Slučaj „Aleksa Šantić“ – uspešna privatizacija ili državna pljačka?

11 Jul 2015

Mali akcionari ostaju kratkih rukava

Udruženje malih akcionara Poljoprivrednog kombinata „Aleksa Šanti?“ iz istoimenog mesta u Ba?koj, nezadovoljni što je država bez njihove saglasnosti prodala imovinu preduze?a italijanskom Fereru, traži da se ispita poslovanje preduze?a, od prve, neuspešne privatizacije 2007. godine, do danas. Akcionari su ujedno najavili tužbe protiv svih odgovornih za ekspresnu propast tog, nekad veoma uspešnog poljoprivrednog kombinata.

Oni državu, odnosno Agenciju za privatizaciju, kao i rukovodstvo preduze?a, smatraju odgovornim zbog toga što su, kako kažu, nepostupanjem i ignorisanjem plja?ke imovine prilikom prve, neuspele privatizacije, kao i nedoma?inskim gazdovanjem nakon toga, doveli “Aleksu Šanti?” u situaciju da duguje oko 2,4 milijarde dinara.

Mali akcionari nevidljivi za državu

Mali akcionari, vlasnici 30 odsto akcija, potpuno su izostavljeni iz druge privatizacije. Veruju da je prodat najvredniji deo kombinata, i da to ujedno zna?i kraj „Alekse Šanti?a“ i njihove nade da ?e naplatiti svoj deo.

„Mali akcionari su izgradili ovo preduze?e. Generacije su stvarale viškove od kojih je kupovana imovina. Mi samo tražimo svoj deo. Država koja je najodogovornija za ovaj dug ?e se naplatiti, a mi koji smo život ostavili u kombinatu ne dobijamo ništa“, kaže za VOICE MirkoVidovi?, predsednik Udruženja malih akcionara, koje okuplja više od 500 od ukupno 822 akcionara.

Aleksa Santic Mali akcionari

Mali akcionari “Alekse Šanti?a”

Oni su od rukovodstva “Alekse Šanti?a” tražili da im dostave sve ugovore sa bankama i poveriocima, procenu imovine, kao i Statut i Odluke o prodaji preduze?a, ali njihov zahtev nije uvažen.

Najvaljuju da ne?e odustati od namere da saznaju kako je nekada uspešno preduze?e, za samo sedam godina, napravilo dug od 20 miliona evra, odnosno, skoro tri miliona godišnje.

Po?etak agonije ozvani?en je 20. septembra 2007. kada je Društveno poljoprivredno preduze?e „Aleksa Šanti?“ na javnoj aukciji u Novom Sadu u ime konzorcijuma kupila Višnja Jerkovi?, ?erka Mileta Jerkovi?a, zašti?enog svedoka u „slu?aju Šari?“ i aktera više od 10 poništenih privatizacija. Ona je, kako piše u ugovoru kupila 70 odsto društvenog kapitala procenjenog na 736,44 miliona dinara za 420 miliona, odnosno oko 5,33 miliona evra po tadašnjem kursu. Njena obaveza je bila da taj iznos isplati u šest jednakih godišnjih rata.

Platili ratu od 800.000, napravili dug od šest miliona evra

A pred prodaju 2007. preduze?e je obra?ivalo oko 6.000 hektara zemlje i zapošljavalo 340 radnika.

„Imali smo 30.000 tovnih svinja i 3.000 krava muzara. Svakog jutra iz našeg kombinata izlazilo je 1.200 litara mleka za prodaju“, se?a se Milorad Ini?, jedan od onih koji je proveo ?itav radni vek u “Aleksi Šanti?u”.

On dodaje da su godinu i po dana kasnije, od svega toga ostale samo hipoteke i dugovi.

