Španija dobila kontroverzne zakone

29 Mar 2015

Španski parlament, u kome konzervativci imaju apsolutnu većinu, usvojio je 26. marta više zakona koje su oštro kritikovali aktivisti za ljudska prava

Španski parlament, u kome konzervativci imaju apsolutnu većinu, usvojio je 26. marta više zakona koje su oštro kritikovali aktivisti za ljudska prava. Različite organizacije civilnog društva smatraju da se tim zakonima ugrožavaju pravo na azil, sloboda okupljanja i medijske slobode, a Amnesti internešenal (Amnesty International) je donošenje zakona nazvao “crnim danom” za Španiju. Vlasti, s druge strane, smatraju da su stroža pravila i kazne potrebni da bi društvo bilo bezbednije.

Zakone koje je ranije izglasao Senat podržao je 27. marta i Kongres glasovima Narodne partije (PP) koja ima apsolutnu većinu u parlamentu. Građani su prethodno, simbolično u tišini, demonstrirali protiv zakona.

Jednim od usvojenih zakona ponovo se uvodi doživotni zatvor za svirepa krivična dela, poput onih protiv maloletnika ili terorističkih dela, bez mogućnost razmatranja zahteva za ublažavanje kazne pre odsluženih 25 godina.

Drugi zakon, posvećen “bezbednosti građana”, predviđa kazne, za koje nije potreba sudijska odluka, do 600.000 evra za remećenje javnog reda. Predviđene su i kazne do 30.000 evra u slučaju “remećenja reda uz korišćenje gradske imovine, vozila i kontejnera…” ili prilikom okupljanja čiji je cilj da se spreči sprovođenje odluke o iseljenju stanara zbog naplate duga.

Kazne od 600 evra se mogu izreći u slučaju “nepoštovanja policajca”. U tome se, kako navodi organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal, polazi od principa “da je verzija izveštaja koju podnese pripadnik policije verodostojna i tačna”.

Donete su i odredbe koji omogućavaju brže vraćanje imigranata koji pokušavaju da dođu do Španije, preskačući visoke barijere postavljene oko Seute i Meljite, dve španske enklave u Maroku. Tim odredbama se, kako upozoravaju nevladine organizacije, ograničava pravo na azil.

Španski ministar unutrašnjih poslova Horhe Fernandes Dijas (Jorge Fernandez Diaz) je istakao da je reč o “osnovnom” pravu Španije da štiti svoje granice, navodeći da će se prilikom vraćanja imigranata poštovati međunarodne konvencije.

Treći set propisa zadire u slobodu štampe, jer je, kako navode nevladine organizacije, predviđeno da se objavljivanje bez odobrenja fotografija i podataka snaga reda koji ih mogu dovesti u opasnost, kažnjava kaznama do 30.000 evra.

“Ovo je crni dan za Španiju”, saopštio je Amnesti internešenal.

Organizacija Hjuman rajts voč (Human Rights Watć) je takođe osudila zakon o bezbednosti građana jer ograničava osnovna prava, dok je Grinpis (Greenpeace), poznat po isticanju poruka i zastava na javnim zgradama, ocenio da zakon ugrožava “mirne manifestacije civilnog društva”.

“Vlada više voli represiju nego dijalog”, rekao je portparol Grinpisa u Španiji Migel Anhel Soto (Miguel Angel).

U Španiji su u protekle tri godine građani često demonstrirali zbog mera štednje koje im je nametnula vlada ili da bi osudili korupciju.

“U Španiji ima nekontrolisanih elemenata i grupa protiv sistema koje to koriste”, rekao je za AFP član Senata iz redova PP Luis Asnar (Aznar) koji je u parlamentu obrazlagao zakone.

Poslanik PP Konrado Eskobar (Conrado Escobar) je u Kongresu rekao da se šteta koja je posledica vandalskih činova procenjuje na 46 miliona evra u periodu 2012-2014.

Kako je naveo, 1.404 osoba je povređeno na demonstracijama organizovanim u tom periodu. “Građani zaslužuju da se ovako ponašanje kazni i suzbije”, rekao je on.

PP i opoziconi socijalisti složili su se samo oko jedne stvari – zakona onog protiv regrutovanja građana u redove džihadista na društvenim mrežama i pojedinaca koji u ime neke političke ideje i samostalno sprovode teroristička dela.

“Krivični zakon mora da se prilagodi novoj stvarnosti”, rekao je za AFP poslanik socijalista Injasio Sančes Amor (Ignacio Sanchez).

On je, međutim, osudio “stari koncept javnog reda” kome su pribegli autori ostalih zakona a koji daje “prednost javnom miru u odnosu na osnovna prava”.

Vladajuća Narodna partija se našla na udaru umerene desnice zbog strogih mera, dok konzervativni delovi društva smatraju da su izdani jer se odustalo od reformi poput zabrane abortusa.

(EurActiv)

Podelite ovu stranicu!