Slučaj Žeželjev most: Kad se politika brani višom silom

08 Sep 2017

"Zamene teza da se sakrije činjenica da katastrofalno loše i nestručno rukovode ovim važnim kapitalnim projektom"

Iako je prvobitni termin za izgradnju Žeželjevog mosta u Novom Sadu, srušenog u NATO bombardovanju, bio novembar 2015. godine radovi još traju i kako stvari stoje ne?e biti završeni do kraja januara slede?e godine.

Dok u Ministarstvu gra?evinarstva, saobra?aja i infrastrukture tvrde da radovi u najve?oj meri kasne zbog kašnjenja u pla?anju investitora od strane Autonomne pokrajine Vojvodine ( dok su njom rukvodile demokrate) predstavnici tadašnje vlasti na ?elu sa Bojanom Pajti?em to kategori?no demantuju i za to što most još nije obnovljen okrivljuju “nesposobnost resornog ministarstva” kojim rukovodi Zorana Mihajlovi?.

Kada je pak re? o kašnjenju u radovima do kojeg je došlo nakon smene vlasti u Vojvodini (koju sada predvode naprednjaci) u Ministarstvu gra?evinarstva kažu da je probleme stvorio visok vodostaj Dunava.

“Vodostaj Dunava izuzetno varira tokom godine u zavisnosti od padavina naro?ito u Alpima, na podru?ju Austrije i Nema?ke, što je prouzrokovalo tokom celokupnog perioda izgradnje Žeželjevog mosta probleme izvo?a?u. Pored toga unutar jednog kratkog perioda može do?i do velikih oscilacija nivoa reke. S obzirom na te ?injenice nije se, niti može izuzeti ovaj faktor, pri ostvarivanju dinami?kih planova izgradnje. Tokom prekju?erašnjeg dana luk sa petrovaradinske strane smešten je na stub broj 3, odnosno na svoje kona?no mesto. Most ?e biti spojen sredinom oktobra. Ovaj rok može biti kra?i ili duži za par dana u zavisnosti od meteoroloških i hidroloških uslova”, kažu za Danas u Ministarstvu.

Izgradnja mosta ?e sti?i do te faze da ?e za zvni?nike mo?i da se organizuje obilazak, prelaz preko mosta peške krajem novembra. U ovom trenutku postoji mogu?nost da železni?ka pruga bude završena na mostu do kraja januara 2018. kada bi se železni?ki saobra?aj preusmerio na novi most. To je preduslov da se realizuju priklju?ne saobra?ajnice na novi most.

U Ministarstvu gra?evinarstva kažu da se raniji razlozi za prekora?enje rokova mogu grupisati u dve grupe. Prva grupa se svodi na nedostatke Idejnog projekta na osnovu kojeg je izra?ena tenderska dokumentacija a nakon toga i ugovor. Pored ostalog veliki zastoj i dodatne troškove prouzrokovala je i ?injenica da je Idejni projekat polazio od pretpostavke da je korito reke o?iš?eno od ostatka starog, srušenog Žeželjevog mosta što nije bio slu?aj, a Izvo?a? u fazi ugovaranja nije imao ta saznanja.

“Druga grupa problema se svodi na kašnjenje u pla?anju od strane Autonomne pokrajine Vojvodine izvo?a?u radova španskom konzorcijumu Azvi što je prouzrokovao zastoj na gradilištu u dužini od 15 meseci (od marta 2014. do juna 2015. godine). U ugovorenim aneksima uz osnovni ugovor Izvo?a?u je ispla?eno ukupno 6,2 miliona evra na ime više odštetnih zahteva. Prema ugovoru opravdanost tih troškova do najsitnijih detalja, svaki ra?un, svaka dokaznica se analizira, procenjuje nezavisna ku?a – Inženjer na ovom projektu. Priznaju se samo stvarno opravdani troškovi”, kažu u Ministarstvu.

Sa druge strane, Bojan Pajti?, nekadašnji predsednik pokrajinske vlade, demantuje za Danas da je administracija kojoj je on bio na ?elu kriva za kašnjenje u izgradnji Žeželjevog mosta. On je tvrdnje Ministarstva ocenio kao neta?ne.

Nebojša Malenkovi?, bivši direktor Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodina tako?e kaže da je “apsolutno neta?no da pokrajinska administracija u vreme dok je premijer bio Bojan Pajti? nije pla?ala izvo?a?a radova”.

Redovno smo pla?ali sve ono što je predstavljalo našu obavezu. Ta?no je da neke ra?une koje smo dobili nismo platili a jedini razlog za to je bio taj što nisu bili opravdani i što je najvažnije nisu bili potpisani od strane nadzornog organa što je uslov za isplatu. Smatramo da je to odgovorno i doma?insko ponašanje i shodno tome smo se i ponašali”, kaže za Danas Malenkovi?.

Kako dodaje, “evidentno je da je u pitanju bilo nesnalaženje izvo?a?a radova”.

“Treba podsetiti i na ?injenicu da je bilo problema i sa podizvo?a?ima koji su štrajkovali tvrde?i da im Azvi nije isplatio novac koji im duguje za njihov angažman. Ako se uzme u obzir da ?itavim projektom rukovode Železnice Srbije, i to na prili?no nestru?an na?in, kao i Ministarstvo gra?evinarstva sasvim je jasno svakom ko je objektivan da bilo kakva odgovornost nekadašnje pokrajinske vlade ne postoji”, tvrdi Malenkovi? i dodaje da je prili?no licemerno otpuživati administraciju Bojana Pajti?a za kašnjenje radova 15 meseci otkako ona više ne rukovodi pokrajinom Vojvodinom.

“Tako?e je prili?no neobi?no i nekorektno da Ministarstvo kašnjenje u radovima za koje je ono odgovorno pravda ‘višom silom’ to jest visokim vodostajem, ali da ne dopušta mogu?nost da je visokog vodostaja na Dunavu u vreme izgradnje Žeželjevog mosta bilo i za vreme pokrajinske administracije Bojana Pajti?a. Sasvim je jasno da je re? o zameni teza tojest da pri?ama o visokom vodostaju i navodnoj krivici nekadašnje pokrajinske vlade resorna ministarka Zorana Mihajlovi? pokušava da sakrije ?injenicu da katastrofalno loše i nestru?no rukovodi jednim tako važnim kapitalnim projektom kakav je izgradnja Žeželjevog mosta – isti?e Malenkovi?.

Ina?e, ukupna vrednost izgradnje Žeželjevog mosta (bez pristupnih saobra?ajnica) je 52,56 miliona evra. Finansijeri projekta su Evropska unija, Vlada Srbije, pokrajinska Vlada i Grad Novi Sad.

(Danas)

Podelite ovu stranicu!