SONJA BISERKO: Nacionalizam je metastazirao

10 Oct 2017

"Nedostaje veća solidarnost među medijima, novinarima, kao jednim mogućim kanalom koji bi mogao da utiče na tu atmosferu u svim ovim društvima"

?itav region bivše Jugoslavije se nalazi u regresiji, nesposoban da izvede zaklju?ke iz brutalnog raspada te države, kaže u intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa (RSE) predsednica Helsinškog odbora u Srbiji Sonja Biserko.

Helsinški odbor upravo je objavio zbornik analiza . U tom delu eksperti sa prostora nekada zajedni?ke države analizaraju uspon i razloge kraha jugoslovenskog državnog eksperimenta.

„Ovo je prvi zajedni?ki, regionalni, nau?ni projekt, koji je ušao u analizu svake pojedina?ne federalne jedinice i pokrajine. Sve sa ciljem da se vidi kako je ko ušao u Jugoslaviju, kako je ko participirao u toj državi i najzad, kako je iz nje izašao“, objašnjava Biserko.

RSE: Koliko je knjiga korisna u ovome trenutku kada, prakti?no, u svim državama nastalim raspadom bivše Jugoslavije politi?ke elite imaju ambivalentan stav prema jugoslovenskom iskustvu?

Biserko: To kako se danas percipira Jugoslavija, pre svega sa negativnom konotacijom, je rezultat toga što sve te nove države nisu uspešno završile svoje tranzicije, nisu uspele da sagledaju ili savladaju probleme koji su nastali brutalnim raspadom, koji je ostavio duboke tragove na ljude.

U tom smislu posebno Hrvatska i Srbija imaju problem u stavljanju Jugoslavije u kontekst iz kojeg bi izvukli neke lekcije i koristi. Posebno je druga Jugoslavija bila u funkciji modernizacije ovog prostora. Mnoge tekovine te modernizacije su danas poništene i ide se u drugom pravcu, pre svega u konstrukciji identiteta tih država. I tom kontesktu posebno govorimo o odnosu prema antifašisti?koj tradiciji. Antifašisti?ki pokret je, ?ini mi se, ja?i u Hrvatskoj s obzirom na brojna takva društva koja tamo postoje i na ?injenicu da je Hrvatska imala dva predsednika – Mesi?a i Josipovi?a koji su vrlo re?ito i vrlo uporno zagovarali antifašisti?ke vrednosti.

RSE: Uprkos nizu doga?aja kroji krajnje zabrinjavaju kao što je, na primer, ?uvena tabla sa pozdravom „Za dom spremni“ u Jasenovcu?

Biserko: Jeste, ali u tom slu?aju govorimo o jednoj grupi koja je zauzela javni prostor i koja, u funkciji unutrašnjih obra?una, u ovom momentu ima vrlo negativnu konotaciju po Hrvatsku i hrvatsko društvo.

U Srbiji je mnogo dublji antijugoslovenski stav zato što se preska?e i prva i druga Jugoslavija i nekako se ta nova konstrukcija identiteta, pre svega, oslanja na slavnu prošlost, na srednji vek i na pokrete i li?nosti koje su vezane za Drugi svetski rat, tojest za krajnje desni?arske, ekstremne, fašisti?ke pokrete u Drugom svetskom ratu. To je nepovoljan trend zato što dodatno isklju?uje sve manjine u zemlji, ali i susede koji to na drugi na?in percipiraju.

RSE: Ostaju li hrvatski i srpski nacionalizmi najproblemati?niji nacionalizmi na Balkanu?

Biserko: Da, sigurno. Uvek su i bili najvažnija poluga u jugoslovenskim odnosima. Ipak, u ovom momentu je vrlo važno ista?i da Srbija ne prihvata nove realnosti u regionu. To je element koji dodatno stavlja Srbiju u središte negativnih konotacija i trendova. Tu pre svega mislim na njeno ne prihvatanje nove realnosti u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i njeno nedavno prisustvo i u Makedoniji i u Crnoj Gori, barem nekih delova srpskih struktura. To govori da je u Srbiji još uvek aktivna iluzija da neke stvari mogu da se promene. Vrlo se ?esto može ?uti – zašto bi Srbija u ovom momentu donosila definitivne odluke, kada se ceo svet nalazi u turbulencijama?

RSE: Gde biste smestili albanski nacionalizam?

