ALEKSANDAR R. MILETIĆ: Srbija vs. Evropa (u svetlu statistike)

04 Sep 2013

Iako situacija nije toliko loša koliko se obično predstavlja u medijima, sravnjivanje osnovnih parametara između Srbije i zemalja članica EU ne ostavlja mnogo razloga za optimizam

Dugo očekivano otvaranje (pret)pretpristupnih pregovora sa Evropskom unijom, dobra je prilika da se razmotri mesto koje bi Srbija zauzimala u Evropi kao zamišljena 29. članica. Iz ove hipotetičke perspektive, znači u odnosu na današnjih 28 država članica, rangiraću Srbiju prema starosnoj strukturi, porodičnim prilikama, obrazovnom nivou i zdravlju njenog stanovništva; prema nivou bruto nacionalnog proizvoda, ličnim primanjima i stopi nezaposlenosti; prema stepenu kriminaliteta u društvu i sigurnosti u saobraćaju; prema dinamici uvođenja obnovljivih izvora energije na nacionalnom nivou. Već površno sravnjivanje podataka statistike EU (Eurostata) i našeg Republičkog zavoda za statistiku otkriva porazne rezultate i zaostajanje Srbije, ne samo u domenu ekonomije već i u bazičnim indikatorima zdravlja nacije i kvaliteta njenih ljudskih resursa.

Površina i broj stanovnika (16. i 17. mesto)

Republika Srbija bi kao 29. zemlja članica EU (sa „statusno neutralnom“ teritorijom Kosova i Metohije) bila rangirana kao država srednje veličine; po površini državne teritorije zauzimala bi 14. mesto, znači negde na sredini liste EU zemalja. U obračunu bez teritorije Kosova i Metohije, Austrija i Češka bile bi veće po površini od Srbije, koja bi tada zauzimala 16. mesto među zemljama članicama. Prema broju stanovnika (bez populacije KiM), Srbija bi zauzimala 17. mesto u EU.

BDP (29. mesto)
Stopa nezaposlenosti (3. mesto)
Visina ličnih primanja (27. mesto)

U domenu ekonomskih parametara proizvodnje i potrošnje, Srbija bi bila pozicionirana na začelju, ako ne i na samom kraju kolone evropskih zemalja. U odnosu na vrednost bruto društvenog dohotka (35% od proseka EU u 2012) i prosečne kupovne moći (43% od proseka EU u 2012) po glavi stanovnika, ona bi zauzimala 29. mesto. U pogledu stope nezaposlenosti (trenutno oko 24% registrovanih), Srbija bi stojala za neznatnu statističku nijansu bolje samo od dve zemlje, Španije i Grčke, tako da prema ovom merilu stoji na neslavnom trećem mestu. Doduše, uzimajući u obzir značajan broj nezaposlenih koji nisu registrovani od strane našeg zavoda, pitanje je da li je rejting Srbije u ovom domenu zaista opravdan. Prema bruto dohotku, za sat vremena rada u 2010. zauzimali bismo 27. mesto, ili treće gledano sa negativnog kraja. Srbija se sa 2,62 evra po satu u 2010. nalazila samo ispred najlošije plaćene radne snage u Rumuniji (2 evra po satu) i Bugarskoj (1,5 evro). Ovo je međutim samo relativna prednost, jer Srbija ima značajno veću stopu nezaposlenosti od ove dve zemlje, koje takođe ostvaruju veći nivo proizvodnje i per capita.

