SNJEŽANA MILIVOJEVIĆ: Dolazak naprednjaka na vlast otvorio novu fazu

24 Sep 2017

Od dolaska ove vlasti, svedoci smo konstantne regresije u oblasti medijskih sloboda

Medijska i novinarska profesija, u ovom trenutku, stvarno ima povod da se objedini i obrati javnosti, kao svom prvom, jedinom i stalnom savezniku, izjavila je FoNetu profesorka Fakulteta politi?kih nauka u Beogradu Snježana Milivojevi? i ocenila da je nastupila “nova faza” u položaju medija u Srbiji.

“Od dolaska naprednjaka na vlast, ovo predstvalja novu fazu”, objasnila je Milivojevi?, povodom doga?aja u redakciji Vranjskih, štrajka gla?u njhovog glavnog urednika Vukašina Obradovi?a i pritisaka na istraživa?ki portal Krik.

Kao sagovornica u seriji intervjua “Evropa bez rukavica”, ona je napomenula da je, posle usvajanja zakona o medijima, u drugoj fazi “vo?en neobjavljeni rat protiv medija”. “Ovaj Vukašinov o?ajni?ki potez sada ozna?ava po?etak direktne konfrontacije vlasti i medija”, ukazala je Milivojevi?, koja nije sigurna kako ?e javnost reagovati.

Prema njenom stavu, potez urednika Vranjskih predstavlja “o?ajni?ki krik” i poziv na mobilizaciju, a “možda i poslednji trenutak da se društvo konsoliduje u odbranu svojih medija”. Upitana da li je štrajk gla?u “cena i slobodnog i profesionalnog novinarstva u Srbiji”, Milivojevi? je odgovorila da je “ta cena uvek bila visoka, naro?ito u ovom delu Evrope”. “Ali mislim da je ovog puta previsoka. Od dolaska ove vlasti, svedoci smo konstantne regresije u oblasti medijskih sloboda”, smatra Milivojevi?.

“Ovo što se dešava je, izme?u ostalog, i pokušaj brisanja, ne samo institucionalnog, ve? i se?anja svih nas” i formulisanja ne?ega što Milivojevi? ne može druga?ije da nazove “nego uspostavljanje nove normalnosti”.

Objašnjavaju?i tu “novu normalnost”, ona kaže da su “nekadašnje državne ‘pogone’ RTS, Tanjug i Politiku” zamenili “Pink i Informer, a da, po potrebi, još neki tu ulaze i izlaze, Tanjug možda opet u istoj ulozi”. “Pošto su, uz mnogo truda vlasti, dobili ulaznicu u medijski sektor, nekada ekscesni slu?ajevi tabloidizacije sada su dominantan medijski oblik”, ocenila je Milivojevi?.

“To je sada naš mejnstrim i na?in našeg govora”, napomenula je ona i primetila da “više nemate prostora ni da se zgražavate nad govorom ministara, koji sebi svašta dopuštaju”. “Srbija živi u permanentnom vanrednom stanju, koje se verbalno proizvodi, suo?ena sa potencijalno strašnom katastrofom urušavanja krhotina društvenosti”, upozorava Milivojevi?.

Ona, me?utim, u medijima i univerzitetu vidi dve “klju?ne autonomije” iz kojih se “promalja neka druga realnost”, koja podse?a da društvo “tamo negde ipak postoji” i objašnjava da su zato “upravo mediji i univerzitet, kao i 1998. godine, pod stalnim napadom”.

Na pitanje da li poredi devedesete i sadašnju situaciju, Milivojevi? odgovara da je ovde popularno ose?anje sli?nosti sa devedesetim, pa i “?ak i predstavnici vlasti imaju to isto ose?anje”. “Ministri se, u stvari, ose?aju kao da su u devedesetim. Obrisali su jednu deceniju izme?u, koja ih je tu nešto uznemiravala, i nastavili tamo gde su, nesre?nim sticajem okonosti, eto morali u jednom trenutku da predahnu”, ocenila je Milivojevi?.

Prema njenim re?ima, “sad ponovo bahato uništavaju sve i atakuju ?ak i na se?anje da je nekad moglo nešto da bude druga?ije”.

