Slučaj EPS: Tender namešten za Lastu?

01 Mar 2016

VOICE: Četvrta javna nabavka EPS-a pred Komisijom

Elektroprivreda Srbije sprovela je postupak javne nabavke  za usluge vanlinijskog prevoza zaposlenih, a za deo ove javne nabavke mogao je da konkuriše samo ponuđač koji u svom voznom parku ima minimum 145 autobusa. Zbog toga je građanski nadzornik u ovom postupku uputio zahtev za zaštitu prava Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki smatrajući da su na taj način diskriminisani drugi potencijalni učesnici.

Postupak javne nabavke bio je podeljen u svega dve partije ukupne vrednosti 2,1 milijardu dinara. Rezultat toga je da se za prevoz zaposlenih u kompanijama čiji je osnivač EPS u periodu od 30 meseci javio samo jedan ponuđač, koji se ugovorom obavezao da bi taj posao obavio za milion dinara manju sumu od one koja je bila predviđena konkursnom dokumentacijom.

EPS nije sačekao odluku komisije, već je 12. februara doneo odluku da zaključi ugovor sa jedinim ponuđačem pre donošenja odluke o podnetim zahtevima za zaštitu prava. Istoga dana, generalni direktor EPS-a Aleksandar Obradović potpisao je ugovor sa domaćim konzorcijumom koji predvodi beogradska Lasta za obe partije ugovora sa obrazloženjem da bi čekanje na odluku Republičke komisije „prouzrokovalo velike teškoće u radu i poslovanju koje su nesrazmerne vrednosti javne nabavke“.

Sagovornici VOICE-a tvrde da je u ovom otvorenom postupku došlo do nedvosmislenog kršenja Zakona o javnim nabavkama, jer je onemogućeno učešće svim malim i srednjim preduzećima u Srbiji koji se bave prevozom putnika. Naime, Zakon o javnim nabavkama u članu 48. stav 2. predviđa dužnost (ne mogućnost, već dužnost) da postupak javne nabavke u ovakvim slučajevima oblikuje po partijama, uvek kada je to moguće.

U Poslovnom udruženju Ponuđači Srbije, kojem je poveren građanski nadzor u ovom postupku, smatraju da je EPS postupak javne nabavke podelio samo u dve partije – vanlinijski i redovni prevoz zaposlenih u nekoliko preduzeća čiji je osnivač EPS, a da su uslovi za prvu partiju preobimni i da ih može ispuniti veoma mali broj ponuđača u Srbiji, ako ne samo jedan. „Nejasni su i nerealni razlozi zbog čega je naručilac odlučio da onemogući učešće malih i srednjih preduzeća“, navodi se u zahtevu, o kojem će naknadno odlučivati Republička komisija.

Jasmina Markovic

Jasmina Marković

Predsednica ovog udruženja Jasmina Marković navodi da su istraživanjem javno dostupnih podataka utvrdili da su preduzeća iz okrilja EPS-a o kojima je reč u ovoj javnoj nabavci ranijih godina sprovodili postupke javnih nabavki usluga prevoza zaposlenih koji su bili podeljeni u više partija, iako je im je bila mnogo manja vrednost, što je omogućilo veću konkurenciju ponuđača.

„Ako uzmemo u obzir stanje privrede u Srbiji, pretpostavljam sa svaki gubitak određenog posla predstavlja veliki udarac za poslovanje određene firme. Zato smo se i zalagali, u zahtevu za zaštitu prava, da se nabavka podeli u više partija i da se strogi uslovi kadrovskog i tehničkog kapaciteta bitno izmene, kako bi se omogućila veća konkurencija, a samim tim i podnošenje ponuda malim i srednjim preduzećima“, kaže Jasmina Marković za VOICE.

Komisija još nije donela odluku, ali je naručilac odlučio da podneti zahtev za zaštitu prava ne zadržava dalje aktivnosti, što je i dovelo do potpisivanja ugovora sa domaćim konzorcijumom. Ukoliko bi se dogodilo da Komisija usvoji zahtev građanskog nadzornika ceo postupak bi morao da bude ponovljen.

Iz Kabineta generalnog direktora EPS-a nisu za VOICE želeli da komentarišu postupke u ovoj javnoj nabavci. „Što se tiče vaših pitanja, dok traje postupak pred Komisijom za zaštitu prava ponuđača nije dozvoljeno komentarisanje niti odgovaranje o detaljima javne nabavke. Sve navode pоdnоsioca zаhtеvа i sve navode naručioca oceniće Komisija, te nije uputno niti profesionalno narušavati integritet postupka javnim prejudiciranjem ishoda istog ili ocenama pojedinih navoda nenadležnih lica“, navodi se u odgovoru EPS-a.

