SOFIJA MANDIĆ: Nova izborna pravila

06 Mar 2017

RIK-ovo novo Uputstvo za sprovođenje izbora za predsednika republike dopušta koordinatoru RIK-a da vrši ispravke tzv. logičko-računskih grešaka u zapisniku o radu biračkih odbora

Nekoliko sati po raspisivanju predsedničkih izbora Republička izborna komisija (RIK) usvojila je Uputstvo za sprovođenje izbora za predsednika republike. Podsetimo, RIK prema zakonu ima mnoštvo nadležnosti tokom izbora i one se mogu svrstati u dve kategorije – utvrđivanje pravila za sprovođenje izbora te overa i objavljivanje izbornih rezultata.

Većim delom Uputstvo je u okviru zakona i identično uputstvima iz prethodnih izbornih ciklusa. Međutim, deo gde Uputstvo ne reguliše način sprovođenja izbora nego se tiče utvrđivanja izbornih rezultata je sporan i budi sumnju u prave namere RIK-a.

U članu 91 Uputstva se prvi put javlja mogućnost da koordinator RIK-a, u saradnji sa predstavnikom Republičkog zavoda za statistiku, izvrši i parafira ispravku tzv. logičko-računskih grešaka u zapisniku o radu biračkih odbora. Predviđeno je da se te ispravke vrše u sedištu RIK-a. Uputstvo predviđa pet situacija u kojima su te ispravke dopuštene.

Sa stanovišta regularnosti izbornog procesa tu iskrsava nekoliko krupnih problema. Prvi problem je u vezi sa tim da je RIK kolektivni organ za sprovođenje izbora. Pored članova RIK-a u stalnom sastavu, tokom izbora učesnici u izbornoj trci imaju pravo na po jednog predstavnika (i zamenika tog predstavnika) u RIK-u. Članovi u stalnom i proširenom sastavu većinom glasova odlučuju o pitanjima iz nadležnosti RIK-a. Međutim, u novouspostavljenom pravilu o ispravljanju zapisnika učestvuje jedna osoba koja je član/ica RIK-a, kao i predstavnik Republičkog zavoda za statistiku koji nema pravo odlučivanja[1] u RIK-u. To je svojevrsna uzurpacija zakonskih nadležnosti ovog tela.

Stvara se mogućnost da pojedinci vrše ispravke u zapisniku koji predstavlja javnu ispravu. Ispravke isprava, a posebno javnih isprava, jesu krivično delo. Po zakonu, birački odbori utvrđuju rezultate izbora na biračkom mestu u zapisniku o radu biračkih odbora. Na osnovu tih zapisnika RIK utvrđuje izborne rezultate na teritoriji Srbije. U pravilu iz novog Uputstva RIK-a između biračkih odbora i RIK-a se pojavljuje posrednik koji ne odgovara nikome i ko radnje određene Uputstvom vrši mimo zakonskih pravila o sprovođenju izbora i utvrđivanju izbornih rezultata.

Treba reći da je na izborima od 2016. RIK pokušao da glasanjem utvrdi izborne rezultate na osnovu nepostojećih zapisnika ili zapisnika o radu biračkih odbora koji nisu potpuni ili potpisani. To izborno nasilje opravdavalo se potrebom da se isprave logičko-računske greške u zapisnicima. Baš taj argument je sada osnova za rešenje iz člana 91 Uputstva, ali sada se više ne izjašnjava RIK, već to čine pojedinci.

Što se tiče konkretnih situacija kada se ispravke mogu izvršiti, u Uputstvu se prve dve odnose na ispravke u zapisnicima u kojima nije upisan ili je pogrešno upisan broj ukupno upisanih birača na biračkom mestu. Ta dva rešenja su tek delimično sporna, jer se omaška u broju upisanih birača može dogoditi zbog nekoliko različitih izvoda iz biračkog spiska, koji se RIK-u dostavljaju uz zapisnik o radu biračkih odbora. RIK uvidom u izvode iz biračkog spiska može nesumnjivo utvrditi podatak koji nedostaje ili je pogrešno naveden u zapisniku. Međutim, ostaje problem kako se utvrđuju ove omaške: njih ustanovljavaju posrednici, a ne RIK kao nadležni organ i telo koje odlučuje većinom glasova. Slično važi i za treću opciju za ispravke, kada u zapisnik nije upisan broj važećih listića, ali je broj nevažećih listića i glasova koje su dobili pojedini kandidati jednak broju listića pronađenih u kutiji. Tu se takođe radi o omašci: birački odbor je propustio da unese jedan podatak, ali se taj podatak može nesumnjivo utvrditi iz broja glasova datih kandidatima.

Ozbiljne probleme predstavljaju poslednja dva rešenja za ispravke. Jednim je omogućena ispravka u zapisniku u kom se ne navodi broj nevažećih listića, a zbir glasova kandidata je jednak ili manji od broja glasova u kutiji. Nije jasno kako je moguća ova rekonstrukcija bez uvida u birački materijal. Za razliku od prethodnih situacija, ovde ne postoji drugi izvor na osnovu koga se može nesumnjivo utvrditi da je preostali broj listića nevažeći.