Naredba Visnjaprodukt

Naredba “Višnja produkta”

„Za godinu i po, koliko su Jerkovi?i upravljali preduze?em, ono je potpuno devastirano, sva imovina je stavljena pod hipoteku, novac je izvla?en na sve na?ine, pre svega poslovanjem sa povezanim pravnim licima u vlasništvu Mileta Jerkovi?a, njegove rodbine i prijatelja“, pri?a za VOICE žena koja je tada radila u kombinatu, ali je htela da ostane anonimna. Ona dodaje da su preko „Višnjaprodukta“, preduze?a u vlasništvu Višnje Jerkovi?, fakturisane nabavke za sto?nu hranu, repromaterijal ili rezervne delove po višim cenama od tržišne, dok su gotovi proizvodi, preko iste firme, prodavani po nižim cenama od realnih.

Od svih kupaca sa kojima je preduze?e ostvarilo promet u tom periodu, 77 su povezana pravna lica, a ?ak 48 odsto dobavlja?a iz tog perioda prema kojima je napravljen dug, jesu povezana pravna lica. Tako je, prema izveštaju zvani?ne revizorske ku?e „Confida finodit“, izvršena i zna?ajna nabavka maziva od firme “Valko“ iz Ba?ke Topole, tako?e povezanog pravnog lica u vlasništvu Jerkovi?evog prijatelja, a koje je bilo uskladišteno u povezanom pravnom licu, AD „Mala Bosna“. Nabavljeno je ?ak 295,75 tona mašinskog ulja, vrednosti 52,745 miliona dinara. Neuobi?ajeno velika nabavka ulja se, prema tvrdnji naše sagovornice nikada nije ni pojavila u preduze?u.

Tako?e, tokom 2008. nisu pla?ane dugoro?ne obaveze za lizing, a zabeleženo je i niz nepravilnosti i „?udnih slu?ajeva“ uginu?a polovine proizvodnje prasilišta, odnosno, ?ak 10.513 prasadi i tovnih svinja, kao i manjak od 48,7 tona kukuruza, na šta je skrenuo pažnju ovlaš?eni revizor Dragoslav Slovi?, nakon kontrole 10. jula 2009. godine.

Utvr?eno je i da je preduze?e neovlaš?eno, bez zakupa, koristilo oko 4.200 hektara državnog zemljišta, zbog ?ega i danas traje spor sa Ministarstvom poljoprivrede.

Ipak, najkontroverzniji detalj u poslovanju „Alekse Šanti?a“ iz tog vremena bila su tri velika kredita od kojih ni dinar nije završio u kombinatu.

Sa Metals bankom je 30. juna 2008. zaklju?en ugovor na iznos od 287 miliona dinara koji su upla?eni preduze?u „Valko“ iz Ba?ke Topole, dok je ugovor o kreditu za iznos od 305 miliona dinara zaklju?en je 27. juna 2008. sa Agrobankom, tako?e za drugo pravno lice. Tre?i kredit iskorišten je za vansudsko poravnanje „Višnjeprometa” sa tre?im licem, a dobijen je ponovo kod Metals banke u iznosu od oko 83 miliona dinara.

User comments

Silos za žitarice

Za ove kredite stavljena je hipoteka na sve nepokretnosti „Alekse Šanti?a“, kao i silos za žitarice, iako je u kupoprodajnom ugovoru jasno nazna?eno da to nije bilo mogu?e. U tom ugovoru jasno se navodi da „kupac ne može bez izri?itog pismenog odobrenja Agencije za privatizaciju hipotekom opteretiti osnovna sredstva subjekta u periodu važenja ugovora, sem zbog obezbe?enja potraživanja subjekta koja su nastala iz redovnog poslovanja, odnosno pribavljanja sredstava ?iji ?e korisnik biti sam subjekt“.

Ugovor o kupovini „Alekse Šanti?a“ sa Višnjom Jerkovi? raskinut je 9. februara 2009. jer nije platila drugu ratu, nije ispoštovala socijalni program, kao ni klauzule o poštovanju kontinuiteta poslovanja i raspolaganja imovinom. Preduze?u su ostale hipoteke i dugovi. Nakon raskinute privatizacije, 70 odsto akcija prešlo je u vlasništvo Akcijskog fonda, odnosno kasnije Agencije za privatizaciju, dok su 30 odsto zadržali mali akcionari.

