SOMBOR: Velike mogućnosti, slaba realizacija

24 Dec 2012

Iako je na prethodnim izborima ostvarila najlošiji rezultat u poslednjih desetak godina, Demokratska stranka u Somboru se uspešno odupire upodobljavanju. Kako živi postizborni Sombor

Bez obzira na brojne najave o upodobljavanju lokalne i republi?ke vlasti, u Somboru se situacija na terenu nije promenila, pa gradom nastavlja upravljati Demokratska stranka, koja je na poslednjim izborima zabeležila najlošiji rezultat u poslednjoj deceniji. Iako bi se po broju odbornika reklo da je ve?ina stabilna, dešavanja tokom skupštinskih zasedanja ukazuju na to da mnogo toga u vlasti ne štima. Sve je više onih koji ukazuju na apsolutizam najviših gradskih funkcionera, posebno nakon neopravdanih smena direktora koji su svojim rukovo?enjem, omogu?ili da “njihove” ustanove nadi?u lokalne standarde. Slabo interesovanje investitora, rastu?a nezaposlenost i nasle?e, koje se ogleda u lošem planiraju i nepridržavanju ciljevima Strategije razvoja – somborska su realnost.

Parlament grada Sombora je najšareniji u Srbiji. Od 15 u?esnika lokalne izborne trke, ?ak 11 je obezbedilo dovoljan broj glasova za ulazak u Skupštinu grada. Nakon prekida koalicione saradnje URS-a i Narodne partije, broj somborskih parlamentarnih stranaka je pove?an na 12, od kojih pet ?ini vladaju?u ve?inu. Bazu gradske vlasti, kao i prethodnih 16 godina, ?ini gotovo neraskidiva koalicija Demokratske stranke (16 mandata) i Demokratske stranke Srbije (5 mandata). Nedostaju?ih deset glasova, do proste ve?ine, dopunili su socijalisti (5), ina?e, posle ?etiri godine povratnici u odborni?ke klupe, Savez vojvo?anskih Ma?ara (3), te LSV (3), koji je do lokalne skupštine stigao tek nakon ponovljenog glasanja na dva izborna mesta. Dodatnu sigurnost poziciji obezbedila su tri odbornika Srpske radikalne stranke, koji su do pre pola godine bili najbrojniji u lokalnoj skupštini i jedina “prava” opoziciona struja, baš strankama sa kojima sada više nego uspešno sara?uju.

Sa 36 glasova “za” drugi put na mesto predsednika Skupštine grada Sombora izabran Siniša Lazi? (DS), od nedavno i poslanik u srpskom parlamentu, dok je drugi gradona?elni?ki mandat poveren Nemanji Deli?u (DS). On je na funkciju prvog ?oveka grada stigao 2009. godine, nakon smene Dušana Jovi?a, tadašnjeg ?lana demokrata, a danas prvog ?oveka lokalnog URS-a. Upravo zahvaljuju?i Jovi?u, koji se smatra predvodnikom nove politike u gradu, Ujedinjeni regioni Srbije su na prethodnim izborima ostvarili pet puta bolji rezultat nego 2008. godine, kada su u gradskoj skupštini imali tek jednog odbornika. Me?u dobitnike treba svrstati i Srpski pokret obnove (4 odbornika), te grupu gra?ana “Bolji Sombor”, sa tri predstavnika u lokalnom parlamentu. Ipak, najve?i uspeh ostvarili su somborski “naprednjaci” koji su prvi izlazak na izbore krunisali osvajanjem 11 odborni?kih mesta, odnosno “naslovom” vode?e opozicione stranke, zainteresovane da preuzme upravljanje gradom. Poslednji predstavni?ki mandat u somborskoj skupštini tradicionalno je pripao Marti Horvat-Odri iz DZVM. Ona, za razliku od prethodnih godina, ovog puta nije želela da pristupi ve?ini.

Šest meseci po formiranju, gradska vlast u Somboru opstaje. Partnerstvo DS-DSS-SVM-SPS-LSV, uz tehni?ku podršku SRS, deluje neraskidivo, a sve ?eš?e, dodatnu snagu njihovim odlukama daju poslanici grupe gra?ana “Bolji Sombor”. Tako su, ?vrsto, sa druge strane ostali SNS, URS, SPO i DZVM, ?iji su napori u pribavljanju proste skupštinske ve?ine uvek završavali sa 30 odbornika, odnosno jednim manje nego što je potrebno. Upravo tom ?injenicom lokalni odbor SPS-a, opravdava ostanak na poziciji, kako pred lokalnom javnoš?u, tako i pred glavnim strana?kim odborima, o ?iju su se odluku oglušili još letos.