Biserko: Albanski, pored srpskog i hrvatskog nacionalizma, je najja?i. To su tri najja?a nacionalna pokreta u regionu. Me?utim, albanski nacionalizam nije imao tu vrstu destrukcije i agresivnosti koji je pokazao srpski nacionalizam. Me?unarodna zajednica je u me?uvremenu umela da to kontroliše i da albanski nacionalizam ili pokret stavi u jedan normalan kontekst.

Sama Albanija nije pokazala aspiracije na ujedinjenje sa Kosovom, bez obzira što se u poslednje vreme ?uju teze o „prirodnoj Albaniji“ i tome sli?no. Albanija, kada bi htela da sprovodi tu vrstu strategije, kao država nema kapacitet da se u ovom momentu suo?i sa ?etiri susedne zemlje u kojim žive Albanci kao manjine.

RSE: Postoje formalna ograni?enja koja su zacrtana, na primer, i u Ahtisarijevom planu. Mislim na ograni?enje utapanja Kosova u druge države.

Biserko: Ne samo to, Albanija je sada ?lanica NATO-a tako da ima ograni?enja koja govore o tome da to nije ozbiljna pri?a. Me?utim, Beograd vrlo ?esto koristi tu tezu o albanskom nacionalizmu i „Velikoj Albaniji“, ali više zbog svojih razloga, pre svega da bi opravdao svoje aspiracije u BiH. Vrlo ?esto se teza o „Velikoj Albaniji“ pre svega ?uje iz Beograda.

RSE: Kome danas najviše nedostaje Jugoslavija?

Biserko: Jugoslavija pre svega nedostaje ne kao državna forma, nego kao vrsta zajedni?kog života, kao vrsta nekog prostora u kom je je komunikacija bila normalna, kao kulturni i ekonomski prostor. To su sve neophodne pretpostavke za funkcionisanje ovog prostora i danas.

Nije slu?ajno da EU insistira na regionalnoj saradnji upravo iz tih razloga. Zato je knjiga „Jugoslavija iz istorijske perspektive“ i pogled na prvu i drugu Jugoslaviju neophodan, da bi se definisali budu?i principi regionalne saradnje, koji su neophodni za aspiracije postajanja ?lanicama EU.

RSE: Ono što nas u?i geneza i pre svega raspad Jugoslavije jeste da su svi ti nacionalizmi, koji su pod formom bratstva i jedinstva bili potisnuti, zapravo bili samo prikriveni. Zašto je taj projekt bio toliko neuspešan?

Biserko: Nije on bio neuspešan do kraja. On je neke probleme mogao da savlada druge nije. To je pre svega pitanje nacionalnih strategija i aspiracija, prihvatanje federalne formule na kojoj je obnovljena druga Jugoslavija. Federalni principi druge Jugoslavije su bili formula koja je garantovala njenu obnovu i njen razvoj do ta?ke kada je bilo o?igledno neophodno da se traži novi unutrašnji sporazum me?u republikama. Konfederalni sporazum.

RSE: Nesporno je da je Titova Jugoslavija ipak bila komunisti?ka država autokratskog tipa, naravno ne u meri u kojoj su bile druge države Isto?nog bloka tog doba. Da li je ta autokratija sahranila takozvani koncept bratstva i jedinstva?

Biserko: Možete ?uti razna tuma?enja i mišljenja da Jugoslavija nije uspela da se demokratizuje i time preživi. Ipak, odre?ene forme vladavine odgovaraju karakteru društva ili potencijala tih društava i to ne može da se razdvoji. Ne može samo da se gleda kroz autokratsku formu vlasti, a da se ne uzme u obzir kakvo smo mi zapravo društva. U tom smislu, Titova Jugoslavija, posle Drugog svetskog rata, li?ila je na ono što je bio Sovjetski Savez. Federalni ustav je bio pod šapom vrlo centralisti?ke vlasti.

Nakon Staljinove smrti, šezdesetih godina, ve? se javljaju jaki pritisci republika za decentralizacijom, što zna?i da je Jugoslavija išla u susret tome. Sedamdesetih godina i Hrvatsko prole?e i pokret liberala u Srbiji i drugi pokreti u drugim republikama, su bili zaustavljeni zbog raznih okolnosti – i zbog federalne vlasti, i zbog armije, i zbog Sovjetskog Saveza. Bilo je puno faktora koji su u tom momentu doprineli da se zaustave ti procesi. Mnogi istori?ari i analiti?ari kažu da je to zapravo bio po?etak kraja Jugoslavije.

Ustav iz 1974. godine je obuhvatio sve njihove zahteve i bio je uvod u konfederalizaciju Jugoslavije. Srbija je, na žalost, rešila da pre svega ide na rešavanje nacionalnog pitanja.

