SOMBOR: Put Baja-Sombor prioritet

11 Jun 2015

Više od milion evra iz evropskih fondova za projekte koje je sproveo grad Sombor, čija se teritorija graniči sa Mađarskom i Hrvatskom – Problem sa stručnim kadrovima, sufinansiranjem evropskih projekata, ali i engleskom jezikom – Velika nada u izgradnju puta Baja-Sombor i rekonstrukciju graničnog prelaza Bački Breg

Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.


Sombor je sa svojom geografskom pozicijom savršeno mesto za realizaciju projekata u okviru prekogranične saradnje sa Evropskom unijom. Teritorija grada graniči se sa Mađarskom na severu i Hrvatskom na zapadu, tako da je saradnja sa susednim regijama i velika šansa i neminovnost. U prethodnom konkursnom ciklusu najveći broj projektnih predloga realizovan je u saradnji sa bratskim gradom Bajom, koji je, bez sumnje, siguran partner centra Zapadnobačkog okruga.

Baja_városháza

Prijatelj i siguran partner Sombora: Baja (Foto: Wikipedia)

Kako navode iz Kancelarije za lokalni ekononomski razvoj, Grad Sombor je u periodu od 2007. do 2013. godine učestvovao u projektima vrednim tri miliona evra. Ne može se sa sigurnošću govoriti o broju odobrenih sredstava, ali dostupni podaci kažu da je sufinansiranje Evropske unije u somborskim projektima premašilo 1,2 miliona evra. Konkursne prilike su iskorišćene u mnogo većoj meri nego u susednim opštinama – Apatinu, Kuli i Odžacima.

Ipak, Sombor još uvek nije na nivou ostalih vojvođanskih gradova, pre svega Subotice i Novog Sada. Razlog za to treba delom tražiti u nedovoljnoj obučenosti zaposlenih u lokalnim samoupravama pograničnih područja, te u organizacijama civilnog društva. Zajedničko im je još i nepoznavanje procesa apliciranja, teškoće u poštovanju procedura koje iziskuje realizacija, ali i hronični manjak novca za potrebe sufinansiranja.

KLER i RAGS na istom zadatku

Evropskim projektnim aktivnostima grada Sombora, barem po zvaničnim dokumentima, trebalo bi da rukovode Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj i Razvojna agencija grada Sombora (RAGS). Međutim, kako pri formiranju nije napravljena dovoljno dobra podela poslova u dve institucije, dešavalo se da izostane uigran nastup i koordinisana akcija. Inače, Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj funkcioniše pri Gradskoj upravi, dok je “samostalna” Razvojna agencija grada Sombora ustrojena kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Polovina osnivačkog kapitala pripada Gradu Sombor. Deset odsto udela u RAGS-u imaju JKP “Vodokanal”, JKP “Parking servis”, Regionalna privredna komora Sombor, JKP “Energana”, te JKP “Čistoća”.

– Shodno kapacitetima bolje se nije moglo uraditi. Mislim da je postignuto dosta toga. Imali smo svega nekoliko ljudi koji su ozbiljno radili CBC projekte. Prioriteti su se uspostavljali praktično u hodu i to po otvaranju poziva, kako bismo se što brže prilagodili njihovim uslovima – kaže Mihael Plac, šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, ukazujući da je Kancelarija sa svega jednim do dva zaposlena u svim pozivima uputila po projektni predlog. – Uz to, imali smo i odličan učinak. Na konkursu sa mađarskim partnerima svi kandidovani projekti bili su i odobreni – naglasio je Plac, i iskazao uverenje da će u narednom periodu i Razvojna agencija grada Sombora dati značajniji doprinos “putovanju” kroz fondove EU.

Sombor

Sombor sa neba: Da bi savladali sve konkursne veštine, zaposlenima je potrebno i do tri godine

Šef Kancelarije je ukazao i na potrebu usvajanja ozbiljnog dokumenta sa prioritetnim projektima, rangiranih po bitnosti i stepenu spremnosti, u svim oblastima prekogranične saradnje. Problem sa pripremom dokumentacije, takozvanim “pakovanjem” projekata, pokazao se i u Somboru. Po mišljenju Placa, da bi u potpunosti savladali sve konkursne veštine, zaposlenima je potrebno i do tri godine. Uz to, od njih se očekuje posvećenost i predanost poslu, koji su ključ za pravilno rukovođenje procesima i administracijom IPA projekata. Kao i kod mnogih drugih lokalnih samouprava, doduše u nešto manjoj meri, i u Somboru je detektovan problem sa engleskim jezikom.

Kada se sve uzme u obzir, prethodni ciklus prekogranične podrške, može biti okarakterisan kao uspešan. Realizovano je nekoliko kvalitetnih projektnih predloga u kojima je prevashodni cilj bilo – opšte dobro! Aktivnosti su odnosile na praćenje i uništavanje ambrozije u pograničnim područjima dve zemlje, monitoring podzemnih izvora pijaće vode, ali i prvi korak ka potpunom oporavku međunarodne saobraćajnice, inače najkraće drumske veze jugoistočne Evrope sa Budimpeštom i Bečom.

