Srbija u ogledalu EU: I Narcis i Zlatousti

14 Mar 2011

Deset kilograma odgovora isporučeno je Evropskoj Uniji. Na većinu pitanja odgovor je dat, neka su otćutana. Kako izgleda Srbija po ispunjenom upitniku Evropske komisije

Pretposlednja u regionalnom redu ?ekanja za Evropsku uniju, Srbija u martu o?ekuje potpitanja Brisela na osnovu beogradskih odgovora na upitnik Evropske komisije o reformama i uslovima za ?lanstvo Srbije u Uniji.
Doma?i zadatak – odgovori na 2.483 izdiktiranih pitanja – teži deset kilograma. Zadatak je završen za 45 radnih dana. Slede?i kvalifikacioni ispit za Srbiju je ispunjavanje obaveza iz akcionog plana o roku koji je Beograd sam sebi postavio – od blanko ostavki poslanika do vra?anja imovine naslednicima, a tre?i je odobrovoljiti svaku ?lanicu EU ponaosob da na decembarskom sastanku Evropskog saveta glasa da Srbija postane EU kandidat.
Od 23 službena jezika EU, Komisija za hartije od vrednosti Srbije je izabrala da u engleskoj verziji odgovora na upitnik svoju organizacionu šemu predstavi srpskim ?irili?nim pismom.
Srbija je samu sebe podelila na pet statisti?kih regiona, me?u kojima je i Kosovo ali su podaci iz odgovora na hiljade pitanja samo za užu Srbiju, bez Kosova.

Solomonska granica

Neukrotiva dilema “I Kosovo i EU”, razrešena je solomonski u prepisci Brisela i Beograda – linija razdvajanja Srbije i Kosova je “administrativna linija”, a oni koji iz Kosova ulaze u Srbiju su “stranci”.
Prema odgovorima u upitniku, Srbija je država starih, bolešljivih, u kojoj je svaki deseti ?ovek ispod granice siromaštva. Ona je domovina „ve?itih studenata“, armije nezaposlenih, brigada alkoholisanih, kolonija vlasnika mobilnih telefona, prenatrpanih zatvora i do zuba naoružanih ljudskih bi?a.
Prema saznanjima istraživa?a, 33,6 odsto odraslih stanovnika Srbije puši, 18,3 odsto je gojazno, ?ak 40,3 odsto svakodnevno ili povremeno pije. Više od 46,5 odraslih stanovnika ima povišen krvni pritisak – u zapadnom svetu tre?ina, a svaki peti stanovnik Srbije ne vodi ra?una o zdravlju kad jede. Sveže vo?e svakodnevno konzumira 44 odsto stanovnika – bogati i najbogatiji.

Naoružani i vremešni

Više od 1.250.000 ljudi, odnosno 17 odsto je starije od 65 godina. To svrstava Srbiju me?u najstarije evropske zemlje. Stopa prirodnog priraštaja je -4,6 promila, što je za promil više od najniže rangiranih ?lanica EU, Bugarske i Letonije. Samo u osam od 165 gradova i opština broj stanovnika Srbije raste prirodnim priraštajem.
Broj “lišenih slobode“ je 11.500, a kazneno-popravni kapaciteti su za 6.500 ljudi.
U Srbiji je registrovano 1.189.522 komada oružja. Od toga 1.144.863 komada, uglavnom revolvera poseduju punoletni i zdravstveno ispravni gra?ani, koji su ga nabavili za spoljnu upotrebu, ali ?esto oružje koriste za ku?ne potrebe. Ova cifra opstaje i nakon uništenja više od 85.000 komada nezakonitog oružja od 2003.
Od 7,4 miliona stanovnika Srbije bez Kosova, 1,2 miliona nema kupatilo, a 1,5 miliona ni nužnik. Gotovo 300.000 sunarodnika ponosnih na Nikolu Teslu živi bez struje, pola miliona bez vode za pi?e, a gotovo milion nema kanalizaciju. Zato 41 odsto njih ima fiksni, a 132 odsto mobilni telefon.
U Srbiji živi oko milion ljudi uzrasta od 18 do 25 godina, a tek svaki šesti radi. Do fakultetske diplome o roku stigne dvadesetak odsto upisanih studenata. Sa njom na birou za zapošljavanje provedu izme?u pet i deset meseci ili radni vek, jer nikada ne na?u posao u struci.
Ali, od 69 zaposlenih u Republi?koj radiodifuznoj agenciji samo jedan je magistar nauka, a polovina ima srednju stru?nu spremu.

Ko je kome dužan?

U Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) 21 odsto zaposlenih su žene, ministarki je 18,5 odsto, a od 2.400 sudija 1.700 su žene.
Na pitanje iz centrale EU koju nastanjuje 159 nacionalnih manjina: “Molimo vas da odgovorite koliki je procenat ljudi iz etni?kih manjina zaposlen u policiji”, odgovor glasi: “Zaposleni u MUP-u nisu dužni da se izjašnjavaju o nacionalnoj pripadnosti. Na osnovu podataka dobijenih od onih koji su se dobrovoljno izjasnili, 9,2 odsto zaposlenih u MUP-u su pripadnici nacionalnih manjina”.
U zemlji ima više od 17 odsto ljudi koji pripadaju manjinskim nacijama.
U Vojvodini su 65 odsto (65,01) državnih službenika Srbi – u zagradama je procentualno u?eš?e ovih nacionalnosti u vojvo?anskom stanovništvu prema popisu stanovništva 2002. – 6,4 odsto su Ma?ari (14,28), 2,1 odsto Hrvati (2,78), Crnogorci dva odsto (1,75) a Romi ?ine 0,4 odsto državnih službenika (1,43 odsto).
U Srbiji se neprestano pove?ava broj incidenata zasnovanih na nacionalnoj, rasnoj i verskoj mržnji. Godine 2008. je me?u izaziva?ima nereda bilo 54 Srba, po ?etiri muslimana i Ma?ara. U 40 odsto slu?ajeva nacionalnu netrpeljivost iskazuju mladi: studenti ili ?aci.
Statisti?ari u Srbiji registruju 23 nacionalnosti. U Evropi ih ima 329.
Više od tri ?etvrtine ljudi sa sadašnjim statusom izbeglica je došlo iz Hrvatske, saznaje se iz odgovora na upitnik. ?injenica je da su prve izbeglice u Srbiju došle iz Hrvatske pre 20 godina, ali su najduže zadržale izbegli?ki status. Za razliku od Srba iz Bosne oni ili nisu tražili, ili nisu dobili državljanstvo Srbije.
Najzastupljeniji stranci koji privremeno borave u Srbiji su Kinezi, Rumuni i Ma?ari.

Šta znamo…

Iz razli?itih odgovora u upitniku se ne može pouzdano saznati koliko je ljudi za sedam godina u Srbiji optuženo za ratni zlo?in – 133 ili 139. Po?inili su, prema sudskoj evidenciji i angažovanju tužilaca, 33 ratna zlo?ina u ?etiri rata. Od 161 optuženog u Haškom tribunalu, 12 je uhapšeno u Srbiji, iako se od njih 161, 109 izjasnilo da su nacionalnoš?u Srbi, a 57 su i državljani Srbije.
Desetine poglavlja u upitniku se odnosi na privrednu problematiku. Zapanjuje odgovor pretendenta za priklju?enje evropskom tržišnom mehanizmu na pitanje “Kako Srbija promoviše privredu u svetu”. Srbija je privredu promovisala u svetu tri puta od 2005. – u Moskvi, u Krasnodaru, gradu veli?ine Voždovca i Novog Beograda zajedno i u Minsku, glavnom gradu Belorusije, koja je pod sankcijama SAD i EU zbog upotrebe sile, utamni?enja opozicionih kandidata i politi?kog ugnjetavanja na prošlogodišnjim izborima.
Istovremeno, Srbija uzima poklon Evropske unije od oko milijardu evra od 2009. do 2014, 100 miliona evra budžetske injekcije za 2011. a samo od nema?ke savezne vlade 123 miliona evra ovogodišnje pomo?i.
Ni u ?ekaonici EU Srbija ne u?i da lovi ribu, ve? ?eka da je nahrane. Pre ?etiri godine je iz voda Srbije izva?eno više od 100.000 kilograma grge?a i linjaka, a tri godine kasnije – ni ribice. Ve? tri godine država ne pomaže ribarstvo.
Rasprave o suverenosti monetarne vlasti su nesuvisle, kada se iz odgovora na upitnik EU saznaje da Zakon o Narodnoj banci Srbije (NBS) ne zabranjuje tre?im licima da ocenjuju zakonitost odluka NBS, niti da se NBS konsultuje sa njima pre neke odluke.

…a šta ne znamo

Srbija je saopštila EU da nema bazu podataka o slobodnim radnim mestima, ne zna koliko osoba sa invaliditetom živi u zemlji, nema zdravstveni centar koji besplatno savetuje putem radija, ne gradi brodove za doma?u flotilu, ne zna broj prodatih bioskopskih karata, ne zna broj šumskih požara niti ima strategiju za njihovo spre?avanje, nema zakon o povratku kulturnih dobara otetih u drugoj zemlji, nema zakon o tome kako i kome se mogu prodavati video-igrice, o prevozu ljudi ži?arom, o kompjuterskom kriminalu, ne zna koliko kompanija posluje elektronski, nema kodeks o ponašanju oglašiva?a u audio-vizuelnim medijima koji prodaju de?ju hranu i namirnice sa visokim sadržajem še?era, soli i masti, nema kodeks ponašanja svih 199 internet provajdera, a internet provajderi nisu dužni da obaveste policiju ili sudove o sadržajima koji vre?aju ljudsko dostojanstvo na internetu…
U upitniku od blizu 5.500 strana, Brisel 13 puta na razne na?ine pita Srbiju kako ?uva maloletnike od interneta. Odgovori državnih ?inovnika su nemušti.

Tamara Kaliterna (www.autonomija.info)

Podelite ovu stranicu!