SONJA BISERKO: Tadić je marioneta srpskih nacionalista

29 Jan 2012

Smena Sretena Ugričića, čoveka koji je od Narodne biblioteke napravio renomiranu nacionalnu instituciju svetskog ranga, sramna je demonstracija sile i povratka u devedesete

Predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Sonja Biserko, u intervjuu za sarajevske Dane objašnjava zašto je sa mjesta direktora Narodne biblioteke policajac Ivica Da?i? po hitnom postupku smijenio pisca Sretena Ugri?i?a, da li se Srbija ubrzano vra?a u devedesete i kolika je stvarna mo? srpskog predsjednika Borisa Tadi?a

Zamjeniku premijera i ministru policije Srbije, Ivici Da?i?u, prošle nedjelje, istina, nije pošlo za rukom da uhapsi pisca Sretena Ugri?i?a, ali jeste da ga smijeni sa mjesta upravnika Narodne biblioteke. Ugri?i?ev potpis na apelu Foruma pisaca kojim se traži momentalni prekid medijskog lin?a crnogorskog književnika, Andreja Nikolaidisa, poslužio je uvijek budnom “Tadi?evom Kara?ozu” – kako je ministra Da?i?a nazvao Enver Kazaz – da direktora Narodne biblioteke najprije proglasi “podržavaocem terorizama”, a onda, po hitnom postupku, na “telefonskoj sjednici vlade”, da isposluje njegovu smjenu.

Pred Da?i?evom budnoš?u i efikasnoš?u zastidio bi se, sigurna sam, i veliki Lavrentij Berija. O Leki Rankovi?u i Krcunu Penezi?u da i ne govorimo.

Šta se to doga?a sa Srbijom? Da li je zaista mogu?e napraviti takvu istorijsku inverziju i nekadašnjeg važnog šrafa Miloševi?eve “teroristi?ke organizacije” najprije postaviti za ministra policije, a onda mu i dozvoliti da, bez ikakvog zazora ili stida, ?edomira Jovanovi?a, Filipa Davida, Nenada Proki?a i Sretena Ugri?i?a optuži da “podržavaju ubice i atentatore”?! Je li mogu?e da osoba koja je ne tako davno bila zadužena da teorijski obrazlaže najmonstruoznije zlo?ine po?injene i u Srbiji i van nje, danas vitla pendrekom i ?estitim gra?anima ove zemlje prijeti zatvorom? Kako je srpsko društvo došlo do toga da mu moralne pridike drži pripadnik stranke ?iji je kompletan politi?ki vrh završio u Haagu? Partijske kolege tog istog ministra, “užasnute” apelom beogradskih intelektualaca da se prestane sa progonom jednog pisca, danas bez problema posje?uju Arkanovu udovicu – pravosnažno osu?enu za plja?ku – solidarišu?i se sa njenim pravednim “stradanjem i patnjom”. Da li je Sretena Ugri?i?a, postavljenog na mjesto direktora Narodne biblioteke u doba Zorana ?in?i?a, o?istila ona ?uvena nacionalna metla koja je samo željela da pokaže kako srpska elita, umjesto sa Miloševi?evim, želi kona?ni i definitivni raskid sa naslije?em prvog demokratski izabranog predsjednika srpske vlade, ubijenog u državnom atentatu, 12. marta 2003? Najzad, je li ovdje rije? o kona?nom trijumfu ?uvene Deklaracije o pomirenju Demokratske stranke sa Socijalisti?kom partijom Srbije kojom je, tako nesre?no i nepromišljeno (?!), predsjednik Tadi? pokušao da opere biografije nekadašnjim glasnogovornicima i sljedbenicima Miloševi?evog zlo?ina?kog poduhvata i na taj na?in izjedna?i dželata i žrtvu? Ili nije? Može li još?

“Smena Sretena Ugri?i?a, ?oveka koji je od Narodne biblioteke napravio renomiranu nacionalnu instituciju svetskog ranga, sramna je demonstracija sile i povratka u devedesete”, kaže Sonja Biserko. “Reaguju?i na ocene o Albancima kao ’talogu Balkana’, svojevremeno su JUKOM i Helsinški odbor podneli krivi?nu prijavu protiv Dobrice ?osi?a; brane?i navodnu slobodu govora, svi su stali u njegovu odbranu. Ne ulaze?i ovom prilikom u analizu Nikolaidisovog teksta, danas se cela stvar okre?e: Forum pisaca se proglašava teroristi?kom grupom, smenjuje se Ugri?i?, a u planu su, koliko ?ujem, smene i ostalih potpisnika apela zaposlenih u državnoj službi.”

