SONJA BISERKO: Ukoliko se ne uvaže zahtevi Vojvodine, preti realna opasnost da se oni radikalizuju

21 Feb 2009

“Beogradizacija

biserko.jpg“Beogradizacija je iscrpela Srbiju i opustošila njene regione”, kaže na po?etku razgovora za www.autonomija.info Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, protiv koje se, verovatno i zbog ovog stava, u beogradskim medijima godinama vodi hajka. Njena organizacija ve? dugo radi na podru?ju naše pokrajine, propituju?i i podsti?u?i njene politi?ke i multikulturalne potencijale.

Predlog statuta Vojvodine izazvao je burne polemike, iako mnogi vojvo?anski intelektualci ukazuju na to da on zapravo Vojvodini ne donosi suštinsku autonomiju, odnosno da je produkt nakaradnog, centralisti?kog Ustava Srbije. Kakvo je vaše mišljenje o samoj sadržini statuta?

– Polemika oko vojvo?anskog statuta, po meni, ukazuje na suštinsku dramu srbijanske politi?ke klase. Naime, na delu je stalni sukob dva koncepta države, najpre Jugoslavije, a sada i same Srbije: unitarna ili složena država. Ili kako još bolje to formuliuše Olga Popovi?: kolika ili kakva država! Statut o kojem je re? ne izlazi iz okvira koji je za to dao Ustav iz 2006, koji je, kao i prethodni, u suštini centralisti?ki, pa je žestina polemike oko ovog dokumenta utoliko ?udnija. Konzervativni blok izri?ito zastupa tezu o jedinstvu, koja je u pluralnim drustvima – besmislena. Posebno za?u?uje mešanje Sinoda SPC koji izražava zabrinutost da ?e predloženi statut Vojvodine ugroziti suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.

Zašto se konzervativisti?ke i nacionalisti?ke snage toliko protive statutu, da li je to pani?an strah od decentralizacije, politi?ki autizam, politi?ka igra ili nešto drugo? ?ini se da njima, na kraju, smeta i samo pominjanje imena Vojvodina?

– Vojvodina je dobrovoljno ušla u Srbiju, i posle toga u Jugoslaviju. Ona ima puno pravo da se izjasni kakav položaj želi u sadašnoj Srbiji. Zanimljivo je da je imputiranje navodnog secesionizma i “pravljenja države u državi” – isti metod kojim se srbijanska elita služila u optužbama protiv jugoslovenskih republika koje su tražile ve?u decentralizaciju. Ukoliko Beograd ne uvaži zahteve Vojvodine, preti realna opasnost da se zahtevi Vojvodine radikalizuju. Zato je prihvatanje sadašnjeg statuta koji je minimilan, što se ti?e prava Vojvodine, najbolje rešenje. Uostalom, status Vojvodine nije zauvek dat ni ovim Statutom. On ?e se profilisati u datim okolnostima a bi?e rukovo?en ostvarivanjem interesa kako Vojvodine, tako i Srbije.
O?ito je da Beograd ne prihvata realnost kako u susedstvu, tako i u samoj Srbiji. Fiksacija na unitarnu državu i pozivanje na jedan narod, jednu zastavu, u suštini je antimoderno i preti daljom fragmentacijom Srbiji. Uo?ljiva je tenzija izme?u centra i periferije u Srbiji. Beogradizacija je iscrpela Srbiju i opustošila njene regione. Na jednoj strani, Beograd se zalaže za pripajanje Republike Srpske i dela Kosova, a na drugoj, Srbija zbog takve politike gubi vlastito stanovništvo koje konstantno odlazi iz zemlje.

Vi ste svojevremeno argumentovano branili tezu da je u Vojvodini izvršavan etni?ki inžinjering dugi niz godina. U svetlu novih doga?anja, smatrate li da su autori tog inženjeringa zadovoljni svojim postignu?ima? Odnosno, u kojoj meri je Vojvodina zadržala svoj kulturni i politi?ki identitet?

– Vojvodina je i u Jugoslaviji, a isto tako i u Srbiji, od po?etka bila predmet svojevrsnog inžinjeringa. Poznato je da je Vojvodina bila jedan od retkih evropskih regiona u pogledu multietni?osti i multikulturalnosti, ali isto tako i po suživotu i toleranciji. Proterivanjem Nemaca nakon Drugog svetskog rata, Srbi su postali relativna ve?ina, a nakon poslednjih ratova Vojvodina je postala ve?inski srpska (oko 64 odsto). Me?utim, o?igledno je da srpski nacionalisti nisu zadovoljni ovom proporcijom. Da podsetim, nije slu?ajno da su “Obraz” i druge desni?arske organizacije, kao što su “Nacionalni stroj”, 1389 i sli?ne, najaktivnije baš u Vojvodini. Želi se ista?i da suživot u suštini nije mogu?. Nakon petog oktobra fokus Koštuni?ine vlade bio je na Voijvodini, uz podršku SPC. Zbog toga je Vojvodina bila predmet rasprave u Evropskom parlamentu. Polemika oko Statuta je u suštini samo vrh ledenog brega.U toku je zaokruživanje Srbije kao države, pa se samim tim nametnula i tema njenog unutrašnjeg rešenja.

Nedavno je u intervjuu za naš sajt predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kova?evi? rekao da je problem Vojvodine suštinski ve? internacionalizovan, odnosno predmet interesovanja Brisela i Strazbura. Slažete li se sa njim i da li se može anticipirati odnos me?unarodnih i evropskih institucija i organizacija prema stepenu vojvo?anske autonomnosti?

– Prošlo je vreme kada su ovakva pitanja bila samo unutrašnja stvar. Vojvodina je ?lan Evropske asocijacije regija i to joj ve? omogu?ava pristup izvesnim fondovima koje EU izdavaja za balansirani regionalni razvoj. Vojvodina ima jaku ma?arsku manjinu koja je veoma aktivna u profilisanju budu?eg statusa Vojvodine. Veoma je važno da se ona opredelila za vojvo?anski okvir. Kao što sam pomenula, Vojvodina je ve? prisutna u evropskim institucijama i bi?e još više, posebno ako se stvari otmu kontroli.

Nedim Sejdinovi?

Podelite ovu stranicu!