– Poštova?emo stav vrha naše stranke, mada i sadašnja koalicija dobro funkcioniše, a prekomponovanje je nemogu?e bez neke vrste politi?ke pijace, kojoj niti smo vi?ni, niti je želimo – izjavio je Borislav Stani?kov, predsednik somborskog odbora SPS-a i aktuelni potpredsednik Skupštine grada. ?elne pozicije pripale su najja?em DS-u, ?lanovi SPS-a zauzeli su pozicije zamenika gradona?elnika i potpredsednika skupštine, te jedno mesto u Gradskom ve?u, dok su preostali partneri svoje u?eš?e zaokružili pozicijama u gradskoj vladi, pa tako LSV, DSS i SVM imaju po dva lokalna “ministra”. Srpska radikalna stranka, iako ?vrsto uz koaliciju, nema predstavnika u izvršnim organima vlasti, ali su na poslednjem zasedanju skupštine preuzeli nekoliko predsedni?kih mesta u upravnim odborima javnih preduze?a i ustanova.

Zanimljivo je napomenuti da je ?etvrto redovno zasedanje Skupštine grada organizovano bukvalno na isteku zakonom predvi?enog roka od 90 dana izme?u dva zasedanja i da ga je uz nekoliko vru?ih tema, ipak obeležila poslednja ta?ka: izbori i imenovanja. Pomenutim postavljenjima u upravnim odborima, pridružene su smene direktorica Turisti?ke organizacije i Biblioteke, te direktora Doma zdravlja, jednog od osniva?a Demokratske stranke u Somboru. Svemu tome prethodila je “protivzakonita” smena direktora Doma u?enika srednjih škola, Milanka Jovi?i?a. Na njegovo mesto došao je jedan od najaktivnijih ?lanova DS-a, Nedeljko Stojsavljevi?-Bajša, koji je pri imenovanju na mesto vršioca dužnosti direktora, ujedno bio i predsednik Upravnog odbora ove ustanove, zaposlen kao sekretar Mesne zajednice “Crvenka” i vršio dužnost somborskog poverenika Fonda za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine. Stojsavljevi? je i šef odborni?ke grupe DS. Treba ista?i da su smene direktora ura?ene bez valjanog objašnjenja predlaga?a, odnosno skupštinske ve?ine. Po ko zna koji put se doga?a da na zvani?nom gradskom sajtu, nema izveštaja sa zasedanja skupštine Sombora.

Javna kasa prati inflaciju

Budžet grada je poslednjih godina rastao samo koliko i inflacija pa poslednje usvojeni, od pre neki dan iznosi 2,537 milijardi dinara. Kako je obrazložio gradona?elnik, racionalno je planiran, sa notom pove?anja socijalno-zdravstvenih davanja pa ?e tako iz gradske kase predstoje?e kalendarske godine biti finansiran projekti geronto-doma?ini i personalni asistenti za osobe sa invalidetom, a drugu sezonu za redom bi?e dodatno uposleni mladi lekari i stomatolozi u pojedinim seoskim ambulantama. U 2013. bi?e uve?ana i izdvajanja za Narodnu kuhinju. Grad Sombor je, na inicijativu lokalnih medija i uz podršku NDNV-a, obezbedio ?etiri miliona dinara za potrebe javnog informisanja. Nacrtom budžeta predvi?eno je da ?ak 40 odsto sredstava bude opredeljeno za komunalnu oblast, a gotovo 30 odsto za plate zaposlenih u upravi, obrazovanju, zdravstvu, te zaposlenih u sportskom centru, turisti?koj organizaciji i ustanovama kulture. Baš po ovom poslednje navedenom Sombor se izdvaja me?u vojvo?anskim gradovima.

zupanija sombor

Kako vratiti sjaj starome Somboru?

Lokalna samouprava spada me?u one sa najve?im brojem zaposlenih u Srbiji. Trenutno samo u “Županiji” platu prima više od 450 radnika na neodre?eno, odnosno stotinjak pod ugovorom. Budžetski posao je najtraženiji, pa je ?ak i umešnost lokalnih “mo?nika” nedovoljna da odgovori na brojne zahteve. Zato i ne ?udi što se u poslednjih godinu i po dana grad Sombor opredelio za pokretanje Razvojne agencije – RAGS (11 radnih mesta), koja je pri osnivanju zamišljena kao jedan od samofinansiraju?ih servisa, ali i u 2013. RAGS ra?una na 10 miliona budžetskih dinara. Gotovo identi?an projekat podrazumeva se i kroz Razvojnu agenciju AP Vojvodine, za koju bi osniva?ki ulog trebalo da bude dva miliona dinara. Ova agencija ?e biti otvorena u saradnji sa Opštinom Kikinda, ali još uvek nije definisan na?in poslovanja društva sa ograni?enom odgovornoš?u, što Skupštinu nije spre?ilo da odobri dalje osniva?ke aktivnosti.