DANI: Kakvo je društvo u kome se pisci proglašava teroristi?kom grupom?

BISERKO: Srpsko društvo je nestabilno i nedemokratsko. ?injenica da piscima etikete terorista i atentatora lepi pripadnik onog režima kome se danas sudi u Haagu ukazuje na haos u kome se ovo društvo nalazi. Cela ujdurma sa Forumom pisaca je, verujem, u funkciji predstoje?e predizborne kampanje. Hajka, javni govor prepun mržnje ukazuju na paniku i strah koji vladaju u redovima koalicije na vlasti. Budu?i da gra?anima nemaju šta da ponude, da je ekonomska i socijalna situacija katastrofalna, vlast ponovo manipuliše nacionalnim ose?anjima i proizvodi neprijatelje. U opticaju su teze o ugroženosti srpstva i države i eskalaciju te retorike ?emo, bojim se, tek videti u narednim danima.

DANI: Ali, u tome u?estvuje i predsjednik Tadi?, njegovi glasnogovornici, savjetnici, mediji pod njegovom kontrolom…

BISERKO: Nažalost, u Srbiji je izvršena lustracija, ali u suprotnom smeru: lustrirani su oni koji su bili protiv ratnog raspada Jugoslavije. Svi – od Da?i?a, Kusturice, Beka, Miškovi?a i Tijani?a – svi su danas ugledni ?lanovi ovog društva. Doduše, osim nas antiratnih boraca, lustriran je i Ljubiša Risti?. Samo je njemu zabranjen rad. Zašto? Možda zbog toga što bi Risti?, kao pravi, istinski dar i jedan od najboljih pozorišnih reditelja bivše Jugoslavije, sve te “pravoverne”, u umetni?kom smislu, danas mogao da ugrozi. Ali, to je druga tema. Htela sam da kažem da me ne iznena?uje to što radi Demokratska stranka i predsednik Tadi?. Jer, izvinite, ako pogledate nacionalni program srbijanskih politi?kih partija, vide?ete da me?u njima nema zna?ajnije razlike.

DANI: U kom smislu?

BISERKO: U smislu da su taj nacionalni program jedni sprovodili, drugi koncipirali, tre?i podržavali. Gotovo niko od njih nije bio protiv rata, protiv agresije; razlikovali su se u metodi, u na?inu na koji bi se moglo do?i do istog cilja, a to je velika ili proširena Srbija. Nažalost, naša država i njene institucije ne po?ivaju na moralnim vrednostima, pa je onda mogu?e da Da?i? smeni Ugri?i?a i da Tadi? ni prstom ne mrdne.

DANI: Da li je uopšte realno tražiti zaštitu od predsjednika Tadi?a? Kolika je njegova mo??

BISERKO: Ovde su mnogo ja?i neformalni centri; oni donose strateške odluke i, u tom smislu, Tadi? je neka vrsta marionete. Doduše, upravo je Tadi? Ivici Da?i?u dao da odigra tu prljavu ulogu za koju su kasnije složno glasali njegovi ministri…

DANI: Eto, vidite kako funkcioniše Deklaracija o pomirenju?

BISERKO: Za to složno funkcionisanje Deklaracija nije ni bila potrebna. Kao što sam rekla, me?u njima nikada nije bilo neke velike razlike…

DANI: Ivan Stamboli? mi je jednom rekao kako te razlike ne može ni biti, budu?i da je “rodno mesto svih srpskih partija – rat, a ne demokratija”.

