Slučaj Nacionalni stroj: Pozovi Prekršajni sud radi slobode

30 Nov 2015

Da li se u Srbiji više štite prava optuženih od žrtava?

Umesto da dobiju kaznu zatvora u trajanju do pet godina zbog nasilni?kog ponašanja, pripadnici zabranjene neonacisti?ke organizacije Nacionalni stroj kažnjeni su u Prekršajnom sudu u rasponu od sedam do 25 dana zatvora zbog napada na u?esnike antifašisti?ke šetnje 7. oktobra 2007. godine, saznaje Vojvo?anski istraživa?ko-analiti?ki centar u Prekršajnom sudu. Vo?a Nacionalnog stroja Goran Davidovi? i još dvojica privedenih oslobo?eni su prekršajne odgovornosti iz nepoznatih razloga, ali je i protiv njih obustavljen dalji krivi?ni postupak.

Tadašnje Okružno tužilaštvo podiglo je krajem 2008. godine optužnicu kojom se devet pripadnika Nacionalnog stroja teretilo za teži oblik nasilni?kog ponašanja, za koji je propisana kazna zatvora do pet godina. Trojicu izgrednika tužilaštvo je teretilo i za izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti.

Zbog prekršajnih postupaka koji su završeni još 2007. godine sadašnje Više javno tužilaštvo u Novom Sadu osam godina kasnije odlu?ilo je da odustane od daljeg krivi?nog gonjenja sedmorice ?lanova Nacionalnog stroja zbog, kako je navedeno, poštovanja na?ela “ne bis in idem” (ne dva puta za isto). Tužilaštvo je ostalo pri delu optužnice koji Gorana Davidovi?a i Nedeljka Peši?a tereti za izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, pa ?e se samo protiv njih dvojice krivi?ni postupak nastaviti. Svi ostali, bez obzira na visinu dosu?ene kazne u Prekršajnom sudu, mogu se smatrati slobodnim i ne?e krivi?no odgovarati.

U Višem javnom tužilaštvu smatraju da bi, usled ?injenice da su protiv imenovanih pravosnažno okon?ani prekršajni postupci u vezi sa istim doga?ajem, nastavkom krivi?nog postupka došlo do njihove dvostruke ugroženosti. „Imaju?i u vidu utvr?ene kriterijume i merila Evropskog suda za ljudska prava, kao i ustavnu praksu Ustavnog suda Srbije, usled ?injenice da su protiv imenovanih pravosnažno okon?ani prekršajni postupci koji su vo?eni protiv njih zbog nasilni?kog ponašanja propisanog ?lanom 6 Zakona o javnom redu i miru u vezi sa istim doga?ajem, došlo bi do njihove dvostruke ugroženosti, odnosno povrede na?ela Ne bis in idem u postupku“, stoji u obrazloženju tužilaštva.

Veljko Milic

Veljko Mili?: ?udne odluke

Pravnik Veljko Mili? smatra da nisu bili ispunjeni svi uslovi da se u konkretnom slu?aju primeni na?elo Ne bis in idem, jer se ne mogu izjedna?iti reme?enje javnog reda i mira i nasilni?ko ponašanje zbog težine posledica i visine zapre?ene kazne. „U ovom konkretnom slu?aju nesumnjivo je da su krivi?nim delom predvi?ene teže posledice. Imali smo sa jedne strane miran antifašisti?ki skup, a sa druge strane skup gde ih okupljeni grubo vre?aju, zlostavljaju, ga?aju kamenicama, a neke od njih i povre?uju. Sve to prekršajem nije predvi?eno i upravo je u tome razlika u težini jednog i drugog“, rekao je Mili? za VOICE.

Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad ?anak, koji je bio u?esnik antifašisti?ke šetnje, smatra da je tužilaštvo ovim postupkom zaštitilo prava onih koji su kamenovali kolonu gra?ana koja je krenula na Kej žrtava racije da oda poštu svim žrtvama fašisti?kog terora tokom Drugog svetskog rata. „Stalno se štite prava onih koji su kriminalci, a ne štite se prava žrtava. Stalno se ima bole?iv odnos prema ultranacionalistima, desni?arima i fašistima kojima je to samo politi?ki izgovor za kriminalne radnje. Žali?emo se do Strazbura, žali?emo se do neba na svaki pokušaj da se to zataška. Ima zlo?ina koji ne zastarevaju, a ovo je jedan od njih“, rekao je ?anak za VOICE.

