SREMAČKI: Vojvodinu gradi saradnja s Republikom

28 Sep 2008

Pokrajinski

Pokrajinski sekretar za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo Dušanka Srema?ki

Finansiranje izrade planova za podru?je posebne namene Starog Begeja, Carske bare, Gornjeg Podunavlja, Koviljsko-petrovaradinskog rita, Letenke i drugih ranije zapo?etih uz donošenje prostornih planova opština, bi?e okosnica rada Pokrajinskog sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo u naredne ?etiri godine, kaže u razgovoru za “Dnevnik” novoizabrani sekretar Dušanka Srema?ki.

 – Osnivanjem Pokrajinskog fonda za kapitalna ulaganja stvorili su se uslovi da se pokrene veliki broj projekata. Analiziraju?i potrebe za izgradnjom objekata, konstatovano je da nema dovoljno pripremljenih projekata, nema dokumentacije, što je uslov za izgradnju. To je prava šteta u vreme kad imamo novac. Prioritet prioriteta je izgradnja saobra?ajne infrastrukture i rešavanje problema oko upotrebljenih voda (komunalnih i industrijskih), gde sistemi za pre?iš?avanje godinama nisu održavani. I vodovodne instalacije su zastarele i traže zamenu.

Koji je zna?aj donošenja planova, kako onih posebne namene, tako i regulacionih i drugih koji su u nadležnosti opština?
– Ti planovi služe zbog posebnog zna?aja ovih podru?ja, koja su, zapravo, prirodna bogatstva koja treba zaštititi, da bi se u slu?aju bilo kakvog njihovog ure?ivanja mogli dobiti neophodni uslovi, a da se ne naruši priroda. Iz istog razloga donose se prostorni planovi na nivou opština, jer je to prva dimenzija šta je mogu?e u jednom prostoru graditi i definisati po namenama: da li je to poljoprivredno zemljište, gra?evinsko zemljište, prostor u kome je potrebno razvijati industrijske zone, kako ih treba infrastrukturno opremati… Bez planova nema mogu?nosti za ulaganje i razvoj.

Strateški dokument je Prostorni plan razvoja infrastrukturnog Koridora 10 koji je donela Vlada Strbije još pre pet godina. Na osnovu tog dokumenta se može ulagati na veoma interesantnom potezu Horgoš – Beograd i dalje prema Požegi. Kako Koridor 10 zahvata delove opština, one prilikom izrade svojih planova moraju da prate planove višeg ranga. Zato je i osnovana Republi?ka agencija za prostorno planiranje, koja se stara o tome da svi doneti planovi budu kompatibilni. Pokrajinski sekretarijat je od 2002. godine izdvajao sredstva za podsticaj opštinama da donose svoje planove. Odre?ena sredstva su predvi?ena i za ovu i slede?u godinu, kako bi se posao završio. Izrada planova je zapo?eta u svim opštinama, ali kako je zakonska procedura njihovog donošenja složena i duga, one su još uvek na putu da završe taj posao. Prednja?i opština Ba?ki Petrovac koja je ovaj posao završila prva.

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja najavljuje izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, koji nije uspeo da zaživi u proteklih pet godina. Koji su naj?eš?i problemi na terenu, s kojima ste se susretali u dosadašnjem poslu pokrajinskog gra?evinskog inspektora, posebno u oblasti nelegalne izgradnje?
– Brojni su problemi koji su se javili zbog nedore?enosti ovog propisa. Na osnovu ?injeni?nog stanja na terenu koje utvr?uje gra?evinski inspektor, za nelegalno izgra?en objekat za koji nije podnet zahtev za legalizaciju, ili ona nije mogu?a, donosi se rešenje o rušenju. Me?utim, po zakonu bi trebalo doneti i zaklju?ke o dozvoli izvršenja. Bez toga gra?evinski inspektori su nemo?ni da realizuju svoje rešenje o rušenju. Za njega su potrebna zna?ajna materijalna sredstva koja bi morale da daju opštine, Pokrajina ili Republika, što nije rešeno. Naj?eš?e, opštine tu stavku u svome budžetu nemaju, a ako je i imaju, to nije dovoljno. Osim toga, vrlo je nepopularno rušiti, posebno ako je re? o zna?ajnim objektima i zato se ?eka da se završi zapo?eti proces legalizacije.