RSE: Može li se re?i da je Ustav iz 1974. godine posejao novo seme razdora? Srbija ga je shvatila kao previše centralisti?ki, a ostale republike kao put za širenje decentralizacije?

Biserko: Upravo jeste prikazan u ovoj knjizi razli?it pogled na Jugoslaviju, pogotovo na potrebu njene redefinicije, odnosno novog aranžmana me?u republikama. Od 1974. godine ta ambivalencija je bila u samom Ustavu. O tome ko ima pravo na samoopredeljenje, republika ili narodi, rešeno je odlukama Badinterovom komisijom koja se opredelila za samoopredelenje republika. To je bila osnova za priznavanje svih republika kao nezavisnih država, s tim što je svaka od njih morala da zadovolji odre?ene kriterije u tretiranju manjina. Svaka od tih novih država je morala doneti nove zakone koji su u skladu sa evropskim standardima.

Me?utim, Srbija nije prihvatila te dokumente i krenula je u ratna osvajanja, u definisanja šta su srpske etni?ke teritorije. U tom smislu je okupirala 30 odsto teritorije Hrvatske, 70 teritorije BiH i na tome se stalo. Zapravo, svi ti mirovni sporazumi koji su usledili bili su izraz volje me?unarodne zajednice. Srbija je morala da se povu?e.

RSE: Ono što je razlikovalo iskustvo Titove Jugoslavije u odnosu na druge države Isto?nog bloka jeste izuzetno živa i dinami?na spoljna politika. To posebno naglašava Tvrtko Jakovina, jedan od autora u knjizi o kojoj govorimo. Da li to nasle?e Jugoslavije pokušavaju aktuelni balkanski lideri da preuzmu? I oni vode izuzetno dinami?nu politiku, koja je izgleda i po ukusu EU?

Biserko: Mislim da je politika Josipa Broza Tita bila autenti?na, izraz njegovih sposobnosti i državni?kog kapaciteta, što na žalost sadašnji lideri u regionu nemaju. Na neki na?in bila je svojevrsni izraz jugoslovenske pozicije izme?u dva bloka, posebno nakon razilaženja Jugoslavije sa sovjetskim blokom. Zna?i Tito je uspeo da plasira Jugoslaviju na me?unarodnu scenu na na?in koji je prevazišao njene objektivne mogu?nosti. Jugoslavija je dugo godina zauzimala zna?ajno mesto u me?unarodnim odnosima koje je bilo i te kako važno, kroz pokret nesvrstanih. Bila je prisutna u svim mogu?im forumima i imala je vrlo intenzivnu me?unarodnu ulogu.

RSE: Da li aktuelna globalna podela, koja podse?a na hladnoratovsku, aktuelizuje pitanja nesvrstanih?

Biserko: Mislim da je to završena pri?a. Mislim da sadašnja situacija ne podse?a na hladnoratovsku situaciju ve? se u stvari pred nama stvara novi svetski poredak, koji ?e biti multipolaran, ne bipolaran, mnogo komplikovaniji i mnogo teži za manje zemlje koje nisu u mogu?nosti, ili nemaju kapacitet, da vode svoje politike kako valja. To važi za sve balkanske zemlje zato što nisu sposobne da sagledaju važne elemente koje je Jugoslavija, kao država, bila sposobna da obezbedi. Tu pre svega mislim na bezbednost.

Danas se ide u pravcu ?lanstva u NATO-u. Srbija se i dalje opire tome. Vrlo je važno za Balkan da bude pod jednim bezbednosnim kišobranom ili pod jednim evropskim kišobranom koji bi garantovao integraciju regiona bez ve?ih nesuglasica. Naravno, taj okvir tako?e garantuje vrstu normalizacije odnosa i eventualnog pomirenja, što je ina?e vrlo dug i komplikovan proces. Ukoliko se Balkan podeli na više interesnih sfera mislim da ?emo ostati u stanju u kome smo sada.

RSE: Mislite da je taj rizik velik?

Biserko: On realno postoji, me?utim Srbija nema veliki izbor zato što je okružena zemljama koje su ?lanice NATO-a, neke od njih su ve? i ?lanice EU. EU obezbe?uje vrednosni sistem, ekonomski i politi?ki, koji garantuje prosperitet ovom regionu.