Nezaposlenih isto koliko i zaposlenih

Popis stanovništva 2012. godine potvrdio je predvi?anja pa je tako na ovoj teritoriji evidentirano 11 odsto manje stanovnika nego pre deset godina. Na teritoriji Sombora danas živi nešto preko 85.000 gra?ana, od kojih je 65 odsto nastanjeno u samom gradu. Nekada je odnos selo grad bio pola-pola. Na ovo su uticali decenijama prisutan negativni prirodan priraštaj, sve izraženiji odliv mozgova, te u manjoj meri migracija izbeglih i raseljenih lica. Prevashodna destinacija somborskih studenata je vojvo?anska prestonica, s tim da se u poslednje vreme sve više njih opredeljuje za odlazak u Beograd ili van granica države. Treba zabeležiti da se ni deo studenata sa zvanjem “ve?iti” ne opredeljuje za povratak u rodni grad, ali i da je godinama unazad za Somborce najbolja investicija bila kupovina nekretnine u Novom Sadu. Lokalna samouprava je svoju borbu za povratak pameti u grad zaokružila jednom stipendijom, na koju može da ra?una u?enik generacije, koji se bira me?u najboljim ?acima svih srednjih škola. Iznos mese?ne podrške ne prelazi sto evra. Iako mapirano kao problem, budžet grada ni za predstoje?u godinu nije predvideo budžetski rast sredstava za mlade roditelje, kao ni pomo? za nezaposlene trudnice.

Po aktuelnim podacima, broj nezaposlenih na teritoriji Sombora kre?e se izme?u sedam i po i osam hiljada radno sposobnog stanovništva. Ovoj cifri treba dodati makar ?etvrtinu onih koji su zbog ovog ili onog razloga eliminisani sa evidencije Službe za zapošljavanje, pa bi se moglo govoriti da je skoro polovina radno sposobnog stanovništva bez ozbiljnog zaposlenja. Posebno su pogo?ena sela u kojima je prakti?no poljoprivreda ostala jedina privredna delatnost. Takva sudbina je pogodila, u poslednjih pet godina, gotovo sve vangradske mesne zajednice, a najupe?atljivije Ba?ki Monoštor (zatvoren Brodoremont), Bezdan (zatvoreno brodogradilište Dunav, privatizacija PP Bezdan, te ste?aji u tekstilnoj industriji – Beti i Novitet), Staniši? i Ri?icu, gde su bez socijalnog programa, privatizovane nekadašnje zadruge. Privatizacione muke, nisu obišle ni sam grad. Somboled (Aktavis – Francuska), Kamenko Gagr?in (Holcim), Fabrika akumulatora Sombor (Farmakom MB), Sombormlin (Point grupa) su firme u kojima su procesi promene vlasništva uspešno ura?eni, što se potvr?uje nastavkom daljeg, manje-više uspešnog poslovanja i o?uvanjem radnih mesta. To se, pak, ne može re?i za privatizacije tekstilnog pogona Zvezda, Seme Sombora, Panonke, Prehrane, te uljare Sunce, u vlasništvu Invej sistema, koji poslednje dve godine, bez ustru?avanja, krši osnovna prava radnika, a sve kako bi bili otpušteni bez isplate otpremnine. U ovom slu?aju, zakazala je inspekcija rada, a neretko je kasnila i reakcija Socijalno-ekonomskog saveta, te gradske vlade. Kako bi spre?ila dalje radni?ko nezadovoljstvo, samouprava na bazi prepiske sa republi?kim odnosno pokrajinskim nivoima vlasti, pokušava da zadrži nerešen status u preduze?ima sa nastavcima ste?aja i restruktuiranjem. Zastava specijalni automobili, Boreli, Betonjerka, Sevetrans…, samo su deo nekadašnjih giganata koje pritiskaju dugovi od najmanje sedam cifara i ?iji opstanak sada zavisi samo od odluke države. Njima predstoji ulazak u privatizacioni proces, no taj put niko – mahom – ne želi da prihvati.