Prvobitno donet zakon je predvideo da vlasnici bespravno izgra?enih objekata pla?aju stostruku naknadu za koriš?enje gra?evinskog zemljišta, kako bi snosili posledice nelegalne izgradnje, me?utim, to nikada nije zaživelo. Nije reagovala ni lokalna samouprava, ni ostali, iako bi novac dobro došao za komunalno opremanje gra?evinskih parcela. Tako?e, bilo je definisano da se ne mogu bespravno izgra?eni objekti priklju?iti na energetsku mrežu, ali, kako propisi idu jednim putem a stvarni život drugim, vlasnici tako izgra?enih ku?a su se “divlje” priklju?ivali i na struju, vodu i gas, koje naj?eš?e nisu pla?ali. Izmenama propisa iz 2006. omogu?en im je privremeni priklju?ak na sve komunalije, što je u suprotnosti s osnovnim propisom.

Pokrajinski sekretarijat je do sada imao lošu saradnju sa Ministarstvom za infrastrukturu. Predlozi koji su stizali iz Vojvodine nisu dobijali zeleno svetlo u Republici. Od kako je osnovano posebno ministarstvo koje se bavi i planiranjem, da li sara?ujete oko novog zakona o legalizaciji ?iji prvi nacrt je najavljen ve? do kraja oktobra, a kona?an tekst do kraja godine?
– Mislimo da predloge zakona treba da daju upravo oni koji direktno zakon primenjuju. Imali smo priliku da uspostavimo kontakt s novoosnovanim ministarstvom i o?ekujemo promenu na bolje. Kao što imamo dobru saradnju s opštinama zbog opštinskih projekata, tako nam treba i s Republikom jer se istim propisom definišu i ovlaš?enja APV prilikom izgradnje objekata na njenoj teritoriji.

Mi izdajemo odobrenje za izgradnju i sva potrebna planska dokumenta za objekte koji su od za?aja za Republiku, a u celosti se nalaze na našoj teritoriji. Skoro smo izdali odobrenje za sanaciju privremenog drumsko-železni?kog mosta, tu je i obilaznica oko Novog Sada, izdali smo odobrenje za izgradnju magistralnog gasovoda od Gospo?inaca do Banatskog Dvora, u našu nadležnost spada i beš?anski most i drugi objekti. Verujemo da smo na dobrom putu zajedni?kog rada i sa opštinama, i gradom, i Republikom.

Novi Žeželj za sedam godina

– Upotreba privremenog drumsko-železni?kog mosta oro?ena je posle sanacije na sedam godina. Za to vreme trebalo bi da se izgradi novi most na mestu porušenog Žeželjevog, koji spada u kapitalna ulaganja i koji se nalazi na saobra?ajnom Koridoru 10. Tuda prolazi železni?ki teret brojnih evropskih zemalja. Republika je ta koja mora da prona?e strateške partnere u finansijskom smislu. Do sada su jedino pokriveni troškovi izrade generalnog projekta, koju je Evropska agencija za rekonstrukciju poverila italijanskoj fiirmi “Italfer”.

Fruška gora pod kontrolom

– Iako i na Fruškoj gori postoji odre?eni broj bespravno podignutih objekata, me?u kojima su i neki od javnog zna?aja, to je još uvek gotovo bezna?ajno u odnosu na to šta se dešava u drugim nacionalnim parkovima. Gra?evinske inspekcije su pokušale da deluju, ali bez ve?ih rezultata. Me?utim, ubudu?e ?e sve biti pod mnogo ve?om kontrolom.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!