Sombor: Privreda ne izlazi iz šoka

25 Dec 2013

Voda neispravna, sednice hitne, preduzeća nova

Politički i privredni ambijent Grada Sombora na najbolji način odslikavaju situaciju u kojoj se ovdašnje društvo nalazi. Prosečna plata u Somboru je postala mala i za Zapadnobački okrug. Broj nezaposlenih mahom je nepromenjen, i to pred ozbiljne rezove i prestanak rada preduzeća u restrukturiranju, u kojima danas na teritoriji Sombora, platu prima najmanje hiljadu ljudi. Najznačajnijeg somborskog poslodavca, Fabriku akumulatora Sombor, po svemu sudeći, očekuje reorganizacija, što nas na ulasku u 2014. godinu dovodi na prag potpunog privrednog sloma. Inače, u narednoj godini na rezove se obavezala i gradska uprava, koja je godinama unazad širom Srbije bila poznata po svojim viškovima zaposlenih. Verovatno su onda baš iz tog razloga početkom ove godine čelni ljudi gradske vlasti pribegli osnivanju novih javnih preduzeća – JKP Prostor i JKP Zelenilo, koji su već tokom prvih meseci rada imali stotinu novozaposlenih radnika. Među njima su se našli članovi uže porodice pojedinih odbornika, dugogodišnji stranački aktivisti, te lica koja su do angažovanja u “Prostoru” ili “Zelenilu” imala javni posao, pod privremenim ugovorom.

Tokom 2013. godine, na površinu seoskih vodovoda isplivao je dugogodišnji problem arsena u pijaćoj vodi. Danas cisterna obilazi 10 od 15 sela i po svemu sudeći na tom će putu biti i tokom 2014, pošto su nova fabrika vode i magistralni vodovod još uvek prilično udaljeni od “kačenja” na neki od zastarelih seoskih cevovoda građenih samodoprinosom stanovnika. Žiteljima naseljenih mesta, po Zakonu je oduzeto upravljanje mesnim grobljima, koja su pridružena novoformiranom JKP Prostor.

Upodobljavanje zasad propalo 

sombor

Sombor pamti mnogo lepše dane…

Ovu godinu u somborskom parlamentu obeležila je nestabilnost svih političkih aktera. Opozicija, predvođena Srpskom naprednom strankom, nekoliko puta je pokušala da preuzme vlast od Demokratske stranke i njenih partnera, ali sve do sada “upodobljavanje” nije uspelo. Pozicija i opozicija su preduzimale raznorazne manevre, pa su se u Somboru sednice gradske skupštine u dva navrata sazivale bukvalno dva-tri sata pre početka zbog “hitnosti”, a još nekoliko zasedanja održano je po hitnom postupku, ali najavljenih dan ili dva pre održavanja. Opozicija se u nadmudrivanju nije tako dobro snašla, pa je čak doživela i svojevrsni fijasko, u momentu kada je bilo izvesno da vladajuća strana neće uspeti da obezbedi kvorum za održavanje sednice neposredno pre ispunjavanja uslova za uvođenje privremenih mera i raspuštanje gradskog parlamenta. Tada su kvorum obezbedili pojedini odbornici URS-a i SNS-a, koji su smatrali da su pitanja koja čekaju na rešenje važnija od preuzimanja vlasti. To je ujedno bio i kraj pokušaja “upodobljavanja”, a posledica je bila i osipanje odbornička URS-a, te kasnije raspuštanje Gradskog odbora SNS, u kojoj se još uvek iščekuju izbori za gradsko partijsko rukovodstvo.

Slabosti izbornog sistema za lokalne samouprave u Somboru su se pokazale u punom svetlu kroz trgovinu mandatima, što niko živ ne može da dokaže, ali je jasno da postoji. Odbornici su zarad radnih mesta prelazili s jedne na drugu stranu, pa je deo lokalnog parlamenta postala i Jedinstvena Srbija na strani opozicije, dok su dva udruženja građana izrasla iz URS-a i nekadašnje Narodne partije Maje Gojković napravila transfer u poziciju.