Brodogradilišta

brodogradiliste monostor

Borodgradilište u Monoštoru: Ho?e li se ovde opet praviti brodovi?

Ukoliko bi postojalo neko prebrojavanje posledica propalih privatizacija po glavi stanovnika Sombor bi bio u vrhu lestvice na nivou države. Vir tranzicije zahvatio je i velika poljoprivredna dobra u Gakovu i Aleksi Šanti?u, koja su danas u procesu restrukturiranja posle kratkog boravka u imperiji Mileta Jerkovi?a.
Jedno od nekada “primernih” preduze?a, brodogradilište “Terratrade Brodoremont” iz Ba?kog Monoštora, koje je ubeležilo uspešnu privatizaciju, po?elo je da se raspada u drugoj polovini 2010. godine. Nekada pristojne zarade naglo su izostale, radnici su stupili u dugotrajan štrajk, pa je na kraju 2011. godine proglašen ste?aj, a kasnije i bankrot. Napori lokalne samouprave da se za preduze?e prona?e kupac dugo nisu davali rezultate. Spas ?e, ?ini se, doneti ponuda dva preduze?a iz Sombora i Bezdana. Posle dve neuspele licitacije za prodaju imovine preduze?a, na tre?oj se prijavio konzorcijum kojeg ?ine Vip group doo Sombor i Yu agent doo Bezdan.
Ponu?a? iz prethodne, druge licitacije, kupac bezdanskog Brodogradilišta „Dunav”, nije u?estvovao u tre?em krugu, najverovatnije zbog odbijanja prethodne ponude, ali i kako su sami rekli, zbog nedostatka iskustva u oblasti brodogradnje i pokretanju proizvodnje. Po našim saznanjima, jedan od poverilaca, OTP banka, je prethodnu ponudu kupaca iz Hrvatske odbila, jer je ponu?enim iznosom bilo predvi?eno da ponu?a?u pripadne i završeni brod.
– O?ekujemo da ?e Odbor poverilaca pristati na prodaju brodogradilišta u Monoštoru, jer je naša ponu?ena cena srazmerno ista kao i na prethodnoj licitaciji, s tim da nas ne zanima kupovina broda ve? isklju?ivo brodogradilišta. Pozitivan odgovor Odbora obezbedi?e posao za najmanje 50 radnika i vrlo konkretne ugovore, uglavnom izvozno orjentisane – objasnio je Branko Savi?, direktor bezdanskog Yu agenta, napominju?i da oba preduze?a u konzorcijumu imaju iskustva u radu sa brodovima i nameravaju da dalje ulažu u brodogradnju, bez obzira što se ovaj period smatra nepovoljnim za takve investicije. Preduze?e „YU Agent” iz Bezdana se deceniju bavi brodskim prevozom tereta i uspešno sara?uje sa brojnim partnerima u gotovo svim delovima toka Dunava. Savi? je potvrdio da su pojedine firme iz inostranstva ve? sada izrazile spremnost da postanu deo stvaranja novog Brodoremonta u Ba?kom Monoštoru. Drugi ?lan konzorcijuma, somborska „Vip grupa”, ?iji je direktor Milan Vu?kovi?, ve? duže vreme organizuje poslove i izvodi radove na remontu brodova, te vodi pregovore za nove poslove koji bi se nesmetano obavljali u Brodoremontu po završetku procesa kupoprodaje.
Brodogradilište “Dunav” iz Bezdana prodato je u maju ove godine, posle nekoliko godina tavorenja bez posla nakon neuspešne privatizacije. Preduze?e je kupio Miroslav Reljanovi?, neurolog iz Zagreba, vlasnik farmaceutske firme Ergomed iz glavnog grada Hrvatske. Zastupnik vlasnika bezdanskog brodogradilišta Milorad Štavljanin istakao je da im je Grad „pružio prijateljsku ruku saradnje i podrške u kontekstu privo?enja brodogradilišta nameni“.
– Želja nam je da brodogradilište pokrenemo i da ono radi, da se zaposle ljudi, da odatle iza?u novi brodovi. Kada ?e se to desiti – zavisi od tempa investiranja, i po svemu sude?i relativno brzo ?emo uspeti da sve privedemo nameni. Mi ovde nismo došli da gubimo vreme i novac. I zbog toga o?ekujemo podršku lokalne samouprave u pogledu podrške radi obezbe?enja adekvatne proto?nosti i plovnosti vojvo?anskih kanala koja sada nije na zadovoljavaju?em nivou – kazao je Štavljanin.
– Želimo investitorima iz Hrvatske i svim drugima koji žele da investiraju na podru?ju Grada, da pokažemo da su dobrodošli u našu sredinu. Lokalna samouprava ?e biti partner ljudima koji žele ovde da realizuju svoju poslovnu ideju, odnosno da obnove i vrate u život privredne kapacitete koji su doživeli posrnu?e – rekao je predsednik Skupštine grada Sombora Siniša Lazi?.