BISERKO: O tome i govorim. Nažalost, u Srbiji još uvek niko nema snage da se obra?una sa ratnom prošloš?u, ratnim nasle?em, projektom koji je stvoren i koji je doveo do krvavog raspada SFRJ. Dvadeset godina od po?etka poslednjih ratova, Srbija nije prihvatila ni svoje, ali ni granice sebi susednih država. Sa tim se još nije pomirila. To svakodnevno demonstrira svojim delovanjem u regionu, pre svega u odnosu na BiH, Crnu Goru i Kosovo. U suštini, srpska politika – pa i ova Tadi?eva i Da?i?eva – smatra da su granice srpske države privremene i da ?e do?i trenutak u kome ?e neke me?unarodne okolnosti dovesti do toga da se Srbija proširi i uzme teritorije za koje vekovima misli da joj pripadaju. Uostalom, da nije tako, zar bi Tadi? od Dodika primio lentu koju su pre njega dobili ljudi optuženi za ratne zlo?ine: od Biljane Plavši?, preko Ratka Mladi?a i Radovana Karadži?a…

DANI: Kada govorite o “me?unarodnim okolnostima”, na šta mislite? Da li je mogu?e da Srbija dobije priliku da ponovo mijenja granice?

BISERKO: Mislim da ne. U pitanju je, rekla bih, iluzija zbog koje Srbija gubi i svoje istorijsko vreme i mogu?nost da se demokratski razvije. Razvijena i demokratska Srbija bila bi, sigurna sam, poželjan partner celom regionu. Uostalom, kao u slu?aju Nema?ke i Japana, prihvatanje i priznanje istorijskog i ratnog poraza može da bude produktivno: iz toga se ra?a nova energija pomo?u koje se prevazilaze traume ratne prošlosti i traže drugi pravci razvoja. Umesto toga, Srbija se i dalje ne miri sa porazom; ne prihvata ga i zbog toga nastavlja s politikom koja je stavlja u situaciju u kojoj je ceo region gleda sa nepoverenjem. Naravno, u tome su evropske integracije veoma važan element; one su faktor emancipacije i demokratizacije Srbije, ali i celog regiona

DANI: U Crnoj Gori tvrde da kriminalizacija Mila ?ukanovi?a koja dolazi iz Srbije zapravo ima za cilj kriminalizaciju referenduma o nezavisnosti iz 2006. Šta Vi mislite?

BISERKO: Srbija se nikada nije i ne?e pomiriti sa ?injenicom da je Crna Gora nezavisna država. Smatraju svojom, srpskom državom; “srpskom Spartom”, ?uli ste to hiljadu puta. Sre?om, Crna Gora je ve? daleko odmakla: na pragu je pregovora sa EU, na pragu ulaska u NATO, tako da su svi pokušaji vra?anja Crne Gore pod okrilje velike, proširene Srbije – uzaludni. Kada govorimo o projektu koji je još uvek živ, uzmite, na primer, vladinu Strategiju o Srbima u dijaspori, gde Srbija, pomo?u srpske manjine u susednim zemljama ili srpskih izbegli?kih udruženja pokušava da destabilizuje region.

DANI: Kako?

BISERKO: Tim stalnim podgrejavanjem neprijateljstva, srpske manjine ili izbegli?ka udruženja otvaraju pitanja u Hrvatskoj i BiH; oni smatraju?i da je Republika Srpska najve?i domet ili vrh onoga što bi svi Srbi u susednim državama trebalo da imaju. Na konferenciji u Beogradu, nedavno održanoj povodom obeležavanja petnaet godina Dejtonskog sporazuma, re?eno kako bi ?alnstvo Srbije u EU samo ometalo državni i nacionalni plan prisajedinjenja Republike Srpske Srbiji…

DANI: Da, o RS-u se govori kao o kompenzaciji za izgubljeno Kosovo…

BISERKO: Tako nešto nije mogu?e. Nažalost, nevolja je u tome što niko još uvek ne izlazi na predlozima po kojima bi BiH bila organizovana na gra?anskim, a ne na nacionalnim, etni?kim principima. Važno je posti?i konsenzus po tom pitanju i to, pre svega, zbog toga što srpska strana smatra da je, u ovakvim okolnostima, ipak mogu?a realizacija plana samostalne RS i njenog priklju?ivanja Srbiji. Najve?i problem Balkana je to što Srbija nije poražena…

DANI: Šta to zna?i?

