Sredstva se „švercuju“ SPC kao nevladinoj organizaciji

13 juna 2018

Objavljena analiza rezultata Konkursa Ministarstva kulture i informisanja u oblasti savremenog stvaralaštva

– „Neophodno je značajnije povećanje budžeta za kulturu i to je osnovna pretpostavka za bilo kakvo funkcionisanje kulturnog sistema u Srbiji.

Umesto 0,83 odsto, koji je nulta tačka (ona od koje se može krenuti u razvoj – prim. U. M.), ove godine naš procenat je 0, 64 – rečeno je na konferenciji Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) čiji su članovi predstavili Analizu rezultata Konkursa Ministarstva kulture i informisanja u oblasti savremenog stvaralaštva 2018. godine juče u Medija centru.

Analizu rezultata Konkursa Ministarstva kulture i informisanja u oblasti savremenog stvaralaštva pripremio je Predrag Cvetičanin iz Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope CESK, koji je istakao da rezultati pokazuju da je ove godine bolje nego prethodne. Po prvi put su objavljeni podaci o svim podržanim i odbijenim predlozima projekata uz obrazloženja, i prvi put objavljena su imena članova Komisije.

– Za razliku od Beogradskog konkursa, gde je 30 procenata sredstava dodeljeno sumnjivim organizacijama, ovde je Ministarstvo već u proceduri uskratilo takvu mogućnost, jer se tražilo da se podnese dokumentacija iz APR-a ili saglasnost da Ministarstvo može da proverava – kaže Cvetičanin. On je dodao da, bez obzira što je ovo očigledan napredak, ne postoji mnogo razloga za slavlje, jer to što se prvi put ispunjavaju zakonske obaveze nije nešto izuzetno pohvalno.

– Za četiri velike oblasti – film, muzika, pozorište i vizuelne umetnosti, dodeljeno je oko tri četvrtine sredstava na konkursu. Glavni primaoci su kulturne ustanove koje su na Konkursu za savremenu umetnost dobile oko 144 miliona dinara, zatim nevladine organizacije koje se bave kulturom, 108 miliona dinara, potom privatna i javna preduzeća – 50 miliona dinara, i svi ostali značajno manje. Sumnjivih projekata i organizacija, kojima je na Konkursu sekretarijata grada Beograda otišlo 30 procenata sredstava, na Konkursu Ministarstva kulture i informisanja nađeno je 2,37 odsto. Ove godine dodeljeno je skoro 300.000 evra više nego prethodne nevladinim organizacijama koje se bave kulturom, a Asocijaciji nezavisne kulturne scene ostao je isti iznos kao i prethodne godine, inače 80.000 evra manje nego 2016.

– Kroz dotacije nevladinih organizacija finansiraju se svi osim nevladinih organizacija – ukazuje Cvetičanin. On kaže da je daleko najveći iznos otišao Srpskoj pravoslavnoj crkvi, sportskim udruženjima, političkim partijama i školama. Tako je kao dotacija nevladinim organizacijama dat novac za obnovu i zaštitu manastira Hilandar od 80 miliona, za NVO Dvorski kompleks na Dedinju 68 miliona, a za NVO Podrška radu Matice srpske 56 miliona dinara.

– Nemam ništa protiv da se novac daje korenima srpske duhovnosti, Hilandaru i Matici srpskoj, ali mislim da je sramota da im se ta sredstva „švercuju“ kao nekim nevladinim organizacijama, a što se tiče Dvorskog kompleksa na Dedinju imam ozbiljne sumnje da treba davati pola miliona evra iz veoma oskudnog budžeta za njegovo održavanje – smatra Cvetičanin.

Pomenuti su i problemi u oblasti savremenog plesa, prepuštenog isključivo civilnom sektoru, uz činjenicu da je za razliku od njega folklor višestruko finansiran. Takođe, ukazano je da „preti atrofija započetih procesa“ u vezi sa Novim Sadom kao evropskom prestonicom kulture zbog nepoštovanja procedura.

(U. Miletić, Danas / Foto: mc.rs)

Podelite ovu stranicu!