SOFIJA MANDIĆ: Izborni rezultat – razlozi za brigu

11 Mar 2017

Ovde ćemo nabrojati činjenice koje utiču na to da predsednička izborna kampanja 2017. zaista izgleda kao karikatura – jedan takmičar se razmahao, dok su ostalima vezane i ruke i noge

Do predsedničkih izbora u Srbiji ima još tri nedelje. Najveći broj činilaca koji će uticati na izborni rezultat već je poznat. O njima smo već pisali na Peščaniku. Za stranke bliske vlasti ti činioci su legalni i legitimni, a opozicija ih vidi kao sistematsko kršenje Ustava, zakona i demokratskih izbornih pravila. Ključni učesnici izbornog postupka, birači, ne mogu lako proveriti osnovanost stavova jedne i druge strane u izbornoj trci. Zato ćemo ovde još jednom nabrojati najvažnije činjenice koje utiču na to da predsednička izborna kampanja 2017. zaista izgleda kao karikatura Dušana Petričića – jedan takmičar se razmahao, dok su ostalima vezane i ruke i noge.

Promena načina prikupljanja potpisa

Od prvog marta ove godine pravila prikupljanja potpisa podrške za kandidaturu za predsedničke izbore promenjena su tako da potpise sada mogu overiti isključivo javni beležnici. Pored toga što javnih beležnika ima mnogo manje od ranije ovlašćenih za overu u sudovima i opštinskim upravama, cena overenog potpisa je skočila sedam puta – sa 50 dinara na 360 dinara, što je predviđena cena overe javnobeležničkom tarifom. Sedmostruko povećavanje troškova overe potpisa sasvim sigurno nije prepreka za kandidata vladajuće koalicije, ali jeste za kandidate koji ne raspolažu znatnim stranačkim (i javnim) resursima. To je bio prvi signal da će opozicioni kandidati imati poteškoća čak i da se kvalifikuju za učešće. Međutim, štetu je privremeno ublažilo Ministarstvo pravde koje je u poslednjem trenutku pravilnikom propisalo da će tokom ovih izbora cena overe potpisa ostati ista kao i ranije. Problem dostupnosti notara nažalost nije mogao biti ispravljen.

Sukob interesa jednog od kandidata

Pisali smo ovde o tome da se kandidat Vučić nalazi u sukobu interesa jer se za predsednika Srbije kandiduje a da nije napustio funkciju predsednika Vlade. Još jednom upućujemo na Ustav Srbije koji sankcioniše sukob interesa tako što zabranjuje vršenje državne ili javne funkcije koja je u sukobu sa drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima. Zakon o Vladi zabranjuje članu vlade vršenje druge javne funkcije kao i stvaranje mogućnosti sukoba javnog i privatnog interesa. Da više nije u pitanju samo mogućnost, možemo da vidimo i iz internet prezentacije kandidata Vučića koji sve državne aktivnosti, kao i aktivnosti Vlade predstavlja kao svoje. Vidimo i da nema najavljenih dodatnih sati i slobodnog vremena u kojima je Vučić rekao da će voditi kampanju: njegova kampanja odvija se svaki dan, ceo dan, u vreme kada je on dužan da bude predsednik Vlade.

Pauza u radu Narodne skupštine

Predsednica Skupštine Srbije je odmah po početku redovnog prolećnog zasedanja odredila pauzu u radu narodne Skupštine posle konsultacija u Vladi, o čemu smo ovde već pisali. Ona je odluku opravdala potrebom da „sačuva dostojanstvo parlamenta i demokratiju“, kao i „stabilnost Srbije“. Ona se formalno pozvala na mogućnost određivanja pauze predviđene Poslovnikom o radu Narodne skupštine. Time je prekršen Ustav, zakon, kao i Poslovnik koji određivanje pauze omogućava iz tehničkih razloga. Predsednica Skupštine je zapravo raspustila Narodnu skupštinu, kako bi do završetka izbora onemogućila diskusiju o važnim državnim pitanjima. Time je uzurpirala nadležnosti predsednika Srbije, koji može raspustiti narodnu Skupštinu, ali samo u tačno određenim okolnostima. Konstatacija predsednice da je ovo i ranije bila praksa za vreme predsedničke kampanje je ocenjena kao neistinita, na osnovu uvida u podatke o zasedanjima Narodne Skupštine od 2000. godine do danas. Ne samo da je Narodna skupština redovno zasedala tokom predsedničkih kampanja, već je to činila i vanredno, 2004. godine.