Slabašne grinfild investicije

Grinfild investicije u selima su prili?na retkost, a na teritoriji Sombora postoje dve. U Ba?kom Monoštoru je ranijih godina po?ela izgradnja pogona za proizvodnju metalnih konstrukcija, a najnovija je u Doroslovu. Radi se o fabrici za proizvodnju agropeleta od biomase. ?eška kompanija Bridge Power Investments (BPI) predstavila je pilot projekat po?etkom aprila 2011. godine, kada je re?eno da bi izgradnja trebalo da po?ne u avgustu te godine, a start proizvodnje predvi?en je za novembar iste godine. Kamen-temeljac položio je u jeku predizborne kampanje, 24. aprila 2012. godine, pokrajinski premijer Bojan Pajti?. Tada je iznet i novi rok za po?etak proizvodnje: septembar ove godine. Vrednost investicije 2011. godine procenjena je na 6,2 miliona evra, ali je godinu kasnije njena vrednost sko?ila duplo, na 12 miliona evra. Suvlasnik fabrike je doroslova?ki farmer Robert Holo, koji kaže da se svojski potrudio da ?eške investitore kroz partnerski odnos dovede u Doroslovo.

– Meni je, kao seljaku, srce puno zbog toga što je Doroslovo poljoprivredno selo i što smo nakon 30 godina pri?e kako je potrebno izgraditi neku fabriku, to i uspeli. Fabrika je stvarno potrebna, jer je seljaku nekada bilo dovoljno 10 hektara zemlje za normalan rad i život. Me?utim, danas je za tako nešto potrebno i 100 jutara. Našli smo partnera iz ?eške i kada su me pozvali na razgovor više nisam birao na?ine kako da ih zadržim da do?u ovde u Doroslovo da rade. Od fabrike ?e koristi imati i okolina. Mi kao porodica smo suvlasnici fabrike i dava?emo joj kompletnu logistiku. Ve? smo po?eli da radimo, sakupljamo biomasu sa njiva našim mašinama, a slede?e godine kada fabrika po?ne da radi, sami poljoprivredni proizvo?a?i mo?i ?e da dovoze bale slame ili druge bio mase, koje ?e se ovde meriti i po kilogramu otkupljivati. Postoji veliko ineresovanje poljoprivrednih proizvo?a?a i veliki posao je pred nama – kazao je Holo. Pogon za proizvodnju agropeleta u Doroslovu trebalo bi da obezbedi 50 radnih mesta u prvoj fazi, a kasnije još 20-25. Kako navodi direktor Bridge Power Investments za Srbiju, Milan Mili?, ve? je upu?en zahtev Nacionalnoj službi za zapošljavanje za angažovanje radnika u fabrici u Doroslovu. Predsednik Skupštine grada Siniša Lazi? rekao je prilikom nedavne posete Doroslovu da je zadovoljan efikasnoš?u gradske i pokrajinske administracije, koje su u?inile sve da neophodne dozvole budu brzo obezbe?ene.

Galerija_Milan_Konjovic1

Galerija “Milan Konjovi?”: Grad koji ipak ulaže u kulturu

Ipak, ažurnost lokalne birokratije nije bila na visokom nivou kada je po?ela realizacija prethodne velike grinfild investicije u Somboru, izgradnja fabrike renomiranog proizvo?a?a ženskog donjeg veša, italijanske Kalcedonije. Ugovor o investiciji potpisan je 2008. godine, na isteku mandata tadašnje lokalne vlasti, ?iju okosnicu su, kao i danas, ?inili DS i DSS. Zemljište predvi?eno za italijansku kompaniju delom je ostalo sa nerešenim imovinsko-pravnim odnosima. Naime, deo zemljišta na kojem su trebali biti izgra?eni pristupni putevi fabrici ostao je u privatnom vlasništvu, iako je grad obe?ao da ?e otkupiti spornu parcelu. Fabrika je izgra?ena, duboko je zagazila u proizvodnju, ali problem još nije rešen. Bilo je teško?a i sa obezbe?ivanjem dozvola, izmeštanjem dalekovoda elektri?ne energije, pa je cela izgradnja kasnila gotovo dve godine. Kada je potpisivan ugovor, Italijani su planirali da u Somboru izgrade još jednu fabri?ku halu, koja bi, kao i prva, zapošljavala oko 400-500 radnika. Od drugog pogona Kalcedonije u Somboru za sada ni traga, ni glasa, ali su zato po?ele da ni?u u drugim gradovima Vojvodine. Zašto? Može samo da se pretpostavi, ali zvani?an odgovor je da se od plana izgradnje novog pogona nije odustalo, iako do sada na tom planu nije bilo nikakvih konkretnih poteza.