U skorašnjim izjavama, zvaničnici vlade Srbije u nekoliko navrata podvlače da je obaranje stope nezaposlenosti na nivo ispod 20 odsto jedan od prioritetnih ciljeva vlade. U ovim krugovima srpske realnosti prosto nestvarnima se čine podaci o nezaposlenosti u 2012. u Austriji (4,3%), Holandiji (5,3%) ili Nemackoj (5,5%). Čak i u neposrednom okruženju, u Rumuniji i Bugarskoj (7% i 12,5%), koje se veoma često uzimaju kao primeri neuspeha u EU, situacija je znatno bolja nego kod nas (3 i 2 puta manje stope nezaposlenosti). U kategoriji ličnih primanja, diskrepance u odnosu na najrazvijenije evropske zemlje toliko su velike da se uporedna analiza čini besmislenom. Na primer, u Danskoj u 2010. bruto dohodak po satu iznosio je 25 evra, skoro deset puta više nego u našoj zemlji. Uz to, nezaposlenost je u ovoj zemlji više nego tri puta manja nego u Srbiji.

Cena struje (29. mesto)

Građani Srbije imaju privilegiju (a dugoročno gledano, zapravo problem) korišćenja najjeftinije električne energije u čitavoj Evropi. Prema podacima za 2011, cena struje bila je 6,6 evrocenta po kilovat-času (kwh) ili oko četiri puta jeftinija nego u Danskoj i Nemačkoj (29,8 i 25,3 evrocenta). Višu cenu električne energije imaju i Bugarska (8,7 evrocenta) i Rumunija (10,9 evrocenta) ali i slabije razvijene evropske zemlje izvan EU: Albanja (11,6) i susedna Bosna i Hercegovina (7,9 evrocenta). Cena struje u Srbiji će u budućnosti svakako morati da raste kako bi odgovarala potrebama održavanja elektro-energetskog sistema zemlje. S druge strane, niska cena struje ima ogromnu soijalnu funkciju u uslovima sveopšteg siromaštva; njeno nekontrolisano povećavanje moglo bi da dovede do scenarija nalik onome koji je početkom godine pogodio Bugarsku, kada su povećani računi za struju izazvali višemesečne ulične demonstracije, pad vlade i dugoročnu nestabilnost. Bugarsko loše iskustvo privatizacije elektro-energetskog sistema treba imati na umu u srpskom putu tranzicije ka EU.

Prirodni priraštaj (20. mesto)

Istorijski gledano, tokom 19. i najvećeg dela 20. veka, vitalne statistike o stupanju u brak, prosečnoj starosti i prirodnom priraštaju bile su uvek na strani Srbije. Iako zemlja nije bila integrisana u moderni sistem proizvodnje i društvenih odnosa koji su vladali u razvijenim delovima Evrope, biološka plodnost i visoke stope nataliteta stvarale su populacijske pretpostavke za budući razvoj. Današnje srpsko društvo tek je na početku tzv. ponovne „reindustrijalizacije“, a biološke osnove njegovog razvoja nisu više tako sjajne kao nekada. Doduše, u ovom domenu srpsko rangiranje u odnosu na zemlje članice nije ni tako porazno kao u slučaju osnovnih parametara ekonomije. U domenu vitalnih statistika ima zemalja članica koje su u mnogo kritičnijoj situaciji nego što je to Srbija, koja se drži negde pri sredini ili pri vrhu donjeg dela kolone EU država.

U Srbiji se kao alarmantan ocenjuje već dvadesetogodišnji trend stope negativnog prirodnog priraštaja, koja je u 2011. dostigla stopu od -5,2 (na 1.000 stanovnika). Prema Eurostat-podacima 19 zemalja članica stoje u ovom pogledu bolje od Srbije, koja bi kao zemlja članica zauzimala 20. mesto (od 29). Najnepovoljnije stope priraštaja imaju Nemačka (-189), Rumunija (-55,2), Italija (-46,8), Mađarska (-40,7) i Bugarska (-37,4) i u odnosu na njih situacija u Srbiji ne izgleda toliko tragično. Stope useljavanja i iseljavanja menjaju ove bazične podatke u opštem populacijskom obračunu. Tako značajna stopa imigracije u Nemačku i Italiju ne samo da kompenzuje efekat negativnog priraštaja populacije nego i doprinosi konačnom pozitivnom demografskom bilansu u ove dve zemlje. S druge strane, u Rumuniji i Bugarskoj je negativni priraštaj dodatno uvećan ekonomskim emigracijama. Ovo bi svakako bio slučaj i sa Srbijom, koja bi bez mnogo dvoumljenja u uslovima veće slobode kretanja postala zemlja iseljavanja, a ne obratno.