Projekat puta – ponos i dika

Zahvaljujući fondovima Evropske unije i saradnji sa Bajom u Mađarskoj, Sombor je izradio kompletnu projektno-tehničku dokumentaciju za rekonstrukciju puta od Sombora do graničnog prelaza Bački Breg, sa obilaznicama oko Koluta i Bezdana. Radi se o, može se reći, strateškom projektu, jer se od izgradnje te saobraćajnice Sombor očekuje povećanje protoka ljudi i robe kroz njegovu teritoriju. Nova putna infrastruktura bi sigurno doprinela lakšem ozdravljenju svih oblasti privrede. Da u tome i političari vide dobru šansu, pokazuje i držanje teme “živom” od 2009. godine, kada je i započet rad na predlogu projekta. Vodeći partner bio je iz Mađarske, pa je njima pripao i veći deo kolača od 1,7 miliona evra. Partnerima iz Sombora opredeljeno je 320 hiljada evra za izradu projektne dokumentacije.

Somborska lokalna samouprava ponosno je i prikazala izrađeni projekat, odštampan na više stotina kilograma papira, dok su partneri iz Baje, sa već završenom planskom dokumentacijom, zahvaljujući ovoj prekograničnmoj saradnji, rekonstruisali i proširili puteve, gotovo na kompletnom potezu od graničnog prelaza do grada Baje. Projekat je završen krajem novembra 2011. godine, a tadašnji gradonačelnik Nemanja Delić je na zatvarajućoj konferenciji kazao da očekuje pomoć države u izgradnji puta, jer se radi o projektu od izuzetnog značaja.

– Ulažemo nadu da će ovakva infrastruktura podstaći i privredni rast. Grad Sombor u izgradnji puta računa i na pretpristupne fondove Evropske Unije koji su otvoreni pred Srbijom – rekao je tadašnji gradonačelnik Nemanja Delić.

Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj Gradske uprave ocenila je ovaj projekat kao posebno uspešan, a činjenica je da je zahvaljujući tome Sombor dobio jednu od retkih kompletno urađenih projektnih dokumentacija. Nema sumnje da će dalja razrada ovog predloga biti prioritet.

– Svaki projekat koji nam je odobren u prethodnom periodu može biti nastavljen. Mišljenja sam da je takva postavka same projektne prijave ubedila evaluatore da baš takve predloge odobre za finansiranje. U narednom ciklusu ćemo verujem konkurisati za dalju podršku projektima izgradnje druge faze puta Sombor-Baja, ali i nastavak organizovanog iskorenjivanja ambrozije – rekao je Mihael Plac, šef Kancelarija za LER grada Sombora. On je ponovio da će za taj poduhvat biti neophodno puno zalaganje svih nivoa lokalne samouprave.

Shvatili ozbiljnost situacije

Iako su sastanci predstavnika Baje i Sombora gotovo svakodnevni događaj, vredi istaći činjenicu da su u poslednjih nekoliko sedmica intezivirana radna okupljanja čelnika dva grada. Pre mesec dana u Baji je upriličen sastanak posvećen upravo budućim prekograničnim pozivima. Tokom sastanka bilo je reči o infrastrukturnim i projektima iz oblasti turizma, budući da su ove teme prepoznate kao prioriteti u ekonomskom razvoju i povezivanju dva grada.

Sombor IPA - zavrshna konferencija za Put Sombor - Baja

Put tako značajan za Sombor, Baju i njihove regije: Završna konferencija za Put Sombor-Baja

– Kao najznačajniji projekat izdvojeno je obezbeđivanje direktnog pristupa Sombora autoputu M6 u Mađarskoj, a samim tim i neophodnost završetka revitalizacije i izgradnje puta Sombor-Bački Breg-državna granica, kao i obnovu graničnog prelaza Bački Breg – saopšteno je na zvaničnom sajtu Grada Sombor. Tom prilikom utvrđeni su termini za sastanke predstavnika komunalnih preduzeća iz oblasti vodoprivrede, te sektora za vanredne situacije. Cilj je uspostavljanje saradnje i pružanje uzajamne pomoći u slučajevima elementarnih nepogoda – rekli su učesnici sastanka u Mađarskoj.

Dunavsko-panonska mikroregija

Početkom ove godine Sombor je bio domaćin trilateralnog sastanka kome su prisustvovali predstavnici lokalnih samouprava Osijek, Beli Manastir, Baja, Mohač i Apatin. Konferencija je bila posvećena osnivanju evropske “Dunavsko-panonske” mikro regije koja bi obuhvatala gotovo pola miliona ljudi na teritoriji tri države. Članice buduće mikroregije su tom prilikom predstavile svoje želje, a među pedesetak ideja dominirali su turizam i infrastruktura. Apatinci su predstavili projekte marine, pristaništa, luke, velnes-centra i buduće kajak-kanu staze.

Sombor IPA - Prijateljstvo ne rivalstvo-2

Evropska unija podržala je i zajednički projekat fudbalskih klubova Radnički iz Sombora i Baja – „Prijateljstvo, a ne rivalstvo”. Projekat vredan 94.000 evra predstavlja nastavak prijateljske i plodne saradnje bratskih gradova

Predstavnici Mohača su ukazali na važnost 65 miliona evra vrednog mosta koji bi spojio ovaj region na najvažnije međunarodne drumske saobraćajnice. Osiječani su se fokusirali na kandidaturu za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine, a Somborci na preko potrebnu revitalizaciju putne i vodne infrastrukture. Prezentacije Baje i Belog Manastira bile su vezane za eko, etno i gastro turizam. Zvanično osnivanje Dunavsko-panonske mikroregije najavljeno je za prvu polovinu leta, dok bi zajednički konkursni nastup bio moguć već u jesenjim pozivima za prekograničnu saradnju.

Sava Majstorov i Tivadar Farago

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)

Podelite ovu stranicu!