Jedan veliki deo srpske elite je sada, barem verbalno, više orijentiran prema Rusiji i evro-azijskom savetu. Može se re?i da je to više iluzija i da u ovom momentu pokazuje frustraciju srpske elite koja nije sposobna da se okrene liberalnim vrednostima, koje su na žalost dovedene u pitanje i u samim razvijenim demokratijama. U tom haosu, upravo taj deo elite koji nije sposoban za demokratske vrednosti, u ovom momentu, dobija na zamahu.

RSE: ?ini se da su sve balkanske elite savladale lekciju, koju pre svega Srbija nije bila u stanju da savlada devedesetih, da ono što se doga?a u regionu dobrim delom i jeste refleksija odnosa me?unarodne zajednice prema ovom prostoru?

Biserko: Naravno. Me?unarodni faktor je bio aktivan akter jugoslovenske krize od samog po?etka.

RSE: Koliko ?e se trenutne me?unarodne prilike, pre svega u slu?aju referenduma u Kataloniji, možda na neki na?in odraziti ovde?

Biserko: Jugoslovenska kriza je zanimljiva iz više razloga i ona je planetarno bila pokrivena, i medijski i analiti?ki. Brojne knjige su objavljene u svetu o Jugoslaviji. Ipak, mislim da je izmakla jedna važna konstatacija a to je da je Jugoslavija bila najava nekih trendova koji postoje i koji su danas mnogo vidljiviji u svetu, kao što su decentralizacija, politike identiteta i tome sli?no.

Katalonija nije isti slu?aj kao Kosovo i Jugoslavija, ali u svakom slu?aju predstavlja jedan deo trenda unutar EU, a to je regionalizacija, koja je bila usporena i zamrznuta zbog bipolarnih odnosa. Mislim da je Madrid vrlo pogrešno reagovao na sve ono što se tamo dešavalo. Verovatno ?e to biti jedna važan pretpostavka za dalju radikalizaciju od strane Katalonije.

RSE: Može li se popraviti negativan efekat odluke Madrida da upotrebi silu u Kataloniji?

Biserko: Može do?i do vrlo ozbiljnih razmimoilaženja unutar same Španije. Mislim da OEBS može da odigra, i treba da odigra, važnu ulogu i da uspostavi dijalog. Mislim da i unutar same Katalonije postoje duboki rezovi u pogledu referenduma i samostalnosti. To se trebalo dovesti na nivo nekog dijaloga i unutar Katalonije i izme?u Katalonije i Madrida.

RSE: Otvara li Katalonija neka druga pitanja? ?ini li aktuelnijim pitanja Južnog Tirola, Kipra, Baskije…?

Biserko: Naravno da ?e se u celoj ovoj situaciji pojaviti razli?iti pokreti, ali oni imaju razli?ite šanse. Vrlo je važno da se reformulisanje odnosa unutar svake zemlje u EU i unutar same EU, vodi na na?in koji reflektuje realnost. Mislim da na svetskoj sceni, na našoj sceni pogotovo, nedostaju ljudi od formata koji umeju da misle o budu?nosti. Mislim da su još uvek svi zarobljeni statusom kvo, promenama usled velikih tektonskih poreme?aja koji se desio u svetu nakon pada Berlinskog zida, koji nije samo bio poreme?aj za Istok, ve? i za Evropu, za nas, za SAD i sve kontinente. Politi?ke elite u svim tim zemljama još uvek brane status quo i vrlo ?esto se to završi u nasilju.

RSE: Zaista, dok nabrajamo elemente o kojim govoriti, sve podse?a na jugoslovenski slu?aj. Mislite li da EU, a neki autori to stalno potcrtavaju, sve što treba da nau?i može da nau?i iz primera Jugoslavije i njenog raspada?

Biserko: Jugoslavija je bila naša prva EU obzirom na složenost, na sve ono što je bilo potrebno da bi se kompromisom rešavali problemi. Naravno da je nedostajalo puno, upravo ono što je ovom knjigom ukazano, da ljudska dimenzija u svim tim društvima nije bila dovoljno istraživana. U svakom slu?aju knjiga „Jugoslavija u istorijskoj perspektivi“ upozorava na složenost društava, i u Jugoslaviji i u EU. Drugo, i u samoj EU su zemlje razli?itih demokratskih nivoa.

RSE: Nekako se verovalo da je taj unutrašnji kapacitet odbrane evropskih društava, daleko ja?i, neuporedivo ja?i u odnosu na ono što smo imali u Jugoslaviji.

Biserko: Proširenje Evrope na istok i na jug desio se previše brzo. Iluzija da ?e sve to da se demokratizuje vrlo brzo, naravno je bila samo iluzija, obzirom da su konkretni problemi, u svakoj od tih zemalja, bili mnogo dublji. Nisu stvorili mehanizam koji bi garantovao odre?ene kontrole i rad sa društvom.