I poslednja, ujedno i najsumnjivija opcija, omogućuje da se broj primljenih listića na biračkom mestu, konstatovan pre otvaranja biračkog mesta, na kraju ne podudari sa zbirom broja birača koji su izašli na izbore (koji su se potpisali u birački spisak i preuzeli glasački listić) i broja neupotrebljenih glasačkih listića. Ako je zbir izašlih birača i neupotrebljenih listića veći ili manji od broja birača koji su upisani u birački spisak – šta se desilo sa manjkom ili viškom glasačkih listića? Drugim rečima: ko je i kako „glasao“ na konkretnom biračkom mestu, glasačkim listićima nepoznatog porekla?

Zakon jasno propisuje da Republička izborna komisija utvrđuje broj glasačkih listića, koji mora biti jednak broju birača upisanih u birački spisak.[2] Obaveza RIK-a pri objavljivanju rezultata je i da podatke o broju birača i iskorišćenih listića objavi za čitavu teritoriju na kojoj se sprovode izbori.[3] Godinama unazad ovo pravilo se dosledno sprovodilo i kroz podzakonske akte RIK-a. Pravila o radu biračkih odbora,[4] pa i ona od prošle godine, odnos primljenih listića, broj izašlih na izbore i broj neiskorišćenih listića tretiraju na sledeći način:

– Broj primljenih glasačkih listića (rubrika 12.2. Zapisnika) jednak je zbiru: broja neupotrebljenih glasačkih listića (rubrika 12.3. Zapisnika) i broja birača koji su glasali (rubrika 12.4. Zapisnika).

Kako je moguće relativizovanje ovog pravila članom 91 Uputstva o sprovođenju izbora? Ako u zapisniku o radu biračkog odbora postoje logičko-računske greške, novo pravilo omogućava da koordinator RIK-a, u saradnji sa predstavnikom Republičkog zavoda za statistiku, u sedištu RIK-a izvrši i parafira ispravku omaški ako u zapisniku:

– broj primljenih glasačkih listića nije jednak zbiru neupotrebljenih glasačkih listića i broja birača koji su izašli na izbore, a svi ostali rezultati glasanja su logičko-računski ispravni.

Novo pravilo se loše opravdava time da se ispravke vrše kada je potrebno ispraviti „posledicu očigledne omaške u popunjavanju zapisnika, a koje ne utiču na utvrđivanje rezultata izbora“. Ako se broj listića primljenih na biračkom mestu ne poklapa sa zbirom broja izašlih birača i neiskorišćenih listića, kako iko može tvrditi da se radi o očiglednoj omašci, a ne o stvarnom stanju koje su na kraju izbornog dana ustanovili članovi biračkog odbora? Mogućnost manipulacije zbog nepodudaranja zbira je ogromna. Reč je o stvaranju mogućnosti da se deset, dvadeset, možda i više posto glasova ubaci u kutije (recimo tako što ih aktivisti vladajuće stranke već imaju kod sebe i ubacuju u kutije zajedno sa svojim listićima na biračkim mestima na kojima glasaju), i da onda budu „potpisani“ u biračkom spisku, pogotovo tamo gde opozicione stranke ne nominuju ili nominuju nezainteresovanog člana biračkog odbora. Razliku između „potpisanog“ i stvarnog broja izašlih birača je ipak moguće ustanoviti preko broja neupotrebljenih listića.

Međutim, novim pravilima RIK-a ta „prepreka“ je otklonjena. Ipak, otklanjanje prepreke na ovaj način je samo privremeno i prividno. Sve manipulativne radnje koje smo ove pomenuli predstavljaju krivično delo, a mogu biti i osnov za prigovor Republičkoj izbornoj komisiji. Tu se stvar dodatno komplikuje – ako je prigovor podnet zbog nepoklapanja o kom ovde govorimo, u ovom trenutku ne znamo da li će on biti osuđen na neuspeh jer je nepoklapanje„verifikovano“ na način određen Uputstvom.

Treba izvršiti javni pritisak da bi se predstavnici RIK-a odvratili od prakse „logičko-računskih“ ispravki. Uz to, treba se obratiti Ustavnom sudu sa inicijativom za ocenu zakonitosti i zahtevom da se primena ove odredbe odloži do donošenja odluke suda. Predstavnici kandidata moraju na biračkim mestima pažljivo beležiti i isticati nepravilnosti, sve do kraja izbornog dana i popunjavanja zapisnika. Predstavnici četiri najbolje plasirana kandidata imaće pravo da preuzmu kopije zapisnika. Izuzetno je važno da to urade. Odbrana našeg izbornog prava i građanske suverenosti nalazi se upravo u ovim naizgled nevažnim izbornim radnjama.

(Peščanik) 

***

[1] Član 33 Zakona o izboru narodnih poslanika.
[2] Član 60 Zakona o izboru narodnih poslanika.
[3] Član 85 Zakona o izboru narodnih poslanika.
[4] Član 42, stav 2 Pravila o radu biračkih odbora za koordinirano sprovođenje izbora raspisanih za 24. april 2016. godine.

Podelite ovu stranicu!