Ovo je četvrta aktuelna javna nabavka EPS-a koja se nalazi pred Republičkom komisijom. Sporne su i javne nabavke usluga obezbeđenja u Termoelektrani „Nikola Tesla“ (TENT) i osiguranja imovine i zaposlenih u EPS-u. Takođe sporna je i javna nabavka opreme za TENT, gde je Republička komisija obavezala EPS da u dobrom delu postupi po prigovoru građanskog nadzornika, o čemu je VOICE već pisao.

Zašto je podnet zahtev za zaštitu prava

Građanski nadzornik je 19. januara 2016. godine uputio zahtev za zaštitu prava u postupku javne nabavke po pitanju usluge vanlinijskog prevoza zaposlenih zbog postojanja sumnje da je naručilac konkursnom dokumentacijom ograničio konkurenciju i diskriminisao ponuđače. Zahtev je podnet i zbog postojanja mogućnosti da će po predmetnom postupku javne nabavke usled diskriminatorskih uslova naručilac dobiti samo jednu ponudu, što se na kraju i dogodilo.

Naručilac je, uprkos podnetim zahtevima za zaštitu prava od strane građanskog nadzornika i zainteresovanog lica, odlučio da podneti zahtevi za zaštitu prava ne zadržavaju dalje aktivnosti i sproveo postupak otvaranja ponuda. Kako navode iz udruženja Ponuđači Srbije, na otvaranju ponuda za predmetnu javnu nabavku, koje je održano 29. januara, očekivanja građanskog nadzornika su ispunjena.

U postupku javne nabavke za obe partije podneta je samo jedna zajednička ponuda konzorcijuma ponuđača koji čine: Lasta Beograd, Lastra Lazarevac, Strela Ub i Strela Obrenovac. „Iz navedenog se može zaključiti da se ponovila ista situacija kao i u postupku javne nabavke usluge osiguranja, imovine i zaposlenih za potrebe javnog preduzeća EPS i privrednih društava koje je ono osnovalo za dve godine. Jedna zajednička ponuda u postupku javne nabavke dokazuje da je naručilac konkursnom dokumentacijom u velikoj meri ograničio konkurenciju i diskriminisao ponuđače i da su primedbe i sugestije građanskog nadzornika bile opravdane“, smatraju Ponuđači Srbije.

Kao dodatni razlog zbog kojeg smatraju da je ceo postupak diskriminatorski i da ga je trebalo podeliti u više partija Ponuđači Srbije navode i treću izmenu konkursne dokumentacije kojom je EPS precizirao da za partiju 1 traži i 145 vozača koji su isključivo zaposleni po ugovoru o radu u pomenutom preduzeću, odnosno 13 vozača u istom radnom statusu za partiju 2 javne nabavke. Ovakav kriterijum za partiju 1 može da ispuni jako mali broj preduzeća u Srbiji koje se bavi prevozom putnika, smatra građanski nadzornik.

Kristina Glavardanov

Kristina Glavardanov

I stručnjakinja za javne nabavke Kristina Glavardanov slaže se da je postupak javne nabavke diskriminatorski i da je nabavka morala biti podeljena u više partija. „Smatram da je predmetna javna nabavka morala biti podeljena u više partija, naročito imajući u vidu da naručilac za partiju 1 traži da ponuđač poseduje 145 vozila. S obzirom na to da je u pitanju centralizovana javna nabavka, telo za centralizovane javne nabavke je dužno da postupak javne nabavke oblikuje po partijama uvek kada je to moguće, na način da omogući učešće malih i srednjih preduzeća, a ovim bi bilo ispoštovano i načelo efikasnosti i ekonomičnosti“, tvrdi ova pravnica iz Bečeja.

Ko čini konzorcijum domaćih firmi?

