Sme li šef države da živi u divljem braku?

22 Feb 2012

Nemačka evangelistička crkva, u čijoj je službi Gauk bio decenijama, opušteno gleda na njegov privatan život i smatra da je način na koji živi "njegova privatna stvar u koju crkva neće da se meša"

Novi predsednik Nemačke, zajednički kanditat tri vladajuće i dve opozicione stranke, Joahim Gauk (Joachim Gauck), trebalo bi da bude izabran 18. marta, posle glasanja u Saveznoj skupštini, telu koje se formira samo za izbor šefa države.

Uprkos širokoj podršci, kako stranaka tako i, kako pokazuju ankete, građana Nemačke, u medijima su se oglasili i mnogobrojni kritičari koji Gaukove stavove o različitim temama smatraju spornim. No, oglasili su se i oni koji spornim smatraju i Gaukov životni stil.

Jer, 72-godišnji evengelistički sveštenik i bivši šef vladinog ureda za brigu o aktima istočnenemačke tajne policije ima partnerku sa kojom živi u “divljem braku”, i to još “na daljinu”. Gauk je pretežno u Berlinu, 52-godišnja Danijela Šat (Schadt), novinarka jednog dnevnog lista, u Nirnbergu.

Gauk pri tome od 1991. živi razdvojeno od majke svoje četvoro odrasle dece, ali se  ikada od nje nije razveo. Novinarka Šat prati ga na mnogobrojnim zvaničnim terminima.

Političar bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Norbert Gajs (Geis) preporučio je budućem predsedniku da bi “u njegovom interesu bilo da što je brže moguće uredi svoje životne prilike”, odnosno razvede se od žene sa kojom je oženjen od 1959. i oženi se prijateljicom sa kojom je zajedno od 2000. godine.

Na to su se oglasili mnogobrojni uticajni berlinski političari. Šef diplomatije Gido Vestervele (Guido Westerwelle), koji živi u registrovanoj zajednici za dugogodišnjim partnerom, ocenio je da je “kritika privatnih životnih okolnosti budućeg predsednika potpuno bez stila” i istakao da je Nemačka “moderna država”.

Potpredsednik Bundestaga Volfgang Tirze (Wolfgang Thierse) je u šali doduše ocenio da ne vidi zašto se ženom koju voli ne bi i oženio ako namerava da i dalje ostane sa njom, ali je to, kao i pitanje razvoda od majke Gaukove četvoro dece nazvao “pitanjem od kojeg ne bi valjalo praviti državnu aferu”.

Čak je i Klaus Ernst, šef opozicione Levice, koja za razliku od takođe opozicionih socijaldemokrata i Zelenih ne podržava Gaukovu kandidaturu, raspravu o Gaukovom privatnom životu nazvao “srednjevekovnom” i ocenio da “štošta govori protiv Gaukove kandidature, ali da to nikako nije njegov životni stil”.

Sekretar parlamentarne frakcije Zelenih Folker Bek (Volker Beck), koji takođe živi u homoseksualnoj vezi, poručio je Gajsu da su “Gaukove životne prilike veoma uređene, ali drugačije”, te da je “deo realnosti u Nemačkoj upravo i to da i nevenčani parovi žive zajedno”.

Nemačka evangelistička crkva, u čijoj je službi kao sveštenik u nekadašnjoj socijalističkoj Istočnoj Nemačkoj Gauk bio decenijama, opušteno gleda na njegov privatan život i smatra da je način na koji živi “njegova privatna stvar u koju crkva neće da se meša”. No, predstavnici crkve su naglasili i da Gauk “sigurno nije čovek kojem se može prebaciti nedoličan preokret u životu”.

Sa političko-pravnog stanovišta Gauka ništa ne nagoni da se razvede od žene sa kojom već duže od dve decenije ne živi zajedno ili da se oženi novom partnerkom. Jer, nemački ustav ne pominje ulogu “prve dame”, iako se od nje očekuje da preuzme određene dužnosti, najčešće kao pokroviteljka humanitarnih i sličnih organizacija.

Bundestag, koji odlučuje o budžetu predsednika države koji u nemačkoj demokratiji ima protokolarne dužnosti, svake godine odlučuje i o sredstvima za “ženu predsenika države”. Ona ima pravo na sopstveni biro sa sekretarom/sekretaricom i ličnim referentom, ima neveliki, ali sopstveni budžet, vozača i telohranitelja. To joj sleduje bila venčana ili nevenčana žena predsednika države, odnosno venčani ili nevenčani muž predsednice, bude li je u budućnosti bilo.

Privatan život nemačkih političara i političarki, za razliku od SAD, nije preterano značajan za medije i birače. Tako je, na primer, samo kratko trajalo i zanimanje medija za supruga konzervativne kancelarke Angele Merkel, profesora fizike na univerzitetu u Berlinu Joahima Zauera (Joachim Sauer). Iako su ga novine naravno pominjale kada ga nije bilo u publici dok je njegova supruga polagala zakletvu u Bundestagu, ili kada je sa njom bio u poseti u Beloj kući u Vašingtonu.

Već odavno nemački političari ne žive samo u klasičnoj šemi mama-tata-deca, pa se u vladi nalaze sve moguće forme privatnog života – od kancelarke Merkel koja je razvedena i bez dece u drugom braku, preko šefa diplomatije Vestervelea ili gradonačelnika Berlina Klausa Voverajta koji žive sa homoseksualnim partnerima u registrovanoj zajednici, do ministarke za rad Urzule fon der Lajen (Ursula von der Leyen) koja živi sa suprugom i zajedničkih sedmoro dece.

Snežana Bogavac (Beta)

Podelite ovu stranicu!