Srbija Mahmuda Ahmadinedžada

24 Oct 2011

Putujemo ka Evropi ili Iranu?

Predsednik Socijaldemokratske unije Žarko Korać pozvao je predsednika Srbije Borisa Tadića da javnosti, umesto nemuštog saopštenja posle sastanka sa predstavnicima kosovskih Srba, jasno saopšti šta misli o barikadama i o tome da se ponavlja istorija događaja iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

“Događaji na Kosovu će imati potpuno iste rezultata kao u Hrvatskoj i BiH, samo je pitanje vremena kada će se to dogoditi, za to nije potrebna velika pamet”, rekao je Korać na skupu u organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava.

Korać je naglasio da je u Srbiji u toku bitka da li će Srbija biti evropska država ili će dobiti status Severne Koreje i Irana Mahmuda Ahmadinežada.

On  je naveo da su znatno ojačale antievropske snage, koje su u tesnim odnosima sa Rusijom, a kao najjači faktor takve politike označio je Srpsku naprednu stranku.

“Cilj antievropskog bloka je da promeni spoljnu politiku i pokaže da je Rusija alternativa. Kriza na severu Kosova je namerno, veštački proizvedena, ljudi su gurnuti na barikade da bi patriotske snage Srbiji izmakle put ka Evropi”, rekao je Korać.

Korać je pozvao Tadića i DS, koji uživaju u blagodetima vlasti, jer DS na raznim nivoima uprave ima 20.000 funkcionera, da se isprse i jasno pokažu svoju evropsku poziciju i kažu šta misle o opstrukciji evropskih integracija.

 Predsednik LSV Nenad Čanak rekao da je u toku “rusifikacija Srbije” koja se sprovodi insistiranjem na nerešavanju kosovskog problema.

Kako je Čanak naveo cilj je da Srbija postane pijun Rusije u njenim odnosima sa drugim silama.

Čanak je rekao da EU nije učinila ništa konstruktivno da reši problem Kosova jer se time bave trećerazredni činovnici, pa se zato niko nije setio trika da od Beograda i Prištine traži carinsku uniju.

Čanak je pre početka skupa šaljivo rekao: “Au, koliko izdajnika na jednom mestu, davno ne videh toliko”.

Vuk Drašković je rekao da u svetu važi princip po kojem je gubitak teritorije kazna za izgubljen rat i da je Srbija kažnjena gubitkom Kosova posle izgubljenog rata protiv NATO-a.

Drašković je na skupu naveo primere Mađarske, čija je teritorija prepolovljena posle Prvog svetskog rata, kao i Nemačke i Japana koji su izgubili teritorije posle Drugog svetskog rata.

On je istakao da sve granice uspostavljene u korist pobednika važe i danas.

“Iz gubitka rata izvire presuda na koju pobeđeni nema pravo žalbe. Srbija je 1999. godine vodila rat protiv NATO-a, proglašena je krivom za taj rat i izgubila je taj rat. Stigla je presuda u vidu Kumanovskog sporazuma, neumoljivog akta o kapitulaciji po kojem je Srbija pristala da se kao poražena povuče sa teritorije celog Kosova”, rekao je Drašković.

Dodao je da je kapitulaciju Srbije sa sedam pečata overio i Savet bezbednosti UN.

“Nikome na pamet nije palo da se žali na te presude, nijedna poražena zemlja nije tražila da se pitanje granica ponovo razmatra na međunarodnim konferencijama. Jedino smo mi 2006. godine doneli Ustav u kojem smo rekli da za nas ne važi ono što važi za ceo svet, da smo mi posebni i da hodamo po plafonu”, rekao je Drašković.

Drašković se zauzeo za prihvatanje Ahtisarijevog plana uz pregovore kojima bi se poboljšale neke tačke tog i dobio “Ahtisari plus” za sever Kosova i garancije EU za njegovo sprovođenje.

“Ako bi to sutra predložili, 9. decembra Srbija bi dobila i status kandidata za EU i datum pregovora. Ako se nastavi ovako, izgubićemo kandidaturu i neka niko ne govori da ćemo je dobiti ako se ovako
nastavi”, rekao je Drašković.

Dodao je da “pobunjenike” na severu Kosova baš briga za Srbe južno od Ibra, a da “patriote i mileševski crni anđeli” dobro znaju da su cela srpska kulturna i duhovna baština južno od Ibra, dok su “balvani jedina duhovno-istorijska vrednost” severno od Ibra.

Poslanik Liberalno demokratske partije Bojan Đurić rekao je da su predstavnici kosovskih Srba sinoć kod Tadića došli “kao Čvorovići, u stilu oslobodilaca Beograda”, i postavljali mu uslove, odbijali njegove zahteve, a zatim se državnim automobilima vratili na sever Kosova.

“Ne mogu da zamislim situaciju u kojoj Milošević 1994. ili 1995. godine kada ne može da obezbedi kod bosanskih Srba stav kakav on želi da se povuče i da jedina reakcija bude izjava ministra za Kosovo da predsednici opština na sastancima govore jedno, u javnosti drugo, a na barikadama treće”, rekao je Đurić.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!