Slučaj Štrpci: Ratni zločini izgubljeni u proceduri

06 Sep 2017

Slika suđenja za ratne zločine u Srbiji danas

Odeljenje za ratne zlo?ine Višeg suda u Beogradu potvrdilo je optužnicu protiv pet osoba osumnji?enih za mu?enje i ubistvo 20 putnika voza koji je zaustavljen na stanici u Štrpcima 1993. godine, saopšteno je iz suda.

Optužnica, prvi put podignuta još marta 2015. godine, više puta je vra?ana na dopunu ili ispravku, a i protiv poslednjeg rešenja okrivljeni imaju pravo žalbe pa oni koji ovaj 24 godine star slu?aj prate od samog po?etka, ne gaje mnogo nade da ?e kona?no i dobiti epilog, a žrtve pravdu.

Tako duže od dve decenije pravdu ?eka Selma Memovi? ?olovi?. Njen otac Fikret bio je me?u putnicima koji su 27. februara 1993. godine na železni?koj stanici Štrpci u BiH, mestu na granici sa Srbijom, nasilno izvu?eni iz brzog voza na liniji Beograd – Bar.

Žrtve, civili, mahom gra?ani tadašnje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije bošnja?ke nacionalnosti, od kojih je najstarija imala 59, a najmla?a 16 godina, prema optužnici su odvedene u okolinu Višegrada. Prvo su oplja?kane i pretu?ene, a zatim hladnokrvno pobijene.

„Teško je… Jednom re?ju, teško. Preživaljam… Svi smo potrešeni jer se opet na?inju stare rane koje nisu ni zarasle“, pri?a Selma.

Niazim Kajevi? iz Prijepolja imao je 30 godina kada su ga naoružani muškarci izvukli iz voza broj 671. Od tada o njemu nema nikakvog traga. Njegov brat Nail kaže da je tuga svakim danom sve ve?a, jer nalogodavci i izvršioci ovog zlo?ina nisu kažnjeni.

„?etvrt vijeka je prošlo za ono što se moglo uraditi odmah… Znalo se odmah prvih dana sve, detalji te otmice. Ali se išlo na to da se zaboravi. Da se ne prona?u leševi, da se zlo?in nije dogodio“.

Optužnicom koju je u slu?aju Štrpci sada potvrdilo Odeljenje za ratne zlo?ine Višeg suda u Beogradu, Gojku Luki?u, Ljubiši Vasiljevi?u, Dušku Vasiljevi?u, Jovanu Lipovcu i Dragani ?eki?, na teret se stavlja ratni zlo?in protiv civilnog stanovništva, potvrdila je za Radio Slobodna Evropa portparolka Višeg suda, Bojana Stankovi?.

„Rešenje o potvr?ivanju optužnice, doneto je nakon što je Apelacioni sud u Beogradu 24. jula ukinuo prethodno rešenje ovog suda (Višeg suda u Beogradu) kojim je potvr?ena optužnica Tužilaštva za ratne zlo?ine“, rekla nam je portparolka Višeg suda u Beogradu.

Prethodno rešenje, doneto u maju ove godine, bilo je ukinuto po žalbi odbrane i vra?eno na ponovno odlu?ivanje.

Dodajmo tako?e i da je ta optužnica zapravo bila izmenjena optužnica koju je Tužilaštvo podnelo po zahtevu Više suda u Beogradu o dopuni istrage.

I na poslednje, uopravo doneto rešenje, postoji mogu?nost žalbe, ukazuje predstavnica Suda, Bojana Stankovi?.

„Protiv ovog rešenja, okrivljeni i njihovi branioci mogu izjaviti žalbu u Apelacionom sudu u Beogradu u roku od tri dana od dana prijema rešenja“.

Optužnica je, podsetimo, protiv petoro osumnji?enih prvi put podignuta u martu 2015. godine, nakon što su 5. decembra 2014., zajedno sa još deset lica kojima se sudi u BiH, uhapšeni u koordinisanoj akciji pravosudnih i policijskih organa Srbije i BiH.

