Srbija: Država otima od privatnika

13 Mar 2012

Neka Tadić sam isproba "čari" privatnog ili "porodičnog" biznisa, poručuju preduzetnici

Porodični biznis je budućnost, izjavio je predsednik Boris Tadić, i pozvao građane da osnivaju porodična preduzeća. Iskustvo govori suprotno: privatni biznis suočen je sa nepremostivim preprekama koje postavlja država.

Poslovna klima za privatni biznis je izuzetno loša, što se može videti po broju ugašenih malih i srednjih preduzeća, kaže za DW Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište. Neka preduzeća više ne postoje, a neka su prešla u sivu zonu: „Tadićev poziv je pomalo licemeran. Jer ista stranka kojoj pripada i predsednik Srbije je učinila sve da bavljenje malim i porodičnim biznisom bude jako teška misija.“

Ta misija je teška jer su pokretači porodičnog biznisa opterećeni troškovima krajnje nerazumne države, koja želi da zahvati više nego što je to racionalno, kaže Stevanović. „Ljudi bi se rado bavili biznisom kada bi se rastereteli troškovi rada, i tako izbeglo zapošljavanje na crno, i da se ispita ponašanje nelojalne konkurencije u vidu povlašćenih firmi“, dodaje Stevanović. I trenutno možda najveći problem privatnog biznisa su takozvani parafiskalni nameti:

„Parafiskalni nameti su svi nameti tipa: ove godine ćete umesto 100.000 dinara da platite milion dinara za baštu, ako želite da se bavite ugostiteljstvom. Platićete muzički dinar u fabrici 50 ili 100 dinara po radniku. Opština će da vam rebne porez, zato što joj se može, za firmarinu umesto 10.000 dinara na 200.000 dinara ove godine. Takvi i slični načini iživljavanja koji su poreski sistem Srbije, nakon 12 godina reformi, učinili jednako komplikovanim kao kada su reforme počele, upravo kroz te parafiskalne namete“, kaže naš sagovornik.

Legalno poslovanje se ne isplati?

Ekonomista Saša Stefanović ima slično mišljenje. On za DW kaže da pokretanje porodičnog biznisa u Srbiji prati veći broj problema: visoki troškovi pokretanja biznisa, uz nedovoljnu finansijsku pomoć države, za razliku od razvijenih zemalja. Tu su zatim komplikovane i duge procedure, kao i postojanje monopola. Stefanović takođe skreće pažnju na preveliki teret fiskalnih i parafiskalnih nameta:

„Poražavajuća je činjenica da kod nas na primer jedna mala radnja mora da plati čak 35 raznih poreza i dažbina, a jedna ugostiteljska radnja čak 42 različite takse. To je zaista puno, i teško je da postoji preduzeće koje želi da legalno posluje, i koje može da izdrži ovakve namete. To znači da sadašnji poreski sistem guši preduzetništvo, i na taj način pomaže povećanje nezaposlenosti.“

Svakoga ko započinje privatni ili porodični biznis, čeka tržište koje nije previše gladno, i čija apsorpciona moć nije prevelika, ocenjuje Aleksandar Stevanović. Čeka ga takođe i država, koja želi na svakom ćošku nešto da zahvati, dodaje on: „Ne želim nikome da savetujem, ali u ovom momentu mi se čini da je u mnogim delatnostima isplativije poslovati na crno. Jer, tada vas niko ne dira, niti vam iko pravi probleme, a možete da prodajete i poslujete kako god vam padne na pamet.“

Probajte i sami „čari“ biznisa

U Srbiji postoji veoma mnogo propisa koji regulišu mali biznis, kaže za DW novinar Novog magazina Mijat Lakićević. Ali, propisi za mali biznis su isti kao da je u pitanju veliki biznis, i kao da je u Srbiji nacionalni dohodak po glavi stanovnika 30.000 evra a ne 3.000 ili 4.000 evra, primećuje Lakićević: „Ja bih tu predložio, i predsedniku Tadiću a i svima ostalima koji prave ovakve pozive, da sami smisle neki posao, i da sami pokušaju da pokrenu i da se bave biznisom. Neka probaju jedno dva-tri meseca, i sami će najbolje videti kakvi su tu sve problemi.“

Zbog svega navedenog, ekonomista Saša Stefanović smatra da političari ne smeju slati samo deklarativne pozive, koji će služiti samo u svrhe predizborne kampanje: „Privreda i građani očekuju od donosilaca odluka konkretne mere. Mere koje će dovesti do poboljšanja poslovnog ambijenta, što će pomoći jačanju privrede Srbije, a time naravno povećati i bruto domaći proizvod, zatim povećati zaposlenost, i jednostavno omogućiti da živimo bolje nego do sada.“

Saša Stefanović skreće pažnju da termin porodični biznis ne znači samo malu trgovinsku radnju iz komšiluka. Porodične firme su i američki Walmart ili Ford Motors, ili evropske firme Porše, Beneton, Henkel, BMW… U Srbiji oko 95 posto svih preduzeća koja posluju na njenoj teritoriji su porodične firme, i one zapošljavaju oko 60 posto zaposlenih.

(Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!