SLOBODAN PETROVIĆ: Ne može Beograd bolje od nas da zna šta su naši problemi na Kosovu i kako ih rješavati

21 Sep 2017

"Rezultat ovakve politike Beograda, koja se svodi na podelu Srba na ’naše’ i na ’vaše’, dovela je do toga da je danas na Kosovu sve manje Srba”

Vlast u Prištini “prvi put od 1999. zavisi od Srba”, poru?io je prošle sedmice predsjednik Srbije Aleksandar Vu?i? odgovaraju?i na kritike opozicije da je “izdao nacionalne interese” kada je odlu?io – jer on i o tome odlu?uje – da devetoro poslanika Srpske liste u Skupštini Kosova podrži Vladu premijera Ramuša Haradinaja. Premijer Haradinaj je, ina?e, ?ovjek kojeg je predsjednik Srbije do ju?e nazivao “ratnim zlo?incem” i “ubicom srpske dece”; danas tri ministra Srpske liste sjede u Haradinajevoj Vladi.

Predsjednik Samostalne liberalne stranke i biši zamjenik premijera u Vladi Kosova Slobodan Petrovi? potvr?uje da su se Srbi, odnosno Srpska lista, prvi put našli u situaciji da odlu?uju o tome ko ?e formirati Vladu Kosova – Ramuš Haradinaj, Aljbin Kurti ili Avdulah Hoti. “Odlu?ili su se za Haradinaja, a da li je to dobra odluka, pokaza?e vreme”, kaže Petrovi?.

PETROVI?: Kada je re? o Srpskoj listi, ali i o politici Beograda prema Kosovu, mislim da kosovske Srbe bilo šta što dolazi sa te strane odavno ne može da iznenadi. Stranku na ?ijem sam ?elu, ljude koji joj pripadaju, kao i mene li?no, proglašavali su, se?ate se, pre 2013. za najve?eg izdajnika, nazivali nas “Ta?ijevim Srbima”, i to samo zato što smo ušli u vladu tadašnjeg premijera Hašima Ta?ija. Me?utim, kada smo 2013. postali deo Srpske liste, naprasno smo proglašeni za patriote.

Ko Vas je na taj na?in etiketirao?

PETROVI?: Dobar deo tadašnje vlasti u Beogradu. Ipak, kasnije je direktor kancelarije za KiM i visoki funkcioner Srpske napredne stranke Marko ?uri?, recimo, u pismu koje nam je uputio povodom obeležavanja deset godina od osnivanja naše partije, pored ostalog napisao da je Samostalna liberalna stranka (SLS) imala veliku ulogu u o?uvanju jedinstvu i opstanku Srba na Kosovu, te da “Vlada Srbije sada priznaje ispravnost takve politike i da dobrim delom sprovodi politiku koju je SLS zapo?eo 2007. godine ”. U tom smislu, kažem, ništa nije iznana?uju?e – ni to što su Haradinaja ju?e proglašavali zlo?incem, ni to što danas podržavaju njegovu politiku i Vladu.

Kako je uopšte formirana nova Vlada Kosova? Pitam zbog toga što su se u javnosti tim povodom mogle ?uti dosta kontradiktorne informacije. Naime, dok su predstavnici albanske nacionalnosti tvrdili da Srbi, prilikom ulaska u Vladu, nisu imali nikakve zahtjeve, zvani?ni Beograd poru?ivao je da vlast u Prištini “prvi put od 1999. zavisi od Srba”.

PETROVI?: Ono što je meni poznato, a što smo svi do sada mogli da vidimo je da je Srpska lista imala prakti?no samo jedan ?vrst zahtev: svoje fotelje u Haradinajevoj Vladi. Javnost na Kosovu do sada nije upoznata postoji li sporazum izme?u Srpske liste i njihovih koalicionih partnera, albanskih stranaka. U tom smislu, istina je ono što Beograd kaže: vlast na Kosovu sada prvi put zaista zavisi od Srba, ta?nije, od glasova Srpske liste, koja Vladu premijera Haradinaja podržava u kosovskom parlamentu. Istovremeno, ne znamo, nismo ?uli ni iz Beograda niti od Srpske liste ho?e li i šta konkretno srpski narod na Kosovu dobiti od toga. Dok to ne bude razrešeno, i ja, baš kao i svi gra?ani Kosova, imamo puno pravo da aranžman Srpske liste tuma?imo na slede?i na?in: re? je, dakle, o li?nim i strana?kim interesima, ništa drugo.

