SONJA BISERKO: „Zbog političara se narodi u regionu gledaju preko nišana“

01 Dec 2016

U budućnosti će biti neumitno funkcionalno povezivanje

Sa Sonjom Biserko, predsednicom Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji razgovaram u prostorijama Odbora, u centru Beograda, nakon novih salvi optužbi za špijunažu i enormno boga?enje nevladinih organizacija, koje, gotovo zakonomerno, ispaljuju ekstremisti na politi?kom i medijskom polju. Godinama unazad, još od vladavine Slobodana Miloševi?a, nevladine organizacije potezane su kao poslednji adut, onaj kojim se zamenjuju teze i nalaze navodni razlozi za katastrofalnu politiku i njene pogubne posledice. Gotovo da se ništa nije promenilo, akteri su sli?ni, neki od njih, poput lidera fašisti?ke Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja i nepromenjeni.

“Ekskluzivu” iz Narodne banke, o tome koja je organizacija dobila kolika sredstva prenosi urednik “Informera” Dragan Vu?i?evi?, medijska palica režima, a otpatke lojalnosti režimu Aleksandra Vu?i?a pokupljaju „vrsni“ analiti?ari iz ruskog šinjela.

„Nema nikakvih novina u pogledu moje bezbednosti. Napadi se razlikuju jedino u temi zbog koje sam napadana. Tako je u vreme Slobodana Miloševi?a najnapadanija aktivnost Helsinškog odbora bila pomo? izbeglicama i naša akcija za njihov povratak u Hrvatsku. To je bilo zadiranje u strateške teme te vlasti, s obzirom na to da je tada zvani?na istina bila o tome da Hrvati i Srbi ne mogu da žive zajedno i da je interes Srbije da srpske izbeglice ostanu ovde i da se popune odre?eni ‘džepovi’, pre svega u Vojvodini, oko Zemuna i tih gradova gde su bile manjine. To je bila velika tema stalno u fokusu režima. Re? je, uglavnom, o nekim teorijama konspiracije koje se razvijaju do nebuloza u kojima ?ovek ne zna šta se sve dešava. I, naravno, ova vlast ima poseban pristup prema ovom sektoru, da ga marginalizuje finansijski, te otud ove kampanje usmerene na budžete nevladinih organizacija“, zapo?inje razgovor Biserko.

Da li je re? o dodatnoj difamaciji, budu?i da se objavljuju podaci koji su godinama javni?

– To je sli?na metodologija koju je primenio Putin u Rusiji. On je uspeo da uguši civilni sektor i nametne stav da je re? o izdajni?kim organizacijama. I imaju ograni?eni prostor za delovanje. Ova vlast pokušava to od 2011. godine, ali nije uspela, jer Srbija se odlu?ila za evropske integracije i, u tom smislu, postoji mali prostor u kojem civilni sektor deluje. I ima podršku Evropske unije i Evropske komisije. Naravno, me?unarodni metež pogoduje moralnom rasulu koje ovde vlada poslednjih dvadesetak godina, ne postoje nikakvi principi, standardi, etika, tako da vrlo je lako diskreditovati organizacije i pojedince koji se bave onim pitanjima koje aktuelnoj vlasti ne odgovaraju. Otud i ova kampanja, usmerena na finansijsku difamaciju, koja se svodi na to da se frustriraju i donatori i te organizacije, jer to može zna?ajno da uti?e na aktivnosti civilnog sektora. A taj deo civilnog sektora je dosta dobro organizovan, ve? je nau?io mehanizme kako se reaguje u razli?itim situacijama i vlast vrlo ?esto nije sposobna da stane na put takvim aktivnostima. Pošto delujemo u javnoj sferi, mi smo dužni da ono što radimo bude dostupno gra?anima. Me?utim, upravo se to spre?ava mistifikacijom oko budžeta. Budžeti su namenski, kontrolišu ih donatori i država, pošto sve ide preko banaka, a završni ra?uni na kraju idu u Narodnu banku. Uostalom, mediji dobijaju podatke od banaka, doduše na nezakonit na?in. Što ne zna?i da ne treba da ih interesuje na koji se na?in finansiramo. Me?utim, nikad niko ne pominje programe na kojima mi radimo, koji su to programi koje finansiraju donatori izvana, pre svega iz Evropske unije. Niko se ne osvr?e na te projekte, a u mnogima od njih sara?ujemo i sa državom, i to vrlo uspešno. To je nešto što izostaje iz medijskih izveštaja i što se ne revalorizuje kao nekakav doprinos. Mediji su, nažalost, u ovoj pri?i faktor statusa quo. Može se re?i da kroz deregulaciju u medijskom prostoru vlada haos i sprovodi ozbiljna opstrukcija u spre?avanju dijaloga i promovisanju odre?enih vrednosti. U tom smislu, zavo?enje nereda u, pre svega, tom medijskom polju, gušenjem kriti?kih glasova, dolazi se do stanja u kojem država nema nekakvu opoziciju. Me?utim, nije samo aktuelna vlast odgovorna, ve? i deo opozicije i društva, koji nisu sposobni da naprave taj bilans, da formulišu viziju Srbije koja bi se bazirala na vrednostima, uklju?uju?i u njih i suo?enje sa prošloš?u i uvo?enje civilizacijskih standarda. A tu je i nekažnjivost, ?injenica da nisu procesuirani odgovorni za zlo?ine, strategije i politiku koja je dovela Srbiju u ovu situaciju.