Pove?anje broja javnih preduze?a?

Grad Sombor dobio je 4. decembra 2012. godine sertifikat o povoljnom poslovnom okruženju, koje dodeljuje Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Za ovu potvrdu neophodno je bilo ispuniti niz kriterijuma koje je konkursom propisala Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj. Verifikaciona komisija je konstatovala da je lokalna samouprava ispunila sve kriterijume za sticanje povoljnog poslovnog okruženja i to sa ocenom ispunjenosti od 84,4 odsto.

Aktivnosti su vrlo žive i u javnim preduze?ima u gradu, pre svega u onim komunalnim. Nova-stara vlast odlu?ila je da krene u podelu Javnog komunalnog preduze?a “?isto?a” na tri dela. Novoformirana preduze?a trebalo bi, pored postoje?ih obaveza, da preuzmu i odre?ene delokruge, koji su danas u okviru Gradske uprave, poput gazdovanja poslovnim prostorom. Ideja o podeli JKP “?isto?a” nije naišla na odobravanje Samostalnog sindikata, jer je, kako smatraju zastupnici radni?kih prava, proces pripreme za razdvajanje bio netransparentan, ?ak i za zaposlene. Mirjana Videkani?, predsednica Samostalnog sindikata najavila je po?etkom decembra mogu?nost protestnog okupljanja, ako se pitanje transformacije preduze?a na?e pred odbornicima Skupštine grada.

Videkani? je prenela stav Samostalnog sindikata da bi podela preduze?a imala za posledicu dodatno zapošljavanje, odnosno da bi tri preduze?a normalno funkcionisala treba pove?ati broj zaposlenih, i to uglavnom u upravi i administraciji. Ona je dodala da sve ukazuje na to da ?e podela preduze?a imati za posledicu zna?ajno pove?anje troškova poslovanja za isti obim i kvalitet usluga, što ?e se mo?i pokriti jedino poskupljenjem usluga. Mirjana Videkani? kazala je da stav sindikata nije posledica straha zaposlenih od promena, ve? straha od ishitrenih birokratskih odluka donetih bez ozbiljne stru?ne analize, a koje ?e imati posledice po ve? ionako nizak standard gra?ana.

?ini se da je reagovanje sindikata pokolebalo lokalnu vlast u nameri da se ozvani?i transformacija JKP “?isto?a”, jer su u prvoj polovini decembra održane dve sednice Skupštine grada, ali na dnevnom redu nije bilo ta?ke sa ovom temom.

Toplane su uvek zanimljiva tema u lokalnoj sredini, pa tako ni somborska nije izuzetak. Prošle godine stara toplana u Industrijskoj zoni je zatvorena i izgra?ena je nova, tik uz naselje koje greje. Kada je planirana, gra?ani su uveravani da se to radi zbog racionalnije distribucije i potrošnje energije za zagrevanje. Primarno gorivo nove toplane je gas, uz mogu?nost da kotlovi koriste i mazut. Zanimljivo je da je JKP “Energana” u ugovornoj obavezi da gas kupuje od lokalnog distributera “Somborgasa” u kojem grad ima 33 odsto vlasništva i koji ima višu cenu energenta od “Srbijagasa”. U izgradnju nove toplane, pored sredstava Grada Sombora i “Energane”, uloženi su novci Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, ali i kredita nema?ke razvojne banke KFW. ?itav niz okolnosti ove godine doneo je novi sistem obra?una grejanja, ali i višu cenu za korisnike. Sve to navelo je korisnike na protest pa je rezultat bio neznatno sniženje cene isporuke toplotne energije. S druge strane, korisnici “Energani” duguju gotovo sto miliona dinara, što otežava poslovanje tog preduze?a.