Gradski budžet porastao po stopi inflacije

Skupština grada Sombora usvojila je u sredu, 11. decembra budžet za 2014. godinu. Nova gradska kasa planirana je prema uputstvima Vlade  Srbije. Plan bruto budžeta za 2014. godinu iznosi od 2,917 milijardi dinara. Projekcije su da će se u gradsku kasu sledeće godine sliti 1,78 milijardi dinara od poreza, 389 miliona dinara od transfera i 535 miliona dinara drugih prihoda. Direkcija za izgradnju grada Sombora, kao indirektni korisnik budžetskih sredstava, u ukupno planiranim sredstvima budžeta učestvuje sa najvišim oko 31 odsto, odnosno oko 830 miliona dinara. Projekcija predviđa i da 57 miliona dinara bude opredeljno za otplatu anuiteta dugoročnog kredita za finansiranje kapitalnih investicionih rashoda za projekte izgradnje komunalne infrastrukture. Projekti od značaja za lokalnu samoupravu sufinansiraće se u iznosu od 20 miliona dinara. Učešće potrošnje pojedinih društvenih oblasti u odnosu na ukupna budžetska sredstva u 2014. godini je sledeće : kultura – 6,6%; fizička kultura – 4,1%; predškolsko obrazovanje – 5,1%; osnovno obrazovanje – 8,3%; srednje obrazovanje – 2,5%; turistička organizacija – 0,7%; zdravstvo – 1 %; socijalna zaštita 4,8%.

Četiri miliona za medije 

Somborski elektronski mediji su, u godini na izmaku, po prvi put mogli da učestvuju na konkursu za sufinansiranje programa javnog informisanja. Na raspolaganju je bilo četiri miliona, a pravo učešća je imalo pet elektronskih medija, isključujući radio stanice. Po tradiciji, konkursna sredstva u budžetu grada, opredeljena su programima za mlade i decu, nevladinom sektoru, priredbama od značaja za grad Sombor, te sportskim klubovima.

Naredne godine nastavlja se finansiranje određenih kategorija društva, uglavnom materijalno najugroženijeg stanovništva. U budžetu grada planirana su sredstva za rad narodne kuhinje, jednokratne novčane pomoći korisnicima usluga Centra za socijalni rad, rešavanje stambenih potreba socijalno ugroženih lica kroz nabavku građevinskog materijala, regresiranje putnih karti učenika srednjih škola, naknade za nezaposlene porodilje i trudnice, finansiranje potreba inkluzivnog obrazovanja, roditeljski dodatak za prvorođeno dete, pomoć i nega u kući, odnosno finansiranje geronto-domaćica, i skromnih deset miliona dinara za realizaciju Lokalnog akcionog plana zapošljavanja grada Sombora.

Gradski vodovod stiže u somborska sela? 

Poslednje zasedanje gradske skupštine i usvajanje budžeta zasenila je tema koja više od pola godine zaokuplja pažnju građana, a tiče se hemijski neispravne vode za piće. Gotovo nijedno selo na teritoriji Sombora nema ispravnu vodu za piće pa su stanovnici naseljenih mesta prinuđeni da kupuju flaširanu vodu ili se snabdevaju iz cisterne koja jednom dnevno stiže u selo. Problem sa sadržajem arsena u vodi većim od dozvoljene vrednosti prvo je isplivao u Kljajićevu, a kasnije je korišćenje vode iz seoskih vodovoda redom zabranjeno u Svetozaru Miletiću, Čonoplji, Gakovu, Kolutu, Doroslovu, Staparu, Kolutu, Riđici, Aleksa Šantiću, Bačkom Monoštoru. Snabdevanje cisternom je trenutno jedino i najviše što ovim selima lokalna vlast može da ponudi. Radovi na izgradnji fabrike vode ne teku planiranim tempom, tako da predviđanje po kome će na gradski vodovod do kraja 2013. godine priključiti prva vangradska naselja Kljajićevo, Čonoplja i Svetozar Miletić neće biti ispunjeno. Čitav projekat oko poboljšanja vodosnabdevanja začet je još 2006. godine. Prva faza projekta podrazumevala je rekonstrukciju delova vodovoda u gradu, a druga faza, čiji početak je bio najavljen za 2008. godinu, predviđao je izgradnju još jedne fabrike vode. Međutim, u nedostatku sredstava, pre svega Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, radovi su počeli tek na proleće 2010, a tada je predočeno da će prvih šest sela na gradski vodovod buti “zakačeni” do kraja 2012. Do danas radovi na magistralnom vodovodu stigli su do “izlaza” iz Sombor.

