SRBOBRAN: Poverenje grupi građana i koaliciji po lokalnim aršinima

25 Dec 2012

Lokalna vlast u Srbobranu je ekspresno formirana. Grupa građana je stub nove vladajuće koalicije, a u opoziciji su ostali DS i SNS. Dosadašnji predsednik opštine proziva se zbog "nameštenih javnih nabavki"

Od uvođenja višestranačkog sistema u više izbornih prilika, Srbobranci su izlazeći na birališta odolevali „političkim trendovima“, i često su birali grupe građana. Tako je i 6. maja izražena izborna volja rezultirala koalicijom okupljenom oko nestranačke lokalne grupe građana. Ova GG glasno je kritikovala dotadašnju vlast okupljenu oko predsednika opštine Branka Gajina, koji je, takođe, tokom 12-godišnjeg predsednikovanja u dva izborna kruga dobio poverenje birača kao lider grupe građana.

Takođe, Srbobranci su, među retkima, dobili novu lokalnu vlast u ekspresnom roku: ne čekajući okončanje pregovora o formiranja republičke vlade. Samo nedelju dana nakon saopštavanja izbornih rezultata, većinu su formirali SPS, GG Pokret za promene i LSV. Ovim je prvo iz kombinacije izbačen DS sa 9 osvojenih mandata, ali i SNS sa 4 mandata. I demokrate i naprednjaci ostali su do danas u opoziciji, a da će tako i ostati, potvrdili su lideri vladajuće koalicije nakon 100 dana vlasti. „Verovatno smo jedina opština u Vojvodini koja je odolela pre svega spekulacijama o formiranju vlade između SPS i DS, a potom i upodobljavanju sa SNS. Time smo pokazali da nam je preče šta misle naši građani, a ne stranačke centrale. Ovako, građani su dobili ono za šta su glasali. Sigurno je da nisu glasali ni za to da napravimo koaliciju sa onima koje smo najglasnije kritikovali, a ni broj mandata koje je osvojio SNS ne pokazuje da su Srbobranci hteli da oni budu u vlasti“, kaže Željko Bogojević (GG Pokret za promene), predsednik SO Srbobran.

so srbobran

SO Srbobran: U znaku grupa građana

Za predsednika opštine izabran je Zoran Mladenović, inače uspešni preduzetnik i predstavnik EXPO Italia za Srbiju, asocijacije koja se bavi promocijom izvoza, trgovine, ulaganja italijanskih kompanija na strana tržišta. Zanimljivo je i da su Mladenovića za predsednika delimično izabrali posetioci info-portala srbobran.net glasajući u predizbornoj anketi.

O kumovskim tajnim nabavkama i ostalim aferama prethodnika

Inače, lokalni izbori 2012. godine za Srbobrance su najznačajniji jer su obeležili kraj vladavine Branka Gajina, nakon 12 godina provedenih na vlasti. On je 2000. godine prvi put dobio poverenje građana kao kandidat DSS-a, a potom u dva mandata kao grupa građana „Branko Gajin“ i – konačno – od 2012. kao predstavnik DS. Poslednji mandat od 2008. godine obeležen je brojnim optužbama na račun Gajina, koji je tada DS nakon izbora u SO Srbobran uveo na „mala vrata“. Iako je DS na lokalnim izborima osvojio samo jedan mandat, ova stranka je 2010. godine postala vladajuća odlukom Gajina da svoju najbrojniju odborničku grupu učlani u DS.