nemanja stjepanovic

Nemanja Stjepanovi?: Tužilaštvo beži od odgovornosti

Za novinara Nemanju Sjepanovi?a, koji se u Haškom tribunalu susretao sa primenom na?ela Ne bis in idem, odluka Višeg tužilaštva u Novom Sadu je rezultat opšteg stanja u društvu. „Jedna nacisti?ka grupa, njeni stavovi i nasilni?ko ponašanje, ta?nije sprovo?enje ideja kamenom u glavu, ovde se tretira kao benigna i prihvatljiva društvena anomalija, umesto da se tretira kao bolest za koju ima leka, ali se on ne koristi“, rekao je Stjepanovi? za VOICE i dodao da je rezultat toga da se u?esnici antifašisti?kog skupa i neonacisti tretiraju kao dva razli?ita ekstremna pola.

?ovek uopšte ne treba da bude pravnik da bi mu, po mišljenju Jelene Dukari? iz Vojvo?anskog gra?anskog centra, odluka tužilaštva zvu?ala pogrešno. „Meni zvu?i pogrešno i razlog zbog kojeg je povu?ena optužnica, a to je da se jedan ?injeni?ni opis može podvesti pod prekršaj i pod krivi?no delo, pa da se to što je prekršaj pre uzme na vagu nego krivica. Ne trebate da budete pravnik da zaklju?ite da to nije dobar odnos prema po?iniocima i da tako nešto šalje poruku da država nema volju da se obra?una na adekvatan na?in sa ekstremisti?kim grupama“, kazala je Dukari? za VOICE.

Ne bis in idem za neke važi za neke ne važi

Slu?ajno ili ne, na?elo Ne bis in idem nije primenjeno na Dolfa Pospiša i Predraga Milovanovi?a, koji su tokom istražnog postupka s tužilaštvom sklopili sporazum o priznanju krivice. Pospiš je zbog nasilni?kog ponašanja i izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti dobio jedinstvanu kaznu od godinu dana i ?etiri meseca zatvora, dok je Milovanovi? dobio šest meseci zatvora zbog nasilništva. U prekršajnom sudu, Pospiš je kažnjen sa 10 dana zatvora zbog reme?enja javnog reda i mira, dok je Milovanovi?u prvo dosu?eno 15 dana, ali je nakon žalbe postupak protiv njega obustavljen. To zna?i da je Pospiš odslužio dve zatvorske kazne.

Šta je pisalo u prvobitnoj optužnici

nacionalni strojIncident se dogodio 7. oktobra 2007, kada je u?esnike Antifašisti?ke šetnje „Stop fašizmu“, koji su krenuli prema Keju žrtava racije, u Dunavskoj ulici napala grupa pripadnika Nacionalnog stroja koji su se okupili u Domu vojske, i pored policijske zabrane. Oni su prethodno zapalili navija?ke baklje, dizali ruke u znak nacisti?kog pozdrava i uzvikivali parole poput “Vojvodina – Srbija”, “Srbija Srbima”, “Ubi pedera” i “Ratko Mladi?”. U kra?em koškanju kamenicama je pogo?eno nekoliko gra?ana, me?u kojima i šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava Pavel Domonji, kome su razbili glavu, nakon ?ega su pripadnici žandarmerije utr?ali u dvorište Doma vojske i priveli najve?i broj ?lanova Nacionalnog stroja.

Optužnica je podignuta decembra 2008. godine, a njome su se Davidovi?, Pospiš i Peši? teretili da su se popeli na ogradu Doma vojske, iako im je policija zabranila okupljanje, i zapo?eli verbalni i fizi?ki sukob sa u?esnicima antifašisti?kog skupa, bacaju?i kamenice i tvrde predmete na njih.

Zbog nasilni?kog ponašanja optuženi su bili Radomir Dickov, Uroš Stojanovi?, Danijel Petrovi?, Vladan Negovanovi?, Predrag Milovanovi? i Predrag Golubovi?.

U Višem sudu smatraju da je po?etak su?enja u najve?om meri do sada otežavalo to što se postupak vodi protiv ve?eg broja okrivljenih. Kao razloge za to što postupak protiv okrivljenih traje sedam godina u Višem sudu su naveli i pogrešne adrese ili zauzetost pojedinih svedoka, zahteve okrivljenih za izuze?e postupaju?eg zamenika javnog tužioca i nedolazak branilaca zbog nedavnog štrajka advokata.