– Ovog proleća se očekuje početak građevinskih radova na rekonstrukciji i dogradnji fabrike vode u Somboru, a novac za realizaciju tog projekta obezbeđen je iz Fonda za kapitalna ulaganja. Sadašnji kapacitet koji iznosi 200 litara u sekundi biće dupliran – rekao je 2010. godine Strahinja Šljukić, direktor JKP Vodokanal. Sudeći po planu i programu poslovanja JKP Vodokanal, usvojenom na poslednjem zasedanju sednici Skupštine grada, izvesno je da će prva sela dobiti hemijski ispravnu vodu tek tokom 2014. godine, dok bi preostale seoske sredine na gradskom vodovodu trebalo da budu najkasnije za dve godine. Vodokanal se prilikom potpisivanja ugovora sa KfW bankom, u maju 2007. godine, obavezao da će dostići realnu tržišnu cenu vode pa će, u skladu s tim, naredne godine, kubik “dragocene tečnosti” poskupeti sa 54,83, za pet, a zatim i dodatna tri dinara, kako bi na kraju dostigao cenu od 62,55 dinara.

JKP Čistoća se utrojila

Već pomenuta dva nova javna komunalna preduzeća delom su preuzela poslove Odeljenja za komunalne poslove u vezi sa gazdovanjem poslovnim prostorom u vlasništvu grada, a delom i poslove JKP Čistoća. JKP Prostor preuzelo je brigu o gradskim i seoskim grobljima te lokalima u vlasništvu grada. Iz JKP Čistoća preuzeto je četrdesetak radnika, a zaposleni u Prostoru postali su i radnici koji su vodili računa o seoskim grobljima. Prema zvaničnim podacima u tom preduzeću radi ukupno 100 ljudi.

Sombor Zupanija Noc

Javni posao jedini siguran

Preuzimanje vođenja grobalja po selima nije proteklo najmirnije, naime protiv tog postupka pobunile su se mesne zajednice Kljajićevo i Telečka. Njihova bojazan je da gradsko komunalno preduzeće neće posvetiti adekvatnu pažnju seoskim grobljima, kao i da će usluga sahranjivanja i zakupa grobnog mesta značajno poskupeti i dodatno opteretiti ionako siromašne budžete seoskih domaćinstava. Lokalna samouprava dala je objašnjenje da po novom Zakonu o komunalnim delatnostima mesne zajednice više nemaju pravo da se bave održavanjem grobalja, već to mora da obavlja ovlašćeno javno preduzeće. Pod tim izgovorom smanjena su i sredstva namenjena mesnim zajednicama u gradskom budžetu, jer je sa “seoskih pleća” skinuto opterećenje komunalnih radnika, naime od nedavno gradsko komunalno preduzeće Čistoća odnoši kućni otpad.

Mesne zajednice, bez razlike gradske ili seoske, već više godina gotovo da nemaju pravo da samostalno odlučuju o komunalnim, odnosno bilo kakvim drugim investicijama na svojoj teritoriji. Pored toga, ne mogu slobodno da raspolažu ni onim novcem, koji je za njih opredeljen u gradskom budžetu, jer za trivijalne kupovine, kao što je na primer papir za štampanje, moraju da dobiju odobrenje odeljenja u Gradskoj upravi u Somboru.

