Spasojević i Nedeljkov: Broj ljudi na protestima nevažan, o osnovnim pravima se ne raspravlja

16 jan 2019

"Vratite nam demokratiju, institucije, slobodu govora i debate"

Oko osnovnih zahteva na građanskim protestima, a to su vladavina prava i fer izbori, ne sme se raspravljati, i u tom smislu, broj ljudi izašlih na proteste je potpuno nebitan, kaže docent na FPN Dušan Spasojević. Programski direktor CRTE Raša Nedeljkov napominje da će protesti doprineti razvoju demokratije u Srbiji, što je dugotrajan i težak posao.

„Brojke jesu važne, jer pokazuju koja je snaga zahteva i stepen nezadovoljstva građana… A posao ministra policije nije da on prebrojava građane, to je potpuno neprihvatljivo. Mi se ne možemo preglasavati oko osnovnih prava demokratije. I u tom smislu, da li će na protestima biti 30.000 ili 80.000 ljudi, potpuno je nebitno. Te stvari su temelj društva, temelj našeg Ustava i o njima se ne može raspravljati“, kazao je Spasojević u emisiji Pressing.

Govoreći o skupu koji se organizuje 17. januara, na dan dolaska predsednika Rusije Vladimira Putina u Beograd, Spasojević kaže da je to „neka vrsta reakcije vlasti na ono što se dešava“.

„I ja ga ne bih sveo samo na kontramiting, jer ima više funkcija – pokazuje nam da su naprednjaci spretniji od Slobodana Miloševića i njegove vlasti, a druga stvar – ne bih ga vezao samo kao reakciju na 16. januar i skup povodom godišnjice ubistva Olivera Ivanovića, nego možda i kao reakciju na proteste ranijih subota“, kazao je Spasojević.

Kako je rekao, vidljiv je „određen stepen nervoze i potreba vlasti da reaguje i napravi neki balans“.

Nedeljkov kaže da ne zna šta su poruke skupa mitinga povodom dolaska Putina.

„Ne znam koje vrednosti građani koji će doći na taj skup neguju, oko čega će se okupiti, sem da pozdrave dolazak velikog državnika. S druge strane, zahtevi 16. januara su jasni – vladavina prava i želja javnosti da sazna ko su nalogodavci i izvršioci ubistva Olivera Ivanovića“, kazao je Nedeljkov.

Govoreći o opstrukcijama vlasti, Nedeljkov kaže da primera nasilja ima u mnogo razvijenijim zemljama, ali da je tu pitanje kako deluju instutuicije.

„Postavlja se pitanje kada su građani Srbije na javnom servisu ili u parlamentu videli ozbiljnu debatu oko nekih problema. Svaka debata kod nas se pretvara u nasilje“, kaže direktor Crte.

Poruku predsednika Vučića da će razgovarati sa nezadovoljnim građanima koji izlaze na proteste, ali ne i sa predstavnicima opozicije, Nedeljkov vidi kao „marketing“.

„Ja bih rekao da je ta poruka sastavljena u svrhu marketinga. Ne razumem tu podelu na građane i vlast, ili građane i opoziciju. Da li je do sada ispunio zahteve drugih građana – za Savamalu, niški aerodrom, proteste zbog minihidroelektrana?… Svi ti građani su se okupili zbog kršenja njihovih prava, kršenja osnovnih građanskih prava“, kazao je Nedeljkov.

Kada bi u tim situacijama predstavnici vlasti pokazali sluha za građane, ja bih razumeo da je Vučićeva izjava poruka opoziciji da se stave po strani, a da hoće da se čuju građani, dodao je.

„Ne, to je jedan vrlo lep način kako se svi pokušaji bilo kakvog građanskog aktivizma stavljaju u korpu i onda kreću epiteti – to su oni žuti, oni koji su pokrali – nešto što je građeno godinama, imidž o nekakvim našim neprijateljima, pa da li smo sada soroševci, da li smo žuti, da li smo lopovi, nije bitno. Bitno je da samo onoga ko drugačije misli, i to nije samo odlika političara koji su trenutno na vlasti, stavite ‘protiv nas’. I ta vrsta polarizacije društva je veoma opasna“, kaže Nedeljkov.

Dušan Spasojević proteste vidi kao političke.