Stav Regulatornog tela za elektronske medije (REM)

Regulatorno telo za kontrolu rada elektronskih medija se javno odreklo svojih zakonskih nadležnosti. Podsetimo, elektronski mediji imaju obavezu da u toku predizborne kampanje registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbede zastupljenost bez diskriminacije,[1] a REM ima obavezu da kontroliše rad pružalaca medijskih usluga i stara se o doslednoj primeni ovog pravila.[2] Uprkos tome, REM je odlučio da prati isključivo oblast oglašavanja kandidata u kampanji, ne i njihovu zastupljenost u programu elektronskih medija. Da stvar bude još (ne)zgodnija, samo tri nedelje pre izbora, oglašavanja gotovo i da nema. Dakle, činjenica da predsednik vlade zloupotrebljava svoju javnu funkciju u svrhe stranačke kampanje i to tako da praktično „jede“ sve vreme u informativnim programima većine televizija, odgovorno državno telo neće konstatovati. Čak i ako praćenje na sebe preuzmu udruženja građana ili novinarska udruženja, ono može biti samo na određenom uzorku i ne dovoljno sveobuhvatno. Zato možemo ponovo očekivati čuveni komentar Johanesa Hana da za naše tvrdnje o uništavanju medijskih i političkih sloboda nema dokaza.

Uputstvo o sprovođenju izbora Republičke izborne komisije (RIK)

Takođe smo pisali i o Uputstvu za sprovođenje izbora koje je usvojio RIK. Ono omogućava intervencije u zapisnike o radu biračkih odbora i to od strane pojedinih članova RIK-a i predstavnika Republičkog zavoda za statistiku, pri čemu potonji nema pravo glasa u radu RIK-a. Posebno uznemiruje mogućnost da dve osobe, pod izgovorom da ispravljaju „logičko-računske greške“, verifikuju nepodudaranje zbira broja izašlih birača i broja neiskorišćenih glasačkih listića sa konstatovanim primljenim brojem glasačkih listića na biračkom mestu. Uputstvom se uvodi pretpostavka da je takva konstatacija u zapisniku greška, a ne utvrđeno stvarno stanje.

Kada je ova tema otvorena na Peščaniku, Republička izborna komisija se javnosti posredno obratila tek komentarom jednog člana stalnog sastava RIK-a: Vladimir Gajić naveo je da će u zapisnicima biti ispravljane samo logičko-računske greške, zbog „nepismenosti članova biračkih odbora, koji nisu u stanju tri broja da saberu“. Međutim, to nije odgovor na pitanje – kako je moguće da se broj primljenih listića na biračkom mestu razlikuje od zbira broja izašlih birača i broja neiskorišćenih glasačkih listića? Dakle, zašto se unapred pretpostavlja da su takve konstatacije u zapisniku posledica nepismenosti i nesposobnosti da se „saberu tri broja“, a ne izborna nepravilnost.

Da nešto zaista nije u redu potvrđuje i to što su neposredno posle ove izjave usvojena Pravila o radu biračkih odbora, kao i Kontrolni formular za njegovo popunjavanje. Oba dokumenta zadržavaju elementarno demokratsko pravilo o podudaranju broja primljenih listića sa zbirom broja neiskorišćenih i broja izašlih birača.

Pošto sada opet znamo da se zbir mora podudariti, možemo još jednom da pitamo kako je moguće da se njegovo nepodudaranje ignoriše, to jest tretira kao tehnička omaška. Pored toga, zašto se RIK nije obratio javnosti sa zvaničnim stavom i dao priliku da mediji i zainteresovana javnost postave dodatna pitanja o toj izbornoj okolnosti.