Iz Višeg suda su poru?ili „da je u dosadašnjem toku postupka preduzet niz mera u cilju efikasnog vo?enja postupka, pa je tako, u skladu sa merama Vrhovnog kasacionog suda za rešavanje starih nerešenih predmeta, doneta naredba kojom je naloženo preduzimanje dodatnih mera radi okon?anja postupka i hitno prekoredno postupanje“.

Sudija Kamenko Kozarski

Kamenko Kozarev: “Da li je to propust ne?iji, to ja ne znam”

Predsednik Prekršajnog suda u Novom Sadu Kamenko Kozarski izjavio je za VOICE da im se iz Višeg javnog tužilaštva nisu obra?ali povodom presuda Pospišu i Milovanovi?u kako bi proverili da li se i u njihovom slu?aju moglo primeniti na?elo Ne bis in idem. „To morate pitati tužilaštvo. Verovatno prilikom sklapanja sporazuma o priznanju krivice nisu obratili pažnju na to. Da li je to propust ne?iji to ja ne znam“, rekao je Kozarski.

Ni u Višem sudu, gde sedam godina traje pripremno ro?ište za postupak protiv neonacista, tvrde da nemaju saznanja da li se tužlaštvu u slu?aju Pospiša i Milovanovi?a obra?alo Prekršajnom sudu. „Viši sud se nije obra?ao Prekršajnom sudu radi prikupljanja podataka o prekršajnoj (ne)osu?ivanosti okrivljenih koji su sklapali sporazum sa tužilaštvom jer isti nema ovlaš?enja, odnosno nadležnosti za to. Sud na taj na?in ne ceni Sporazum, ve? to mogu da prilikom pregovaranja i sklapanja sporazuma o priznanju krivice rade samo stranke koje u?estvuju, odnosno tužilaštvo i okrivljeni“, piše u odgovoru Višeg suda koji je dobio VOICE.

Veljko Mili? upozorava da, kada neko sklapa sporazum o priznanju krivice s tužilaštvom, sud mora da potvrdi taj sporazum. „Prilikom potvr?ivanja, sud po službenoj dužnosti mora da vodi ra?una da li postoje neke okolnosti koje trajno isklju?uju krivi?no gonjenje. Jedna od okolnosti je i na?elo Ne bis in idem. I u tom slu?aju sud je rešenjem mogao da odbije taj sporazum i da on ne bude zaklju?en, ukoliko je smatrao da postoji mesto primeni na?ela Ne bis in idem. Ništa od toga se nije desilo“, konstatovao je Mili? za VOICE.

U Višem tužilaštvu zahvalili su se na pozivu za razgovor smatraju?i da je ono što su prvobitno saopštili javnosti sasvim dovoljno. „U pogledu pomenutog predmeta, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu ostaje u celosti kod informacije koju smo Vam elektronskom poštom dostavili 27.10.2015. godine“, napisao je u kratkom odgovoru zamenik višeg javnog tužioca Vidak Dakovi?.

Nemanja Stjepanovi? smatra da je u konretnom predmetu u interesu tužilaštva da iza?e i javno kaže stav po ovom pitanju. „Tužilaštvo na neki na?in mora da se opravda i da saopšti zašto se sve ovo sada desilo. S druge strane, tužilaštvo treba da saopšti koji bi bili naredni potezi i da poja?a svoju ulogu u tome na svaki mogu?i na?in. Ako oni ne žele da govore, onda je verovatno jasno da su i sami svesni da su negde zabrljali“, kazao je Stjepanovi?.

Na?elo o dvostrukom kažnjavanju u Srbiji šire postavljeno

Processed with VSCO with b1 preset

Jelena Dukari?: Davidovi? je mezim?e srpskog pravosu?a

Na?elo Ne bis in idem je propisano Ustavom Srbije i Zakonikom o krivi?nom postupku. Njime se zabranjuje da se protiv po?inioca protiv kojeg je ve? vo?en postupak i u tom postupku je pravosnažno oslobo?en ili osu?en, ne može voditi drugi postupak za isto to delo. Na?elo Ne bis in idem ili zabrana dvostrukog kažnjavanja u Srbiji je dosta šire postavljeno nego u drugim zemljama u okruženju pa se primenjuje i kada je optužba protiv po?inioca u postupku odbijena ili je postupak obustavljen.