EU je uglavnom usmerena na komunikaciju sa vladama. Mi iz civilnog sektora znamo koliko je teško do?i do njih, u smislu poruka i svega onoga što odre?eno civilno društvo ili organizacije svojim radom donose ili znaju. To je taj mehanizam koji nedostaje u EU. Verovatno ?e u nekoj reformi, koja se najavljuje, biti više mehanizama koji ?e biti u stanju da kontrolišu zemlje kao što je sada Ma?arska ili Poljska. Mehanizam koji bi bio u stanju da ograni?ava ekstremne populisti?ke pokrete. U turbulencijama i u velikim prevratima populizam dobija na snazi. Obzirom da niko ne nudi ništa konkretno, populizam je uvek najja?i.

RSE: O?igledno nema imunih?

Biserko: Nema imunih. I drugo, liberalne demokratije su mnogo ja?e zato što ti takvi lideri mnogo lakše donose odluke bez demokratskih mehanizama.

RSE: Da li vas je iznenadio pokušaj srpske politi?ke elite, predsednika Aleksandra Vu?i?a i premijerke Ane Brnabi?, da politi?ki kapitalizuju ono što se dogodilo u Kataloniji? Njihova reakcija je bila oštra. Tražili su reakciju Brisela i EU, tražili su izvinjenje od EU i direktno to doveli u relaciju sa kosovskim pitanjem.

Biserko: Mislim da je to u stvari samo jedna vrsta poentiranja situacijom koja nije ni sli?na, niti adekvatna. Kosovo je specifi?an slu?aj zbog državnog terora koji je tamo kontinuirano primenjivan, da pomenem samo ovaj od osamdesetih godina. Ukinuta je autonomija, izba?eni su Albanci iz svih institucija, izba?eni su iz izbornih spiskova, dovedeno je do situacije kada je NATO intervencija bila jedini na?in da se spre?i egzodus i proterivanje Albanaca sa Kosova.

RSE: Po?injeni su strašni zlo?ini nad Albancima.

Biserko: Danas se o tome ne govori. Govori se samo o srpskim žrtvama i ne dovodi se NATO intervencija u vezu sa politikom koju je Beograd provodio na Kosovu. O NATO intervenciji se govori kao o nekoj osveti sveta protiv Srbije zato što je vezana za Rusiju. Uopšte se ne dovodi u kontekst i ne vezuje se za ono što se dešavalo na Kosovu. Ima tu još jedan element koji je važan, ta frustracija da je Zapad stao na stranu Albanaca, koji su o?igledno bili žrtve u tom momentu.

RSE: Da li je to politi?ka šminka ili Brnabi? i Vu?i? zaista veruju da je re? o istim procesima?

Biserko: Mislim da oni koriste svaku situaciju, obzirom da je Beograd pod velikim pritiskom i jedne i druge strane, i Rusije i EU.

RSE: Šta bi smo tu prepoznali kao razlog? Politi?ki populizam ponovo?

Biserko: To je sve vreme na delu.

RSE: Naslov eseja Mrike Limani o Kosovu, u knjizi „Jugoslavija u istorijskog perspektivi“, je „Protiv kolonijalnog statusa“. Jasno govori u kojoj se poziciji Kosovo nalazilo 1991. godine. Ali to je nešto što srpska javnost, ne da nikada nije uzela u obzir, nego ne prepoznaje kao temu. O periodu teške diskriminacije Albanaca na Kosovu, o tih deset godina, uopšte se ne raspravlja. Koga smatrate za to odgovornim? Politi?ku i intelektualnu elitu?

Biserko: Sve zajedno. U našoj javnosti su mediji u velikoj meri doprineli da se iskrivljuje slika o tome kroz šta su sve sami Albanci prošli devedesetih godina, posebno za vreme intervencije NATO, koliko je Albanaca ubijeno. Moram da podsetim na hladnja?e u blizini Beograda i na masovne grobnice, koje nisu sve ni otkrivene.

Nekako se stalno selektivno koriste odre?eni podaci. Pre svega se insistira na srpskoj žrtvi. Na žalost, u celom regionu se insistira na statusu žrtve. Kad si žrtva, nema odgovornosti niti želje da se sagledaju problemi u pravom kontekstu. U tom smislu Srbija sebe svodi na meru iz koje nije mogu?e normalizovati odnose sa regionom, obzirom da region ima svoju percepciju o onome što se dešavalo devedesetih.