Konzorcijum domaćih kompanija koje su poslale jedinu ponudu za obe partije javne nabavke usluge redovnog i vanlinijskog prevoza zaposlenih u EPS čine Lasta Beograd, Lastra Lazarevac, Strela Ub i Strela Obrenovac. Za prvu partiju oni su za 30 meseci prevoza ponudili uslugu ukupne vrednosti 2,09 milijarde dinara bez PDV-a. Njihova ponuda za partiju 2 predviđa usluge prevoza zaposlenih u istom vremenskom periodu po ceni od 10,1 milion dinara. EPS je usluge vanlinijskog prevoza zaposlenih na period od 30 meseci preocenio na ukupan iznos od 2,1 milijardu dinara. Od toga partija 1 procenjena je na 2,09, a parija 2 na 11,25 miliona dinara. Usluge prevoza, isključivo teškim autobusima sa najmanje devet sedišta, koristili bi zaposleni u EPS-ovim preduzećima Pro TENT, Kolubara Ugostiteljstvo, Kolubara Građevinar i Kolubara Usluge.

U EPS-u nisu želeli da odgovore ni na jedno konkretno pitanje. VOICE je zanimao razlog zbog čega javna nabavka nije podeljena u više partija, posebno imajući u vidu činjenicu da su u ranijim sličnim poslovima kompanije koje danas posluju u okviru EPS javnu nabavku delile u mnogo više partija, ali je izostao precizan odgovor iz kabineta generalnog direktora.

„Isključivu nadležnost za odlučivanje o podnetom zаhtеvu zа zаštitu prava ima Republička komisija zа zаštitu prava u postupcima javnih nabavki. Pоstupаk је u tоku. U skladu sa tim, odgovori na sva pitanja biće javno dostupni i sadržani u meritornoj odluci Komisije za zaštitu prava ponuđača“, glasi jedinstven odgovor kompanije EPS na sva pitanja koje im je uputio VOICE.

EPS dao prednost firmama sa novim autobusima

EPS je spornom javnom nabavkom propisao i da će prednost u dobijanju posla imati ponuđači koji u svom voznom parku imaju najviše autobusa koji su prvi put registrovani 2016. godine, jer će svako takvo vozilo prilikom ocenjivanja ponude dobiti po 30 pondera (statistički pojam koji označava određivanje srednje vrednosti). Ponuđači Srbije ovakav kriterijum za podabir ponuđača smatraju takođe diskriminatorskim jer favorizuje preduzeća koja su u januaru nabavila nove autobuse.

Time je po oceni građanskog nadzornika narušeno načelo obezbeđivanja konkurencije i načelo jednakosti ponuđača i samim tim prekršen Zakon o javnim nabavkama. Oni smatraju da je pre postavljanja ovakvog kriterijuma pred ponuđače EPS imao obavezu da detaljno ispita tržište i utvrdi prosečnu starost vozila u domaćim preduzećima za transport putnika i da, shodno tome, utvrdi maksimalan broj bodova na osnovu starosti vozila koji je za ogromnu većinu ponuđača neostvariv.

Kristina Glavardanov smatra da je zahtev za zaštitu prava građanskog nadzornika osnovan, naročito u delu konkursne dokumentacije u kome ponuđači za prvu registraciju u 2016. godini dobijaju 30 pondera.

„Imajući u vidu ekonomsku situaciju u Srbiji, smatram da je ovaj uslov diskriminišući i nije u skladu sa načelima Zakona o javnim nabavkama, kao i da naručilac nije na adekvatan način ispitao tržište, jer bi u tom slučaju imao saznanja o prosečnoj starosti vozila sa kojima potencijalni ponuđači raspolažu. Uzimajući u obzir činjenicu da je javna nabavka raspisana u decembru 2015. godine, osnovano se može pretpostaviti da je javna nabavka upodobljena određenom ponuđaču koji može u ovako kratkom vremenskom periodu da nabavi toliki broj vozila i time dobije najviše pondera“, tvrdi ona.

Javna nabavka (ni)je predviđena planom poslovanja EPS

Udruženje Ponuđači Srbije naveli su još nekoliko razloga zbog kojih smatraju da javna nabavka nije regularna. Pored ostalog, građanski nadzornik izrazio je sumnju da konkretna javna nabavka usluge vanlinijskog prevoza zaposlenih nije predviđena Godišnjim planom poslovanja EPS-a i Planom javnih nabavki.

Iako su tokom samog postupka tražili od EPS-a da im dostavi pomenute dokumente, u udruženju Ponuđači Srbije tvrde da im oni nisu prosleđeni. S druge strane, u odgovoru EPS-a građanskom nadzorniku navodi se da su podaci iz Godišnjeg plana poslovanja i Plana javnih nabavki sadržani u odluci o pokretanju postupka.