Ako je Srpska lista zaista pod kontrolom zvani?nog Beograda, odnosno predsjednika Aleksandra Vu?i?a, mislite li da ?e to doprinijeti stabilnosti Kosova?

PETROVI?: Prvo, stabilnost Kosova ne zavisi samo od Srpske liste, ve? od svih aktera u društvu. Pored toga, kontorlisanje Srpske liste od strane Beograda, o kojem ste me pitali, možda bi imalo smisla ako bi Beograd jasno definisao cilj i plan kada je re? o Srbima na Kosovu.

Ima li Beograd definisan cilj?

PETROVI?: Ako je cilj Beograda da Srbi na Kosovu ostanu i opstanu, onda se to samo sa Srpskom listom svakako ne može posti?i na ovaj na?in. Srbi bi trebalo da imaju “vezu” sa Beogradom, to je naše pravo koje nam niko ne može oduzeti; me?utim, ne može Beograd bolje od nas da zna šta su naši problemi i kako ih treba rešavati. Dužnost Beograda je da od nas to ?uje, da nas podrži i da nam pomogne. Ovako, ispada da je Srpska lista slepi poslušnik Beograda, a ne gra?ana koje bi trebalo da predstavlja.

Ako predsjednik Samoopredjeljenja Aljbin Kurti kaže da je stvarni premijer Kosova danas Aleksandar Vu?i?…

PETROVI?: Ne, ne… Re? je o preterivanju, o sredstvu unutarpoliti?ke borbe koje nema mnogo veze sa realnoš?u. Jer, iako u ovom trenutku opstanak kosovske Vlade zavisi od glasova Srba, zar bi, da je Aleksandar Vu?i? stvarno premijer, srpski ministri u Vladi Kosova ?utali kao bubice pred ?injenicom da su pre nekoliko dana pohapšeni predstavnici Crvenog krsta u srpskim sredinama širom Kosova?

Da, ali predsjednik Srpske liste tvrdi da ?e njegova stranka u Vladi premijera Haradinaja biti ne “bubica”, nego “kamen u cipeli”.

PETROVI?: Nije rekao kamen, rekao je kamen?i?. Iz Srpske liste su ?ak pominjali i neke lon?i?e kojima ?e oni, kao, gasiti nekakav požar. Iskreno, ne razumem šta su time želeli da poru?e, ali iz iskustva znam da ako ste ve? ušli u Vladu, onda je vaš zadatak da, umesto što glumite kamen?i?e i lon?i?e, sa tom vladom zajedno radite na poboljšanju života svih – i onih koji su vam na izborima ukazali poverenje, kao i onih koji za vas nisu glasali.

Vi ste se tako ponašali dok ste bili ministar u Vladi Kosova?

PETROVI?: Nikada sebe nisam smatrao ni kamen?i?em, ni lon?i?em, veruju?i da je takav pristup obi?no politikanstvo. Kao zamenik premijera i ministar, imao sam, dakle, druga?iji pristup, a rezultati su itekako vidljivi. Naime, ogromna ve?ina postoje?e infrastrukture u srpskim sredinama – putevi, kanalizacione mreže, razni objekti… – ura?ena je u vreme dok je SLS bila deo vlasti, što zna?i pre 2013. godine. Da ne govorim o tome da smo zaposlili preko 4.000 ljudi, izgradili stotine ku?a za povratnike, i sl. Voleo bih da mi Srpska lista pokaže jedan svoj rezultat u protekle ?etiri godine, a da to nije masovni i svakodnevni odlazak Srba sa Kosova, koji ponovo budzašto prodaju svoje ku?e i imanja.

Kako je onda Srpska lista osvojila tako veliko povjerenje Srba na Kosovu?

PETROVI?: Kako?! Pretnjama, ucenama, lažima, propagandom i sli?no. Rezultatima sigurno nije.

Evo, Vi ste, kažete, imali rezultate, pa ste osvojili svega jedno poslani?ko mjesto u parlamentu Kosova.

PETROVI?: U okolnostima u kojima su se odvijali izbori i sama kampanja ne možemo biti nezadovoljni ?injenicom da su, od šest srpskih politi?kih partija koje su u?estvovale na izborima, u parlament ušle samo Srpska lista i SLS. Da nije bilo pritisaka i ucena, siguran sam da bi SLS imala najmanje šest poslani?kih mesta.

Ko vas je pritiskao i ucjenjivao?