Novo komunalno preduzeće je i JKP Zelenilo, koje je od Čistoće preuzelo brigu o gradskom zelenilu i javnim površinama. Zelenilo je ove godine nastavilo posao obnove drvoreda u Somboru pa su u proteklih nekoliko meseci posečene stotine stabala i zasađena nova. Aktiviran je i gradski rasadnik, koji je počeo sa uzgojem sadnica čuvenih somborskih “bođoša”, odnosno celtisa, stabala koja su još pre više od jednog veka postala zaštitni znak ovoga grada.

Od obećanja da u novim javnim preduzećima neće biti značajnijeg povećanja broja zaposlenih na kraju nije bilo ništa, jer su sva tri preduzeća “dopunila” svoje kadrove, uglavnom članovima i simpatizerima vladajućih partija. Tako su “uhlebljenje” našli bivši sekretari mesnih zajednica, nekadašnji zaposleni u privrednoj komori, rođaci odbornika vladajuće koalicije…

Podvig Galerije Milan Konjović

Galerija_Milan_Konjovic2

Evropska Galerija Milan Konjović u slikarskom gradu

– Uz sasvim retke izuzetke, minuli meseci 2013. godine protekli su u snaženju tokova stagnacije, što u našim prilikama znači dalje propadanje. Permanentna kriza lokalne samouprave koja se ogleda u dramatičnom obezbeđivanju većinske podrške u odborničkim klupama, sve više podseća na grandiozni prikaz istorijske Bitke kod Sente u sali gde se održavaju sednice Skupštine grada Sombora. Nedostaje samo živi parnjak princa Evgenija Savojskog da pravim potezima nadoknadi dramatično odsustvo legitimiteta. Upravo na ovoj tački javnog prostora počinje čuđenje značajnog broja mislećih ličnosti Ravangrada: zbog čega lokalna samouprava ne prigrli brojne zaokružene i činjenicama potkrepljene zamisli i projekte, koje sama nije u stanju da iznedri? Takav pristup bi svakako ojačao položaj lokalne šarolike većinske koalicije i privukao pažnju institucija Evropske unije, koje željno iščekuju ostvarenje koncepta diplomatije gradova u Vojvodini i Srbiji. Prirodno mesto za okupljanje kreativnog potencijala građana Sombora jeste izrada Strategije održivog razvoja u narednoj dekadi, po inkluzivnoj metodologiji koju primenjuju gradovi u nama geografski sasvim bliskoj Austriji i južnoj Nemačkoj. Umesto toga, taj kapitalno važan posao sasvim netransparetno se gura u ruke suviše mladoj grupi ljudi iz podmlatka stranaka koji su zbrinuti u na brzinu sklepanoj krpolikoj Razvojnoj agenciji grada Sombora (RAGS). Zbog čega se ne preduzima smisleno aktiviranje potencijala zaposlenih u lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima i ustanovama? Istini za volju, oni bi mogli da budu od koristi svojom brojnošću, pre nego izraženim sklonostima ka intelektualnim podvizima. Klima za takav obrt mora se stvoriti, jer oni jesu privilegovani deo stanovništva koji svoje (istina suviše male) plate primaju svakoga meseca. Uz ovakvu konstelaciju prioriteta, deluje sasvim nestvarno podvig malog tima Galerije Milan Konjović na čelu sa neumornim Evropejcem Petrom Mrakovićem: šest izložbi u inostranstvu (Pariz, Budimpešta, Prag, Beč, Celje i Banja Luka), uz logično dobijanje statusa ustanove od nacionalnog značaja. Umesto Čuda u Šarganu, bili smo svedoci Čuda u Galeriji – priča Gojko Mišković, somborski aktivista i intelektualac, jedan od osnivača Otvorenog liceja, kao i somborskog ogranka Demokratske stranke početkom devedesetih godina 20. veka.