Branko Gajin: "Za lažne optužbe podneo sam privatne krivične tužbe"

Branko Gajin: Za lažne optužbe podneo sam privatne krivične tužbe

Gajina je opozicija javno optuživala najviše za samovolju i neprikriveni nepotizam u dodeli poslova izvođenja radova finansiranih iz budžeta. Optužbe za „kumovske javne nabavke“ i otvorena pisma javnosti inženjera građevine Jovana Tutorova za nepoštovanje zakona i propisa pri izvođenju radova doveli su Srbobran u negativnu žižu javnosti počev od 2010. pa sve do izborne kampanje 2012 godine. Postojeći sukobi prvog čoveka Srbobrana sa organizatorima Kobasicijade u Turiji i nezavisnim info-portalom srbobran.net rezultirali su da se i oni pridruže negativnoj kampanji protiv predsednika Gajina. Kobasicijade 2009, 2010. i 2011. godine održane su u duhu konflikta i negodovanja organizatora što im je oduzet prihod od zakupa prodajnih tezgi, nepozivanjem predsednika opštine na manifestaciju, uskraćivanjem finansijske podrške manifestaciji iz budžeta i – konačno – međusobnim prozivkama za finansijske malverzacije. Naposletku, niz otvorenih pisama koja su objavljena na srbobran.netu i na blogu Jovana Tutorova, u kojima se nabrajaju sumnjivi nezakoniti radovi (izgradnja pijace, adaptacija stare zgrade bioskopa i uređenje plaže na Velikom bačkom kanalu) rezultirali su u avgustu 2011. početkom istrage poslovanja lokalne samouprave od strane Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminala PU Novi Sad. Rezultati višemesečne istrage do danas nisu saopšteni, iako u aktuelnoj vladajućoj koaliciji tvrde da su utvrđeni propusti teški preko 2,2 miliona evra, ali da je slučaj završio u fioci tužilaštva.

Dokazujući svoje tvrdnje, predstavnici koalicije GG Pokret za promene, SPS i LSV su na konferenciji za novinare povodom 100 dana vlasti obelodanili spisak od više od 100 javnih nabavki za koje otvoreno sumnjaju da su nameštene, jer su po pravilu pobeđivala preduzeća predsednikovih kumova i rodbine. „Spisak od oko 100 javnih nabavki sprovedenih od 2006. do 2011. godine, koji je težak više od 150 miliona dinara, ilustruje kako su velike investicije – kao što su izgradnja pijace, adaptacija starog bioskopa i uređenje obale Velikog bačkog kanala – rasparčavane na male nabavke koje su se sprovodile bez javnog poziva. U više desetina slučajeva ponude su davale dve iste firme, a posao je kao najpovoljnija dobijala ona u vlasništvu bliskih prijatelja i kumova predsednika Gajina. Uočljivo je da su čitav niz milionski vrednih poslova obavljala povlašćena preduzeća, među njima preduzeća „ASC“ i „PTC“ iz Srbobrana, kao i „Banis“ iz Nadalja. Od 2006. godine, „PTC“ je iz budžeta opštine inkasirao više od 60 miliona dinara, a to je samo jedan mali deo sredstava koja su trošena za kapitalne poslove za koje najčešće nije bilo ni projekta, ni građevinske dozvole, ni prijave radova. Dobar primer takve prakse je kazna JVP Vode Vojvodine od 1,2 miliona dinara, koju je opština Srbobran „zaradila“ zbog nedozvoljenog uzurpiranja obale Velikog bačkog kanala za uređenje plaže koja je budžet koštala kao da je Kopakabana.

“Novac je potrošen za nešto što je po zakonu moralo biti uklonjeno“, tvrdi Jovan Tutorov, sada član Opštinskog veća za urbanističke i komunalne poslove. Iako najavljuju eksternu reviziju javnih nabavki u prethodnom periodu, predstavnici nove vlasti nemaju odgovor na pitanje šta se dogodilo sa prošlogodišnjom istragom policije u opštinskoj zgradi. „Izvesno je da smo dužni građanima da insistiramo na epilogu te priče. Obratićemo se nadležnima i na taj način vršiti pritisak“, kaže predsednik SO Srbobran Željko Bogojević. S druge strane, bivši predsednik opštine i sadašnji predstavnik najbrojnije opozicione grupacije Branko Gajin tvrdi da njegovi naslednici još uvek vode kampanju, iako su izbori završeni. „Za lažne optužbe da sam nezakonito sprovodio javne nabavke podneo sam privatnu tužbu. Činjenica da me još uvek prozivaju za mene je dokaz da je vlast formirala nesposobna ekipa koja ne zna šta da radi osim da vodi hajku protiv mene“, tvrdi Gajin.