PETROVI?: Naveš?u primer: jednom od kandidata Samostalne liberalne stranke šefovi Elektroprivrede, izvesni Kosti? i Mitrovi?, poru?ili su da istupi sa naše poslani?ke liste ili ?e mu ukinuti platu, odnosno dati okaz. Nije ih poslušao i, naravno, dobio je otkaz. Baš kao i još šest naših kandidata sa poslani?ke liste. Takvih slu?ajeva imate koliko ho?ete. Lokalni funkcioneri, zloupotrebljavaju?i institucije, na najbrutalniji na?in prete ljudima. Najve?i pritisak vrše oni koji zloupotrebljavaju svoje pozicije unutar institucija koje na Kosovu finansira Srbija.

Zna?i li to da dio beogradske vlasti stoji iza pritisaka i prijetnji Srbima van Srpske liste?

PETROVI?: Zna?i. Ljudi koji prete i ucenjuju pozivaju se, ponavljam, na državu Srbiju i na zvani?ni Beograd, odakle do sada ni jednom nismo ?uli jasnu poruku da to ne sme i ne bi trebalo da se radi.

Prijetnje i ucjene o kojima govorite Beograd negira. Ali, da li je Vama li?no neko nekada prijetio?

PETROVI?: Meni li?no nije, ali, ?im ucenjuju i prete meni bliskim ljudima, to je isto kao da prete meni. Sve ove slu?ajeve prijavili smo policiji i tužilaštvu…

I?

PETROVI?: Podignute su neke optužnice, i to, nažalost, tek nakon izbora.

Ne plašite li se da o tome javno govorite?

PETROVI?: Ne plašim se da govorim. Kada smo podnosili kandidaturu za izbore, upozorio sam na pretnje i pritiske i rekao da ?emo sve prijaviti nadležnima. Me?utim, zabrinjava to da niko ništa ne preduzima kako bi se po?inioci takvih dela sankcionisali i kako bi se preventivno delovalo u smisliu spre?avanja da se takvo ludilo ne ponovi.

Kada ste govorili o nasilnicima koji tvrde da imaju podršku vlasti u Beogradu, na koga ste konkretno mislili? Na “kontroverzne biznismene” i kriminalne bande bliske stranci i bratu predsjednika Vu?i?a, koji se, kažu, siledžijski ponašaju prema politi?kim predstavnicima Srba koji nisu na Srpskoj listi? Je li istina da je sjever Kosova pod njihovom apsolutnom kontrolom?

PETROVI?: Znam koliko i vi: dakle, samo ono što ?ujem od pojedinih politi?ara i medija. Mislim da bi odgovor na Vaše pitanje trebalo da daju nadležni organi – policija, tužilaštvo, EULEKS…

Nedavno je reporter jednih beogradskih novina Mitrovicu opisao kako grad bezakonja, grad u kojem, na primjer, kao pe?urke ni?u nelegalne benzijske pumpe srpskih “kontroverznih biznismena” i kriminalaca bliskih vlastima u Beogradu; kao grad u kojem se automobile voze bez tablica, i sl. Znate li nešto o tome?

PETROVI?: Ta?no je da se voze automobile bez tablica, da imamo veliki broj incidenata koji uglavnom ostaju nerasvetljeni, da vlada infrastrukturni haos u svakom smislu. Na severu Kosova je, pritom, samo u poslednjih nekoliko godina zapaljeno preko stotinu automobila, a da niko od po?inioca još uvek nije prona?en.

Nedavno su zapaljeni automobili Olivera Ivanovi?a i Dragiše Milovi?a, bivšeg predsjednika opštine Zve?an; obojica tvrde da to nisu uradili Albanci.

PETROVI?: ?uo sam njihove izjave i… Nažalost, mislim da ?e i ti slu?ajevi ostati nerasvetljeni, iako više od devedeset procenata policije na severu Kosova ?ine Srbi. Da, ali zašto onda ti policajci ne rade svoj posao?!

Ranije ste vlastima u Srbiji zamjerali to što sjever Kosova favorizuju u odnosu na one djelove zemlje u kojima živi ve?ina Srba. Možete li objasniti zbog ?ega je to tako?

PETROVI?: Imate pravo: ve?ina Srba, njih skoro dve tre?ine, zaista živi južno od Ibra. Ipak, zvani?ni podaci govore da preko 80 procenata sredstava koja iz Srbije stižu za infrastukturne projekte završi na severu Kosova, gde je broj Srba neuporedivo manji, iz ?ega proizlazi da se taj deo Kosova zaista favorizuje. Zbog ?ega? Verujte mi da ne znam.