Radnička “buna” umesto privrednog “buma”

Godina na izmaku bila je jedna od najtežih u istoriji somborske privrede. Štrajkovi su se smenjivali kao na traci, a te “scene” zaobišle su praktično samo javni sektor. Gotovo da nije bilo privatnog preduzeća iz koga se nije čuo “vapaj” neplaćenih. Najduže su svoju glavu nad vodom držali zaposleni u Fabrici akumultora Sombor. Puna tri meseca organizovali su proteste, blokirali fabriku i ukazivali na nepravilnosti u preduzeću, koje je sustigao “preduvani balon Farmakoma”, u čijem sastavu posluje. Proizvodnja akumulatora, jednog od najznačajnijih izvoznih proizvoda Zapadnobačkog okruga, do danas se nije oporavila, a po svemu sudeći neće ni u narednih nekoliko meseci, s obzirom da poslednje informacije govore da preduzeće ulazi u proces reorganizacije. Tokom proleća protestvovali su radnici fabrike nameštaja Tra duga zbog gašenja firme i otpuštanja radnika organizovali su se iz Somborputeva, kao i preostali zaposleni u fabrici Sunce jer su pojedini zaposleni dobili “premeštaj” na novo radno mesto u Vrbasu. Radnici Borelija su u proteste išli jer “matično” preduzeće Borovo i pojedini sudovi u Srbiji ne poštuju ugovor o sukcesiji te je firma u restruktuiranju, za poslednjih godinu dana, “izgubila” najmanje deset prodajnih objekata u Srbiji. Ispred kapija su, početkom leta, bili su i zaposleni u poljoprivrednim preduzećima iz Gakova i Aleksa Šantića, pošto nisu želeli da prihvate odluku Vlade Srbije o smeni rukovodstva. U pokušaju da spasu nekadašnji privredni gigant Bane, tokom godine su se reorganizovali i mali akcionari tražeći proglašenje stečaja kako bi oživeli proizvodnju.

Sombor priroda

I salaši opusteli…

Sombor u poslednje dve godine nije dočekao ni jednu ozbiljnu investiciju, a spisak “kvalitetnih” interesenata sveden je na jednu posetu ulagača iz Hong Konga, koji su na kraju svoju “investiciju” prebacili u Niš. Somborska lokalna samouprava je pod najznačajnijim ulaganjima u prethodnim godinama podvukla izgradnju lokalnog puta po nasipu između Bačkog Monoštora i Kupusine, rekonstrukciju javne rasvete u širem centru grada te rekonstrukciju fasada i objekata gradskih i seoskih mesnih zajednica.

U poslednje dve godine broj nezaposlenih na evidenciji se nije smanjivao pa je dalje iznad 20 odsto. Prosečna plata je svakog meseca sve dalje od republičkog, pokrajinskog pa čak i proseka Zapadnobačkog okruga. Sertifikat “Povoljno poslovno okruženje” do sada nije doneo očekivane benefite, a malo je verovatno da će, u sadašnjim uslovima, značajnije pomoći i Strategija razvoja grada Sombora – u pripremi. Izrada ovog dokumenta počela je pre tri meseca, no još uvek nije poznato ko i na koji način sudeluje u izradi dokumenta koji bi trebalo da odredi pravce kretanja grada i naseljenih mesta do 2020. godine. Sombor se, ako je za utehu, solidno kotira po kvalitetu IPA projekata, koje u većini slučajeva realizuje u saradnji sa bratskim gradom Bajom. Zajednički projekti, po stepenu razvoja identičnih lokalnih samouprava, ticali su se borbe protiv alergena u vazduhu, unapređenja obrazovnih profila, te stalne kontrole tekućih voda. Ipak, projekat nad projektima, koji za obe sredine ima nemerljiv značaj, jeste planiranje i izgradnja ozbiljne saobraćajnice za povezivanje ovih naselja na najbitnije putne pravce u Srbiji i Mađarskoj – koridor 10 odnosno koridor 5C.

Sava Majstorov i Tivadar Farago 

(Tekst je nastao u okviru projekta “Mediji i lokalne samouprave”, koji realizuje Nezavisno društvo novinara Vojvodine uz podršku Rockefeller Brothers fondacije)

Podelite ovu stranicu!