SRĐAN MILIVOJEVIĆ: Odgovor antisrbina iz Kruševca

08 Nov 2017

Odgovor Aleksandru Čepurinu, ambasadoru Ruske Federacije

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji pre neki dan je nas iz opozicije nazvao antisrbima. Sebe smatram opozicijom ovoj vlasti jer je za mene neprihvatljiva koalicija SNS sa Ramušom Haradinajem.

Tako?e moj sistem vrednosti izgra?en je na poštovanju slobode svakog gra?anina ove zemlje, na neprikosnovenoj vladavini ljudskih prava, na univerzalnim vrednostima na kojima po?ivaju savremene evropske demokratije, a što je sve suprotno politi?kom delovanju SNS, te sebe s pravom smatram opozicijom današnjoj vlasti u Srbiji. Uz to predsednik države Srbije, Aleksandar Vu?i?, nikada se nije izjasnio i distancirao od najstrašnijeg perioda vlasti u novijoj istoriji Srbije u kojoj je u?estvovao kao ministar informisanja. Tu epohu su obeležili ratovi, progoni, ubistva politi?kih protivnika, nasilje, sankcije, zastrašuju?i porast organizovanog kriminala, pra?eni ekonomskim sunovratom, moralnim posrtanjem i nacionalnim propadanjem, koje je svoj vrhunac doživelo NATO okupacijom Kosova i Metohije.

Nemam potrebu da na ovaj na?in dokazujem svoju pripadnost srpskom rodu, ali ponekad je važno da ?ovek gostu u svojoj ku?i ukaže gde je došao i ko mu je ukazao gostoprimstvo. Moji preci su poreklom iz sela Sugubine iz Stare Srbije kod Ivanjice. Po?etkom Rusko-austrijsko-turskog rata, 1735. godine, moj predak Paun Jovanovi? pobi turske hara?lije i ivanji?kog bega, te se Stari Vlah, Radeškovina, Sugubine i ovaj deo Srbije digoše na ustanak. U drugoj velikoj seobi Srba moji preci izbegoše u okolinu ?a?ka u selo Prijevor, a odatle posle još jednog sukoba sa osmanlijskim zavojeva?ima, sviše gnezdo pod Ov?arom u selu Du?alovi?i. U vreme Ko?ine Krajine 1787. godine ?uvši zov slobode, Jovan Paunovi? iz Du?alovi?a sa ?etiri sina stade pod krstaš barjak srpstva i ode u još jedan boj za slobodu. Stoletne šume kod Topole i danas ?uvaju njegov neznani grob. U velikoj se?i knezova, 1804. godine, Turci po?oše i u Du?alovi?e, ne bi li posekli i na kolje nabili glave Jovanovih sinova. Tu pod Ov?arom grobna mesta na?e dvadeset zavojeva?a. Od turskih haljina, Jovanovi potomci sašiše krstaš barjak od bele svile sa tri crvena krsta, simbolom Golgote, te se odazvaše bojnom pokli?u vožda Kara?or?a. Na ?egru 1809. mu?eni?kom smr?u postrada i Vuk Jovanovi? a njegova glava po?iva sa vitezovima srpstva uzidana u ?ele kulu u Nišu. Na Cveti 1815. ponovo se razvi krstaš barjak iz Du?alovi?a u Takovu. U boju na LJubi?u postrada i ?edomir sin Jovanov spasavaju?i barjak Tanaska Raji?a. Osvajaju?i Rudnik sa Arsenijom Lomom, Milivoje Jovanovi? sam savlada trojicu turskih megdandžija. Po Milivoju se mi i dan-danas prezivamo Milivojevi?i.

U vremena mira, na padinama Ov?arsko-kablarske klisure, ruke mojih predaka sa ostalim Srbima iz draga?evskog kraja obnoviše, odbraniše i sa?uvaše deset manastira. Tih deset dragulja u kruni Ov?arsko-kablarske Svete gore brusiše i ruke monaha i igumana koji pre nego li primiše monaški postrig, živeše svetovnim životom u Du?alovi?ima kao Milivojevi?i.

Na bojni pokli? kralja Petra Prvog Kara?or?evi?a u Prvi i Drugi balkanski rat odazva se petnaest Milivojevi?a. U stroj srpstva stadoše i u Velikom ratu 1914.

Kostima dvanaest Milivojevi?a uz milion drugih srpskih besmrtnika ome?ene su granice srpstva na Balkanu. Moj pradeda ?edomir po?iva na Zejtinliku a njegov grob pod rednim brojem 5493 pored kandila osvetljava i sjaj Kara?or?eve zvezde sa ma?evima. NJegov sin a moj deda Božidar komandovao je u jurišu srpskih dobrovoljaca prilikom proboja Solunskog fronta na potezu Zapadnog Veternika. Još uvek srpska pokolenja pamte njegovu komandu: “Vojnici, junaci, na nož, na sablju, u oganj i vatru za slavu i ?ast Srbije, za mnom, bra?o, sloboda nas zove!”

Božidar Milivojevi? trostruki je nosilac Kara?or?eve zvezde sa ma?evima, tri puta je odlikovan Zlatnom Obili?evom medaljom za hrabrost i Ordenom belog orla sa ma?evima. Po oslobo?enju Srbije moj deda je 29. maja 1923. godine oženio Milevu Micu Dimitrijevi?, bratanicu prote Stevana Dimitrijevi?a, osniva?a i prvog dekana Bogoslovskog fakulteta. Prota Stevan predavao je petorici srpskih patrijarha, Varnavi, Gavrilu Doži?u, Germanu, Pavlu i sadašnjem Irineju. Uz to bio je predani patriota, koji je formirao prvu komitsku ?etu u Skopskoj Crnoj Gori 1904. godine. Iz Rusije je 1918. spasio nekoliko hiljada belogardejaca organizuju?i njihovu evakuaciju u Srbiju. Sa ?or?em Rošom spre?io je preuzimanje manastira Hilandar od Grka.

Moj brat Slobodan Milivojevi? tokom NATO agresije bio je u jedinici koja je uklanjala kasetne bombe, proveravaju?i sadržaj kasetnih i drugih bombi na prisustvo radioaktivnih materija.

Ja sam odlikovan od strane Srpske pravoslavne crkve Ordenom cara Konstantina zbog pomo?i pri obnovi crkve Lazarice. Kao pripadnik Gorske službe spasavanja u?estvovao sam u oko hiljadu spasila?kih akcija.

Možda smo po vašim merilima mi nedovoljno Srbi, možda smo po vama vazda tromi i lenji kada je re? o žrtvovanju zarad otadžbine, možda smo i nedostojni da ispunimo vaše kriterijume za prijem me?u srpski rod. Ali eto, mi se našom krvlju upisasmo u naše mati?ne knjige, a našim delima zape?atismo potvrdu o državljanstvu Srbije. Ni našim neprijateljima nismo brojali krvna zrnca, da vidimo ko su i od kojih su, a kamoli prijateljima koji nas u ku?u pozovu. Pri tome, nikada nismo birali doma?ina ili starešinu tu?e ku?e.

Još kao deca nau?eni smo da se na zvezde ne može pljunuti, al se može probati. Mada taj ko to proba uvek ostane popljuvan, jer mu se sopstvena pljuva?ka vrati na ?elo.

Pa ako vas put nanese ka Kruševcu, gospodine ?epurin, bili biste rado vi?en gost u ku?i Milivojevi?a.

Autor je ?lan DS i bivši narodni poslanik

(Danas)

Podelite ovu stranicu!