SOFIJA MANDIĆ: Lažna inauguracija II

18 Jun 2017

Tretiranje Vučića kao neinaugurisanog predsednika, a Brnabić kao inaugurisane premijerke vodi ka ukidanju svih pravila. Tu se uklapa i manjinska pozicija pre vremena inaugurisane premijerke

Nedavno smo ovde govorili o svojevrsnom fenomenu – da novi predsednik Srbije planira svoju drugu inauguraciju za nepunih mesec dana. Iako je stupio na dužnost i položio zakletvu pred narodnim poslanicima, on se sprema da to opet učini i u junu. Zašto – nije do kraja jasno. Pretpostavlja se da predsednika muči želja za očuvanjem punog, netaknutog mandata i da ga duboko uznemirava to što je vreme na vlasti prolazno.

Pitanje trenutka stupanja na dužnost kod nas postaje ozbiljno pravno i političko pitanje. Stvari u vezi sa tim samo se komplikuju, što pokazuje i najnoviji slučaj Ane Brnabić. Ona je postala predsednica vlade u trenutku kada je njeno ime izgovorio predsednik Srbije.

Domaći mediji su nas preplavili naslovima i sadržajem poput – Aleksandar Vučić saopštio ime premijera, Ana Brnabić nova premijerka, prva žena ne čelu vlade, Vučić imenovao svog kandidata, prva izjava nove premijerke Ane Brnabić, ko je zapravo nova premijerka, prva gej premijerka na Balkanu. Ne zaostaju ni strani mediji: kod njih je predsednik Srbije nominovao gej ženu da bude njegova premijerka, Srbija je dobila prvu ženu i gej premijerku, a Brnabić je imenovana (named, appointed) na ovu funkciju. Retki su mediji koji u vezi sa trenutnim statusom Ane Brnabić ne dovode u zabludu čitaoce.

Ana Brnabić nije izabrana u Skupštini Srbije većinom glasova narodnih poslanika, a to je jedini način da neko postane predsednik/ca vlade. Ovde se ne radi o sitničarenju, nego o nepristajanju da se (još jednom) suspenduje najviše predstavničko telo. To telo, da podsetimo, predstavlja sve nas i u naše ime bira vladu i njenog predsednika/cu. Ana Brnabić je i dalje samo predložena za predsednicu vlade, a taj status joj je dao predsednik države, na osnovu svoje ustavne obaveze. Ispada da je od političara ponajviše bio u pravu Dragan Marković. On je rekao da Brnabić „nije njegov premijer“. Iako je to rekao u paničnoj homofobiji, Marković je izgovorio istinu.

Ako pak zaboravimo izbor u narodnoj skupštini i pođemo od pretpostavke da je predsednica vlade jednostavno imenovana, javlja se više problema – čemu nova predsednica vlade predsedava, to jest – gde je nova vlada? Koja su joj resorna ministarstva? Koje su osobe na čelu tih ministarstava? Kako izgleda zakon o vladi i ministarstvima? Na kraju, ne i najmanje važno, šta ta vlada planira da radi? (O čemu je ovde već bilo reči.) Recimo, šta vlada planira u oblasti zaštite ljudskih prava, urušenih do temelja u poslednjih pet godina. Da li je važno to što je mandatarka žena i lezbejka moći ćemo da kažemo tek kada čujemo njen program i, naravno, vidimo šta će vlada od toga zaista uraditi.

Imamo ovde dva paralelna zapleta. U jednom nije jasno kako je baš Brnabić predložena Narodnoj skupštini za predsednicu vlade. Predsednik Srbije predlog mandatara upućuje skupštini ne na osnovu ličnih preferencija, već na osnovu mišljenja predstavnika izbornih lista. Brnabić u ovim razgovorima nije bila spomenuta. Naprotiv, mediji su preneli da je Srpska napredna stranka izričito tražila da predsednik vlade bude iz njenih redova. Brnabić nije članica SNS.

Drugi zaplet se plete oko mandata samog Vučića. Ako će on, kako sam kaže, biti inaugurisan krajem juna, u kom svojstvu je predložio Narodnoj skupštini kandidata za predsednika vlade? Ako Vučićeva konstrukcija o drugoj inauguraciji zaista važi, nema odgovora na prethodno pitanje. „Ovlašćenje“ koje je Vučić dobio od svoje stranke da „izabere premijera“ nije bitno sa stanovišta ustava i zakona. Procedura je jasna: konsultacije predsednika republike sa predstavnicima lista i predlog skupštini kao rezultat tih konsultacija.

Dakle, imamo dva problema sa stupanjem na dužnost na najviše državne funkcije. Jedna osoba želi odloženu inauguraciju. Druga osoba je inaugurisana samim tim što je njeno ime izgovorila prva osoba u nejasnom statusu. Ipak, u roku od nekoliko sati gotovo svi su pisali o novoj premijerki. To je prihvatila i sama Brnabić: ona se u pobedničkim tonom zahvalila predsedniku na ukazanom ogromnom poverenju da vodi Vladu.

Bilo bi dobro kada bi mediji vodili računa o jeziku koji koriste. Jezik utiče na ono što mislimo, a neminovno i na ono što radimo i uzimamo za prihvatljivo. Tretiranje Vučića kao neinaugurisanog predsednika, a Brnabić kao inaugurisane premijerke praktično vodi ka ukidanju svih pravila. U tu sliku se uklapa i manjinska pozicija pre vremena inaugurisane premijerke – više od ličnih postignuća i odlika danas vredi spremnost da se pristane na iskrivljenu sliku podele vlasti i prihvati odlučivanje u samo jednom centru. Brnabić je ovaj test dobro položila i tako već juče postala premijerka Srbije – čestitamo.

(Peščanik)

Podelite ovu stranicu!