Šta to govori o atmosferi u društvu, državi?

– Na delu je revizija istorije, ne samo ove nove, nego i celokupne dvadesetovekovne, apsolutno se izmišljaju doga?aji koji vezuju Srbiju za Rusiju, pravi se matrica, konstrukcija koja uspostavlja novu strategiju kada je re? o prošlosti. To istovremeno zna?i da se identitet novih generacija gradi na premisama koje uglavnom ne odgovaraju istini. Kod mnogih naroda se dešava da mitološka svest u?estvuje u tome, me?utim, ovo prelazi granicu koja Srbiju udaljuje od regiona. U tu matricu uklju?eni su svi stereotipi protiv naših suseda, tako da je pomirenje u regionu udaljenije nego što je bilo prije par godina.

Kako ta matrica i atmosfera ja?anja desnice i nekažnjivost zlo?ina koju ste pomenuli uti?u na region?

– Tu ima nekoliko nivoa, nakon raspada Jugoslavije, u konsolidovanju novih država nacionalizam igra važnu ulogu, kao instrument za pravljenje nacionalne države. O?igledno ne postoji drugi instrument, ovaj je prisutan u svim državama. Ono što karakteriše Srbiju je negiranje zlo?ina i odgovornosti za po?etak rata. Zlo?ini i njihovi nosioci su “normalizovani” u našem društvu, ne postoji moralna vertikala koja bi se napravila, prema kojoj bi se napravila neka moralna distanca prema takvim ljudima, spre?ilo njihovo javno delovanje. Tako je, na primer, Vojislav Šešelj – bez obzira na to što je oslobo?en u Haškom tribunalu, on je sinonim ove politi?ke scene – moralna vertikala, tako re?i. Njegovo ponašanje u Skupštini Srbije odre?uje atmosferu u parlamentu. Tako je Majkl Devenport bio spre?en da predstavi godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji. Zna?i, Šešelj diktira tu atmosferu i ve?ina poslanika to prati, s obzirom na to da je ve?ina sa te druge strane. I to je jedna takva šteta za Srbiju, demoralisanje ?itavog društva, pogotovu mladih ljudi koji ionako kroz obrazovanje ne dobijaju okvire kroz koje bi se podizali i pratili vrednosni sistem. Koji bi im, pak, omogu?io kriti?ko mišljenje i pravilno postavljanje prema odre?enim problemima.

Šta je najzastupljenije u izveštajima Helsinškog odbora koji prati stanje ugroženosti temeljnih ljudskih prava u Srbiji?