Kolektivna amnezija

Uprkos zloupotrebama i revizorskim izveštajima, koji ukazuju na niz nepravilnosti, niko u narednih pet godina nije pokrenuo pitanje odgovornosti niti je pokušao da ispita sve sumnjive aktivnosti. Mali akcionari se pitaju zbog ?ega niko nije reagovao na o?igledan kriminal.

Na pitanja VOICE-a zbog ?ega nije spre?ena devastacija preduze?a i pokrenut postupak protiv odgovornih, iz Agencije za privatizaciju je stigao odgovor da se „oni ne bave pitanjima pokretanja sudskih postupaka, ve? isklju?ivo kontrolom izvršenja preuzetih ugovornih obaveza od strane kupca, kao i da ne kontrolišu poslovanje preduze?a, ve? jedino prate ispunjenje ugovorne obaveze kontinuiteta poslovanja u pretežnoj delatnosti, koje podrazumeva ostvarene prihode od prodaje“.

Ni naredni direktori u „Aleksi Šanti?u“, koje je imenovala država kao ve?inski vlasnik akcija, nisu pokrenuli pitanje odgovornosti. Kako tvrde radnici koji su tada bili u preduze?u, prvi direktor nakon poništenja privatizacije Arsenije Katani? organizovao je detaljno „pretresanje“ firme radi utvr?ivanja svih sumnjivih ?injenica, ali postupak protiv Višnje Jerkovi? nije pokrenut.

„Prvi koji je ušao u kombinat, nakon Jerkovi?a, morao je da podvu?e crtu, da razdvoji fiktivne dugove nastale kriminalnim radnjama od realnih i na taj na?in omogu?i preduze?u da radi“, kaže za VOICE Nenad Ili?, predsednik Udruženja za borbu protiv korupcije „Obru?“.

Nenad Ilic Obruc

Nenad Ili? iz udruženja “Obru?”

Za njega je upitno i kako je mogu?e da neko dobije kredite za imovinu koja nije njegova. „Jerkovi?eva je kupila pravo na preduze?e ’Aleksa Šanti?’, odnosno društveni kapital, a nije bila vlasnik imovine. Ko je takve kredite odobrio“, pita se Ili?.

Tek od 29. januara 2014. godine, na osnovu optužnog predloga Osnovnog javnog tužilaštva u Somboru, vodi se krivi?ni postupak protiv Višnje Jerkovi?, zbog pribavljanje nezakonite imovinske koristi za vreme dok je vodila „Aleksu Šanti?“.

Zbog ?ega se to pitanje nije ranije pokrenulo nismo saznali, jer su u preduze?u, u više navrata, ignorisali pozive VOICE-a na razgovor, kao i sve poslate mejlove. Sadašnji direktor preduze?a Aleksandar ?or?evi?, u vreme Jerkovi?evog gazdovanja, bio je sekretar u Upravnom odboru „Alekse Šanti?a“.

Druga privatizacija – još jedna šansa ili završni udarac?

Usledile su turbulentne godine koje je obeležila stalna borba interesnih grupa za oko 4.000 hektara državnog zemljišta u zakupu “Alekse Šanti?a”, ?este smene direktora i nekoliko pokušaja pu?a zbog kojih se vode i parni?ni postupci.

Preduze?e je nastavilo da posluje smanjenim kapacitetom, optere?eno dugovima koji su stalno rasli. Tako su, pred po?etak druge privatizacije krajem 2013, dostigli 2,4 milijarde dinara, odnosno, oko 20 miliona evra.

Ministarstvo privrede, na predlog rukovodstva “Alekse Šanti?a”, odlu?ilo je da ponovo pokuša da privatizuje kombinat, i to metodom odvojene prodaje imovine i kapitala, pošto su investitori više zainteresovani za imovinu, odnosno zemlju, nego za preduze?e optere?eno dugovima.

U trenutku otpo?injanja druge privatizacije, u “Aleksi Šanti?u” bilo je zaposleno 217 radnika, a sem 844 hektara upisanih kao svojina preduze?a, obra?ivano je još oko 3.000 hektara državnog zemljišta.

