Srednjoškolci na večeri s migrantima: Za istim stolom, protiv granica

10 Feb 2017

"Naučili smo da je život surov i da ne ismevamo druge, jer ne znamo nikad u kakvu situaciju možemo da dođemo"

Večera “Za istim stolom” je nesvakidašnji događaj na kom su se srednjoškolci iz Subotice i Šida i migranti sa Bliskog istoka sreli, razgovarali i učili o kulturi jedni od drugih. Na trpezi su se našli lokalni specijaliteti, kao i jela koja se kuvaju u kućama Pakistana, Avganistana i drugih država Bliskog istoka.

Društvo je sada podeljeno na “njih” i na “nas”. Međutim, srednjoškolci iz Šida i Subotice rešili su da te podele makar malo smanje, tako što su sa Centrom za omladinski rad organizovali zajedničku večeru u Subotici. U Šidu su slušali životne priče migranata koje su ih podstakli da razmisle o razlikama među ljudima i da li one zaista postoje.

“Naučili smo da je život surov i da ne ismevamo druge, jer ne znamo nikad u kakvu situaciju možemo da dođemo. To nas je mnogo zbližilo i promenili smo svoje utiske o njima. Mnogi su govorili da su migranti ovakvi i onakvi, ali kada smo imali tu akciju, baš smo ih upoznali i sada imamo drugo mišljenje i svoj stav”, objasnio nam je učenik srednje tehničke škole “Nikola Tesla” iz Šida Vojislav Filipović.

Svakodnevno u izbegličkim kampovima rade volonteri, koji se trude da ljudima u ne baš najboljim uslovima i teškim životnim razdobljima bude makar malo lakše. Aliveza Hasani iz Avganistana kaže da svaki dan već mesecima jedu ribu, tako da mu je ova večera sa receptima sa Bliskog istoka zaista prijala.

“Imam jednu loptu, pa zajedno sa momcima iz kampa i volonterima igram fudbal i odbojku i učim engleski. Svuda postoje dobri i loši ljudi, pa tako je i u Srbiji. Voleo bih da naučim srpski da mogu da pričam sa svima, ali nadam se da ću otići, samo da ću otići”, kaže Aliveza.

Javni događaj koncipiralo je i pripremilo dvadeset osnaženih mladih ljudi iz Subotice, koji su nakon prisustva na radionicama interkulturalnosti došli na ideju da kroz hranu, koja je osnovni deo svakodnevnog života svake kulture, približe lokalnu i izbegličku zajednicu tako što će zajedno sedeti za istim stolom. Na trpezi su bile razne pite, meso i “pilavi” sa specifičnim začinima i povrćem.

“Mnogi tvrde kako nemaju predrasude i sterotipe, ali svi mi znamo da ipak svako od nas ima neke predrasude. Kad smo došli, vidi se da tu još uvek ima – mi, oni, ali kroz radionice smo dodatno dotakli učesnike i približili ih. Ono što se ispostavilo kao najbitnije je da se čuju stvarno životne priče, jer ako u Srbiji ima oko 8.000 izbeglica, svako od njih ima priču. Jednostavno, kad se čuje životna priča jedne osobe, to mnogo utiče na svakog od nas i mislim da ih to najviše motiviše da se dalje aktiviraju u ovoj oblasti”, kaže Ivana Novaković iz Centra za omladinski rad.

Svi su sedeli zajedno, razgovarali, smejali se, plesali i pevali. Večera je srednjoškolce stavila samo u istu prostoriju, a oni su svojom otvorenošću pokazali da velike razlike među njima ne postoje.

(Tekst i foto: O radio)