Ruiniran hotel čeka olimpijce

U skladu sa predizbornim obećanjima, novi čelnici Srbobrana u poslednjih nekoliko meseci obelodanili su podatke kojima su dokazivali optužbe na račun svojih prethodnika, pa su u javnost između ostalog dospele i informacije da je predsednik Gajin kaznu od 200 hiljada dinara Povereniku za informacije od javnog značaja platio iz opštinske kase, ali i ostavio u nasleđe kaznu za nezakonito uzurpiranje obale Velikog bačkog kanala u visini od preko 2 miliona dinara. Lokalna javnost o ovome je obeveštena putem dva privatna lokalna medija, Radio Srbobrana i info-portala srbobran.net. O odnosu nove vlasti prema medijima vlasnik srbobran.neta Saša Šijačić kaže da je situacija umnogome promenjena. „Zbog činjenice da smo u prethodnom mandatu često objavljivali stavove i kritike opozicije, bili smo u nemilosti lokalne vlasti. Ne samo što nam nije bilo omogućeno da konkurišemo za budžetska sredstva namenjena za finsiranje medija, već su bivši čelnici u potpunosti prekinuli komunikaciju sa našom redakcijom, zabranjujući nam čak i da prisustvujemo na konferencijama za novinare. Nova vladajuća koalicija je zasada barem uspostavila ravnopravan odnos kada je u pitanju pristup informacijama. Nadam se da će na isti način postupiti i kada su u pitanju budžetska sredstva koja je poslednjih nekoliko godina bez izuzetka i u potpunosti dobijao Radio Srbobran“, tvrdi Šijačić i dodaje da je stotinak dana rada premalo za realnu ocenu rada nove vlasti.

veliki backi kanal

Veliki bački kanal: Nezakonita plaža koštala kao Kopakabana

Aktuelnu vlast 2014. godine očekuje i nasleđeni izazov uloge domaćina Radničke olimpijade za koju je opština Srbobran izabrana 2010. godine, iako nema ni sportskih ni smeštajnih kapaciteta. Ovu odluku svojevremeno je „pomogla“ donacija od milion dinara bivšeg predsednika opštine Branka Gajina za rad Olimpijskog komiteta. Osim milionske donacije, u cilju osposobljavanja kapaciteta, SO Srbobran je 2011. godine usvojila kontroverznu odluku da od države za 80 miliona dinara kupi ruiniranu zgradu hotela Elan. Pretpostavlja se da je samo za renoviranje i osposobljavanje hotela potrebno najmanje 120 miliona dinara, pa je konačna suma, računajući izgradnju sportskih terena i druge troškove, po svemu sudeći vrtoglava. „Suvišno je govoriti o razumnosti insistiranja prethodne vlasti da po svaku cenu ugosti manifestaciju koja okuplja više od 1.000 ljudi, ali je činjenica da sada nema nazad. Vruć je krompir, ali je na nama odgovornost da to realizujemo. Ne možemo još govoriti ni o ukupnoj sumi, a kamoli o tome na koji način ćemo obezbediti sredstva. Zasada smo formirali organizacioni odbor i pripremili projektnu dokumentaciju za izgradnju sportskih terena. Do 2014. imamo još vremena, pa ćemo ići korak po korak“, kaže predsednik SO Srbobran Željko Bogojević.

