po?ivao ne jednoj ili dve osobe.

– Opet se svodi sve na isto, što se nas ti?e, nemamo ljudi. Kolega i ja smo pisali projekte, ja sam napisao tri i nisu prošli, nije za hvalu , ali mi je jasno bilo zašto nisu. Recimo za poslednji projekat nisam imao jemstvenik da vežem projektnu dokumentaciju, a nisam imao vremena da odem po njega. Mada, iskreno, znam da zvu?i ?udno, ali nadao sam se da ne?e pro?i jer ne bih mogao sve sam da postignem.

Ali ono što ipak jeste postigao u okviru Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, a nije finansirano iz fondova EU je projekat koji podrazumeva renoviranje fasade Karlova?ke gimnazije. Novac, bez obaveze vra?anja, donirala je Evropska banka za obnovu i razvoj, u iznosu od oko milion i dvesto hiljada dinara.

Karlovacka-gimnazija

Obnovu fasade na Karlova?koj gimnaziji donirala je Evropska banka za obnovu i razvoj

– Gimnazija je dostavila projektno-tehni?ku dokumentaciju i sada je u proceduri kod Ministarstva obrazovanja koje treba da raspiše javnu nabavku za izvo?enje radova, dakle projekat je u toku. Dogodine je 250 godina postojanja Karlova?ke gimnazije, pa ?e verovatno tada obnavljati fasadu i uraditi parterno ure?enje. Još bismo voleli da se obnovi sistem grejanja, kanalizacije i vodovoda, što košta manje i postoji projektno-tehni?ka dokumentacija, jer šta vredi fasada ako pukne cev pa uništi sve – kaže Reli?.

Obnovu ?eka i Osnovna škola „23. oktobar“, u kojoj je previ?eno renoviranje fasade i sale za fizi?ko, kao i parterno ure?enje, no u ovom slu?aju radi se o novcu Uprave za kapitalna ulaganja, iz koje je proteklih godina stizao novac za ve?inu projekata u Sremskim Karlovcima. Me?u njima je i izgradnja Vidikovca na Magar?evom bregu, a radove, koji su završeni krajem 2012. godine, pored Fonda za kapitalna ulaganja, delom je finansirala i Vlada Srbije.

Ovo je jedan od projekata koji je zaokupio pažnju Karlov?ana i o njemu pri?aju kada im se postavi pitanje o projektima uopšte, ne bave?i se mnogo poreklom novca. Vidljivi i „opipljivi“ projekti koji su realizovani u Karlovcima od 2007. do 2013. godine su i obnova ?esme „?etiri lava”, obnova nadgrobnog spomenika Branka Radi?evi?a na Stražilovu i renoviranje fasade Ekološkog centra, a sve ove radove finansirao je Miodrag Radulova?ki, profesor na Univerzitetu Ilinois u ?ikagu i nekadašnji ?ak Karlova?ke gimnazije. On je finansirao i troškove izgradnje novog krila u pomenutom Ekološkom centru, ina?e objektu Pokreta gorana Vojvodine u Ulici mitropolita Stratimirovi?a 5, u Karlovcima. Ovoj listi projekata Reli? dodaje i adaptaciju boravka za decu i mlade sa smetnjama u razvoju, koja imaju prebivalište na teritoriji opštine Sremski Karlovci.

– Kraljevina Švedska nam je darovala novac u tri navrata da bismo napravili boravak koji koristi sedmoro dece, a o kojima brigu vodi osoba koju je namenio Centar za socijalni rad. Od iste donacije kupili smo kola, pa jednom do dva puta nedeljno idu na druženja i izlete – kaže Reli?.

Danube Stream for Green Dream

stream4green

Promocija eko-turisti?ke mikroregije koju ?ine Stražilovo, Sremski Karlovci i Koviljsko-petrovaradinski rit

Jedan od ve?ih evropskih projekata ?ija realizacija je u toku, a u kom Opština ne u?estvuje ni kao nosilac ni kao partner, jeste i projekat „Stream 4 Green“ koji se sprovodi u cilju razvoja i promocije Sremskih Karlovaca, odnosno mikroregije koju ?ine Stražilovo, Sremski Karlovci i Koviljsko-petrovaradinski rit, kao top eko-turisti?ke destinacije u Srbiji. Nosilac projekta je Pokret gorana Vojvodine, a “Danube Stream for Green Dream“ jedan je od 17 projekata koji je podržala Austrijska razvojna agencije i Evropska unija kroz IPA program, odnosno konkurs „Socijalno ekonomski razvoj Dunavske regije u Srbiji”. Ovaj projekat, izme?u ostalog, podrazumeva rekonstrukcija Planinarskog doma na „Stražilovu“ koji je ošte?en u požaru 2011. godine, izgradnju letnje u?ionice/pozornice u dvorištu Ekološkog centra “Radulova?ki”, te postavljanje deset kilometara turisti?ko edukativnih staza za šetnju u Koviljsko-petrovaradinskom ritu i Nacionalnom parku Fruška gora.

Igor Reli? smatra da su Karlovcima potrebni projekti na polju podsticanja preduzetništva, posebno u kontekstu razvoja malih i srednjih preduze?a, projekti iz domena socijalne inkluzije, tehnološkog razvoja i inovacija, informacionih i komunikacionih tehnologija i naravno projekti u turizmu i kulturnom nasle?u, koji su zaštitni znak ove opštine. No, ?ini se da dok god se ovim bave jedan ili dva ?oveka, teško ?e opština mo?i da se pohvali u?eš?em u ve?im evropskim projektima.

Jovana Zdjelarevi?

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za me?uregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isklju?ivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji na?in ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)

Podelite ovu stranicu!