Slučaj Žeželjev most: Kad se politika brani višom silom

08 Sep 2017

"Zamene teza da se sakrije činjenica da katastrofalno loše i nestručno rukovode ovim važnim kapitalnim projektom"

Iako je prvobitni termin za izgradnju Žeželjevog mosta u Novom Sadu, srušenog u NATO bombardovanju, bio novembar 2015. godine radovi još traju i kako stvari stoje neće biti završeni do kraja januara sledeće godine.

Dok u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture tvrde da radovi u najvećoj meri kasne zbog kašnjenja u plaćanju investitora od strane Autonomne pokrajine Vojvodine ( dok su njom rukvodile demokrate) predstavnici tadašnje vlasti na čelu sa Bojanom Pajtićem to kategorično demantuju i za to što most još nije obnovljen okrivljuju “nesposobnost resornog ministarstva” kojim rukovodi Zorana Mihajlović.

Kada je pak reč o kašnjenju u radovima do kojeg je došlo nakon smene vlasti u Vojvodini (koju sada predvode naprednjaci) u Ministarstvu građevinarstva kažu da je probleme stvorio visok vodostaj Dunava.

“Vodostaj Dunava izuzetno varira tokom godine u zavisnosti od padavina naročito u Alpima, na području Austrije i Nemačke, što je prouzrokovalo tokom celokupnog perioda izgradnje Žeželjevog mosta probleme izvođaču. Pored toga unutar jednog kratkog perioda može doći do velikih oscilacija nivoa reke. S obzirom na te činjenice nije se, niti može izuzeti ovaj faktor, pri ostvarivanju dinamičkih planova izgradnje. Tokom prekjučerašnjeg dana luk sa petrovaradinske strane smešten je na stub broj 3, odnosno na svoje konačno mesto. Most će biti spojen sredinom oktobra. Ovaj rok može biti kraći ili duži za par dana u zavisnosti od meteoroloških i hidroloških uslova”, kažu za Danas u Ministarstvu.

Izgradnja mosta će stići do te faze da će za zvničnike moći da se organizuje obilazak, prelaz preko mosta peške krajem novembra. U ovom trenutku postoji mogućnost da železnička pruga bude završena na mostu do kraja januara 2018. kada bi se železnički saobraćaj preusmerio na novi most. To je preduslov da se realizuju priključne saobraćajnice na novi most.

U Ministarstvu građevinarstva kažu da se raniji razlozi za prekoračenje rokova mogu grupisati u dve grupe. Prva grupa se svodi na nedostatke Idejnog projekta na osnovu kojeg je izrađena tenderska dokumentacija a nakon toga i ugovor. Pored ostalog veliki zastoj i dodatne troškove prouzrokovala je i činjenica da je Idejni projekat polazio od pretpostavke da je korito reke očišćeno od ostatka starog, srušenog Žeželjevog mosta što nije bio slučaj, a Izvođač u fazi ugovaranja nije imao ta saznanja.

“Druga grupa problema se svodi na kašnjenje u plaćanju od strane Autonomne pokrajine Vojvodine izvođaču radova španskom konzorcijumu Azvi što je prouzrokovao zastoj na gradilištu u dužini od 15 meseci (od marta 2014. do juna 2015. godine). U ugovorenim aneksima uz osnovni ugovor Izvođaču je isplaćeno ukupno 6,2 miliona evra na ime više odštetnih zahteva. Prema ugovoru opravdanost tih troškova do najsitnijih detalja, svaki račun, svaka dokaznica se analizira, procenjuje nezavisna kuća – Inženjer na ovom projektu. Priznaju se samo stvarno opravdani troškovi”, kažu u Ministarstvu.

Sa druge strane, Bojan Pajtić, nekadašnji predsednik pokrajinske vlade, demantuje za Danas da je administracija kojoj je on bio na čelu kriva za kašnjenje u izgradnji Žeželjevog mosta. On je tvrdnje Ministarstva ocenio kao netačne.

Nebojša Malenković, bivši direktor Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodina takođe kaže da je “apsolutno netačno da pokrajinska administracija u vreme dok je premijer bio Bojan Pajtić nije plaćala izvođača radova”.

Redovno smo plaćali sve ono što je predstavljalo našu obavezu. Tačno je da neke račune koje smo dobili nismo platili a jedini razlog za to je bio taj što nisu bili opravdani i što je najvažnije nisu bili potpisani od strane nadzornog organa što je uslov za isplatu. Smatramo da je to odgovorno i domaćinsko ponašanje i shodno tome smo se i ponašali”, kaže za Danas Malenković.

Kako dodaje, “evidentno je da je u pitanju bilo nesnalaženje izvođača radova”.

“Treba podsetiti i na činjenicu da je bilo problema i sa podizvođačima koji su štrajkovali tvrdeći da im Azvi nije isplatio novac koji im duguje za njihov angažman. Ako se uzme u obzir da čitavim projektom rukovode Železnice Srbije, i to na prilično nestručan način, kao i Ministarstvo građevinarstva sasvim je jasno svakom ko je objektivan da bilo kakva odgovornost nekadašnje pokrajinske vlade ne postoji”, tvrdi Malenković i dodaje da je prilično licemerno otpuživati administraciju Bojana Pajtića za kašnjenje radova 15 meseci otkako ona više ne rukovodi pokrajinom Vojvodinom.

“Takođe je prilično neobično i nekorektno da Ministarstvo kašnjenje u radovima za koje je ono odgovorno pravda ‘višom silom’ to jest visokim vodostajem, ali da ne dopušta mogućnost da je visokog vodostaja na Dunavu u vreme izgradnje Žeželjevog mosta bilo i za vreme pokrajinske administracije Bojana Pajtića. Sasvim je jasno da je reč o zameni teza tojest da pričama o visokom vodostaju i navodnoj krivici nekadašnje pokrajinske vlade resorna ministarka Zorana Mihajlović pokušava da sakrije činjenicu da katastrofalno loše i nestručno rukovodi jednim tako važnim kapitalnim projektom kakav je izgradnja Žeželjevog mosta – ističe Malenković.

Inače, ukupna vrednost izgradnje Žeželjevog mosta (bez pristupnih saobraćajnica) je 52,56 miliona evra. Finansijeri projekta su Evropska unija, Vlada Srbije, pokrajinska Vlada i Grad Novi Sad.

(Danas)

Podelite ovu stranicu!