Socijalni preduzetnici – rad bez profita

07 Jan 2016

Kroz socijalno preduzetništvo, slijepi, slabovidni i druge teže zapošljive grupe ljudi dolaze do posla

Socijalno preduzetništvo bavi se prepoznavanjem i rješavanjem socijalnih problema kao što su socijalna isklju?enost, siromaštvo, nezaposlenost, diskriminacija.

Za razliku od tradicionalnog preduzetništva, gdje je primarni cilj ostvarenje profita, u fokusu socijalnog preduzetništva je zadovoljenje društvenih potreba. No, na ovim prostorima tek je u za?etku, a socijalna preduze?a se bore za opstanak.

Od ranog jutra je u štampariji prima porudžbine, priprema štampu i reparira stare ošte?ene knjige. To je svakodnevica za Pala Serbaka. Sve to uspijeva uprkos velikom ošte?enju vida i ošte?enju desne ruke. Kaže da je dugo zbog toga bio bez posla, a sada radi ono što voli i od toga zara?uje.

“Ja sam imao problem i ostao sam bez posla, jer ovaj posao traži oko sokolovo. Primijetili su da nisam baš najbolji s vidom i zato sam dobio otkaz”, tvrdi Serbak.

Neka nova faza

S druge strane zgrade još jedna mašina, i to ona za šivanje. U radionici se šiju torbe i pravi se nakit, a Šejla je brzo savladala posao. Nesre?om je ostala bez oka i to joj je bila prepreka u nalaženju zaposlenja.

“Ovo je neka nova faza za mene. Nešto lijepo. Drago mi je da imam posao. I zbog sebe, i zbog drugih”, kaže Šejla.

“Ovaj nakit proizvode žene u udruženju slepih i slabovidih. Trenutno je ovde zaposleno 35 osoba. Profit im nije na prvom mestu, ve? prilika da osobe iz najteže zapošljivih grupa imaju posao”, izvijestila je Al Jazeerina reporterka Natalija Lu?i?.

To je i smisao koncepta socijalnog preduzetništva. Zarada prodajom proizvoda ili usluga i ispunjavanje jasne socijalne misije. Na potezu je, me?utim, država, koja bi trebala donijeti odgovaraju?i zakonski okvir za poslovanje takvih društava.

“Socijalno preduzetništvo treba da funkcioniše isto kao i svako drugo, s tim da bi država trebalo da osigura dodatne pogodnosti. To nije niti normativno regulisano, a nije ni dovoljno prepoznato od struktura vlasti ili onih institucija koje bi to trebale podržati”, tvrdi Veselin Rebi? iz Društva za zapošljavanje slijepih.

Za sada je sve na nivou projekata koje finansiraju nevladine organizacije, strane ili doma?e fondacije. Jedna od njih je i Fondacija za socijalno uklju?ivanje u Bosni i Hercegovini.

Direktorica Fondacije Ranka Ninkovi?-Papi? smatra da je trenutni koncept neodrživ, a naglašava kolike su koristi socijalnih preduze?a za cijelo društvo.

Mladi žele biti korisni

“Kroz socijalno poduzetništvo, koje je spona izme?u socijalne zaštite i zapošljavanja, ako aktivirate to tržište, vi te ljude vra?ate na tržište rada. Smanjujete terete socijalnih davanja ili socijalne pomo?i, a time rješavate ne samo pitanje siromaštva, ve? i pitanje diskriminacije, ljudskih prava i dostojanstva”, zaklju?ila je Ninkovi?-Papi?.

U Fondaciji tako?er poru?uju da ima pomaka na tom polju, a program rada Vlade entiteta Federacija Bosne i Hercegovine predvi?a izradu strategije o socijalnom preduzetništu tokom 2016. godine. Što je put ka zakonskom reguliranju ove djelatnosti.

Do tada ?e socijalna preduze?a u Bosni i Hercegovini funkcionirati kao privredna društva i pla?at ?e namete kao sva ostala preduze?a. Me?utim, to mlade ljude iz Udruženja slijepih i slabovidnih lica ne spre?ava da rade, zara?uju, doprinose i budu korisni u društvu.

(Al Jazeera)

Podelite ovu stranicu!