Sudija Kozarski tvrdi da se primena na?ela Ne bis in idem ne može tuma?iti, jer postoji jasan stav Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu koji je pre dve godine u slu?aju jednog gra?anina Hrvatske utvrdio da se za jedno isto delo ne može odgovarati prekršajno i krivi?no. „U konkretnom slu?aju, 2007. je u tadašnjem organu za prekršaje u Novom Sadu protiv njih bio podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog reme?enja javnog reda i mira nasilni?kim ponašanjem u grupi, za šta je bila zapre?ena kazna do 60 dana zatvora. Nije naše da mi u?imo posao policiju ili tužilaštvo. Mi smo dobili zahtev sa obrazloženjem i njima se sudilo. Sve ostalo nije na nama da cenimo“, rekao je Kozarski i dodao da je dosadašnja praksa pokazala da se ovo na?elo u doma?em pravosu?u do sada retko koristilo.

Davidovi? nedostupan pravosudnim organima

Goran DavidovicPrvooptuženi Goran Davidovi? dugo nije bio u Srbiji i nije se odazivao pozivima suda. Uhapšen je 18. aprila 2009. u Italiji zbog izbegavanja odlaska na izdržavanje jednogodišnje kazne zatvora zbog upada na Filozofski fakultet u Novom Sadu gde je sa grupom neonacista prekinuo antifašisti?ku tribinu (zbog toga je 11. novembra 2005. uhapšen i bio je u pritvoru do 28. decembra iste godine), tukao i vre?ao prisutne. U ekstradicionom pritvoru u Italiji bio je do 26. juna 2009. kada je pušten.

Ponovo je uhapšen 2. februara 2010. u Nema?koj i bio je u ekstradicionom pritvoru do izru?enja 29. aprila, kada je preba?en u zatvor u Somboru na izdržavanje ostatka kazne. Iz zatvora je izašao 8. oktobra 2010. i od tada mu se gubi svaki trag. Zbog neodazivanja pozivima suda doneta je odluka da mu se sudi u odsustvu.

Na pitanje da li je tokom boravka u zatvoru Davidovi? dovo?en na saslušanja kod istražnog sudije, u Višem sudu su odgovorili da, s obzirom na obim predmeta koji se broji stotinama stranica i nekoliko registratora, uopšteno nije mogu?e odgovoriti.

Za Nemanju Stjepanovi?a je neverovatno da je Davidovi? toliko puta „puštan da se še?ka gde god mu padne na pamet“. „Neverovatno je da mu država ne oduzima dokumenta i da ga ne drži pod prismotrom. U ovom slu?aju je opet po sredi jedna vrsta nemara u najboljem slu?aju ili ne?ije odluke da se to namerno tako radi“, smatra Stjepanovi?.

Jelena Dukari? smatra da država nije smela ni da dozvoli da Davidovi? pre odsluživanja zatvorske kazne ode prvo u Italiju, pa potom i u Nema?ku. „On kao da je mezim?e srpskog pravosu?a i ništa mi ovo ne zvu?i logi?no. Ko zna da li ?e i do?i na izvršenje sankcije koja mu bude dosu?ena u ovom sudskom postupku“, rekla je Dukari? i dodala da ne može da zaklju?i kome odgovara Goran Davidovi?.

Sa pravne strane gledano Veljko Mili? je naveo da, pored su?enja u odsustvu, postoji mogu?nost da država traži izru?enje prvookrivljenog, iako je to malo komplikovanije. „Zakon o krivi?nom postupku poznaje brojne mehanizme kako da se proces ubrza i sa strane tužilaštva i suda ne vidim nekakav problem da se to završi“, naveo je Mili?.

Prema re?ima Veljka Mili?a, ?esto se dešava da prekršajni sudovi prilikom donošenja presuda obuhvate i neke elemente krivi?nog dela, pa onda ne postoji mogu?nost da se sudi i u krivi?nom postupku. „Zato organi koji su zaduženi za krivi?no gonjenje moraju napraviti selekciju. Prekršajni sud ne treba da koristi neke elemente krivi?nih dela ako mu nisu potrebni da donese prekršajnu presudu“, kazao je Mili? i dodao da bi tužilaštvo trebalo na takve stvari na vreme da ukaže, a ne nakon osam godina.