Prijava boravišta i glasanje iz inostranstva

Glasanje prema mestu boravišta (a ne prebivališta – adresi iz lične karte), uvedeno je kao mogućnost izmenom Zakona o jedinstvenom biračkom spisku 2011. godine. To je dobro rešenje jer omogućava osobama koje borave u drugim mestima, a ne u mestu prebivališta, da ostvare svoje izborno pravo. Te osobe mogu biti studenti ili ljudi koji borave u ustanovama socijalne ili medicinske zaštite. Međutim, pre promene mesta glasanja u opštinskoj upravi, boravište je potrebno prijaviti MUP-u, i uz prijavu priložiti osnov boravka – recimo studiranje ili lečenje. U ovom izbornom ciklusu je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave omogućilo da opštinske uprave vrše izmenu u biračkom spisku na osnovu zahteva birača, bez prethodno prijavljenog boravišta u MUP-u. To će za građane svakako biti olakšanje, ali će potencijalno proizvesti dva problema. Prvi se odnosi na netransparentnost promena u biračkom spisku (da li je izvršeno brisanje birača iz evidencije u mestu prebivališta), te na mogućnost zloupotrebe uputstva na lokalnim izborima. Ako možemo da dođemo u opštinsku upravu Vrbas (gde se održavaju lokalni izbori) i jednostavno kažemo da boravimo na teritoriji te opštine i na osnovu toga budemo upisani u birački spisak, onda ovakve izmene u biračkom spisku mogu znatno uticati na rezultate lokalnih izbora.

Slična je situacija i sa glasanjem prema mestu boravišta u drugom krugu izbora. Ako se dosledno držimo ideje da biračko pravo prati birača, onda nije jasno zbog čega je dodatnim uputstvima utvrđeno da nije moguće izvršiti promenu mesta glasanja u drugom krugu predsedničkih izbora. Drugi krug zakazan je na Uskrs, kada mnogi građani putuju van mesta svojih boravišta, najčešće, kada je, recimo, o studentima reč, u mesto prebivališta. To će mnogima onemogućiti izlazak na izbore.

Sastav Republičke izborne komisije

Posle izbora, u prošireni sastav RIK-a kao predstavnica kandidata Jankovića, Vesna Rakić Vodinelić je na sednici tog tela istakla da je potrebno da Narodna skupština preispita stalni sastav RIK-a pošto je preko dve trećine članova tog sastava (12 od 17) izabrano na predlog stranaka koje zastupaju jednog kandidata – Aleksandra Vučića. To stanje je neodrživo jer se mogućnost da RIK, kao telo koje utvrđuje i objavljuje rezultate izbora, donese odluku koja nije u interesu ovog kandidata svodi na nulu. Izborni zakon zabranjuje takvu dominaciju time što propisuje da nijedna politička stranka, stranačka koalicija ili druga politička organizacija ne mogu imati više od polovine članova u stalnom sastavu svih organa za sprovođenje izbora.[3] Kao i u svim prethodnim slučajevima, i ovaj problem je ostao bez odgovora i reakcije. Tim povodom morao se oglasiti i Nadzorni odbor Narodne skupštine koji prati sprovođenje izbora, ali on kao što znamo nije uspostavljen zbog tzv.pauze u radu ovog tela.

Sve navedene okolnosti, iako vrlo zabrinjavajuće, ne treba da nas navedu da odustanemo jer je rezultat ovih izbora tobože unapred poznat. Za sada je unapred poznato samo to da imamo neslobodne i nefer izbore. Ta činjenica ipak pokreće na akciju. Pored ostalog, akcija podrazumeva da predsednički kandidati dobro organizuju kontrolu izbora, kao i da domaći i međunarodni posmatrači pošteno saopšte javnosti rezultate posmatranja. Potrebno je i da ustanovimo jasne mehanizme putem kojih će građani moći da prijave nepravilnosti u izbornom procesu. Ti mehanizmi mogu uključivati prijavu nepravilnosti strankama, kandidatima, posmatračima ili samom RIK-u. Naš zadatak do izbora je da utvrdimo i objavimo ove mehanizme i da izađemo na izbore u što većem broju. Ne treba da zaboravimo: ovi izbori su samo naši i mi smo ti koji, uprkos svemu, određuju njihov ishod.

(Peščanik)

[1] Član 47 Zakona o elektronskim medijima.

[2] Član 22 Zakona o elektronskim medijima.

[3] Član 29 Zakona o izboru narodnih poslanika.