Srbija stalno isti?e da je faktor stabilnosti, ali ona je istovremeno i faktor nestabilnosti, kao što je bila devedesetih godina.

RSE: To je taj stalni apsurd. Sa jedne strane strasti me?u politi?kim elitama u državama bivše Jugoslavije su vrlo negativne. Upravo je otkazana poseta Aleksandra Vu?i?a Zagrebu. Istovremeno su svi na evropskoj agendi. Iz Brisela se aplaudira za ono što se prakti?no manje-više u svakoj državi radi na evropskom putu. To je apsurd koji javnost, u najmanju ruku, zbunjuje.

Biserko: Ratovi devedesetih su ostavili strašne posledice na sva društva u regionu. O ljudskoj dimenziji se malo pri?a. Ne samo onih koji su ubijeni i proterani, nego generalno. Mislim da je ceo region istraumatizovan. Ni EU, ali naravno ni pojedina?ne vlade, nisu radile na tome da se stereotipi jedni prema drugima dekonstruišu, da po?ne neka pozitivna kampanja koja bi otvorila prostor za približavanja tih društava.

Bilans svih tih društava je stravi?an zato što niko nije ušao u te probleme, niti postoji dovoljno stru?nih službi koje mogu time da se bave. Recimo izbeglice ili masovno porodi?no nasilje je proisteklo iz te frustracije….

RSE: Su?enja za ratne zlo?ine se održavaju samo da bi postojala.

Biserko: Na žalost ni Haški tribunal nije uspeo, niti je to bila njegova funkcija, niti je bilo politi?ke volje u regionu, da se iskoristi kao na?in uvo?enja pravne države. Da se ono, što se na tom Sudu dešavalo i dokazivalo, prenese u našoj javnosti. Da se kroz javni dijalog ljudima ukaže na to što se desilo. Mislim da je neophodno.

Upravo ovaj projekt, ova knjiga, jeste zbog toga da se pomogne mladim ljudima, koji izlaze iz škola bez ikakvog znanja, bez ikakvog referentnog sistema za ono što se desilo, da prosto pokušaju da shvate šta se dogodilo. Ovo nije knjiga koja nudi definitivnu dijagnozu, ali jeste pokušaj da se napravi uvid i da se mladim ljudima olakša razumevanje. Da im se daju smernice, kroz razne bibliografije i sve što je u ovoj knjizi, da sami traže odgovore.

RSE: Šta je ovde odgovor na pitanje zašto mladi tako malo znaju o prošlosti Jugoslavije? Da li zbog toga što se u obrazovanju ova epizoda preska?e ili posmatra jednostrano ili to što zapravo njima niko o tome ne govori, ni porodica, ni mediji…?

Biserko: Nije u pitanju samo obrazovni sistem, koji je problemati?an, nego ceo javni prostor, diskusije i narativi koji se koriste. Oni zapravo deluju u suprotnom pravcu. Oni ih frustriraju do te mere, da ?ak i kada ne znaju o ?emu se radi, oni reaguju negativno na one druge.

RSE: Niko ih ne u?i, i to je zanimljivo, da ta Jugoslavije, uz sve kritike, kako nau?ne, tako i iz perspektive ljudi koji su živeli u toj zemlji i pretrpeli zbog njenih slabosti, ipak jeste bila model uspešnog suživota. Zanimljivo je da se niko ne hvata za tu ?injenicu, koja je neosporna u odnosu na Jugoslaviju?

Biserko: Naprotiv. Naše nacionalne politike idu u suprotnom pravcu. Naše politike nisu inkluzivne i može se re?i da se ide na stvaranje etni?kih država, bez obzira na brojana stanja manjina u svakoj pojedina?noj zemlji. Zakoni o manjinama se koriste i implementiraju u sasvim suprotnim pravcu. Nema ta?ke integracije za manjina u ovom društvu, i ne samo za manjine, nego i za sve druga?ije grupacije.

RSE: To je ve? stanje svesti kod politi?kih elita? Preovla?uje neprijateljstvo prema drugom?

Biserko: Da.

RSE: Ta dva kraja istine o Jugoslaviji se potpuno zanemaruju, a ?ini mi se da ih Husnija Kamberovi?, jedan od autora u knjizi „Jugoslavija u istorijskoj perspektivi“ odli?no precizira. „Iako je socijalisti?ka Jugoslavija sa mnogih modernizacijskih stanovišta, ostvarila vrednosti koje su civilizacijski bile bez presedana u istoriji južnoslovenskih naroda, nije stvorila politi?ku kulturu i politi?ki sistem koji bi mogao biti sposoban da izdrži krizne pritiske iznutra i spolja“, piše on. Ovo mi se ?ini kao istina o toj Jugoslaviji.

