Šoškić: Pomoć građanima zaduženim u švajcarcima

15 Aug 2011

Guverner tvrdi da postoje različite mogućnosti za olakšavanje tereta građanima koji su uzeli kredite u švajcarskim francima

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je danas da postoje različite mogućnosti za olakšavanje tereta građanima koji su uzeli kredite u švajcarskim francima, koje se, pre svega, odnose na redizajniranje plana otplate tih zajmova.

“Dijapazon mogućih rešenja je veliki, i pri tome treba biti oprezan da se ne narušavaju postulati ravnopravnosti i dobre tržišne utakmice, da nemamo situaciju u kojoj ćemo drugačije tretirati građane u zavisnosti od toga da li su uzeli kredit u jednoj ili drugoj valuti”, istakao je Šoškić .

Prema njegovim rečima, “rešenje koje ide u pravcu toga da država treba da interveniše trebalo bi vrlo oprezno analizirati, imajući u vidu da nemamo budžetskih sredstava za tu vrstu subvencije”.

“S druge strane ne smemo narušiti ravnopravnost građana, u smislu da se pomažu jedni, a ne drugi, jer inicijalno su krediti denominirani u švajcarskim francima bili jeftiniji i ljudi koji su ih uzeli dugo su imali niže kamatne stope, pa i danas je kamatna stopa niža nego na kredite u evrima i drugim valutama”, ukazao je guverner.

Šoškić je ukazao na dobrovoljno restrukturiranje dugova građana koje u sebi podrazumeva različite mogućnosti, a jedna od njih je da se produže rokovi dospeća, što po pravilu može da smanji mesečne rate.

“U okviru razgovora koji građani mogu imati sa bankama potpuno je legitimno postaviti pitanje da li je moguće da se u određenom vremenskom periodu mesečne rate fiksiraju, a da se nakon isteka tog roka, dizajnira plan otplate na način da dužnici mogu redovno da izmiruju obaveze, uz eventualno produžavanje tog roka”, naveo je guverner.

Kao mogućnost ostaje i konverzija kredita u neku drugu valutu, dodao je Šoškić.

“Ja svakako ne bih preporučio građanima da tu mogućnost ne analiziraju, ali treba imati u vidu ako pređete iz jedne valute koja je doživela svoj istorijski maksimum, kao švajcarski franak sada, u tom trenutku i po tom kursu, onda je pitanje da li je to dugoročno najisplativija mogućnost”, istakao je guverner.

Šoškić je naglasio da ne postoje “magična rešenja” za probleme građana, čije su rate kredita porasle zbog jačanja švajcarske valute, i da se i ponuđena rešenja u drugim zemljama svode na različiti dizajn plana otplate kredita.

“U Mađarskoj su odlučili da se obračunski kurs švajcarskog franka fiksira na odredjeno vreme i da se sve kursne razlike koje mogu nastati u narednom periodu tretiraju kao posebni ili novi dug koji će se otplaćivati na kraju otplate glavnog duga, ali neće biti oprosta duga”, objasnio je on.

“Takođe, čujemo ideje iz regiona da možda banke te kursne razlike kamatno ne opterete, odnosno da budu beskamatne, ali ne treba izgubiti iz vida da će banke ukoliko tu ne zaračunaju kamate, sigurno da ih zaračunaju u svim drugim kreditima da bi nadoknadile taj gubitak koje su eventualno napravile na toj vrsti posla”, precizirao je Šoškić.

On je naveo da u Srbiji ima izmedju 25.000 i 30.000 kredita u švajcarskim francima, a njihov iznos je oko 110 milijardi dinara, što je na nivou bankarskog sistema manje učešće nego u nekim drugim zemljama.

(Tanjug)

Podelite ovu stranicu!