Kako su mediji raspirivali vatru

05 Apr 2012

Analiza nedavnih etničkih konflikata potvrđuje staro balkansko pravilo: prvo su olovne riječi krenule posredstvom medija, onda su nastupila olovna vremena u kojima su stradali nevini

Analiza nedavnih etničkih konflikata potvrđuje staro balkansko pravilo: prvo su olovne riječi krenule posredstvom medija, onda su nastupila olovna vremena u kojima su stradali nevini. Do sada, međutim, nije izrečena niti jedna kazna zbog poziva za nasilje, podsticanje nacionalne ili vjerske mržnje. U Zakonu o radio-difuziji predviđene su novčane kazne, ali i zabrana emitovanja programa na tri mjeseca.

„Trojica Albanaca prebili Makedonca”, “Makedonci polomili izloge Albancima u naselju Saraj”,”Pretučen 65-godišnjak makedonske nacionalnosti”, “Makedonci spalili drveni most koji spaja albansko naselje sa drugim delom Skoplja”…

Ovo su samo neki od naslova koji su se povodom serije međuetničkih incidenata u Makedoniji proteklih sedmica mogli pročitati u medijima. U zavisnosti od toga da li je reč o mediju na albanskom ili na makedonskom jeziku, po nacionalnosti su bile podeljene i vesti.

Mediji kao nevinašca: Urednici najuticajnijih medija generalno smatraju da su objektivno obaveštavali javnost na osnovu informacija koje su dobijali od Ministarstva unutrašnjih poslova. Činjenica je, zaista, da je Ministasrtvo unutrašnjih poslova Makedonije prvi put u saopštenjima o međuetničkim incidentima, pored inicijala žrtve ili napadača, stavljalo i nacionalni predznak.

Prve dve nedelje marta u Skoplju, Prilepu i Tetovu se dogodilo više incidenata u kojima je povređeno nekoliko građana. Zapaljen je i drveni most preko reke Vardar koji spaja skopsko naselje Đorčo Petrov sa selom Laka u kome dominantno živi albansko stanovništvo. Nasilje je eskaliralo nakon što je policajac makedonske nacionalnosti ubio u Gostivaru dvojicu Albanaca zbog parking mesta.

“Mi smo u Kanalu pet pokušavali da izbegnemo sve to, ali nismo mogli ostaviti po stranisaopštenja MUP-a, pa smo ih objavljivali onako kako su dolazila ili smo koristili zvanične izjave ministarstva”, kaže Lidija Bogatinova, glavna i odgovorna urednica nacionalne privatne televizije Kanal 5 koja je često u naslovima vesti na internet portalu ili na televiziji navodila nacionalnu pripadnost učesnika u incidentima.

Za razliku od nje, urednik televizije na albanskom jeziku Alsat-M, Muhamed Zekiri smatra da su neki mediji zloupotrebljavali incidente pa su podgrevali i podsticali napetost, umesto da je smiriju. Ipak i Zekiri najviše za to optužuje policiju i informacije koje su odatle dolazile. “Nespretne izjave zvaničnika MUP-a apsolutno su doprinele podgrevanju strasti i podsticanju incidenata. MUP kao institucija ne treba da čini takve greške i treba biti oprezan. Incidenti su prestali kada je policija pokazala da je stvarno spremna i odlučna da kažnjava počinioce takvih dela”, kazao je Muhamed Zekiri glavni i odgovorni urednik Alsat-M televizije na albanskom jeziku.

Neprijatna pitanja: Ova televizija zatražila je od javnog tužioca da pregleda vesti nacionalne televizije Sitel i lista Večer čiji je glavni i odgovorni urednik Dragan Pavlović Latas u svojim komentarima i kolumnama vređao Albance.

Latas je u svjim tekstovima postavio pitanje “zašto nema Albanaca u umetnosti, nauci, sportu”, da bi kao odgovor zaključio da se “tamo ne uspeva mržnjom i pištoljima”. Tužilac do sada nije podneo tužbu, a Savet za radio-difuziju, telo koje reguliše rad elektronskih medija, upozorio je televiizje da ne koriste govor mržnje.

