Srbija ne može da se uredi bez promene ustava

13 Feb 2014

Da li želimo unitarnu ili decengtralizovanu državu?

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor izjavio je danas da promena Ustava Srbije nema alternative, jer Srbija ne može da se uredi kao država ukoliko se ustav ne promeni.

“Danas je Srbija definisala svoju teritoriju, jer je bila prinuđena na to… Sada je na delu priča kako ćemo urediti ovu teritoriju na kojoj živimo. Nemoguće ju je urediti a da se ustav ne menja”, rekao je Pastor na skupu “Kakav je ustav Srbiji potreban?” u Skupštini Vojvodine.

Dodao je da ne sme da se ponovi situacija iz 2006. godine, kada je ustav pisan za dnevno-političke potrebe koje su daleko od realnosti, već se mora stvoriti ambijent u kome će se moći otvoreno razgovarati o promeni ustava.

Vladimir Džamić iz Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji rekao je da nova parlamentarna većina biti u prilici i u obavezi da pristupi reformi ustava, jer sa ovakvim ustavom Srbija ne može postati punopravna članica EU. Prema njegovim rečima, kroz promene ustava treba obezbediti nezavisnost sudske vlasti, direktnu primenu prava EU domaćem zakonodavstvu, a to je neophodno da bi Srbija mogla da preuzme sve obaveze.

On je podsetio da je Slovenija na putu ka EU dva puta menjala ustav, Hrvatska jednom, a sada promene ustava priprema Crna Gora i dodao da Srbija neće zatvoriti poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa EU dok se ne promeni ustav.

“Politički sistem koji imamo je potpuno neodrživ, a Ustavom Srbije iz 2006. godine mi smo uspeli da institucionalizujemo anomalije”, kazao je Džamić i dodao da je aktualni ustav donet “telefonski”.

On je kritikovao činjenicu da se predsednik Republike u Srbiji bira na direktnim izborima, iako ima vrlo protokolarne nadležnosti. “Protekli predsednički izbori koštali su 1,4 milijarde dinara. Bolje bi bilo da Skupština Srbije bira predsednika, a i sama Skupština Srbije je sa 250 poslanika jedna od najvećih u Evropi i taj broj se mora smanjiti”, rekao je Džamić.

On je kritikovao deo Ustava Srbije koji propisuje da Vojvodini pripada sedam odsto od republičkog budžeta i rekao da je “vrlo atipično” za ustave da se na taj način pominju procenti. “To može da bude deo zakona o budžetu ili nekog ustavnog zakona, a ne ustava”, rekao je Džamić i podsetio da taj deo ustava nije izdržao nijedan test vremena, jer Republika nikada nije ispoštovala svoju ustavnu obavezu prema Vojvodini.

Džamić je kazao da se kroz javnu raspravu, kroz dijalog vlasti i opozicije, mora govoriti o svim navedenim pitanjima, kao i o pitanju da li želimo unitarnu državu ili decentralizovanu državu regiona. “Promena ustava ne treba da bude povezana ni na koji način sa pitanjem Kosova, jer to je uveliko u zoni međunarodnog prava. Ne smemo kolektivno da nasednemo na taj stari trik, kada vam odmah kažu da ste secesionista ako ste svesni realnosti”, naveo je Džamić. On je rekao da se sve parlamentarne stranke zalažu za promenu ustava, sem jedne.

Predstavnica Radne grupe za izmene Statuta Vojvodine Mirjana Jovanović-Tomić ocenila je da je Srbiji potreban potpuno nov ustav, jer je legitiminost ovog ustava ozbiljno dovedena u pitanje. “Odbor za ustavna pitanja bio je isključen iz donošenja ustava, nije bilo javne rasprave, poslanici nisu učestvovali u raspravi, tekst ustava dobili su na sam dan usvajanja, sporan je bio broj glasova na referendumu, bez ikakvog nadzora i bez ikakve kontrole. U sadržinskom smislu ustav ima niz suprotnosti, problema i slabosti”, kazala je Jovanović-Tomić. Prema njenim rečima, aktuelni ustav ne treba menjati, već treba doneti novi ustav.

Bivši sudija Ustavnog suda Svetozar Čiplić rekao je da je Srbiji potreban “pismen ustav”, za razliku od ovog ustava koji “nije baš prevše pismen ni u jezičkom ni u pravničkom smislu”. On je ocenio da novi ustav trebna da bude donet konsenzualno.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogardu Zoran Stojiljković rekao je da je prdizborna kampanja pravo vreme da se pokrene pitanje promene ustava, za koji je rekao da je loš sa mnogo aspekata. “Umesto spinovanja i međusobnih optužbi, potrebna su nam merljiva izborna obećanja, kako bismo mogli da merimo koliko se strabnke drže tih obećanja. Sve ostalo je političko vašarište”, ocenio je Stojiljković.

Danasnju skup organizovao je Evropski pokret u Srbiji uz pomoch Ambasade Holandije u Srbiji.

(Autonomija)

 

Podelite ovu stranicu!