Sonja Biserko: Srbija više nema izbora

13 Dec 2011

“Krajnje je vreme da se napravi bilans te poražavajuće politike koju je pokrenuo Milošević, a koja se zasniva na priželjkivanju da se svet na neki način poremeti i da Srbija na kraju ipak uspe da ostvari svoje pretenzije”

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Srbije Sonja Biserko ocenilaje da Beograd, a ni predsednik Srbije Boris Tadi? ne razumeju da Evropa želi da zatvori pitanje granica. Ona je povodom reakciaj zvani?nika u Srbiji na odlaganej kandidature, kazala da je Kosovo je ostalo poslednja sporna granica koju zapravo Srbija osporava.
“Sav ovaj napor poslednjih meseci je bio usmeren ka tome da se stavi ta?ka na pitanje osporavanja granica. Srbija to mora da shvati i da se u naredna tri meseca ponaša u skladu sa o?ekivanjima EU, s obzirom da je stav me?unarodne zajednice relevantan, a on je izri?ito protiv bilo kakvih promena granica i podela Kosova. Zna?i, Srbija treba da se usmeri na obezbe?ivanje zaštite Srba na severu Kosova koji sada žive u nekom pravnom vakuumu s obzirom da nisu pod ingerencijom kosovske Vlade i države. Prosto su ostavljeni na milost i nemilost raznim grupama koje dole operišu. Srbija je na putu da dobije kandidaturu, ali ova prepreka je zapravo bila klju?na i u ovom momentu odnosi se na pitanje granica”, ukazuje ona.

RSE: Da li je predsednik Srbije trebao da najavi promene politike prema Kosovu koja se pokazala neuspešnom?
Biserko: To je o?igledno nešto što o?ekuje, ne samo njega, nego celu politi?ku elitu, sem onih koji se sada predstavljaju kao pokret Preokret, koji je sada, prvi put nakon dvadeset godina, tražio promenu politike. Do sada nismo imali taj slu?aj. Imali smo demonstracije zbog kra?e izbora, imali smo 5. oktobar uglavnom za smenjivanje Miloševi?a, ali ne i za promenu politike. Nažalost, ono što se kasnije sprovodilo bilo je manje-više ista politika drugim sredstvima. Onaj napor koji je Zoran ?in?i? preduzeo u smislu menjanja politike bio je nagra?en njegovim ubistvom, tako da se ponovo nalazimo pred istim zidom.

RSE: Da li vas obeshrabruje ovakvo reagovanje sa vrha države?
Biserko: Srbija nema izbora – ili da menja politiku ili da ostane izolovana. Ona prosto nema drugu alternativu, bez obzira što je opozicija vrlo zadovoljna što Srbija nije dobila tu kandidaturu.

RSE: Da li to zna vrh države?
Biserko: Mislim da ?e to shvatiti. Oni nisu o?ekivali da ?e EU, odnosno Nema?ka, ostati ?vrsto na svojoj poziciji. Njena pozicija je bila ve? jasna posle posete Angele Merkel. Njenu posetu nisu shvatili ozbiljno, kao što to nisu shvatali svih ovih godina. Manje-više im se gledalo kroz prste zato što se smatralo da Srbija jeste važan faktor stabilizacije regiona, što i jeste. Ovaj poslednji korak koji treba da napravi se odnosi na pitanje stabilizacije granica. Tu više ne?e biti promena. Arhitektura Balkana je manje više završena i od Srbije zavisi kako ?e se uklju?ivati u tu arhitekturu. Mislim da našem vrhu predstoji puno razumevanje evropske politike i uskla?ivanje svojih poteza i izvršavanje obaveza iz sporazuma koji su potpisani u naredna dva meseca.

Politika “i Kosovo i EU” doživela” krah
RSE: Da li je Srbija zapravo kažnjena?
Biserko: Mislim da nije kažnjena. Ovo je još jedan podsticaj da završi posao do kraja. Ona je za sada samo formalno to potpisala ali nije implementirala. Mora ozbiljno da se shvati da više nema lagodnog ponašanja u odnosu na me?unarodne obaveze.

RSE: Da li je poruka bez fakti?kog, doduše neformalnog ali prakti?nog priznavanja realnosti da je Kosovo van Srbije i da nije južna pokrajina, kako je nazivaju neki mediji i politi?ari, ne može se u EU. Da li se to traži od Srbije?
Biserko: Naravno. To je zapravo ta poruka koja je došla sa ovog samita u Briselu i ona ?e ostati kao takva. Srbija ?e to morati primiti k znanju. Mislim da je ve?i deo naše politi?ke elite toga ve? svestan, s obzirom da je amputacija Kosova bila na putu svih ovih decenija i da je sever Kosova instrument za podelu Bosne, koja se smatra najve?om pobedom Srbije u poslednjih dvadeset godina. Mislim da ?e ?ak i taj deo do?i na red. Srbija mora da odustane i od RS-a. Bilo bi vrlo dobro da u ovom momentu naša politi?ka elita, i sve ono što je okružuje, razni neformalni centri, zapravo podvuku crtu, promene politiku i usmere svoju energiju na dobijanje statusa i po?etak pregovora.

