SONJA BISERKO: Pokušavaju da stvore savez pravoslavnih zemalja

12 May 2017

"Sve je to bazirano na toj frustraciji, na tzv. poniženju, kako se ti narodi osećaju"

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, u intervjuu za N1 Sarajevo rekla je da se pokušava stvoriti savez pravoslavnih zemalja. Revizija i nacionalizacija istorije su postali trend, dodala je.

Ovih smo dana videli kako se antifašizam slavi u regionu i koji su to sve politički funkcioneri iz vladajućih struktura, ali i opozicije prigrlili – barem deklarativno – antifašističko nasleđe kao svoje. U Banjaluci je Dan pobede obeležen maršom “Besmrtnoga puka”, u Sarajevu “Maršom antifašista”. Možete li prokomentarisati izjave ovdašnjih političara, na primer Milorada Dodika, koji je nedavno kazao kako rehabilitacija fašizma poprima zastrašujuće razmere?

“Kada govorimo o antifašizmu, onda moramo da razdvojimo to u dve kategorije. Jednu kategoriju koja zaista to misli i oseća i koja je sve ove godine pružala otpor, i naravno ovu drugu – koju su prisvojile političke elite u regionu, a koje to više politizuju i to zapravo iz nekog razumevanja da je to ipak vrednost koju Evropa traži. U krajnjoj liniji, to jesu vrednosti na kojima je osnovana savremena Evropa. Mislim da to nije dovoljno iskreno kada je reč o političkim elitama, ali važno je da su se na to osvrnuli. Ali ima tu i dosta podvale: kada se radi o pojedinačnim izjavama kao ova Milorada Dodika, tu on pre svega misli da je u Hrvatskoj pobedio fašizam i da je to kontrarevolucija. Ta paradigma je ostala i danas u medijskoj propagandi i odnosi se na Hrvatsku. Odnosi Hrvatske i Srbije nikad nisu bili na nižem nivou. Naravno, Srbija se tu pre svega osvrće na Drugi svetski rat, gde oni tim ratom pre svega upiru prstom na Jasenovac i tako ratove 90-ih tretiraju kao svojevrsnu pravednu osvetu”.

U jednom intervjuu 2012. rekli ste da je finalna strategija Beograda to da se Republika Srpska trajno tretira kao ratni plen. Evo, pet godina kasnije, može li se govoriti o nešto drugačijoj politici? Kako komentarišete političku vezu Beograda i pomenutog entiteta?

“Kada govorimo odnosima prema RS-u, onda možemo da se osvrnemo na to šta govore pojedini političari koji su sada na vlasti. To je pre svega strategija srpske elite generalno, ne samo političke, a to je da se Republika Srpska tretira kao ratni plen. Čuli smo i odlazećeg predsednika da on podržava Bosnu, ali da je ona disfunkcionalna. To treba da se sve smesti u aktuelni međunarodni kontekst, što znači da sve te turbulencije inspirišu regionalne lidere, naravno i u Srbiji, da je samo još pitanje vremena kada će se Bosna raspasti. U tom smislu rekla bih da taj kontekst pogoduje toj vrsti iluzija i, naravno, tu je uloga same Rusije kada je reč o Srbiji i Republici Srpskoj, i drugim pravoslavnim entitetima koja ima jednu odgovarajuću težinu. I drugo, srpska strana je od samog početka i danas sve više, tretirala rat u Bosni kao oslobodilački rat Srba. U tom se smislu može tumačiti sve ostalo što se odnosi na rat, pre svega na Srebrenicu i negiranje učešća Srbije u tom ratu; na neki način prebacivanje i odgovornosti samo na Srbe u Bosni i ta njihova kriminalizacija do kraja je sasvim nepravedna, kao i presuda Međunarodnog suda pravde koji je odgovornost za genocid u Srebrenici pre svega prebacio na bosanske Srbe, koji to nisu mogli uraditi bez logističke podrške Beograda. To jako komplikuje odnose u Bosni i Hercegovini, i naravno čitav taj proces pomirenja dva naroda”.

Istorijski ravizionizam čini se kao jedna od temeljnih karakteristika ovdašnjih država. Nemojmo zaboraviti koliko se napora ulaže u to da se nacionalizam održava na snazi – kroz obrazovanje pre svega. A dotaknimo se i preimenovanja naziva ulica, ali i škola. Neki su intelektualci izdajom Sarajeva ocenili imenovanje jedne osnovne škole u sarajevskom kantonu po Mustafi Busuladžiću. Kako gledate na ovo?