Jedna od svetlih ta?ki grada je njegov vodovod i sistem za pre?iš?avanje otpadnih voda, s kojim se retko koje mesto u Srbiji može pohvaliti, pogotovo ako se zna da je ceo sistem uspostavljen još osamdesetih godina prošlog veka, u zlatno doba Sombora. Više od godinu dana izvode se radovi na dupliranju kapaciteta fabrike vode, kako bi se stekli uslovi da se i nekoliko gradu najbližih sela priklju?i na gradski vodovod. Time bi se stvorili uslovi za kasnije priklju?ivanje naseljenih mesta na gradsku kanalizaciju i pre?iš?avanje otpadnih voda. Kako je i u poslu izgradnje nove fabrike vode “Jaroš 2” glavni finansijer vojvo?anski Fond za kapitalna ulaganja, posao trenutno stoji.

Grad na granicama

uljara sunce

Protest radnika Uljare “Sunce”: Peconi ne bira sredstva da otera radnike

Više decenija govori se o proširenju grani?nog prelaza Ba?ki Breg i uvo?enju teretnog saobra?aja, ali je za sada sve to daleko od realizacije. Pozitivan pomak je prekograni?na saradnja Sombora i Baje (Ma?arska), koji je u zadnje vreme rezultirao izradom projektne dokumentacije za novi put za motorna vozila izme?u dva bratska grada. Ma?arska strana je, kao partner iz EU, ve? po?ela sa izgradnjom i rekonstrukcijom kolovoza, što Somboru tek predstoji. Novom podelom nadležnosti nad saobra?ajnicama gradu Somboru, pored dosadašnjih lokalnih puteva, dodat je i pravac izme?u Kljaji?eva i Ri?ice, preko ?onoplje, Svetozara Mileti?a i Staniši?a, što je ispratila dotacija iz državnog budžeta vredna oko 14,5 miliona dinara. Somborci se i dalje nadaju da ?e njihov kraj doživeti željezni?ku renesansu, što bi trebalo makar da udupla sadašnjih pet dnevnih polazaka ka Novom Sadu i Subotici. Brzina kojom su se kretali vozovi s kraja 19. veka i danas je maksimalna na kolosecima koji pripadaju gradu Somboru.

U lokalnoj samoupravi, odnosno u Kancelariji za mlade, u toku je izrada Lokalnog akcionog plana za mlade, ?ija prva verzija isti?e krajem ove godine. Izradu LAP-a za mlade, pored Grada, podržali su i pokrajinski sekretarijati i republi?ka ministarstva, kroz finansiranje istraživanja i pripremanja novih mera za razvoj zajednice mladih.
Pored LAP-a za mlade, Grad Sombor ima nekoliko drugih usvojenih strategija. Ona o lokalnom održivom razvoju datira iz 2007. godine i jasno je da je potrebna nova, postavljena na realnije osnove od ove postoje?e, ?iji planovi su se ostvarili u zanemarljivo maloj meri. Slede?e godine isti?e i Strategija razvoja socijalne zaštite grada Sombora, koja je ura?ena 2009. godine. Tokom predstoje?e godine nadležne o?ekuje posao njenog redefinisanja.

Slu?ajevi “Boreli” i “Mile Jerkovi?”

boreli

Borovo ili Boreli, pitanje je sad!