Do sada, međutim, nije izrečena niti jedna kazna zbog poziva za nasilje, podsticanje nacionalne ili verske mržnje. U Zakonu o radio-difuziji predviđene su novčane kazne, ali i zabrana emitovanja programa na tri meseca. Jedan od članova tog Saveta, Stojan Naumov izjavio je da Savet još ne primenjuje tako rigorozne kazne jer smatra da će mediji odnosno urednici ili vlasnici primeniti sistem samoregulacije i lične odgovornosti.

Medijske greške: Većina urednika ocenjuje da je stanje izmaklo kontroli.

“Mediji su napravili grešku zato što su dnevno počeli da prate incidente, ne kao nešto što bi moglo da bude marginalno, nego kao glavnu vest, pa kako su se informacije množile tako je i incidenata bivalo više”, izjavila je Mirka Velinovska kolumnista u listu “Nova Makedonija“, koja naglašava da je takvo “intenziviranje informacija i komentara” moglo prouzrokovati i veće incidente i žrtve, što se na sreću nije dogodilo.

Iskusniji urednici uporedili su ove incidente i izveštavanje o njima sa izveštavanjem o međuetničkoj krizi 2001. godine.

“Tokom krize 2001. godine nisu se upotrebljavali termini ‘Slavomakedonci’, ili ‘Šiptari’, to su tada, ponekad koristili političari ali ne i novinari. Tada su na jednom mestu makedonski i albanski novinari razmenjivali informacije, zajedno su izveštavali. Nije bilo šovinizma, možda zato što su znali da je taj konflikt fingiran”, kaže dugogodišnji urednik u makedonskom radiju, sada urednik u Alfa televiziji, Zoran Ivanov.

Početak takvog “nacionalištičko-šovinistočkog izveštavanja”, Ivanov vidi u izveštavanju sa sportskih događaja gde su se pojavile antialbanske ili antimakedonske parole, ali mediji nisu dovoljno pažnje tome posvetili.

Permanentno kršenje novinarske etike: Visoka škola za novinarstvo i odnose sa javnošću objavila je istraživanje o tome kako su mediji izveštavali o međuetničkim i međureligisjkim pitanjima za vreme rukometnog prvenstva u Srbiji. Rezultati su pokazali kako je stvarana atmosfera etničke netrpeljivosti.

“Kada su se ređali uspesi makedonske rukometne reprezentacije mediji su različito izveštavali. Makedonski su pisali o onome što se događalo na terenu, a oni na albanskom jeziku pisali su o navijanju sa tribina i izvikavanju antialbasnkih parola, pa je bilo naslova kao što su ‘Invazija u Nišu’, ‘Falanga trese Beograd’,’Da izbacimo kaure i šiptare’, predstavila je analizu profesorka Marina Tuneva.

Profesorka Tuneva smatra da su generalno mediji u Makedoniji u poslednje vreme suočeni sa velikom profesinalnom i etičkom krizom. Na pitanje šta je uzrok ovakvog informisanja većina novinara upire prstom u političare i centre moći, a malo ih je koji su samokritični.

“Negde je reč o neprofesionalizmu a negde o služenju politici i političarima, a u velikom broju slučajeva urednici su nesavesno reagovali”, komentariso je Ilir Ajdini koji je bivši urednik u makedonskoj novinskoj agenciji i bivši član Saveta za radio-difuziju, sada analitičar u nevladinoj organizacviji “Civil“.

Nakon reagovanja policije situacija se smiruje, incidenata je manje, ali, dok vlast i opozicija razmenjuju optužbe, još nema jasnog odgovora ko je odgovoran za porast međuetničke napetosti i nasilje.

U znak podrške miru i zaustavljanju nasilja proteklog vikenda nekoliko hiljada ljudi u Skoplju odazvalo se pozivu intelektualaca, umetnika i javnih ličnosti svih nacionalnosti koji žive u Makedoniji na miran marš pod nazivom “Zajedno za mir”.

Na zaustavljanje etnički motivisanog nasilja zajedno su apelovali i predstavnici Makedonske pravoslavne crkve i Islamske verske zajednice.

(Beta/Euraktiv)

Podelite ovu stranicu!