Kristina Glavardanov smatra da ne bi trebalo da bude nikakavih nedomica oko toga da li je javna nabavka bila predviđena pomenutim planovima. „Ukoliko se utvrdi da konkretna javna nabavka nije bila predviđena u Godišnjem planu javnih nabavki, ona ne bi mogla da se sprovede, osim u slučaju da javnu nabavku nije bilo moguće predvideti ili iz razloga hitnosti, ali to nije slučaj u konkretnom primeru“, tvrdi sagovornica VOICE.

Prema njenim rečima, u konkretnom slučaju, naručilac nije dostavio građanskom nadzorniku Plan javnih nabavki za 2015. godinu i na taj način ga je onemogućio da nadgleda postupak javne nabavke. „Međutim, to ne znači da naručilac u svom planu nije predvideo konkretnu nabavku, već da isti nije dostavio građanskom nadzorniku“, precizira ona.

Četvrta nabavka EPS-a o kojoj odlučuje Republička komisija

Ovo je četvrta aktuelna javna nabavka EPS-a koja se nalazi pred Republičkom komisijom. Sporne su i javne nabavke usluga obezbeđenja u TENT-u i osiguranja imovine i zaposlenih u EPS-u. Takođe, sporna je i javna nabavka isparivača i dodatne opreme za TENT.

aleksandar obradovic

Aleksandar Obradović, direktor EPS-a

S tim u vezi u EPS-u tvrde „da aktivnu legitimaciju za podnošenje zahteva za zaštitu prava Zakon o javnim nabavkama daje veoma širokom krugu zainteresovanih lica od kojih mnogi pokušavaju da svoju nekompetentnost i nekonkurentnost, posebno u nabavkama velike vrednosti, kompenzuju zloupotrebom procesnih ovlašćenja odnosno proceduralnim diverzijama“.

Katarina Glavardanov precizira da zahtev za zaštitu prava mogu da podnesu samo zainteresovana lica koja imaju interes da zaključe konkretan ugovor o javnoj nabavci, pod uslovom da su oštećeni ili bi mogli biti oštećeni usled postupanja naručioca protivno odredbama Zakona o javnim nabavkama, ovaj krug ljudi nije previše širok kako to tvrde u EPS-u.

„Činjenica da je ovo četvrta aktuelna javna nabavka EPS-a koja se nalazi pred Republičkom komisijom bi možda trebao da bude signal zaposlenima na poslovima javnih nabavki da je možda njihova nekompetentnost dovela do toga, ali će o tome poslednju reč dati Komisija“, smatra Glavardanov.

Ona ponavlja da je zahtev za zaštitu prava koji je podneo građanski nadzornik osnovan i da veruje da će ga Republička komisija usvojiti. „No, ako se to ne dogodi, podnosiocu zahteva ostaje mogućnost da se tužbom obrati Upravnom sudu. Ne bi bio usamljen slučaj da Upravni sud donese presudu suprotnu rešenju Komisije, jer smo svedoci mnogih rešenja koja je komisija donela, da li usled pritisaka ili proizvoljnog tumačenja zakona, a koja su od strane Upravnog suda poništena“, zaključuje Glavardanov.

Uz podsećanje da je ovo drugi postupak javne nabavke u kojoj kao građanski nadzornik očekuju da svoj sud da i Republička komisija, Jasmina Marković očekuje da će komisija doneti odluku koja će EPS obavezati da konkursnu dokumentaciju sačini u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i pratećim pravilnicima što će obavezati EPS da sprovede novi postupak koji će omogućiti učešće većeg broja ponuđača.

Komisija je počela da postupa po zahtevu Ponuđača Srbije 22. januara i imala je rok od 20 dana da donese odluku, ali se to nije dogodilo. Sagovornici VOICE-a kažu da to jeste prekoračenje zakonskih rokova, ali je to uobičajena praksa Komisije i gotovo da nema zahetva o kojem su odluku doneli u zakonskom roku.

S obzirom na to da je novi Zakon o javnim nabavkama predvideo da se postupak ne mora zaustaviti kada se podnese zahtev za zaštitu prava, što je u ovom slučaju EPS i iskoristio kao mogućnost, ako bi Komisija odlučila da prihvati zahtev građanskog nadzornika ugovor sa domaćim konzorcijumom bi morao biti raskinut. To znači da bi postupak morao da bude ponovoljen, ali i otvara mogućnost podnošenje zahteva za naknadu štete, što se do sada vrlo retko dešavalo, zaključuju sagovornici VOICE-a.

Darko Šper (VOICE) 

voice_logo