– Došli smo da pružimo podršku Boreliju, jednoj od retkih kompanija koja zapošljava ovoliki broj ljudi i to na vrlo turbulentnom tržištu proizvodnje cipela. Sve podsticajne mere Vlade Vojvodine u budu?nosti bi?e na raspolaganju Boreliju. Uverili smo se i da je dosadašnja podrška imala svoju svrhu. Pokušavaju?i da pomognemo Boreliju, mi smo štitili našu industriju. Smatramo da Borovo i Boreli treba da na?u na?in da razgrani?e svoje odnose, a ne da se na teritoriji Srbije objekti otu?uju i prodaju – izjavio je nedavno pokrajinski sekretar za privredu Miroslav Vasin u razgovoru sa upravom Borelija, koji je do pred sukobe u Hrvatskoj bio ogranak hrvatskog Borova. Tokom 90-tih godina u Boreliju su nastavili proizvodnju, na sebe prepisali nepokretnu imovinu u Republici Srbiji i razvili “sopstveno” društveno preduze?e, koje danas ne želi da prizna prava osniva?a. S druge strane, odlukom pravosudnih organa Srbije, Borovo je dobilo pravo da otu?uje “svoje” prodavnice. Do sada su javnom ponudom prodali desetak objekata, koje su se do 90-tih godina vodili na njihovo ime.
– Pokazalo se da smo ipak bili u pravu, jer od 22 prodavnice koje su otu?ene imamo dve presude Vrhovnog kasacionog suda i 11 presuda Privrednih apelacionih sudova koje su pravosnažne, u našu korist. Sada sledi drugi proces: tamo gde smo mi iseljeni treba da tužimo onoga ko je unutra, ali to ?e trajati – predo?io je Mirko Vujanovi?, direktor DP Boreli, koje ve?i deo proizvodnje plasira, uglavnom na italijansko tržište.
Ne sme se zaboraviti da je u privatizacionim aktivnostima na teritoriji Sombora svojih “pet minuta” imao i ?uveni Mile Jerkovi?. Njegovoj imperiji za svega dve godine bili su priklju?eni prevozni?ko preduze?e Severtrans, danas sa dugom preko vrednosti imovine, ali i Grani?ar Gakovo, te posredno i Aleksa Šanti?. Poljoprivredna preduze?a koja su do devedetih bila ponos sela, dovedena su tokom Jerkovi?evog upravljanja na prag urušavanja. Radnici su višednevnim protestom naterali, celokupnu gradsku politi?ku scenu da zauzme hrabar stav i zatraži poništenje privatizacije. Država je preuzela kontrolu, a lokalna samouprava izbor upravlja?kih tela pa se danas na rubovima “opštine” može govoriti o povratku poljoprivredne proizvodnje.
Me?utim, nedovoljna samokontrola preti da izazove nove potrese u tek probu?enim preduze?ima. Nekadašnji kombinati danas koriste državnu zemlju po posebnom programu, iz meseca u mesec raste broj zaposlenih, a sindikat ponovo postavlja pitanja, na koje ne dobija odgovore. Gradska opozicija sve ?eš?e opominje na svoje pravo uvida u poslovne knjige podržavljenih preduze?a, koja su za tri godine od povratka u život, smatraju u opoziciji, samo na osnovu rasta cene poljoprivrednih proizvoda, morali ostvariti pozitivan poslovni bilans.
Na teritorije grada Sombora ?ak 100.000 hektara zemlje vodi se kao obradivo zemljište. Gotovo 40 odsto površina evidentirano je kao državna svojina pa je za 2013. projektovani prihod od izdavanja zemljišta zaokružen na 135 miliona dinara. Nažalost, poljoprivredi nije pridružena prera?iva?ka industrija i taj segment razvoja spao je na postoje?i preradni pogon kompanije Matijevi? u Bezdanu. Mogu?a ozbiljna ulaganja u fabrike gotovih poljoprivrednih proizvoda poslednji put su pomenuta prilikom neprihvatanja ponude španske Friselve od jednog evra za mesnu industriju Panonka. Neplansko delovanje lokalnog politi?kog vrha, po pitanju investicija, ogleda se i u nedavnom dolasku ulaga?a iz Hong Konga. Kompanija Džonson elektrik zaintesovana je za ulaganje u proizvodnju eletromotora, što je još jedna od grana privrede sa kojom do sada nismo imali iskustva, iako su prilikom razgovora sa investitotrima predstavnici vlasti istakli da je grad nekada bio centar mašinske industrije. – U periodu tranzicije mnogo ljudi je ostalo bez posla, tako da bi i oni koji imaju iskustvo mogli na?i zaposlenje u fabrici. Imamo i lokaciju koju smo spremni besplatno da vam ustupimo ukoliko odlu?ite da ovde izgradite fabriku – kazao je tada predsednik Skupštine grada, Siniša Lazi?.

Akcioni plan “Pristupa?nost – dizajn za sve” ist?e za dve godine, dok za slede?u godinu još nije donet akcioni plan zapošljavanja, koji bi omogu?io dobijanje sredstava iz državnih fondova za zapošljavanje mladih stru?njaka.

Na izmaku godine, lokalna samouprava u Somboru, podvukla je crtu i obelodanila da joj Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine duguje 135 miliona dinara. Ti dugovi, po re?ima Paule Vukašinovi?, na?elnice Odeljenja za komunalne poslove, stopirali su brojne radove i onemogu?ili pla?anje izvo?a?a radova, pa tako grad samo privatnom preduze?u Somborelektro duguje 50 miliona dinara. U pitanje je dovedeno i pla?anje kreditnih obaveza za izgradnju nove Energane. Ve? dve godine stoje radovi na isto?noj tribini Gradskog stadiona, dok u Kljaji?evu stanovnici i dalje mogu samo da se nadaju izgradnji sportske sale.

Tivadar Farago i Sava Majstorov (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete na?i na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da gra?ani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvo?anskih lokalnih samouprava.)

Podelite ovu stranicu!