– Vladavina prava – ljudi godinama ne uspevaju da do?u do pravde, što je kriti?no. Tako?e, tu su i ekonomska i socijalna prava, ljudi nemaju posao, mogu?nost da zarade i prežive. I to ?e rasti, izvesno je ve? sada, vidljivo kroz razne demonstracije i nezadovoljstvo. I odnos prema tim problemima civilni sektor tek treba da razvije kao strategiju, dosad su u fokusu bila fundamentalna ljudska prava, sloboda kretanja, politi?ka prava, izražavanje mišljenja. Manjine su još uvek izolovane iz društva i to je posledica nacionalisti?kih kampanja i rata, stvaranja etni?ke države. Isklju?ene su, bez obzira na to što postoji regulativa kojom bi trebalo da se obezbedi poštovanje njihovih prava. U praksi to baš nije tako. Nedostatak politi?ke volje, nedostatak tolerancije, u društvu uopšte, agresija, prisutniji su zbog svih strahova, egzistencijalnih i propagandnih. To je situacija koja pogoduje populisti?koj politici i mobiliše i homogenizuje naciju.

Kao neprijatelji se predstavljaju i susedni narodi. Vidite li naznaku promene odnosa prema susednim državama, regionu?

– Osnovni problem su politi?ke elite koje dosad nisu uspele da naprave bilans ratova i ožive privredu. To je problem koji drži narod u situaciji u kojoj se lako manipuliše. S obzirom na to da zavisi od države, njime se manipuliše. Politi?ari su monopolisali etni?ku agendu, jer nemaju ništa drugo. Stalnim oživljavanjem tih pitanja homogenizuju narod na najnegativniji na?in. Umesto da ga usmere ka nekoj kreativnosti, oživljavanju privrede, svih mogu?ih relacija u regionu. U stvari svi gledaju jedne druge preko nišana, što je i ko?nica za razvoj regiona. Bez obzira na to što Evropska unija gleda na regionalnu saradnju kao na jedan od prioriteta i što smo dosad imali brojne sastanke na visokom nivou. To nije bilo pra?eno kroz ekonomsku kulturnu i drugu sferu da bi se ustanovila saradnja na funkcionalnom nivou, koja bi bila korisna za oživljavanje ovog regiona. U budu?nosti ?e biti neumitno funkcionalno povezivanje, s obzirom na to da ovaj prostor ima zajedni?ku istoriju, jezik, kulturni prostor oživljava i bez državnih intervencija. Dakle, ima budu?nost, ona koja bi nekim pametnim i sposobnim elitama pomogla da povrati dinami?nost i da bude relevantan kao region. Jer, danas se tretira samo kao problem, dok treba da postane relevantan kao region na evropskom prostoru, a tretira se kao region koji treba pacifikovati i integrisati uz sve mogu?e pritiske.

Jedan od najve?ih problema je odnos Srbije i Kosova?

– Od Kosova se davno odustalo, ve? osamdesetih, i to u akademskim krugovima koji su najviše govorili o Kosovu. Smatralo se da Srbi ne mogu da dominiraju nad albanskom populacijom, koja je bila u nekoj vrsti eksplozije. I da ga treba amputirati, odnosno podeliti, ili na bilo koji na?in odstraniti, spre?iti širenje Albanaca. Naravno, u poslednjih dvadesetak godina bilo je razli?itih pokušaja, da se Albanci proteraju – to nije uspelo, pa je došlo do intervencije – da se Kosovo podeli, što tako?e nije uspelo. I, na kraju, potpisan je Briselski sporazum koji se opstruira, jer se pokušava na dnevni red vratiti pitanje statusa Kosova. Ni to nije mogu?e, s obzirom na to da je Kosovo važna strateška ta?ka za NATO i njegova podela bi bila destrukcija cele te arhitekture, na kojoj se radi poslednjih dvadesetak godina na Balkanu, da bi to bio opasan presedan. Šta bi se postiglo podelom? Pravljenje etni?kih država koje nisu održive je gubljenje vremena i energije. S obzirom na stalne migracije, nemogu?e je održati etni?ku ?istotu jedne države, retko da postoje takve u svetu. I treba da se uspostavi gra?anstvo kao princip na kojem se država gradi. To je manje – više u svim državama u regionu.

Možete li da zamislite Kosovo kao gra?ansku državu?

– Mogu. U nekom periodu.

A da li bi srpski politi?ari bili zadovoljni Republikom Srpskom, kao monetom za trampu teritorija?