RSE: Da li je doživela krah politika i EU i Kosovo? Da li je sad pred Srbijom izbor: ili – ili?
Biserko: Jeste. Ta je politika davno doživela krah, ali ona je postala o?ita ovog leta kad su uspostavljene barikade jer se smatralo da ?e se iznuditi podela. I ?itava ova politika koja se poslednjih šest, sedam meseci sprovodi i koja je na delu od prole?a ove godine, bila je zapravo bazirana na analizi i o?ekivanju da ?e me?unarodna zajednica pristati na podelu.

RSE: Šta Srbija treba da reši do februara naredne godine?
Biserko: Pre svega, mora da sprovede ono što je potpisao Borko Stefanovi? u Briselu. Zna?i, te elementarne ta?ke, odnosno minimum koji treba da ispuni do februara, a kasnije da nastavi sa tim. To je zapravo integrisana kontrola. Nove barikade postavljene kod sela Zup?e, 9. decembar 2011.granica, povla?enje barikada, neometano funkcionisanje KFOR-a i EULEX-a na celoj teritoriji Kosova i neke druge stvari, ali ove tri su najbitnije. Srbija do februara mora da pokaže da je spremna da prihvati tu novu realnost koja se sada o?ituje kroz zahteve koji su pred nama od strane EU.

RSE: Postavlja se pitanje koje ?e biti politi?ke posledice ovog neuspeha? Da li sledi ja?anje desnice i protivnika EU? Da li je to njima vetar u le?a, kako je re?eno u prvim reakcijama iz Beograda?
Biserko: Prve reakcije su naravno veoma emotivne i to uopšte ne iznena?uje jer je ova Vlada ve? tri godine i više stvarala utisak da je kandidatura samo pitanje vremena, odnosno tehni?ko pitanje koje ?e Srbiju uvesti u taj novi status. Me?utim, desnica je i onako jaka u Srbiji i sigurno ?e to u ovom predizbornom periodu koristiti kao neuspeh Vlade, traže?i ostavke, prevremene izbore i ostalo, što nije mogu?e u ovom momentu izvršiti, obzirom da je to zapravo odluka cele Srbije. Ne radi se samo o ovoj Vladi, ve? i opoziciji i uopšte o našem društvu i presecanju dileme da li smo u Evropi ili nismo. Vlada snosi najve?u odgovornost jer je nosilac politike koja je trebala Srbiju da dovede do statusa kandidata. Me?utim i opozicija je odgovorna, obzirom da sve vreme pokušava da razvodni politiku Vlade koja se odnosi na EU i njene obaveze koje proizilaze iz novih stvari. Isto tako je podupirala barikade na Kosovu. Naravno, Vlada se nije jasno distancirala od toga.

RSE: Ne da se nije distancirala, nego je podržavala barikade do nedavno.
Biserko: Jeste, ali je i jedan deo opozicije bio aktivno uklju?en u to. Radi se uopšte o jednoj prelomnoj ta?ki za celo društvo. Da li ?emo mi krenuti ka Evropi ili ?emo ostati rupa na Balkanu?

Naivnost prema Rusiji
RSE: Da li to može uraditi ista ekipa koja je doživela neuspeh?
Biserko: Mi nemamo druge ekipe zato što su druge ekipe sli?ne. Vrlo je važno da postoji ovaj Preokret koji zapravo izražava potrebu za promenom politike. On raste, ima podršku mnogih javnih li?nosti i gra?ana. Mislim da je važno prepoznati da je to prvi put zahtev iz srbijanskog društva za promenom politike koji je došao iznutra, bez podrške izvana.

RSE: U jednom odgovornom društvu bi se o?ekivalo da vlast položi ra?une javnosti, zašto se ovo dogodilo. Kod nas je ministar ?eli? podneo ostavku, a onda ga premijer moli da to ne ?ini i sve li?i na neku farsu.
Biserko: Ne trebamo o?ekivati ve?e reakcije kada je u pitanju odgovornost Vlade ili pojedinaca koji su bili involvirani u te poslove. Mi prosto nemamo ni tu politi?ku kulturu da na bilo kom nivou neko napravi bilans i onda iznese Boris Tadi? na konferenciji za novinare nakon odluke EU o kandidaturi Srbije, 9. decembar 2011.pred javnost svoj neuspeh ili neuspeh odre?ene politike. Teško je o?ekivati takvo ponašanje. Me?utim ono što je ipak ohrabruju?e i ide u karakter našeg društva i stanja u kom se nalazimo jeste to da je predsednik Tadi? rekao da treba nastaviti sa politikom puta ka EU. Mislim da je vrlo važno da i on nije podlegao emotivnim reakcijama kakve su ve?inom bile karakteristi?ne za ve?inu politi?ara i analiti?ara koji su davali izjave tim povodom.