Brakovi i razvodi (15. i 26. mesto)

Prema broju sklopljenih brakova u 2011. (4,9 na hiljadu stanovnika) Srbija bi zauzimala 15. mesto, znači tačno na sredini kolone zemalja članica. Najmanje brakova te godine zaključeno je u Bugarskoj (2,9), a najviše na Malti (6,2). Zanimljivo je da Srbija stoji izuzetno dobro u pogledu statistike razvoda, koji se u Srbiji pojavljuju u znatno manjem broju nego u EU. U 2011. samo su tri zemlje članice imale manji broj razvoda od Srbije (1,1 na hiljadu stanovnika). Prema broju razvoda, Srbija zauzima 26. mesto, što je u celini jedan od najpovoljnijih rezultata rangiranja koje analizira ovaj tekst. Iako se u našoj zemlji znatna pažnja posvećuje fenomenu porasta broja razvoda, Srbija se u EU kontekstu u ovom domenu porodične statistike zapravo pokazuje kao jedna od zdravijih zemalja u Evropi. Najveći broj razvoda zabeležen je u Litvaniji (3,4), Češkoj (2,7) i Danskoj (2,6), najmanji na Malti (0,1) i u Irskoj (0,7). Ono što međutim treba dodati je činjenica da se u Srbiji supružnici ređe odlučuju na razvod zbog sudskih troškova i zbog kulturoloških ograničenja, koja stigmatizuju u prvom redu ženu koja se odlučuje na razvod braka.

Starost ljudi – prosečna i očekivana (21. i 29. mesto)

Važan deo populacijskih statistika se odnosi na prosečnu starost stanovništva i na očekivanu prosečnu starost koju će doživeti novorođenčad. Prema podacima o prosečnoj starosti obračunatoj za 2011, stanovništvo Srbije sa 41,6 godina nalazilo bi se na 21. mestu, znači negde pri sredini drugog dela liste evropskih država. Samo 8 zemalja članica su te godine imale stanovništvo starije od našeg, a među njima su prednjačile Nemačka (44,6 godina) i Italija (43,5). Najmlađa EU populacija nalazi se u Irskoj (34,6) i na Kipru (35,7). Podaci o očekivanoj starosti novorođenih vraća nas na poslednje mesto liste evropskih nacija. Naime, prema podacima za 2011, i kod muškaraca (69,7 godina) i kod žena (75 godina) Srbija bi bila rangirana na poslednjem 29. mestu, kao nacija sa najkraćim očekivanim životnim vekom populacije među članicama EU. Poređenja radi, najduži očekivani životni vek žena u Evropi je nešto iznad 85 godina, u Španiji i Francuskoj – znači 10 godina duži od očekivanog prosečnog života žena u našoj zemlji.

Smrtnost od malignih i srčanih bolesti (1. mesto)

Srbija je neslavni rekorder u obračunu statistike smrtnosti od tumora i bolesti krvi i krvotoka na 100.000 stanovnika i ovi podaci stoje u najprisnijoj vezi sa već izloženom statistikom o očekivanoj starosti populacije. Prema podacima za 2010, naša zemlja ne samo što zauzima zabrinjavajuće prvo mesto po broju smrtnih slučajeva od ovih bolesti, nego je taj broj značajno ispred odgovarajućih veličina za ostale zemlje članice i EU proseka. Kod bolesti srca i krvotoka, prosek u EU za 2010. je 209,9 slučajeva (na 100.000 stanovnika), u Francuskoj je bilo svega 119,5 slučajeva, u Holandiji 146,7, u Italiji 167,7. Najveću stopu smrtnosti među sadašnjim članicama imaju Bugarska i Rumunija (621,7 i 548,4), međutim i one su iza srpskih 774,2 smrtnih slučajeva u istom posmatranom odnosu. U pogledu malignih oboljenja, EU prosek je 166,9 smrtnih slučajeva (na 100.000 stanovnika), dok obračun za Srbiju pokazuje stopu od 296,1. Najbliža statistički i jedina sa stopom smrtnosti iznad 200 je Mađarska, sa stopom od 238,8.

