Srbija ne priznaje žrtve silovanja u ratu

26 Sep 2017

Žene koje su preživele seksualno nasilje u ratu, prema srpskom zakonu, ne mogu da ostvare status civilnih žrtava rata ako ne dokažu da imaju telesno oštećenje veće od 50 odsto

Srbija je jedina zemlja u regionu koja je postavila takvu zakonsku prepreku ženama – žrtvama silovanja u ratu koju je nemogu?e presko?iti. Da bi dokazale da su silovane i dobile status civilnih žrtava rata, one prema srpskom zakonu, usvojenom još u ratno vreme Slobodana Miloševi?a, ne samo što moraju dokazati da su silovane ve? moraju imati i telesno ošte?enje od 50 odsto.

„Bilo mi je samo 20 godina kada je po?eo moj pakao. Živjela sam u ku?i u Bijeljini, sa svekrvom, mužem i dvoje djece. Curica je imala svega šest mjeseci, a dje?ak dvije godine.

Krajem aprila 1992. godine u ku?u je upalo nekoliko ‘arkanovaca’. Kao zvijeri su se bacili na mene. Jedan za drugim su me silovali pred djecom, svekrvom i mužem.

Vojnici su dolazili svaki dan. Polupijani i ludi od alkohola, kao životinje su se iživljavali na nama. Bilo je ukupno 11 žena i sve smo prolazile isto…“

Ovo je deo potresne ispovesti Asmire S. koju je pre tri godine objavio portal Sandžakpres o zlostavljanju tokom rata koje joj je ostavilo posledice za ceo život.

Koliko je javnosti poznato, “arkanovci” koje pominje nisu procesuirani u Srbiji. Ko je odgovoran što nisu i što Asmira S. nije dobila bar pravosudnu satisfakciju, ako ne i nadoknadu za ono što su joj u?inili tadašnji ratni zlo?inci, gra?ani Srbije?

Relja Radosavljevi?, istraživa? Fonda za humanitarno pravo, odgovaraju?i na to pitanje Radija Slobodna Evropa, nema dilemu:

„Pre svega, primarna je odgovornost na jedinicama koje su zadužene, prema tadašnjem zakonu o procesuiranju ratnih zlo?ina za otkrivanje i identifikovanje zlo?ina, dakle, to su odgovaraju?e jedinice u Ministarstvu unutrašnjih poslova i, naravno, Tužilaštvo Srbije za ratne zlo?ine.”

Elma, tako?e iz Bosne i Hercegovine, bila je ?etiri meseca trudna kada je odvedena u kamp za silovanje. Torturi je bila izložena svakodnevno. Za Amnesty International je kazala da su je silovali lokalni mladi?i koji su nosili maske, te je pitali: “Da li znaš ko je sada na tebi?”

Izgubila je dete, ima povredu ki?me.

Nekoliko desetina hiljada žena i devojaka silovano je tokom rata u BiH, Hrvatskoj, Kosovu i drugim delovima bivše Jugoslavije. Mnogi od po?inilaca imaju boravište i državljanstvo Srbije i dostupni su pravdi, ali žene koje su preživele seksualno nasilje u ratu, prema srpskom zakonu, ne mogu da ostvare status civilnih žrtava rata ako ne dokažu da imaju telesno ošte?enje ve?e od 50 odsto.

Veliki broj žena-žratva seksualnog nasilja pati od oboljenja psihi?ke ili psihosomatske prirode kao posledice pakla kroz koji su prošle, ali to srpski zakon cini?no i krajnje neosetljivo – potpuno ignoriše.

Sve zemlje u okruženju – Hrvatska, Bosna i Hercegovina (osim njenog manjeg entiteta Republike Srpske), Kosovo, priznaju žene silovane u ratu kao civilne žrtve rata.

Srbija je fakti?ki jedina zemlja u regionu koja ne priznaje ratni zlo?in silovanja, iako je po me?unarodnom zakonodavstvu i praksi u obavezi da to ?ini.

Me?unarodna organizacija za ljudska prava “Hjuman rajts vo?” proglasila je silovanja ratnim oružjem i instrumentom, uz ?iju pomo? je terorisano civilno stanovništvo.

Me?unarodni krivi?ni sud za ratne zlo?ine u bivšoj Jugoslaviji uspostavio je praksu procesuiranja po?inilaca ratnih zlo?ina seksualnog nasilja. Presudama ovog suda prvi put u istoriji me?unarodnog humanitarnog prava silovanje je okarakterisano kao vid mu?enja, a seksualno porobljavanje kao zlo?in protiv ?ove?nosti. Više od 160 lica je pred ovim sudom optuženo za ratne zlo?ine, a polovina njih za seksualno nasilje.

Zakon o pravima civilnih invalida rata, jedini pravni okvir koji definiše kategoriju civilnih žrtava rata, a datira još iz 1996. godine, iz vremena vladavine Slobodana Miloševi?a, jedan je od najdiskriminatornijih zakona u Srbiji. On ne prepoznaje kao žrtve žene silovane u ratu, porodice nestalih, stradale od snaga bezbednosti Srbije i mnoge druge.