– Kosovo služi da se stalno mobilišu emocije, jer kod Srba je zna?ajna ideja Kosovo, zna?ajni mit koji je bio ugra?en u novu državu u 19. veku. I kao takav je koriš?en. Kosovski mit oživeo je osamdesetih godina i kosovsko pitanje je otvoreno da bi se mobilisali svi Srbi u Jugoslaviji, u kojoj su svi i živeli. Zbog emotivnog naboja Kosovskog mita. I danas se drži kao otvorena tema. Pritom skoro da niko od politi?ara koji rade na Kosovu ništa o Kosovu ne znaju. Sve rade protiv srpske zajednice na Kosovu. Ona je bila integrisana, bar onaj deo ispod Ibra, a Srpska lista ih je ponovo vratila u ruke Beograda, na negativan na?in. Zato što ih instrumentalizuje protiv kosovske države, da se ona diskredituje. To, pre svega, narušava poziciju Srba na Kosovu; oni se stalno tretiraju kao nelojalni gra?ani. I to ne samo na Kosovu, ve? i u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini.

I ostatak regiona je problemati?an, nosi stalno neke izazove i opasnost od zaoštravanja odnosa?

– Amerika se vidi kao glavni faktor spre?avanja ratnih planova Srbije devedesetih. Zato što je Hrvatska bila jedina spremna da se brani, iako znamo šta su imali od oružja u Vukovaru, Dubrovniku, Zadru. Kroz te tri ta?ke su pokušali da je bace na kolena, presekli su je na dva dela i držali tako pet godina. Stalno se održavala slika o Hrvatskoj kao o ustaškoj državi. Pritom, pokazalo se da je hrvatska javnost organizovana mnogo bolje nego naša. Bila je vrlo žestoka reakcija na mnoga negiranja antifašisti?kog pokreta i svega što je ostvareno nakon rata, pokazalo se da je ja?a i artikulisanija javnost nego što postoji kod nas, kada je re? o ispadima funkcionera i krugova u Srbiji koji negiraju sve što se u Jugoslaviji dešavalo u 20. veku. Odnosi sa Hrvatskom su na najnižem nivou, odnosi sa predstavnicima Hrvatske u Beogradu su na vrlo niskom nivou i stalno se drže na distanci.

Šta je mogu?e uraditi?

– Pa, me?unarodni kontekst o?igledno ide na ruku ovakvim vladama, ne samo ovde, nego i u drugim državama Evrope. Vrlo je poražavaju?i ishod ameri?kih izbora, iz više razloga. Ovde nije problem ova vlada, nego ?itava politi?ka elita koja ne može da se organizuje na nekim drugim osnovama i suprotstavlja se politi?kom nasilju. Re? je o nekoj vrsti demotivisanosti i, u krajnjoj liniji, nekom novom vremenu koje nije prepoznato. Odgovor na te nove trendove, na ovo što se dogodilo je populizam. To je odgovor i na Bregzit u Britaniji, rezultate ameri?kih izbora; ?itava planeta je ušla u novo vreme, raspali su se razni sistemi, traže se nove paradigme, a u me?uvremenu, odgovori su poražavaju?i, populisti?ki. Nedostajala je jedna vrsta anticipacije ne?ega što se sada obelodanjuje na raznim stranama i to je ono što brine. Zato se ovakve vlasti ose?aju ohrabrenim. Teško je, stoga, o?ekivati da ?e se vlasti menjati same od sebe, ako se u društvu ne stvori nekakav otpor koji bi na raznim ta?kama kontrolisao vlast. Nije ovde re? o smeni, Aleksandar Vu?i? stalno govori da ho?e da ga smene. Re? je o tome da vlast treba da se ponaša i deluje u okviru kojim je svaka vlast ome?ena. Sada mi nemamo druge mogu?nosti, jer ne postoje neke partije i lideri koje gra?ani vide na ovoj politi?koj sceni. U svakom slu?aju, treba da bude ja?i otpor svim nezakonitostima. Slu?aj Savamala je bio zna?ajan, jer su ljudi reagovali, vrlo ciljano su izneli zahteve. To što se dogodilo, danas-sutra može da pogodi svakog od njih. Nažalost, taj otpor nije bio dovoljno artikuliran, nema dovoljno sinergije. Pre svega, nedostaje participacija mla?e generacije. Oni su više orijentirani ka tome da prežive i odu iz zemlje. Me?utim, sve je manje prilika za odlazak, komplikovanije je i složenije.

(Bojan Ton?i?, Lupiga)

Podelite ovu stranicu!