Biserko: Jeste sigurno. Trebalo je mnogo više vremena da bi se dostigao jedan nivo politi?ke kulture koji bi obezbedio to o ?emu Husnija piše.

RSE: Ali ti civilizacijski dometi, institucije koje su izgra?ene, privredni i ekonomski napredak, emancipacija žena, o tome se ne govori?

Biserko: Ne govori se ni o kakvim dostignu?ima druge Jugoslavije jer u sadašnjim percepcijama naših elita Jugoslavija je prosto negativni istorijski projekt. Takva kvalifikacija daje prostor svim fašisti?kim pokretima ili desni?arskim pokretima u svim bivšim republikama. To na neki na?in relativizuje i sam jugoslovenski antifašizam koji je bio jedinstven u Evropi. Na tom antifašizmu je današnja Evropa izgra?ena. On dobija ponovo na važnosti, upravo zbog svih ovih pokreta i fenomena koji su momentalno u Evropi na delu. Ponovo dobija na reafirmaciji, kao temeljna vrednost Evrope.

RSE: Ukoliko uzmemo upravo nedavne rezultate izbora u Nema?koj, možemo li re?i da na Balkanu dobija više na zna?aju nego u Nema?koj, na primer?

Biserko: Sigurno da ?e ulazak desni?arske partije u nema?ki parlament dovesti do nekih promena unutar same Nema?ke, ali sumnjam da ?e ta partija dobiti prostor ili zamah u društvu koje ve? sada protestvuje protiv njih. Verujem u demokratski potencijal Nema?ke.

To je fenomen koji je više vezan za migrante i ?injenicu da je Nema?ka prihvatila milion migranata. Na tom talasu su i Brexit i Tramp i ta mala partija u Nema?koj dobili odre?enu podršku. Me?utim, kod nas su desni?arske partije mejnstrim, tako da smo mi u obrnutoj situaciji. Kod nas su naprednije partije ili grupacije totalno marginalizovane i demonizovane. Uvek se vezuju za komunizam.

RSE: Koliko su tri desne politi?ke snage dominantne u BiH? O BiH se posebno govori kao o jednom od najve?ih izazova prve i druge Jugoslavije u ovoj knjizi.

Biserko: Jedan nacionalizam generiše drugi. BiH ima tri zajednice, tri politi?ke grupacije, koje su predvo?ene nacionalisti?kim elitama. One opstaju sve ovo vreme zato što hrane jedna drugu. Bosansko pitanje nije samo regionalno ili bosansko pitanje, ve? i evropsko.

Konceptualno govore?i, pitanje je da li ?e Evropa nastaviti da živi kao multi-kulturalno i pluralno društvo ili ?e se završiti na entitetima, etno državama ili kako to ve? zovemo. To je veliko pitanje. Na to još uvek nema odgovora.

RSE: Koji je trenutno najproblemati?niji nacionalizam u BiH?

Biserko: Rekla bih da je i dalje najproblemati?niji srpski nacionalizam.

RSE: Verujete li Aleksandru Vu?i?u da može pacifikovati Milorada Dodika?

Biserko: Mislim da može, ako to želi. Tu je jedan malo dublji problem. Srpske elite su generalno u Srbiji takore?i uverene da je samo pitanje vremena kada ?e se Republika Srpska odvojiti od Federacije BiH. Ne radi se samo o politi?koj eliti koja je momentalno na vlasti, nego se radi o svim tim raznim centrima mo?i koji zapravo imaju produženu ruku u BiH i podršku same Rusije, koja podržava Dodika i na neki na?in održava status kvo u BiH, koji zapravo ne služi funkcionalnosti te države.

Rusija u ovom momentu sve to radi i deluje zbog svojih vlastitih interesa i problema koje ima u svom susedstvu. To je prosto model koji ?e ona primenjivati u svim susednim zemljama kojima je okružena. Balkan i ova društva su vrlo fragilna i ranjiva, vrlo je lako manipulisati raznim liderima poput Dodika. Njegovo opstajanje na vlasti je pre svega omogu?eno tom podrškom.

