SONJA LIHT: Hajka na ‘soroševce’ je povratak u devedesete

13 Feb 2017

"Kada slušate sve te medije, te ljude, vama se čini da je Soroš najmoćniji čovek koji postoji na kugli zemaljskoj koji je ikada postojao. Naravno, to je jedna potpuna besmislica"

Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost i bivša dugogodišnja predsednica Fonda za Otvoreno društvo u Srbiji, za “Zašto?” objašnjava pozadinu pritisaka i verbalnih napada u Srbiji i Makedoniji na nevladine organizacije koje sarađuju sa mrežom Fondacija otvorenog društva (OSF) američkog investitora i filantropa Džordža Soroša, koje se bave promocijom otvorenog građanskog društva.

Besmislica

Napad na Džordža Soroša i njegove fondacije, celu njegovu aktivnost kao dobrotvora i filantropa je u stvari kao neki talas, kao cunami, koji od Trumpa do Putina, da ne kažem od Arktika do Antarktika, kao da objedinjuje glasove protiv osnovnih principa otvorenog društva, protiv civilnog društva i protiv profesionalnih medija.

Gde god se okrenete ispada da je Soroš, odnosno Soroševa organizacija, najveći neprijatelj celog jednog diskursa, a taj diskurs je očigledno onaj koji se protivi jednoj participativnoj demokratiji i principima otvorenog društva.

Kada slušate sve te medije, te ljude, vama se čini da je Soroš najmoćniji čovek koji postoji na kugli zemaljskoj koji je ikada postojao.

Naravno, to je jedna potpuna besmislica.

Opasnost

Nažalost, Balkan, i balkanske zemlje, ponovo upada u tu sliku, u taj diskurs, u taj narativ.

Ja sam verovala da to ne može da se vrati.

Međutim, očigledno živimo u vremenima u kojima ono što je izgledalo kao nepovratni dostignuti stepen civilizacijskog i demokratskog razvoja ovih naših društava, a i šire nego što je Balkan, nažalost nije nepovratan.

Mi vidimo da je taj diskurs, koji ustvari podseća same osnove na kojima počiva jedno razvijeno demokratsko društvo, počeo da biva globalizovan.

Meni lično je izuzetno žao što se to vraća u naša društva gde se civilno društvo i građani doživljavaju kao glavna opasnost za jedan autoritarni sistem.

Sunovrat

Istovremeno bih želela da podsetim na jedan jedan intervju Hane Arent gde je ona jednom francuskom piscu, objašnjavajući proces kojim dolazi do totalitarizma i do totalitarnog sunovrata, podsetila da totalitarizam počinje sa ozbiljnim dovođenjem u pitanje svega onoga što imamo i da je sledeći korak, kao što ona kaže, da se razvije taj stav “stvari moraju da se promene, nije važno kako, sve je bolje nego ovo što živimo sada”.

Ona, ustvari, tvrdi da totalitarne vođe i vođe tog totalitarnog načina mišljenja pripremaju javno mnenje upravo za taj jedan sunovrat.

Denuncijacije

Mislim da ovo ne smemo da zaboravimo i to je jedan u stvari širi problem, nego što mi na dnevnoj bazi analizirajući ovaj ili onaj napad na takozvane “soroševce” i “sorošoide” možemo ustvari da imamo u vidu.

Mislim da je važno razmišljati o tome da to može da bude deo jednog opasno pokreta u koji ponekad padaju liberalni intelektualci kada kažu “od ovog gore ne može biti”, i drugi stav je “sve je isto, svi su isti, prema tome, povlačimo se iz javnog života ili idemo u stvari na to da se povučemo iz procesa glasanja”, i tu podseća, na “bele listiće”.

Prosto, prepuštamo javni život nekom drugom.

Dakle sve ovo što se događa vidim u tom ključu i budući da sam bila u situaciji da jako dobro pratim ceo taj sistem napada i denuncijacija Soroš fonda i Soroševih partnera i saradnika na raznim projektima Fonda za otvoreno društvo u Beogradu, mogu da kažem da me ovo što se sada događa, čak i jezik koji se upotrebljava, jako podseća na te devedesete.

(Slobodna Evropa / Foto: mc.rs)

Podelite ovu stranicu!