Šoškić: Pomoć građanima zaduženim u švajcarcima

15 Aug 2011

Guverner tvrdi da postoje različite mogućnosti za olakšavanje tereta građanima koji su uzeli kredite u švajcarskim francima

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoški? izjavio je danas da postoje razli?ite mogu?nosti za olakšavanje tereta gra?anima koji su uzeli kredite u švajcarskim francima, koje se, pre svega, odnose na redizajniranje plana otplate tih zajmova.

“Dijapazon mogu?ih rešenja je veliki, i pri tome treba biti oprezan da se ne narušavaju postulati ravnopravnosti i dobre tržišne utakmice, da nemamo situaciju u kojoj ?emo druga?ije tretirati gra?ane u zavisnosti od toga da li su uzeli kredit u jednoj ili drugoj valuti”, istakao je Šoški? .

Prema njegovim re?ima, “rešenje koje ide u pravcu toga da država treba da interveniše trebalo bi vrlo oprezno analizirati, imaju?i u vidu da nemamo budžetskih sredstava za tu vrstu subvencije”.

“S druge strane ne smemo narušiti ravnopravnost gra?ana, u smislu da se pomažu jedni, a ne drugi, jer inicijalno su krediti denominirani u švajcarskim francima bili jeftiniji i ljudi koji su ih uzeli dugo su imali niže kamatne stope, pa i danas je kamatna stopa niža nego na kredite u evrima i drugim valutama”, ukazao je guverner.

Šoški? je ukazao na dobrovoljno restrukturiranje dugova gra?ana koje u sebi podrazumeva razli?ite mogu?nosti, a jedna od njih je da se produže rokovi dospe?a, što po pravilu može da smanji mese?ne rate.

“U okviru razgovora koji gra?ani mogu imati sa bankama potpuno je legitimno postaviti pitanje da li je mogu?e da se u odre?enom vremenskom periodu mese?ne rate fiksiraju, a da se nakon isteka tog roka, dizajnira plan otplate na na?in da dužnici mogu redovno da izmiruju obaveze, uz eventualno produžavanje tog roka”, naveo je guverner.

Kao mogu?nost ostaje i konverzija kredita u neku drugu valutu, dodao je Šoški?.

“Ja svakako ne bih preporu?io gra?anima da tu mogu?nost ne analiziraju, ali treba imati u vidu ako pre?ete iz jedne valute koja je doživela svoj istorijski maksimum, kao švajcarski franak sada, u tom trenutku i po tom kursu, onda je pitanje da li je to dugoro?no najisplativija mogu?nost”, istakao je guverner.

Šoški? je naglasio da ne postoje “magi?na rešenja” za probleme gra?ana, ?ije su rate kredita porasle zbog ja?anja švajcarske valute, i da se i ponu?ena rešenja u drugim zemljama svode na razli?iti dizajn plana otplate kredita.

“U Ma?arskoj su odlu?ili da se obra?unski kurs švajcarskog franka fiksira na odredjeno vreme i da se sve kursne razlike koje mogu nastati u narednom periodu tretiraju kao posebni ili novi dug koji ?e se otpla?ivati na kraju otplate glavnog duga, ali ne?e biti oprosta duga”, objasnio je on.

“Tako?e, ?ujemo ideje iz regiona da možda banke te kursne razlike kamatno ne opterete, odnosno da budu beskamatne, ali ne treba izgubiti iz vida da ?e banke ukoliko tu ne zara?unaju kamate, sigurno da ih zara?unaju u svim drugim kreditima da bi nadoknadile taj gubitak koje su eventualno napravile na toj vrsti posla”, precizirao je Šoški?.

On je naveo da u Srbiji ima izmedju 25.000 i 30.000 kredita u švajcarskim francima, a njihov iznos je oko 110 milijardi dinara, što je na nivou bankarskog sistema manje u?eš?e nego u nekim drugim zemljama.

(Tanjug)

Podelite ovu stranicu!