Možda zato što se Srbija i dalje nada podjeli Kosova? Vidjeli ste da je ministar Ivica Da?i? nedavno predložio razgrani?enje, odnosno podjelu.

PETROVI?: Podela Kosova veoma je opasna ideja, naro?ito ako znamo da se pokušaji menjanja granica u ve?ini slu?ajeva završavaju sukobom. Što, verujem, nikome ne ide u prilog. Tim pre što smo proteklih decenija videli kako smo prošli ratuju?i.

Predsjednik Aleksandar Vu?i? nastavlja politiku favozrizovanja sjevera Kosova?

PETROVI?: U velikoj meri i ova vlada nastavlja istu politiku, s tim da je taj deo Kosova sada integrisan u kosovski sistem. Razlika izme?u sadašnje vlasti i onih ranije samo je u tome.

To zna?i da zvani?ni Beograd ne vodi dobru politiku prema Srbima na Kosovu?

PETROVI?: Beograd prema Kosovu godinama vodi strana?ka, a ne nacionalna politika. Nažalost, to je manir i prethodnih vlada, koje tako?e nisu vodile politiku usmerenu ka zaštiti interesa Srba, nego ka zaštiti interesa ?lanova vladaju?ih beogradskih stranaka i Srpske liste. Svi koji danas nisu za Srpsku listu ili ne pripadaju vladaju?im stranakama u Srbiji – govorim o Srpskoj naprednoj stranci Aleksandra Vu?i?a, Socijalisti?koj partiji Srbije Ivice Da?i?a, PUPS-u Milana Krkobabi?a i sl. – bivaju optuženi da nisu Srbi, nego izdajnici i sli?no.

Izvinite, ali tako se ozbiljna država ne ponaša prema svojim gra?anima. Rezultat ovakve politike Beograda, koja se svodi na podelu Srba na “naše” i na “vaše”, dovela je do toga da je danas na Kosovu sve manje Srba.

Šta mislite o pozivu predsjednika Vu?i?a na unutrašnji dijalog o Kosovu?

PETROVI?: Iako se podrazumeva da je svaki dijalog dobar, bojim se da je suština ovoga o kojem me pitate pokušaj da se podeli odgovornost za sve što je u proteklih pet godina ra?eno oko Kosova. Li?no mislim da je za takav dijalog prekasno, budu?i da su mnoge šanse propuštene.

Predsjednici Vu?i? i Milorad Dodik najavili su i pisanje Deklaracije o položaju Srba u regionu. O?ekujete li da dobijete poziv da u?estvujete u pisanju tog dokumenta?

PETROVI?: Ne, na o?ekujem.

Zašto?

PETROVI?: Zato što me nisu zvali ni do sada, iako sam, podse?am, Srbin sa najve?im politi?kim iskustvom u insitucijama Kosova. Ako je cilj pisanja Deklaracije stvarna briga o intersima Srba u regionu, kao ?ovek sa tom vrstom iskustva, mogao bih, dakle, tome dati ozbiljan doprinos. Barem ja to tako vidim.

Kako Rusija vidi Kosovo, šta mislite? Zvani?na Moskva navodno je podržala ulazak Srpske liste u Vladu premijera Haradinaja, što je pojedine analiti?are navelo na zaklju?ak da Kremlj, trguju?i sa EU i SAD, igra na kartu priznanja Kosova.

PETROVI?: Znam da ve?ina Srba gaji velike emocije prema Rusiji i ruskom narodu, i to je lepo. Ipak, bilo bi naivno ako bi neko pomislio da ?e velika Rusija svoje interese podrediti maloj Srbiji. Pitate me i da li Moskva trguje Kosovom. Ne znam, ali ne bih bio iznena?en. Uostalom, ne bi bilo ni prvi put.

Kao jedan od ciljeva ulaska u Vladu premijera Haradinaja Srpska lista navela je formiranje Zajednice srpskih opština. Šta Srbi sa Kosova mogu da o?ekuju od ZSO, šta time dobijaju?

PETROVI?: Ista obe?anja slušamo od 19. aprila 2013, kada je potpisan Briselski sporazum. Gra?ani su, verujte mi, siti takvih obe?anja. Šta Srbi mogu da o?ekuju od ZSO? Dozvolite da citiram predsednika Srbije Aleksandra Vu?i?a, koji je pre 6-7 meseci, dok je još bio premijer, to definisao na veoma zanimljiv na?in. “Albanci od ZSO ho?e da naprave NVO koja ?e da pušta gramofonske plo?e! E, pa ne?e mo?i!” Od ove izjave je, ponavljam, prošlo nešto više od pola godine, ali se do danas ništa nije promenilo u stavu Albanaca kad je re? o ZSO. Baš zato i ne znam šta Srbi mogu da o?ekuju, još manje šta mogu da dobiju formiranjem ZSO. Ono što ipak znam je da ?e ta zajednica funkcionisati u skladu sa Ustavom i sa zakonima Kosova, što piše u Briselskom sporazumu. A to da li ?e da pušta gramofonske plo?e ili ?e stvarno biti neka ozbiljna institucija, to, ponavljam, ne znam, jer niko detaljno o tome i ne govori.