Čini se da naše (nerekonstruisano) ministarstvo zdravlja dodatno pogoršava situaciju. Naime, najnovije izmene „Pravilnika o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu“ iz decembra 2012, u znatnoj meri su ograničile mogućnost preventivne zdravstvene zaštite određenih kategorija populacije. Na osnovu ovog pravilinika, građani oba pola u uzrastu između 23 i 35 godina imaju pravo na rutinski pregled o trošku fonda tek jednom u pet godina. Stariji od 35 godina, kao nešto rizičnija kategorija, mogu da zatraže rutinski pregled jednom u dve godine. Stiče se utisak da su samo bolesni građani i rizične grupe u prilici da se u punoj meri koriste sistemom (preventivne) zdravstvene zaštite (istraživanje Ane Miletić, Blic br. 5801). U isto vreme, na zvaničnom sajtu nadležnog ministarstva ističe se značaj prevencije u lečenju. „Prekontrolišite svoje zdravlje pre nego što vas nešto zaboli. Tada već može biti kasno“, čitamo na baneru ovog sajta. Jednostavni uvid u najnoviju regulativu ministarstva svedoči o značajnom raskoraku između reči i dela, kampanje o preventivnom lečenju i pomenutog pravilnika. Uskraćivanje preventivnih pregleda najvitalnijem i najzdravijem delu populacije je u punoj meri paradoksalno, jer preventivno lečenje i rutinske kontrole namenjeni su u prvom redu njima i služe upravo tome da simptomi bolesti budu otkriveni na vreme i da bi lečenje bilo brže, efikasnije i jeftinije.

Samoubistva (7. mesto)

Prema broju počinjenih samoubistava na 100.000 stanovnika u 2010. Srbija sa stopom od 16,6 zauzima visoko sedmo mesto u odnosu na današnje zemlje članice EU. Znači, svega šest evropskih nacija ima veću stopu samoubistava od Srbije. Litvanija (29,4), Mađarska (21,7) i Latvija (18,2) imaju najveće stope, dok mediteranski narodi imaju tradicionalno najmanje stope: Portugalija, Španija, Italija, Grčka, Malta imaju između 5 i 8 slučajeva samoubistva godišnje na 100 hiljada stanovnika. Evropski kuriozitet je danska poluautonomna provincija Grenland, u kojoj se već nekoliko decenija održava najviša stopa samoubistava na svetu od čak 100 i više slučajeva na 100.000 stanovnika godišnje. Ako je stopa samoubistava odraz, između ostalog, i mentalnog zdravlja nacije, visoko rangiranje Srbije po ovom osnovu treba takođe shvatiti veoma ozbiljno.

Broj lekara i bolničkih kreveta (25. i 14. mesto)

Porazna statistika o stopama smrtnosti svakako ima veze sa opštim nivoom zdravstvenih usluga koje se pružaju stanovništvu. Jedan od indikatora koji se po ovom kriterijumu uzima u obzir jeste broj lekara na 100.000 stanovnika u nekoj zemlji. U Srbiji je u 2010. bilo 271,7 lekara u pomenutom odnosu. Te godine, svega četiri zemlje imale su odgovarajući manji broj lekara od Srbije, naime Poljska (217,5), Rumunija (236,9), Slovenija (243,9) i Britanija (271,2). Zanimljivo je da u svim ovim zemljama postoji manji ili značajno manji broj smrtnosti od bolesti koje se mogu zdravstveno sanirati. Najviše lekara po broju stanovnika u Evropi ima Grčka (612,6), više nego dvostruko od broja lekara u Srbiji.