Iako je Ministarstvo privrede zahtevalo da se Razvojni fond Vojvodine, kao najve?i poverilac, odrekne kamata na dugove i tako olakša privatizaciju, Pokrajinska vlada to nije prihvatila. Me?utim, ponudila je da se iznos kamata uloži u drugi deo “Alekse Šanti?a”, kome tek predstoji privatizacija, i to kao vlasni?ki deo Razvojnog fonda, potvrdio nam je za VOICE pokrajinski sekretar za privredu Miroslav Radoman.

Kao najozbiljniji konkurent za kupovinu preduze?a na javnom pozivu pojavio se italijanski “Ferero”, koji je nekoliko meseci ranije, na 40 hektara kombinatske zemlje ve? organizovao zasad leske. Na licitaciji, jedinu validnu ponudu od 7,95 miliona evra, koliko je bila po?etna cena procenjene imovine, dala je beogradska firma “Agriser“, na ?ijem su ?elu, prema evidenciji Agencije za privredne registre, upisana tri italijanska državljanina, visoka funkcionera italijanskog “Ferera”.

ferrero_rocher

Lešnici iz “Alekse Šanti?a” umesto žitarica

Prema namerama kupca, koje su objavili pojedini mediji, na 700 hektara bi?e zasa?eni lešnici, a „Agriser“ se obavezao da u naredne dve godine, po planu koje je predložilo rukovodstvo u “Aleksi Šanti?u“ investira još oko 6,6 miliona evra. Kupac se obavezao i da ?e zaposliti 48 radnika na neodre?eno vreme i još po 30 sezonskih u naredne dve godine, s tim da prednost imaju oni koji su ve? zaposleni u preduze?u.

Od napla?enog novca, prema Planu prodaje, bi?e izmireni hipotekarni poverioci. Poreskoj upravi na ime nepla?enih doprinosa bi?e pla?eno oko 62 miliona dinara, Agencija za osiguranje depozita sa 444,65 miliona dinara dobi?e za nenapla?en kredit od 3,5 miliona evra podignut za vreme Jerkovi?eve uprave, a Razvojni fond Vojvodine dobi?e 684,46 miliona dinara za tri kredita koji su podignuti u Metals banci (ukupne vrednosti oko 295 miliona, uz prispele kamate od oko 390 miliona).

Svi pomenuti krediti su podignuti preko preduze?a „Kooperacija“, putem kojeg su se obavljale sve nov?ane transakcije, jer su ra?uni „Alekse Šanti?a“ u tom periodu bili u blokadi zbog dugova. Kako je za VOICE potvrdio direktor „Kooperacije“ Milan Mari?, taj novac je potrošen za kupovinu vešta?kog ?ubriva od „Azotare-Pan?evo“.

U vezi sa tim slu?ajem, u toku je i su?enje bivšem ministru poljoprivrede Saši Draginu, a jedan od privedenih je i tadašnji direktor “Alekse Šanti?a“ Arsenije Katani?, zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj.

Sem duga Poreskoj upravi, sva ostala potraživanja su na osnovu kredita nastalih u sumnjivim okolnostima koje se ispituju. To je ukupno 1,2 milijarde dinara, što ?ini polovinu ukupnog duga „Alekse Šanti?a”. Drugu polovinu duga ?ine kratkoro?ni krediti ili obaveze prema dobavlja?ima.

Uspešna privatizacija koja to možda i nije

Prodaja dela “Alekse Šanti?a” italijanskom gigantu “Fereru” u medijima je do?ekana hvalospevima, a sam direktor Agencije za privatizaciju Ljubomir Šubara ocenio je u medijima to kao odli?an primer privatizacije i dobar signal investitorima, uz o?ekivanja da ?e u narednim godinama na ovaj na?in biti zaposleno 200 do 300 ljudi. Ovaj plan je dobio i podršku ve?ine od 216 zaposlenih u preduze?u.