„Jasno je da protesti pokušavaju da izbegnu guranje političara u prvi red – jer mnogi od njih nemaju pun legitimitet, imaju deo odgovornosti za trenutnu situaciju. U tom smislu oni pokušavaju da budu građanski. Ali su za mene oni svakako politički, jer se tiču političkih i građanskih prava“, kaže Spasojević.

Zahteve protesta vidi „kroz dimenziju „vratite nam demokratiju, institucije, slobodu govora i debate“.

„To obuhvata najveći deo protesta. U toj heterogenoj masi, može se očekivati da se dodaju neki zahtevi“, kaže Spasojević.

Nedeljkov takođe proteste vidi kao zahtev za vladavinom prava.

„I sa vladavinom prava, oni koji se tiču fer izbornih uslova su svakako značajni . Ono što je ključno, vidim kao nepristajanje jednog dela javnosti na predstavu koja im se servira, da im mašinerija propagande ispira mozak i predstavlja situaciju u Srbiji drugačijom nego što je ona zaista“, kaže direktor Crte.

A veoma je lako, dodaje, da vi sve što dobijete kao zahteve svrstate u isti koš. „Da ste vi politički agenti, da želite da srušite vlast… To je, rekao bih, dečiji način odgovora na kritiku – ‘Aha, vi rušite Vučića, a kada rušite Vučića, vi ste protiv Srbije'“.

Nedeljkov je optimista.

„Ja kad ne bih bio optimista, ne bih se bavio ovim poslom. Verujem u razum, da će razum pobediti, da će istina pobediti… Da li će ovi protesti uspeti? Važno je da građani veruju u svoju moć, mi smo ti koji treba da držimo sve poluge moći u svojim rukama, a tu moć pozajmljujemo onima koje biramo… Ovi protesti će doprineti razvoju demokratije u Srbiji. To nije ni lak ni brz proces, možda će nam trebati decenije. Ali nikada ne smemo da prestanemo da plivamo, kao ajkule u moru, da ne bismo umrli“, kazao je.

Na pitanje da li se situacija kreće ka vanrednim parlamentarnim izborima, Nedeljkov kaže da izbori i ne služe svrsi, već da su mehanizam vlasti.

„Izbori su postali mehanizam vlasti, tako što se raspisuju onda kada to najviše odgovara političkoj skupini koja ima najveću političku moć. Ne vodi se računa šta su u kampanji obećavali građanima, već se politika svela na analizu javno-mnjenjskih istraživanja – kada se proceni kada je najbolje da se raspišu, u skladu s tim se kreiraju i krize, podnošenje ostavki“, kaže.

Spasojević misli da ne postoje razlozi za izbore. Ali…

„Treba da se kaže da ne postoji nijedan razlog za izbore. Ova vlast ima mandat još godinu dana i treba da ga odradi do kraja. Ali čini se da se polako sklapaju izbori, jer moraju da budu česti, kampanja je važna zbog držanja konstantne tenzije. Izbori bi bili solidan odgovor na ove proteste. A posto je i EU zauzeta svojim izborima, očigledno je i da neće biti jačeg pritiska s te strane“, kazao je Spasojević.

Naglašava da je skoro realna prognoza da se ide na nove izbore.

O eventualnom bojkotu opozicije, gosti Pressinga kažu da će se to tek videti.

„Ako verujemo da vlast nije spremna da promeni izborne uslove, onda ih ona neće menjati ni pre ni posle bojkota. Ali bi ova vlast morala da deluje na neku vrstu ukrštenog pritiska – ako bi postojao pritisak međunarodne zajednice, opozicije i građana, onda bi to moglo da da neki rezultat. Ni 2000. godine nije bilo fer izbora, imamo iskustva s takvim situacijama, i iz tih situacija na žalost moramo da učimo“, ocenio je Spasojević.

„Ja znam da nećemo odustati da šaljemo bez posustajanja nalaze i predloge kako bi se izborni sistem unapredio. I vlast i drugi akteri moraju da znaju da u civilnom društvu imaju prijateljske savete, nema tu mistifikacije, kada recimo, kažemo zabraniti funkcionersku kampanju, da se otvaraju fabrike i putevi u predizbornoj kampanji“, kazao je Nedeljkov.

(N1)

Podelite ovu stranicu!