Komentarišu?i ?injenicu da predstavnici Evropske unije (EU) insistiraju na “vladavini prava i slobodi govora”, Milivojevi? kaže da su “svi ljudi kojima je stalo do EU i do javnih sloboda malo iznena?eni i zate?eni ponašanjem me?unarodne zajednice”. “Razli?ite zemlje, kada su ušle u EU, imale su nazadovanje u medijskim slobodama. To su ?injenice. Ali to sleganje ramenima briselske birokratije na dešavanja u Ma?arskoj, Poljskoj, pa ?ak u nekim elementima i u ?eškoj, pokazatelj je stanja politi?kih odnosa”, obrazložila je Milivojevi?.

“Zvani?nici EU mogu da podržavaju ?ak i autokratske lidere i režime”, naglasila je ona, “ali ne mogu javno da kažu da se suprotstavljaju slobodi govora”.

I to njihovo prihvatanje “nove normalnosti”, da su danas borci za slobodu oni isti koji su sve u?inili da ovde, kada je re? o medijskim slobodama, nikada ni cveti? ne procveta, u stvari je tužno stanje, konstatovala je Milivojevi?. Ona je uo?ila i da globalna dešavanja ne idu u prilog negovanja vrednosti demokratskog društva.

Povla?e?i paralelu izme?u medijske situacije u Americi i Srbiji, Milivojevi? je primetila da se, u kontekstu medija, u ove dve zemlje dešavaju “obrnute stvari”. “U SAD je predsednik pobegao na tviter i na društvene mreže, jer su mu profesionalni mediji, brane?i javni prostor i javni interes, onemogu?ili pristup”, ilustrovala je Milivojevi?.

Ona smatra da je Donald Tramp zato sve što objavljuju proglasio za lažne vesti i na društvenim mrežama se direktno obra?a javnosti, “grade?i jedan populisti?ki milje”. “U Srbiji je situacija obrnuta. Aktuelni predsednik i bivši premijer toliko kontroliše konvencionalne medije da u njima nema ni?eg drugog sem njega samog, njegove stranke, fabrikovanih analiti?ara i raznih podržavalaca”, ukazala je Milivojevi?.

Kako je ocenila, “proplanci slobode ovde dolaze sa društvenih mreža i on se sada sva?a sa tviterašima, tvitovima, blogerima, influenserima”. Istovremeno, imate “podelu rada” me?u predstavnicima javnih institucija, “gde su jedni ?ita?i svega, a drugi botovi”, opisuje Milivojevi?.

Na pitanje da li može da predvidi, kada je re? o položaju medija u Srbiji, šta ?e se dešavati u bliskoj budu?nosti, ona se pozvala na re?i jedne teoreti?arke medija da su “naši mediji najviše važni onda kada izgledaju da uopšte nisu važni”.

Objašnjenje je pronašla u prošlosti, podse?anjem da je “Slobodan Miloševi? izgubio vlast kada je mislio da je zapušio sve ‘rupe’, kada nije bilo nikakvih mogu?nosti u zemlji, ?ak je i neki ‘prsten’ oko Srbije pravljen da bi ušla neka kriti?ka re?”. “Kada je sve pobedio, on je izgubio”, predo?ila je Milivojevi?, kojoj se ne dopada to što se na javnoj sceni razvija “konfrontacija u ideološkom smislu” i što se “javna scena uporno ?isti od mogu?nosti da se vodi dijalog”.

Veruju?i da ?e “mediji ipak preživeti”, Milivojevi? ne može, me?utim, da tvrdi da ?e “društvo dobiti novu istorijsku šansu za novi ?isti po?etak posle kojeg ?e se napraviti novo demokratsko društvo”. “Ovo je to što imamo. I u ovom društvu je važno podržati Vukašina Obradovi?a, Vranjske, Krik i sve inicijative koje postoje”, poru?ila je Milivojevi?.

“Svi oni nam zvone na uzbunu i pomažu da artikulišemo nezadovoljstvo”, koje se, kako zaklju?uje Milivojevi?, “ose?a na mnogim mestima”.

(Danas)

Podelite ovu stranicu!