BISERKO: To zna?i da Beograd, kada je re? o ratu na prostoru bivše Jugoslavije, i dalje zastupa tezu kako je u BiH vo?en oslobodila?ki rat Srba. Vidite i sami koliko je prisustvo Srbije u BiH, ali i u Crnoj Gori, na Kosovu… Nije problem to što Srbija u tim državama štiti svoju manjinu; problem je kako je štiti i šta se iza toga krije. Kao što sam rekla, Srbija je svoje manjine instrumentalizovala i one uglavnom služe za destabilizaciju politi?kih prilika u tim zemljama… Kada kažem da Srbija nije poražena, tu mislim i na odgovornost me?unarodne zajednice. Posle Dejtonskog sporazuma i nekoliko godina povratka izbeglica, me?unarodna zajednica, nažalost, nije ?vrsto stala iza aneksa 7 Dejtonskog mirovnog sporazuma, što zna?i da nije realizovana ideja povratka ljudi na prebivališta sa kojih su proterani…

DANI: Nego je, ho?ete da kažete, pobijedila ideja Dobrice ?osi?a o “humanom preseljenju”?

BISERKO: Ta?no. Osim toga, agresija koju je Srbija izvršila na neke od susednih zemalja nikada nije jasno definisana. Još uvek se ne priznaje da nisu BiH i Hrvatska napale Srbiju, nego je bilo obrnuto. Doduše, kada se analiziraju pojedine presude Haškog tribunala, jasno je da je bila re? o agresiji. I o genocidu. I to ne samo u Srebrenici, nego i u drugim mestima u BiH. Uskoro ?emo, nadam se, imati presude Karadži?u i Mladi?u koje ?e o tome govoriti.

DANI: Zbog ?ega, usprkos presudama za genocid, ovdje malo ko priznaje šta se dogodilo?

BISERKO: Nijedna od tih presuda nije prihva?ena kroz razne institucije, obrazovni sistem… Nema nikakvog uticaja na stav društva. To, pre svega, spre?ava elita…

DANI: Zašto? Zato što je i sama u tome u?estvovala?

BISERKO: Tako je; to je presuda i njoj, eliti. U Srbiji nema za društvo relevantnih ljudi koji se stide onoga što je u?injeno u BiH, na Kosovu, u Hrvatskoj… Ne postoji ni ose?anje moralne odgovornosti, što je još jedan dokaz da taj projekat, ta ideologija nisu poraženi. Tu ideologiju nije izmislio Dobrica ?osi?; ona je mnogo starija. ?osi? je bio njen simbol, promoter, važan akter u smislu mobilisanja Srba u BiH, Hrvatskoj, na Kosovu… Taj projekat je užasno mnogo koštao ceo region, ali i samu Srbiju i ona sada pokušava da na sve na?ine opravda promašaj koji nije ni imao šansu na uspeh. Poseban problem leži u tome što, zahvaljuju?i ovakvom obrazovnom sistemu i neodgovornosti elite, cele generacije mladih ljudi ostaju otrovane iluzijama i mitovima o nekakvoj pravednoj borbi srpskog naroda protiv ostatka sveta. Nažalost, mladi ljudi su puni predrasuda, besa i netrpeljivosti prema svima koji su druga?iji.

DANI: I, šta je izlaz?

BISERKO: Kada je re? o suo?avanju sa onim šta se dogodilo, ?esto se prave pore?enja sa Nema?kom i Nemcima. Ali, Nema?koj su nametnute odre?ene stvari koje su od države i državnih institucija morale biti prihva?ene. Ovde to nije bio slu?aj. Dakle, da zaklju?im: kada govorim o tome da Srbija nije poražena, pre svega mislim na to da joj, kao Nemcima, nije nametnuto da prihvati ?injenice koje se odnose na karakter rata koji je vodila, odgovornost za po?injene zlo?ine i razaranja. Dokle se tako nešto ne dogodi, ovde ?ete imati reletivizovanje i reviziju prošlosti, pri?u o tome kako smo svi jednako odgovorni, o gra?anskom ratu, ne o agresija i o tome da smo ne mi, nego me?unarodna zajednica najodgovornija za raspad bivše Jugoslavije. Ma koliko to bilo štetno po ostale zemlje regiona, dugoro?no, takav pristup ?e najviše koštati Srbiju i njene gra?ane. A za to ?e odgovornost snositi njena elita.

(Dani)

Podelite ovu stranicu!