Takva istorija slu?aja Štrpci pred srpskim pravosu?em ne uliva poverenje Milici Kosti? iz Fonda za humanitarno pravo, organizacije koja ?e zastupati porodice žrtava kada su?enje jednom po?ne.

„Dakle, postoji opet mogu?nost da se branioci žale i da opet idemo na Apelacioni sud i tako u nedogled… Zna?i, tome ne mora postojati kraj, proceduralno gledaju?i. Tako da mi zapravo nemamo nikakva o?ekivanja u odnosu na ovo potvr?ivanje jer mislimo da ovo sada stajanje u mestu je samo zapravo igranje ping-ponga sa proceduralnim problemima i da to može da traje jako dugo“, kaže Milica Kosti?.

Upravo i odlaganja iz proceduralnih razloga najviše i bole porodice onih koji su 27. februara 1993. oteti i ubijeni, kaže Selma Memovi? ?olovi? koja je imala osam godina kada joj je ubijen otac.

„Optužnica je bila potvr?ena i pre nekoliko meseci pa je opet vra?ena žalbenom vije?u. Tako da mogu da kažem samo da vjerujem u pravdu, da ?e po?inioci i nalogodavci biti kažnjeni i da ?e odgovarati za svoja dela, odnosno nedela i zlodela koja su uradili“.

Milica Kosti? iz Fonda za humanitano pravo podse?a i da slu?aj Štrpci nije i jedini ?ije se dugo trajanje objašnjava proceduralnim problemima, a za Štrpce kaže da je „slika su?enja za ratne zlo?ine u Srbiji danas”.

“Mi se neprestano bavimo nekakvim proceduralnim problemima koji zapravo predstavljaju samo prašinu u o?i svim zainteresovanim stranama, ali i javnosti koja je toliko dezorjentisana da više uopšte ne može da prati šta se u tim postupcima dešava. Štrpci su još jedan pokazatelj tog stanja… Svi se krijemo iza nekakve procedure, jer ti proceduralni problemi su, prosto, savršen izgovor za sve“.

U BiH, su?enje je po?elo oktobra 2015. godine, po optužnici koja je mesec dana ranije podignuta protiv Luke Dragi?evi?a (Višegrad), Bobana In?i?a (Višegrad), Obrada Poluge (Višegrad), Novaka Poluge (Višegrad), Dragana Šekari?a (Goražde), Olivera Krsmanovi?a (Višegrad), Petka In?i?a (Višegrad), Radojice Risti?a (Višegrad), Vuka Ratkovi?a (Višegrad) i Mi?e Jovi?i?a (Višegrad).

Jedan od optuženih, Mi?o Jovi?i?, sporazumno je priznao krivicu i osu?en je na pet godina zatvora, a sporazumnim priznanjem se obvezao na svedo?enje u predmetu protiv ostalih optuženih.

Prethodno je za zlo?in u Štrpcima procesuiran i Nebojša Ranisavljevi? iz Despotovca. Uhapšen je u oktobru 1996. godine, a pred Višim sudom u Bijelom Polju (Crna Gora) je septembra 2002. osu?en je na 15 godina zatvora. 2011. je pušten na slobodu.

Milan Lukic? koji je po optužnici predvodio grupu koja je po?inila zlo?in, 2009. godine je u Haškom tribunalu osu?en na doživotnu zatvorsku kaznu za ratne zlo?ine po?injene u Višegradu, gde su ljudi živi spaljivani.

Za masakr u Štrpcima mu nije su?eno, a na optužnici se nalazi njegov brat Gojko Luki?.

Podsetimo da su u okolini jezera Peru?ac 2010. godine prona?eni i identifikovani posmrtni ostaci ?etiri žrtve zlo?ina u Štrpcima – Rasima ?ori?a, Jusufa Rastodera, Halila Zup?evi?a i Ilijaza Li?ine.

Za telima ostalih, i dalje se traga.

Dok ne budu prona?eni, njihovim porodicama ostaje samo spomen obeležje podignuto u Prijepolju, a na kome je ispisano – „Ko u ovoj zemlji zaboravi stanicu Štrpci i 27. februar 1993. odustao je od budu?nosti’.

(Radio Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!