Kobasica kao brend

Mnogo gužve oko Kobasicijade u Turiji

Mnogo gužve oko Kobasicijade u Turiji

Stanovnici Srbobrana, Turije i Nadalja, u najvećem procentu, a danas više nego ikad, žive od poljoprivredne proizvodnje. Posle propasti PIK“Elan“ 2009, poljoprivrednog giganta koji je nekada zapošljavao više od 5.000 ljudi, opština je izgubila glavni privredni oslonac, ali je, suprotno očekivanom, prema Republičkom zavodu za statistiku iz kategorije nerazvijene prerasla u srednje razvijenu opštinu. Upućeni smatraju da je jedan od važnijih razloga činjenica da se lokalno stanovništvo (oko 60 odsto), za kratko vreme, u potpunosti preorijentisalo na samostalnu poljoprivrednu proizvodnju koja im je dotada bila dopunska delatnost. U opštini sa više od 92 odsto (25.933 hektara) obradivih oranica, ovaj korak je, prema mišljenju upućenih, bio logičan. Danas poljoprivredna proizvodnja čini više od 60 odsto ukupne privrede. Pored značajnog broja samostalnih poljoprivrednih gazdinstava, u opštini radi 10 zemljoradničkih zadruga i 8 preduzeća kojima je osnovna delatnost poljoprivreda. Industrijska proizvodnja u Srbobranu (10 odsto od ukupne privrede) gotovo da i ne postoji što je, smatra se, rezultiralo masovnim odlaskom mladih u veće gradove (smanjenje broja stanovnika od 2002. do 2011. iznosi oko 1.500 građana) i posledicom da najveći broj stanovnika ima samo osnovno ili najviše srednje obrazovanje.

Takođe, relativno mali broj zaposlenih u privredi (oko 2.500 građana) za posledicu ima skroman opštinski budžet koji se poslednjih nekoliko godina kreće oko pola milijarde dinara, koji se u značajnom delu oslanja i na tzv. naftnu rentu (oko 100 miliona dinara godišnje), koju opštini Srbobran isplaćuje NIS za naftne bušotine i objekte na teritoriji opštine. U cilju pokušaja da se industrijska proizvodnja barem delimično izbalansira sa poljoprivrednom, opština Srbobran je 2009. godine usvojila Strategiju razvoja i izgradila dve industrijske zone. Jednu u južnom rubnom području građevinske zone Srbobrana, veličine oko 90 hektara i drugu u zapadnom delu veličine 60 hektara.

Do sada su u opštini Srbobran izgrađena tri pogona: „Austrotherm“doo Srbobran, “Phiwa” Subotica i «Merkator» Beograd. Trenutno, lokalna samouprava nudi komunalno opremljeni deo južne industrijske zone potencijalnim investitorima koji bi zaposlili minimum 17 građana po hektaru i to na 80 godina bez ikakve naknade. Dok su pokušaji lokalne samouprave da se u nekadašnjoj sirovinskoj bazi okolnih industrijskih centara, kao što su Novi Sad, Vrbas i Bečej pokrene lokalna industrijska revolucija dali tek male rezultate, meštani Turije oslonili su se na lokalni potencijal u vidu „turinske kobasice“. Nekadašnji seoski vašar mesnih prerađevina poslednjih godina je prerastao u turističko-gurmansku manifestaciju, ali seosko udruženje koje već skoro tri decenije organizuje “Kobasicijadu” očekuje od nove vlasti da promeni pređašnju politiku. „Bivša vlast je vodila rat sa nama umesto da nam pomogne. Ne samo što nas nisu finansijski podržavali, već su nam slali vanredne inspekcije i činili sve da nas unište. Dosada smo mogli da izgradimo sopstvenu klanicu u kojoj bi se zaposlili ljudi i pravili turinske kobasice tokom cele godine, ali nije bilo ni volje ni razumevanja. Videćemo da li će nova vlast znati da ceni brend od kojeg bi koristi mogla imati cela opština, a ne samo naše selo“, kaže predsednik Organizacionog odbora Miroslav Medurić.

Ranka Ivanoska (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete naći na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da građani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvođanskih lokalnih samouprava.)

Podelite ovu stranicu!