Da je ovo dobra privatizacija smatra i Miodrag Bradonji? iz Saveza samostalnih sindikata Vojvodine (SSSV). „Šta bi bila alternativa privatizaciji – ste?aj i rasprodaja firme. Za 43 preduze?a nije ni objavljen javni poziv za prodaju, pa su blizu nepovrata. Posle svega što smo videli, ovo jeste dobra privatizacija“, ocenjuje Bradonji? za VOICE.

“Obezbe?eno je da se nastavi proizvodnja i zaposli 50 radnika, doma?a preduze?a bi?e angažovana kao logistika u proizvodnji lešnika. Ono što je bilo do sadašnjeg menadžmenta, a to je da se pripremi dokumentacija za privatizaciju, oni su uradili i zbog toga imaju našu podršku”, dodaje Bradonji?.

Mali akcionari ostaju „kratkih rukava“

Mali akcionari ne dobijaju ništa i to je razlog što su nezadovoljni. Oni bi trebalo da se naplate u drugom delu, kada bude prodat i kapital procenjen na 420.275 miliona dinara.

U vlasništvu preduze?a ostao je veliki broj objekata, magacini, silosi, sušare, farma svinja i klanica i oko 117 hektara zemlje. Sa nenapla?enim potraživanjima, opremom i zalihama procenjena je vrednost od oko 1,1 milijardu dinara.

Prema planu koji je napravilo rukovodstvo “Alekse Šanti?a”, ovo preduze?e bi moglo da nastavi sa radom, samo ako se prona?u obrtna sredstva, napravi socijalni program i dugoro?ni program zakupa 3.000 hektara državnog zemljišta.

Miladin Sevarlic

Miladin Ševarli?: Besmisleni zasadi lešnika

Miladin Ševarli?, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, nije optimista po tom pitanju.

„Ovu privatizaciju, o?igledno, smislio je neko ko nema pojma sa poljoprivredom. Zasadi lešnika tu nemaju nikakvog smisla, kada imate silose, skladišta i mašine i ?itavu infrastrukturu za proizvodnju žitarica. Na taj na?in ostatak preduze?a je obesmišljen i bojim se, zaista, da je na redu ste?aj ’Alekse Šanti?a’ sa preostalom imovinom. Da ne govorim o ?injenici da je zemlja prodata strancima, iako je, samo formalno, kupac firma iz Beograda“, naglašava Ševarli?.

Prema njegovim re?ima, to zna?i da ?e od 1. januara 2017. godine, kada stupi na snagu odredba o slobodnoj prodaji zemlje strancima, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU, ta zemlja postati vlasništvo stranih državljana koji onda sa njom mogu da rade šta žele. „To ne radi niko sem nas. U Evropi svi drugi su zaštitili zemlju kao važan strateški resurs“, upozorava Ševarli? za VOICE.

U ?ekanju da Agencija za privatizaciju raspiše poziv za prodaju drugog dela „Alekse Šanti?a“, priprema se i finansijski izveštaj za 2014. kada ?e biti jasnije šta ta?no može da se ponudi potencijalnom investitoru.

Prema izveštaju revizora gubitak je na kraju 2013. dostigao ?ak 97 odsto vrednosti kapitala, a kratkoro?ne obaveze za ?ak 926,47 miliona dinara prevazilaze obrtnu imovinu.Tu je još i dug za zakup državnog zemljišta od 728.948 evra, bez kamata i sudskih troškova.

Zbog toga mali akcionari ne veruju u dobre namere organizatora privatizacije i sumnjaju da ostatak preduze?a nije dovoljno atraktivan bilo kom ulaga?u, te da su njihove šanse da se naplate sve manje.

Na pitanje zašto nisu konsultovani prilikom prodaje, iz Agencije za privatizaciju su im odgovorili da je to po Zakonu o privatizaciji gde je propisano da se u postupku privatizacije “ne primenjuju odredbe zakona koje ure?uju privredna društva o raspolaganju imovinom velike vrednosti i ne donose se posebne odluke o prodaji imovine“.

To zna?i da je u procesu prodaje sve odluke – legalno – donosila država, kao ve?inski vlasnik, a da je mišljenje malih akcionara, u ovom slu?aju radnika koji su stvarali preduze?e, na legalan na?in potpuno ignorisano.