Drugi indikator koji se često koristi da bi se oslikao kapacitet zdravstvenog sistema jeste i broj raspoloživih kreveta za bolničko lečenje na 100.000 stanovnika. Prema ovom parametru, Srbija bi sa 564,9 kreveta zauzimala 14. mesto među EU članicama. Prema ovom obračunu, 15 zemalja EU članica ima manje raspoloživih mesta u bolnicama, a opet u svim ovim zemljama statistike zdravlja nacije pokazuju bolje rezultate nego u našoj zemlji.

Poginuli u saobraćajnim udesima (19. mesto)

Najmanji broj poginulih u saobraćajnim nesrećama na 100.000 stanovnika u EU u 2010. zabeležen je u Britaniji (3,4) i Švedskoj (3,8), dok je svojevrsni rekorder Rumunija sa stopom od 15,3. Svakako da je kod naših suseda loša saobraćajna infrastruktura u kombinaciji sa niskom cenom goriva u velikoj meri uvećala verovatnoću saobraćajnih udesa. Srbija se po broju udesa sa smrtnim ishodom od 6,55 nalazi na umerenom 19. mestu. Dakle, u 18 evropskih zemalja stopa nastradalih u ovoj vrsti nesreća veća je nego u Srbiji. Pored statistike razvoda, ovaj podatak se može navesti kao nešto što preporučuje Srbiju u domenu sigurnosti saobraćaja na njenim putevima. Jedan od elemenata koji treba uzeti u obzir u kontekstu ove pozitivne statistike jeste relativno visoka cena goriva prema nivou prosečnih primanja. U Srbiji se naime vozi manje nego što bi to bio slučaj da ljudi imaju bolje prihode, pa je samim tim i broj saobraćajnih nesreća manji.

Stopa ubistava (4. mesto)
Zatvorska populacija (10. mesto)
Policijsko osoblje (6. mesto)

Sa opterećujućim nasleđem ratova i siromaštvom kao opštom pojavom, uz kriminalizovane službe bezbednosti i policije, Srbija bi po stepenu kriminala i nesigurnosti na ulicama trebalo da prednjači među EU članicama. Odgovarajuće statistike to potvrđuju, ali pokazuju u isto vreme znatno veće stope kriminaliteta zabeležene u drugim zemljama. U pogledu broja ubistava u periodu 2007-2009, a u odnosu na 100.000 stanovnika, Srbija sa stopom od 2,21 zauzima respektabilno četvrto mesto, iza Litvanije (8,31), Estonije (5,74), i Finske (2,36). Pokazalo se naime da je efekat globalne ekonomske krize koji se u baltičkim državama najjače osetio 2009. u mnogo većoj meri socijalno raslojio i kriminalizovao njihova društva, nego što je to učinio dugotrajni negativni negativni efekat rata, ekonomskog beznađa i nezaposlenosti u našoj zemlji. U istom periodu (2007-2009), prema pomenutom kriterijumu Beograd bi zauzimao „tek“ osmo mesto među EU prestonicama. Možda toga nismo svesni, ali nesigurniji od Beograda, barem prema ovom kriterijumu, su Viljnus, Talin, Luksemburg, Amsterdam, Brisel, Prag i Bratislava. U svim ovim gradovima stope počinjenih ubistava su bile veće nego u Beogradu, a rumen stida verovatno obliva lica pripadnika domaćih kriminalnih klanova, naravno, ako čitaju ove redove.