U konkretnom slu?aju, naveo je on, tužilaštvo vodi postupak protiv neonacisti?ke grupe koja je u me?uvremenu zabranjena od strane Ustavnog suda. „Samom tom odlukom Ustavni sud je poslao poruku tužilaštvu i sudu koliko je to društveno opasno ako se zabranjuje. Stoga je još nerazumnija odluka da se odustane od krivi?nog gonjenja. Tužilaštvo nije moralo da odustane. Ne postoji nijedna zakonska odredba koja ga na to obavezuje. Na ovaj na?in sud nije ni dobio priliku da odlu?uje o krivici i na?elu Ne bis in idem“, ocenio je Mili?.

Sli?nog stava je i Nemanja Stjepanovi? koji smatra da je odluka Ustavnog suda morala biti vetar u le?a tužilaštvu i sudu da stvar završe na pravi na?in. „Gde je zapelo, to je pitanje za tužilaštvo. Pretpostavljam da je problem napravljen podizanjem prekršajne prijave ili u njenom tretmanu. Ako se znalo da je prekršajna prijavala mogla biti prepreka u krivi?nom postupku, kako je mogu?e da je neko podneo. Ovde je re? o nestru?nosti, nemaru ili nemari da se toj grupi neonacista pomogne. Šta god je od ta tri, mora biti istraženo“, kategori?an je Stjepanovi?.

Da li se u Srbiji više štite prava optuženih od žrtava?

Za Jelenu Dukari? je zbog odluke tužilaštva upitno ko ?e se slede?i put osmeliti da šeta ulicama Novog Sada i da propagira svoje vrednosti. „U Srbiji mora da se formira politi?ka volja da se država obra?una sa ovakvima jer gra?ani kojima je stalo do poštovanja ljudskih prava žele da se Goran Davidovi? i njegovi sledbenici procesuiraju u razumnom roku“, rekla je Dukari?.

Nenad ?anak

Nenad ?anak: Ništa ne treba da nas ?udi u zemlji u kojoj je rehabilitovan Draža Mihailovi?

Lider LSV Nenad ?anak još je oštriji i ceni da je odluka tužilaštva jasan pokazatelj da su tužilaštvo i uopšte pravosu?e u Srbiji rak-rana bilo kakvog razvoju zemlje i suo?avanja s prošloš?u. „Ako vi ne osudite one koji krše zakon, vi time osu?ujete one koji se zakona drže. Odustajenjem od tužbi se legitimizuje i legalizuje kamenovanje svake antifašisti?kog protesta ili svako okupljanje politi?kih neistomišljenika… Ova zemlja, ako se ne bude suprotstavljala ovakvim stvarima, ne?e mo?i nikada da se pomeri sa mrtve ta?ke“, rekao je ?anak i dodao da nikoga ne treba da ?udi što se ovakve stvari dešavaju nakon što je srpsko pravosu?e rehabilitovalo ?etni?kog vo?u Dražu Mihailovi?a i što su ?etnici i partizani stavljeni u isti rang.

Prema re?ima Nemanje Stjepanovi?a epilog ovog incidenta morao je biti takav da sledbenicima neonacisti?kih ideja više nikada ne padne na pamet da se obra?unavaju kamenica ili bilo kojim oblikom sile protiv neistomišljenika. „Nacizam je i procvetao i došao na vlast u Nema?koj jer nije bio ozbiljno shva?en. Mi u našem društvu imamo mnogo društvenih pokazatelja koji se pogoršavaju, što pogoduje ja?anju ovakvih grupa. Zato pravosu?e i društvo moraju da im pokažu gde je njihova granica, jer oni nikako ne mogu biti na ulici i fizi?kim nasiljem napadati neistomišljenike“, ocenio je Stjepanovi?.

Za Veljka Mili?a odluke tužilaštva, kao što je ova poslednja u Novom Sadu, ?esto su rezultat okruženja u kojima oni rade. „Tužioci vo?eni time da im ne zameri nešto šef, jer je tužilaštvo hijerarhijska organizacija, ?esto donose odluke u koje ni sami ne veruju. Oni se ?esto vode nekim drugim interesima, a ne da se krivi?no procesuiraju po?inioci krivi?nih dela“, zaklju?io je Mili?.

Darko Šper (VOICE) 

voice_logo

 

 

Podelite ovu stranicu!