Gde je nestala zadružna imovina?

korupcijaBez obzira na sve, Nenad Ili? samtra da mali akcionari imaju dobar osnov da ospore privatizaciju i ovu ali i prethodnu.

Tvrdim da je država nelegalno prodala tu?u, odnosno zadružnu imovinu. Sve to zemljište bilo je u društvenoj svojini i moralo je, prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, da se napravi razgrani?enje na dva oblika svojine, privatnu i državnu, ali taj proces nije završen. Zakon je prekršio katastar koji je prilikom privatizacije društvenu imovinu upisivao kao privatnu“, kaže za VOICE Nenad Ili?.

Konkretno, prema podacima za somborsku opštinu, izva?enim iz katastra 2007. godine, u ataru „Alekse Šanti?a“ registrovan je 1.531 hektar privatne zemlje, 2.626 državne i samo jedan hektar zadružne. ?ak 929 hektara, prema toj evidenciji, još je društveno, tj. nije prevedeno u drugi oblik svojine kao što je trebalo.

„Me?u tom zemljom, siguran sam, nalazi se i zadružna imovina”, kaže Ili?.

„To zna?i da je država, najverovatnije, deo društvene, odnosno zadružne svojine prodala kao privatnu. To zna?i da su obe privatizacije potpuno nelegalne. To je put kojim mali akcionari treba da traže pravdu pred sudom i da obore privatizaciju”, smatra predsednik udruženja „Obru?“.

Kao dokaz prilaže i dopis Agencije za privatizaciju, povodom privatizacije kombinata u Ratkovu, u kojem se jasno kaže da prema Zakonu o privatizaciji zemlja ne može biti predmet transakcije, te da ni u jednoj privatizaciji predmet prodaje nisu bile nepokretnosti niti poljoprivredno zemljište, nego samo društveni kapital.

Ovo je i jedan od naj?eš?ih vidova zloupotreba na koje je ukazao i Savet za borbu protiv korupcije u svom Izveštaju o neuspelim privatizacijama od 1. juna 2015. U njemu se navodi da „privatizacijom poljoprivrednih preduze?a i kombinata nije rešen status svojine nad zemljištem, ve? su kupci kupovinom preduze?a u Katastru nepokretnosti menjali status svojine nad zemljištem tih kombinata iz društvenog i zadružnog u privatno, samo na osnovu kupoprodajnog ugovora, što je suprotno zakonu“.
Rasplet se o?ekuje tokom leta

prasiliste

Prasilište u “Aleksi Šanti?u”

Dobro rešenje za ovu privatizaciju moglo je da bude da je radnicima dato pravo svojine u tom udelu u kom imaju akcije, pa da se oni sami bore za svoj kolektiv, kao što je bio slu?aj, recimo u ‘Metalcu’ iz Gornjeg Milanovca. Oni su danas uspešna i profitabilna kompanija”, zaklju?uje Ševarli?.

Pošto to nije u?injeno, predstoji rasplet ove druge privatizacije.

Klju?an faktor opstanka kombinata, prema mišljenju Miodraga Bradonji?a iz SSSV, moglo bi bi biti 3.000 hektara državnog zemljišta koji su još u zakupu „Alekse Šanti?a“.„Ukoliko se država i opštinska vlast zauzmu da ta zemlja ostane u zakupu preduze?a, onda ?e ono opstati. U protivnom, zaista ?e biti teško prona?i zainteresovanog kupca“, kaže Bradonji?.

Prodaja drugog dela “Alekse Šanti?a” je u pripremi i o?ekuje se da Agencija za privatizaciju. Ako ne bude prona?en investitor, preduze?e ?e oti?i u ste?aj i iz ste?ajne mase bi?e namireni svi preostali poverioci. Samim tim 3.000 hektara državnog zemljišta osta?e potpuno slobodno i na raspolaganju, a mali akcionari ne?e dobiti ništa..

Marko Jakovljev (VOICE)

voice_logo

Podelite ovu stranicu!