Pre tri godine je napravljen nacrt izmena i dopuna tog zakona, ali civilni sektor i organizacije civilnih žrtava rata nisu konsultovane. Što se ti?e prava žrtava silovanja u ratu, kaže Relja Radosavljevi?, u tom nacrtu nikakvih pozitivnih izmena nema.

„U delu koji se odnosi na civilne žrtve rata, potpuno je zadržan isti zakonski režim, štaviše u nekih par odredaba on je i pogoršan. Ako se tako nešto usvoji, civilne žrtve rata ostaju zaista obespravljene, kao što je i do sada bio slu?aj. Naravno, tu spadaju i žene – žrtve silovanja u ratu, koje po aktuelnom zakonskom rešenju ne mogu da ispune uslov da dobiju svojstvo civilne žrtve rata, pre svega zbog osnovnog uslova da se traži telesni invaliditet od više od 50 odsto telesnog ošte?enja organizma“, kaže Radosavljevi?.

Iako Tužilaštvo za ratne zlo?ine u Srbiji postoji ve? ?etrnaest godina, do marta 2016. godine pale su samo dve osu?uju?e presude za seksualno nasilje u ratu (predmeti „Lekaj“ i „Bijeljina“), od ukupno šest predmeta u kojima su optuženi bili i za ova dela. Dakle, i pored toga što u Srbiji, prakti?no, ne postoji nikakva vrsta reparacija i priznanja za žene koje su preživele seksualno nasilje u ratu, satisfakcija koju bi dobile procesuiranjem onih koji su seksualno nasilje vršili, tako?e je neadekvatna i bezna?ajna.

Za Sanju Pavlovi? iz Autonomnog ženskog centra, sve to je „deo šire pri?e o tome na koji na?in se država odnosi prema samom ratu koji se desio, odnosno, da nije preuzela odgovornost za sve ono što jeste bila odgovornost Srbije u tom ratu koji se desio, odnosno, o tome da nije preuzela odgovornost Srbije u tom ratu.“

Istovremeno u svemu ovome Pavlovi?eva prepoznaje, još nešto:

„To je jedna mizogina politika, koja je vidljiva i u drugim temama kada se govori o pravima žena, a itekako i u ovoj temi, s obzirom upravo na to da je Srbija jedina zemlja u regionu koja nije prepoznala žene-žrtve silovanja u ratu, tako da su i jedna i druga stvar podjednako važne kada govorimo o tome da žrtve nasilja, mahom žene, nisu prepoznate.“

U nedavnom izveštaju Fonda za humanitarno pravo ilustruje se stepen neosetljivosti pravosu?a u Srbiji prema ovoj vrsti ratnih zlo?ina prema ženama:

„U osloba?aju?oj presudi iz slu?aja ’Bijeljina II’ navodi se da nema dokaza da je optuženi preduzeo radnje ’silovanja i protivprirodnog bluda’ nad ošte?enima. Naime, ošte?ene su svedo?ile da su silovane od strane lica u uniformi, a u svojoj odbrani, optuženi je tvrdio da on jeste bio na licu mesta zlo?ina, ali je bio u beloj trenerci. Iako je u prvostepenoj presudi sud smatrao da je logi?no da ošte?ene ne mogu biti precizne u pogledu ode?e po?inilaca zbog ’dramati?nosti situacije’, Apelacioni sud je ovo odbio, smatraju?i ’neživotnim’ da niko od ošte?enih ne navodi da je jedan od po?inilaca bio u beloj trenerci.“

Fond za humanitarno pravo navodi i da su žrtve silovanja u slu?aju „Sko?i?” bile izložene vulgarnom dobacivanju i omalovažavanju od strane optuženih tokom svedo?enja, a da uprkos zakonskoj obavezi predsednik ve?a nije optuženima izrekao formalne sankcije. Ove žene, tako?e, nisu imale psihološku podršku tokom su?enja, a jedna od njih je odbila da svedo?i u ponovljenom postupku, donevši istu odluku koju su donele i sve svedokinje u pomenutom slu?aju „Bijeljina II”.

U slu?aju „Lovas” koji se tako?e vodio zbog ratnog zlo?ina protiv civilnog stanovništva kao i prethodna dva, iako su svedoci i svedokinje eksplicitno govorili o scenama silovanja, sud ova dela nije uneo u optužnicu. „Svaki put kada bi svedokinja pomenula silovanje, sud bi odmah razgovor preusmeravao na pitanje da li su ih tukli“, navodi se u izveštaju FHP.

Me?unarodna organizacija za ljudska prava “Hjuman rajts vo?” proglasila je silovanja ratnim oružjem i instrumentom, uz ?iju pomo? je terorisano civilno stanovništvo.

Me?unarodni krivi?ni sud za ratne zlo?ine u bivšoj Jugoslaviji uspostavio je praksu procesuiranja po?inilaca ratnih zlo?ina seksualnog nasilja. Presudama ovog suda prvi put u istoriji me?unarodnog humanitarnog prava silovanje je okarakterisano kao vid mu?enja, a seksualno porobljavanje kao zlo?in protiv ?ove?nosti. Više od 160 lica je pred ovim sudom optuženo za ratne zlo?ine, a polovina njih za seksualno nasilje.

(Branka

Podelite ovu stranicu!