SOREN JESEN-PETERSEN: Kosovski Srbi su taoci Beograda

28 Jun 2018

Dijalog koji EU vodi sa Kosovom i Srbijom nije dao konkretne rezultate

Po svemu sudeći, bliži se nekakav rasplet kosovskog čvora. Intenzivirana je diplomatska aktivnost, a vlast u Beogradu, pre svega Aleksandar Vučić, priprema izgleda javnost na nešto veliko, ali nikako da kaže tačno šta.

Autonomija objavljuje mišljenja stranih eksperata na tu temu, u pokušaju da se bolje razume šta je na pregovaračkom stolu, kakvi su ulozi u pitanju i šta se na kraju može očekivati.

Prvi sagovornik Autonomije bio je Gezim Krasnići, politički sociolog na Edinburškom univerzitetu, a posle njega Džejms Ker-Lindzi sa Londonske škole za ekonomiju i političke nauke (LSE). O ulozi Evropske unije i posebno Španije u ovom procesu, govorio je Salvador Ljaudes sa španskog kraljevskog instituta El Kano. Razgovarali smo i sa Albertom Rohanom, koji je svojevremeno bio zamenik Martija Ahtisarija, nekadašnjeg specijalnog izaslanika Generalnog sekretara UN u pregovorima o konačnom statusu Kosova.

Ovoga puta sagovornik Autonomije je Soren Jesen Petersen, svojevremeno specijalni izaslanik Generalnog sekretara UN za Kosovo i šef Unmika na Kosovu od 2004. do 2006. godine. Kada je odlazio sa Kosova, ovaj danski advokat kritikovao je Srbiju zbog njene politike prema srpskoj manjini na Kosovu. Smatra da se do danas tu ništa mnogo nije promenilo.

Verujem da sam 2006. bio odlično upućen u prilike na Kosovu, jer sam tamo proveo dve godine i imao puno kontakata i u Srbiji i drugde u regionu. I dalje pomno pratim situaciju iako više nisam tamo. Na Kosovu sam bio nekoliko puta, ali nažalost ne i u Srbiji. Moj utisak je da se nije mnogo toga promenilo i da su Srbi na Kosovu i dalje taoci Beograda i njegove politike prema Kosovu. U to vreme puno sam razgovarao sa Srbima u svim delovima Kosova, obilazio i manastire, i u svim tim razgovorima stekao sam utisak da ima puno ljudi koji prosto žele da žive dalje i da ostanu na Kosovu, ali da im se iz Beograda poručuje da mogu da biraju – hoće li da ostanu pa da ih neko ubije, ili da odu. To smo nekoliko puta čuli čak i od tadašnjeg premijera Koštunice. Mislim da su pojedini srpski političari – ali ne svi – licemerni u odnosu prema Srbima na Kosovu i da su ih izdali. Isto tako ni kosovski Albanci nisu uradili dovoljno da pruže ruku pomirenja Srbima, da ih saslušaju i uvere da su bezbedni. Rekao bih da Beograd još uvek zloupotrebljava kosovske Srbe u političke svrhe. Budućnost odnosa Srbije i Kosova nije rešena. Dijalog koji EU vodi sa Kosovom i Srbijom nije dao konkretne rezultate. Mislim da je Srbija još uvek neodlučna koja je njena politika prema Kosovu i dokle god bude tako, kosovski Srbi će biti pioni u toj partiji.

Kao i većina prethodnih sagovornika Autonomije na ovu temu, Jesen Petersen smatra da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine – najizgledniji scenario i to tumači željom Srbije da uđe u Evropsku uniju.

Prioritet za Srbiju, Kosovo, ali i druge zemlje na Balkanu je napredak u procesu integracije u Evropsku uniju. Znam da u Srbiji ima sumnjičavih glasova po tom pitanju, ali kada govorimo o Vučiću i još nekim političarima – za njih je ovo prioritet. Duboko verujem da je to u interesu i naroda u Srbiji i tu ne mislim samo na mlade. Ako pođemo od pretpostavke da je to zaista prioritet, onda nam druga opcija ostaje kao jedina relevantna. Bez sporazuma o nekakvom uzajamnom priznanju nema napredovanja ka Evropi.

Ipak, danski diplomata ne očekuje skoro formalno priznanje kosovske nezavisnosti u Beogradu.

Znam da je to veoma teško za Beograd, i svi znamo i razloge zašto je to tako. Zato se nadam da će biti pronađen način da se odnosi normalizuju bez uzajamnog formalnog priznavanja. Dakle, priznanje na delu, ako ne i na rečima. To bi značilo da Srbija pre svega prestane da koči ulazak Kosova u institucije poput Ujedinjenih nacija i dalje procese evropskih integracija. To je apsolutni minimum, ali moguće je da to neće biti dovoljno za konačnu odluku EU da primi Srbiju. To zaista ne znam. Status kvo i razmena teritorija nisu moguće opcije.

Članstvo u Evropskoj uniji još uvek se čini kao veliki motiv za sve na Balkanu, pa tako i za Srbiju, koja za sada ne napreduje mnogo u pregovorima zahvaljujuči brojnim pitanjima, od kojih je normalizacija odnosa sa Kosovom samo jedno. Činjenica je da za sada ni sama EU nije jedinstvena po pitanju nezavisnosti Kosova, koje pet njenih članica nije priznalo. Soren Jesen Petersen smatra da će eventualna promena stava Srbije imati veliki uticaj na te zemlje.

Ako Srbija normalizuje odnose sa Kosovom, to bi uticalo na većinu tih zemalja, pre svega na one susedne. Španija je poseban problem, zbog Baskije i sada Katalonije. Ne znam kakav će biti stav Španije, ali sam siguran da bi promena stava u Beogradu uticala na druge. Ako mogu da spekulišem, reći ću da tih pet zemalja možda ne bi odmah priznale Kosovo, ali sigurno ne bi dalje kočile proces normalizacije odnosa.

I na kraju ostaje pitanje Rusije i Kine, koje za sada u Savetu bezbednosti blokiraju prijem Kosova u UN. Jesen Petersen smatra kaže da je umereni optimista da će i one promeniti stav.

Situacija sa sada predstavlja tako da Srbija odlučuje a Rusija podržava tu odluku, kakva god ona bila. Ako Srbija normalizuje odnose sa Kosovom, onda bi i Rusija eventualno mogla da promeni svoj stav. Za Rusiju je ovo deo mnogo krupnije strateške igre. Kao što znamo, trenutno su odnosi Rusije i Zapada veoma zategnuti. Rusija će uvek svoje interese staviti na prvo mesto, kao što to sada radi i Amerika, i gledaće ovo pitanje kroz prizmu svoje globalne strategije. Ipak mislim da će pozicija Srbije uticati na Rusiju. Postoji pitanje Krima, koje je danas aktuelno, ali ću vas podsetiti da je do 2008. Rusija podržavala procese u Kontakt grupi oko Kosova. Posle toga je Zapad napravio grešku što nije razgovarao sa Rusijom o pitanjima koja su za nju važna. Tada je najveće pitanje bilo širenje NATO-saveza prema Rusiji. Što se Kine tiče, ona samo radi isto što i Rusija. Ako Rusija nastavi sa vetom na članstvo Kosova u UN, Kina bi u najboljem slučaju mogla da se uzdrži. Nemojmo zaboraviti da Kina trenutno ima velike poslovne interese u regionu.

Aleksandar Kocić (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!