RSE: Koliko je jaka politi?ka opcija koja bi Srbiju gurnula u zagrljaj Rusije?
Biserko: Mislim da je ona dosta jaka jer zbog te politike Srbija kasni deset godina u svojoj tranziciji i priklju?enju EU. Nažalost o?igledno je da Srbija bez u?eš?a Rusije i njene podrške u odre?enim neformalnim centrima ne bi bila u situaciji u kakvoj je. To je naivnost naše politi?ke elite da misli da Rusija zapravo podupire Srbiju zbog njenih interesa. To je jedno naivno gledanje na svet i prosto se ?ovek ne može otrgnuti nekom ose?anju te provincijalnosti u posmatranju sveta i onog što se dešava oko nas. Srbija je zapravo izabrala jednu poziciju da sve vreme statira, kibicuje i ?eka povoljan trenutak kada ?e ostvariti svoje pretenzije na susedne dve zemlje ili ?e dobiti neki povlaš?eni status. Stvari u svetu izgledaju mnogo druga?ije, pogotovo u Evropi, i vrlo je važno biti deo bilo kakvog procesa. Aktivno u?eš?e je veoma važno za profilisanje onog što ?e Evropa biti i šta ?emo mi biti u budu?nosti. Paradigma se menja. Cela Evropa razmišlja kako da reši probleme i vrlo je važno u?estvovati u tim procesima.

RSE: U istom danu su stigle dobre vesti za Crnu Goru, veoma dobre vesti za Hrvatsku i loše vesti za Beograd. Šta Srbija treba da uradi da prestane da bude remetila?ki faktor u regionu?
Biserko: Reakcije u Beogradu su naravno bile još više emotivne jer su i Hrvatska i Crna Gora i Kosovo dobili pozitivne signale. U ovom momentu, a mislim da je to krajnje vreme, ne samo zbog EU, nego i zbog nas samih, treba da prihvatimo tu realnost u regionu. Da se napravi bilans te poražavaju?e politike koju je pokrenuo Miloševi?. On nije bio jedini nosilac te politike, ali nažalost ta politika priželjkivanja da se svet na neki na?in poremeti i da Srbija na kraju ipak uspe da ostvari svoje pretenzije. Ima suviše takvih centara, i neformalnih i formalnih, koji još uvek žive sa tom politikom.

RSE: Pretpostavljam da ste ?itali tekst Vesne Peši? u kojem se ona vrlo oštro obra?a predsedniku Srbije Tadi?u, za koga ona smatra da je skoncentrisao svu vlast u svojim rukama. Sad se postavlja pitanje – postoji li u samom DS-u potencijal za promenu politike koja o?igledno nije dala rezultate?
Biserko: Unutar DS-a sigurno postoje razne struje. Jedna od njih je i proevropska. To se vidi i po ovim ljudima koji su vrlo zdušno radili na približavanju Srbije toj ta?ki kada Srbija treba da dobije kandidaturu. Me?utim, unutar sam partije postoje i struje koje su bliže Koštunici i koje zapravo još uvek imaju važan uticaj. Ti razni neformalni krugovi još uvek zna?ajno uti?u na odluke. Prema tome, ni sam predsednik, ne znam koliko je on li?no za ovu ili onu opciju, ali u svakom slu?aju nalazi se u odre?enom okruženju koje zapravo vrši veliki pritisak na njegovo ponašanje. Ono što bi zapravo on trebao da pokaže u ovom momentu, i gde bi istorija sigurno bila na njegovoj strani, jeste više hrabrosti i odlu?nosti da napravi prekid sa tom politikom jer ?ini mi se da svi misle da su ti centri suviše jaki. Ja mislim da bi se mogla napraviti usporedba sa onim vremenom kada je srpska vojska u Hrvatskoj pala za jedno kratko vreme, a do tada se mislilo da je prosto nepobediva. Tako bi se pokazalo da i ti centri i krugovi u Srbiji koji zagovaraju antievropsku politiku, da je to sve na vrlo slabim osnovama jer Srbija nema snagu da preživi sama bez neke zna?ajne podrške, u ovom slu?aju EU, kao što se ve? pokazalo u ovih deset godina.

(Radio Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!