“Radi se o nacionalizaciji istorije, koja naravno dobiva razmere koje su prosto istorijski netačne. U toj esenciji antikomunizma koji je svugde prisutan se zapravo istorija nacionalizuje, i – naravno – fašistički se pokreti sa svih strana utemeljuju kao deo novog identiteta. Tako u Srbiji četnici dobijaju primarno mesto, a partizani se marginalizuju. U odnosu na region i na svet, jako se insistira da su Srbi učestvovali u partizanskom pokretu, a na unutrašnjem planu su četnici ti koji dobijaju pažnju i najprisutniji su u javnom prostoru, u školskom sistemu, medijima i slično. Kod nas u Srbiji čak se ide na reviziju Prvog svetskog rata i to polazeći od aktuelnog političkog trenutka, što znači da žele da daju što veću ulogu Rusiji i zapravo se insistira na tom prijateljstvu – istorijski gledano, što naravno ne odgovara činjenicama. A to je trend koji Rusija podupire, oslanjajući se na pravoslavlje i time se pokušava stvoriti savez pravoslavnih zemalja na Balkanu jer Rusija je tu dobila vakuum koji je ostao ispražnjen nakon što su se Amerika i Evropska unija povukle odatle, što je bilo jednostavno Rusiji da dobije pažnju bez velikih ulaganja. Sve je to bazirano na toj frustraciji, na tzv. poniženju, kako se ti narodi osećaju. Revizija istorije je trend koji je zahvatio sva postsocijalistička društva, a nacionalizacija istorije postaje očit problem. Uglavnom se rehabilizuju fašistički likovi, grupe i u tom smislu je desnica dobila ogroman prostor u svim tim zemljama”.

Vratimo se par meseci unatrag i vesti o odbijanju zahtjeva za reviziju presude po tužbi Bosne i Heregovine protiv Srbije za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Vi ste govorili o tome, i to ste, uoči svega ovoga, kazali kako “glavno je pitanje da li će revizija biti prihvaćena ili ne”. I nije bila.

“Radi se o tome da bošnjačka strana nije pristupila ozbiljno tom pitanju. Deset godina su imali da se pripreme, da pripreme nove dokaze kojih ima, a bilo ih je onda kad je taj proces tekao pred Međunarodnim sudom pravde. Međutim, tih deset godina uglavnom se ništa nije radilo. To je postalo aktuelno pre nekoliko meseci ili godinu dana, što nije dovoljno da se pripremi jedan tako ozbiljan proces. Očigledno da u samom bošnjačkom korupusu su postojala različita mišljenja o tome da li je to potrebno ili ne. Mislim da ni Međunarodna zajednica nije bila naklonjena tome. Smatram da je to bila moralna obaveza bošnjačke elite. Verovatno tu ne bi došlo do velikih promena, ali je to bila mogućnost da se obelodane dokaze koji su ostali zatvoreni za širu javnost tokom procesa pred Međunarodnim sudom pravde. Naravno tu imam pre svega u vidu brojne presude koje su donesene pred Međunarodnim krivičnim sudom, a koje osvetljavaju ulogu Srbije i Beograda u ratu u Bosni i Hercegovini, pre svega je to ta kopča s vojskom i MUP-om. Propuštena je prilika i suđenjem Karadžiću i Mladiću da se na jedan ozbiljniji način koristi to suđenje kako bi se javnosti ovde predočio karakter i šta su bili uzroci i posledice svega toga. To se uglavnom pretvorilo na tržište žrtvama sa svih strana, i svi su se u tu ulogu žrtve iz koje ne može ovo da se uradi, pogotovo kada je u pitanje otvaranje pitanja vlastite odgovornosti. U tom smislu je Srbija naravno otišla najdalje, s obzirom na to da njena je odgovornost je najveća kad je u pitanju BiH. I uopšte, njena uloga u regionu je problematična zato što Srbija nije uspela distancirati se od Miloševićeve politike. Mi nažalost imamo jaku tendenciju da se Milošević rehabilituje i da sve što se odnosi na njega da se sagledava u povoljnijem svetlu. I ponovo se oživljavaju one teze da je Zapad odgovoran za raspad Jugoslavije i da su Slovenija i Hrvatska, pa i Bošnjaci da su odgovorni za raspad Jugoslavije. U tom smislu javnost je preplavljena takvim tezama i interpretacije kroz medije i publikacije, a to je najveća opasnost jer time se zapravo stvaraju nove generacije koje to usvajaju bez velikog uvida i znanja. Time se stvaraju nove tenzije u regionu. Nisam očekivala od generacija koje su učestvovale u ratu da dođu u poziciju da priznaju šta se radilo i da priznaju svoju odgovornost, ali sada je najveći problem kako će se prema tome odnositi nove generacije”.

Ceo razgovor sa Sonjom Biserko za N1 Sarajevo pogledajte u videu.

(Nikola Vučić, N1)

Podelite ovu stranicu!