RSE: Aktuelna politi?ka elita u Srbiji je izgradila svoj kredibilitet na realizaciji evropske agende i stvaranju ose?aja da oni mogu biti brana od negativnih uticaja, odnosno uticaja koji mogu dovesti u pitanje evropsku agendu, bez obzira da li govorimo o Rusiji, kao spoljnom faktoru, ili od unutrašnjih uticaja ekstremnih krugova u samoj Srbiji. Mislite li da je Aleksandar Vu?i? zaista vrlo uspešan na ta dva polja?

Biserko: On se veoma uspešno prestavio kao proevropski orijentisan politi?ar. Mora mu se priznati da je napravio iskorake pre svega u pogledu kosovskog pitanja. Me?utim, mnogo ve?i problem u Srbiji jeste opozicija koja nije podržala taj deo oko Kosova, nego ga upravo na tome želi rušiti. On ?e sada biti u situaciji, ove jeseni, da uradi nešto po tom pitanju. Vide?emo kao ?e se ponašati opozicija.

Mislim da je evropska orijentacija ovde prihva?ena šire. Ona se na jedan pogrešan na?in ovde plasira i to pre svega zbog neadekvatne medijske politike, pogotovo onih medija koji su pod kontrolom režima. To zna?i da oni deluju suprotno onome što Aleksandar Vu?i? javno izjavljuje o evropskoj agendi Srbije. Oni to miniraju svakodnevno. To je ta neuverljivost koja stalno dovodi u sumnju javnost.

RSE: Može li se na taj na?in oti?i još dalje u evropskim integracijama, kada vodite do te mere ambivalentnu politiku?

Biserko: Ne još dugo, ja mislim.

RSE: Zašto? Vu?i? je na predsedni?ki izborima u aprilu osvojio više od 55 odsto glasova. Reklo bi se da savršeno funkcioniše.

Biserko: EU i Nema?ka još uvek igraju na Aleksandra Vu?i?a kao jedinog politi?ara koji je u situaciji, ako ho?e, da Srbiju vodi u tom pravcu. On je do sada pokazao odre?ene rezultate u tom pogledu. Me?utim, problem je unutrašnja demokratizacija zemlje koja je krajnje problemati?na i kao što vidimo, na svim poljima ne funkcioniše.

To je taj nesklad izme?u onoga što on obe?ava i radi na jednom nivou ali implementacija toga u život je zapravo nešto što ne prati tu vrstu njegove retorike. Ali u jednom momentu ?e morati da odlu?i u kom pravcu Srbija ide. Istovremeno se Srbija naoružava, dobija vojnu opremu od Rusije, a sa druge strane ima najviši oblik saradnje sa NATO-om. Ta politika neutralnog statusa Srbije je totalno nedefinisana.

RSE: Ovde bi se ponovo mogo pozajmiti citat iz knjige „Jugoslavija u istorijskoj perspektivi“. Vladimir Gligorov analizira razloge ekonomskog debakla druge Jugoslavije i dolazi do trenutnih prilika. Konstatuje da trenutno nacionalisti?ke i autokratske snage, koje preovla?uju u državama bivše Jugoslavije, ipak nisu toliko snažne kao što su bile u vreme razgradnje zajedni?ke države. Reklo bi se da je to taman toliko optimizma da može da se preživi?

Biserko: Ovde je ve?i problem što te druge snage nisu dovoljno artikulisale i definisale svoje politike. Na neki na?in su svim tim negativnim, propagandnim politikama nacionalista stavljene na marginu. Svaki pomen bivše zemlje se stavlja u negativan kontekst, kao da to nije iskustvo iz koga treba da se izvuku nekakvi zaklju?ci i nekakve orijentacije koje su davale rezultate.

U tom smislu smatram da su ti nacionalizmi više pitanje politi?kih elita koje na taj na?in održavaju sebe na vlasti. Nedostaje ve?a solidarnost me?u medijima, novinarima, kao jednim mogu?im kanalom koji bi mogao da uti?e na tu atmosferu u svim ovim društvima. Trebalo bi izvršiti dekonstrukciju negativnih stereotipa. Kada idete na razne druge nivoe, a mi to znamo kroz naš rad sa civilnim sektorima na svim stranama, postoji veliki interes za saradnju, pogotovo mladih ljudi, zatim na kulturnom nivou. Na žalost, države to ne podržavaju. Na individualnom, spontanom nivou, mnogo stvari se odvija. Naravno, to nije dovoljno da se stvori ekonomski i kulturni prostor.

Smatram da je nacionalizam na svim stranama metastazirao, što je opasno ukoliko se ne pojave nove politi?ke snage, koje ?e biti sposobne da artikulišu druga?ije politike.

(Miloš Teodorovi?, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!