Zbog ?ega Priština toliko odugovla?i sa formiranjem ZSO?

PETROVI?: Jasno je da Priština to radi strateški, pokušavaju?i da što više dobije od Srbije, ali i od Srba u institucijama Kosova.

Šta ta?no da dobije?

PETROVI?: Recimo – Vojsku Kosova.

“Kosovo ?e do kraja godine imati vojsku”, poru?io je nedavno predsjednik Hašim Ta?i. Koliko je to realno?

PETROVI?: Ovakvih smo izjava u poslednje vreme ?uli zaista mnogo i one pre svega imaju za cilj da se umiri albanska javnost na Kosovu. Sa druge strane, kad je re? o Srpskoj listi i ovakvoj politici Beograda, odavno me, ponavljam Vam, ništa ne može iznenaditi. Za ovu grupaciju više ne postoje nikakve granice, niti “crvene linije”; spremni su da urade sve za, kako kažu, “interes srpskog naroda”.

Mnogi analiti?ari tvrde da je Haradinajeva Vlada “kratkog daha”, budu?i da zaista ima veoma tanku ve?inu u parlamentu – svega jedan glas! Šta Vi mislite?

PETROVI?: Mislim da bi toj Vladi trebalo dati šasu bar tri meseca. Ina?e, imate pravo: re? je o veoma tesnoj ve?ini, koja Kosovu donosi dodatnu neizvesnost. Vlada, dakle, može sutra pasti, a može da potraje i pun mandat.

Na Kosovu je, ponavljam, uvek sve mogu?e.

?ak i to da ?e veoma brzo novi premijer Kosova biti Aljbin Kurti?

PETROVI?: Kurti je neko ko do sada nije bio deo vlasti, koga još nismo videli u toj ulozi. Ako se to i dogodi, mislim da Srbi ne bi trebalo da se plaše Kurija, kako to neki pokušavaju da predstave. Tim pre što imaju svoja zagarantovana ustavna i zakonska prava i ko god da je vlast u Prištini, u obavezi je da se toga pridržava.

“Srbija se sprema na punu normalizaciju odnosa sa Kosovom”, ponavlja predsjednik Ta?i. Šta to zna?i? Da li bi Srbija, u zamjenu za ?lanstvo u EU, zaista mogla da prizna nezavisnost Kosova?

PETROVI?: Mnogi i u Prištini i u Beogradu poslednjih meseci govore o “punoj normalizaciji” odnosa. Li?no, ne bih se iznenadilo da Srbija, zarad ulaska u EU, prizna Kosovo. Ho?e li to u?initi, evo, vide?emo.

Šta bi to zna?ilo za Kosovo, a šta za Srbe koji tamo žive?

PETROVI?: Ako to priznanje bude samo na papiru, onda, umesto “normalizacije”, možemo dobiti “nenormalizaciju” odnosa kakvu imamo i danas. Podse?am da je prvi sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova potpisan 2013, nakon ?ega, na primer, Marku ?uri?u, šefu kancelarije Vlade Srbije za KiM, Priština šest meseci nije dozvolila da u?e na teritoriju Kosova. Ko zna koliko je puta vra?en sa granice. Tako?e, ministru kosovske Vlade nije dozvoljeno da u?e u Srbiju. Ho?u da kažem da cilj nije da nešto važi samo na papiru, ve? je neophodno da odnosi istinski budu normalizovani.

Ako govorimo o Srbima na Kosovu, mislim da bi trebalo najpre po?eti sa normalizacijom srpsko-srpskih odnosa i izgradnjom me?usobnog poverenja koje je danas na najnižim granama, pa tek onda i sa izgradnjom iskrenih i ljudskih odnosa izme?u Srba i Albanaca. U tom slu?aju, nikome od nas ne?e biti potrebni bilo kakvi pamfleti ili prazne pri?e o “normalizaciji”.

(Tamara Nik?evi?, Avangarda)

Podelite ovu stranicu!