U pogledu brojnosti zatvorske populacije za period 2008-2010. u odnosu na 100.000 stanovnika, Srbija bi sa stopom od 144 zauzimala deseto mesto. I u ovoj statistici prednjače baltičke države Letonija (305), Estonija (264) i Litvanija (248). Najskromniju stopu zatvorske populacije imaju Finska (62), Slovenija (66), Danska i Nemačka (po 68). U odnosu na prosečan godišnji broj policajaca zaposlenih u aktivnoj službi (na 100.000 stanovnika), Srbija bi sa 451 policajcem prema podacima za period 2008-2010. bila na visokom šestom mestu. Srazmerno broju stanovnika, najviše policajaca imale su u pomenutom periodu mediteranske zemlje: Kipar (664), Španija (508) i Malta (456).

Visokoškolovani (26. mesto)

Udeo stanovništva koje je završilo neku vrstu tzv. tercijarnog (kod nas, višeg i visokog) obrazovanja uzima se kao kriterijum osposobljenosti za tehnološki i kulturni razvoj jednog društva. Naročito se u tom kontekstu posmatra deo populacije starosti od 30-34 godine, koji bi trebalo da je najaktivniji i da daje najveći doprinos razvojnim procesima. Prema ovom merilu, srpsko društvo bi sa 20,6 odsto populacije u 2010. bilo rangirano na samom dnu liste EU članica. Manji procenat visoko obrazovanih u pomenutoj životnoj dobi imali su te godine samo Rumunija (18,1), Italija (19,8) i Češka (20,4). Najveći procenat stanovništva sa završenim tercijarnim obrazovanjem u pomenutoj starosnoj grupi imaju Irska (50,1), Kipar (47,1), Luksemburg (46,1) i Finska (45,7). EU prosek za 2010. je 33,5. Ono što dodatno opterećuje u slučaju Srbije je zastarelost nastavnih metoda i neprimerenost znanja i veština koje se stiču na njenim fakultetima. Ako je za utehu, barem statistički, tri zemlje u EU po ovom osnovu stoje lošije od Srbije.

Obnovljivi izvori energije (29. mesto)

Jedna od tema koja kod nas ne stiže na dnevni red društvenih aktuelnosti, a koja je u zemljama članicama EU svakodnevna preokupacija, jeste povećanje udela tzv. obnovljivih izvora energije (OIE) u ukupnoj nacionalnoj potrošnji energije. Ako se posmatra period 2004-2011, najznačajnije uvećanje udela OIE (nešto više od tri puta) zabeleženo je u Britaniji i Luksemburgu, dok je više od dva puta uvećano u Irskoj, Holandiji, Nemačkoj, Belgiji i Mađarskoj. Srbija u pomenutom periodu nije uvećavala udeo OIE, koji se u celosti odnose samo na energiju dobijenu u hidroelektranama. Doduše, već sada na ovaj način generisana energija daje oko 11 odsto nacionalne potrošnje i u tom smislu je ispred mnogih zemalja članica EU. Srbija bi po ovom osnovu bila negde oko 12. mesta na listi članica EU za 2011, a sa dodatnim investicijama u ovom sektoru napredovala bi ka gornjem delu tabele.
***

Iako situacija nije toliko loša koliko se obično predstavlja u medijima, sravnjivanje osnovnih parametara između Srbije i zemalja članica EU ne ostavlja mnogo razloga za optimizam. Srbija se ukazuje kao zemlja koja zaostaje po broju lekara, a prednjači po broju zatvorske populacije i policijskog osoblja, kao apsolutni rekorder po stopama smrtnosti od maligniteta i bolesti krvotoka, zemlja na samom začelju evropske liste po parametrima ekonomije, zaposlenosti i obrazovanja. Srpsko stanovništvo nije najstarije u Evropi, ali je u dramatičnoj demografskoj krizi. Odugovlačenje u procesu evropskih integracija bi samo dodatno pogoršalo srpske parametre u odnosu na standarde članica EU.

Autor je saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije.

(Peščanik)

Podelite ovu stranicu!