Srbija, zemlja sa najviše pritvorenika u Evropi

06 Oct 2011

Posebno je težak položaj ranjivih grupa u zatvorima, kao što su žene, manjine, seksualne manjine, bolesni i invalidi, ističu u Helsinškom odboru za ljudska prava u Srbiji

Srbija je sa 3.000 pritvorenih koji u zatvorima čekaju suđenje, zemlja sa najvećim brojem pritvorenika u Evropi, što pokazuje nesposobnost reformisanog pravosuđa u kojem pritvor sve više postaje mera kazne, izjavio je danas Ivan Kuzminović iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

“Država se hvali borbom protiv kriminala a slika u zatvorima pokazuje tužnu socijalnu sliku Srbije. Od 11.500 ljudi u zatvorima, 3.000 je pritvorenika, a od ostalih 8.500 najviše je socijalnih slučajeva, ljudi koji su ukrali šaht ili oluk da bi preživeli”, rekao je Kuzminović na konferenciji za novinare o ljudskim pravima u zatvorima u Srbiji.

Kuzminović je naveo su zatvori pretrapni, jer imaju kapacitet za 8.000 zatvorenika a u njima boravi 11.500 ljudi, i da ni u jednom zatvoru ne vladaju ni minimalno pristojni uslovi, osim u nekoliko
novoizgrađenih blokova.

“U jedinom ženskom zatvoru u Srbiji, Zabela u Požarevcu, kazne izdržavaju žene koje su osuđene na najstrože kazne jer su ubile partnere koji su ih godinama i decenijama maltretirali i one su
odlučile da uzmu pravdu u svoje ruke. Za njihova dela nema opravdanja, ali ima nelogičnosti u sudskoj politici koja mora da se menja”, rekao je Kuzminović.

Objasnio je da su sudovi u takvim slučajevima neverovatno ekspeditivni i efikasni i žene ubice partnera osuđuju na najstrože kazne od 10, 15 ili 20 godina, ne uzimajući u obzir dugogodišnju
torturu kojoj su bile izložene, dok istovremeno narko diler koji ubije čoveka dobija sedam godina zatvora.

“U svim evropskim zemljama osuđenik posle dve trećine izdržane kazne automatski može da bude pušten na uslovnu slobodu, dok u Srbiji, jedinoj zemlji u Evropi, mora da piše molbu i između 90 i 95
odsto takvih molbi se rutinski obija”, rekao je Kuzminović.

Dodao je da je zato Helsinški odbor pokrenuo kampanju da žene osuđene na duge kazne budu puštene na uslovnu slobodu posle izdržane dve trećine kazne i da istakao da je u tome veliku pomoć
pružila predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović, kao i da su ove godine puštene dve žene, a da bi do kraja godine trebalo da budu puštene ukupno tri osuđenice.

Psiholog Milena Jerotijević rekla je da žene izdržavaju kazne u uslovima nedostojnim čoveka i da su promene spore i deklarativne.
“Pokrenuti su programi zvučnih naziva poput podizanje socijalnih veština i suprostavljanje nasilju, a u stvarnosti kada se prođe pored osuđenica, one odmah ustaju pognute glave, gledaju u vrh
cipela, stavljaju ruke iza leđa – slika poniženja i eklatantnog psihičkog maltretiranja”, navela je Milena Jerotijević.

Pravnica Ljubinka Palibrk rekla je da se zdravstvena služba u zatvorima više ponaša kao deo kaznenog sistema nego kao neko ko treba da pruži pomoć.

“Žene u zatvorima se žale da im ne daju ni najobičnije analgetike, poput kafetina, kada ih zaboli glava. Za to nije potreban novac i za takvo ponašanje nema opravdanja”, rekla je Milena Jerotijević.

Helsinški odbor objaviće uskoro godišnji izveštaj o stanju prava u zatvorima.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!