Sledi li nam sudbina Grčke

03 Jan 2012

Očigledno da u izbornu godini vlast neće kretati sa ambicijom da obuzda javni dug. Izborna kampanja značajno će istanjiti državnu kasu. Do sada je kao po pravilu svaki finansijski požar gašen kratkoročnim zaduživanjem države.

Tokom prvih devet meseci 2011. godine javni dug Srbije je pove?an za 2,6 milijardi eura, ili 4,8 procentnih poena ukupnog BDP-a. Pove?anje stanja javnog duga rezultiralo je rastom njegovog u?eš?a u BDP-a na preko dozvoljene granice od 45 odsto.
Istorijska zaduženost otvara pitanje da li ?e Srbiju zadesiti sudbina Gr?ke i nekih drugih evropskih država.
Javni dug Srbije bi do 2015. godine mogao da se otrgne kontroli i dostigne 60 odsto BDP-a ukoliko stopa rasta bude manja od projektovane 1, 5 odsto. Pitanje svakog novog zaduživanja uve?ava rizik od prezaduženosti i kolapsa državne kase.
U Vladi Srbije gde je krojen i Skupštini overen državni prora?un, uverava da je projekcija javne potrošnje i servisiranja dugova pažljivo planirana. Branka Ljiljak iz odbora za finansije kaže da Srbiji ne preti kolaps prezaduženog nov?anika.
„Ne trošimo mi ništa više, niti smemo od onoga što smo predvideli. Da li je to dobro predvi?anje – ja mislim da jeste. Ako ste zakonom opredelili namene i dali one naznake koje treba da se finasiraju. Onda morate  to da ispunite. Morate socijalnu zaštitu, neki deo infrastrukture, neki deo zaposlenih u javnom sektoru. Ništa više preko toga ne trošiti. Trošimo samo do onoga što smo rekli da ?e biti deficit”,, kaže Ljiljak na konstataciju da se država brže zadužuje nego što je sposobna da ostvari prihode.
Za srednjoro?nu održivost javnih finansija i izbegavanje dužni?ke krize u Srbiji neophodno je smanjiti javnu potrošnju sa trenutnih 44,5 odsto bruto doma?eg proizvoda (BDP) na oko 40 odsto BDP.
Bojan ?uri? ?lan odbora za finansije upozoravao da je Srbija pred kolapsom ali da je to veoma nezgodno objaviti svega nekoliko meseci pred izbore.
„Pogledajte bilo koju brojku, pažljivije pogledajte uvodne brojke našeg budžeta pa ?ete videti da mi samo u 2012. godini moramo da finanisarmo oko pet milijardi starih kredita ili obaveza po novim kreditima. Da ?emo ponovo prodavati državne zapise i obaveznice i da ?e to biti ponovo po kamati koja je sedam ili sedam i po odsto, a  bruto državni proizvod ?e nam biti oko jedan ili jedan i po posto”, navodi ?uri?.
“To je scenario koji su prošle sve druge zemlje koje su u me?uvremenu propale, bankrotirale ili su na ivici bankrota. To je i slika i današnje Srbije”, upozorava Bojan ?uri?.
Postavlja se pitanje da li ?e javni dug u 2012. godini premašiti granicu od 45 odsto BDP. Zbog smanjenog privrednog rasta mogu?i su problemi sa javnim dugom i deficitom, kaže Jorgovanka Tabakovi? poslanica naprednjaka i ?lanica odbora za finasije.
„Mi smo daleko prevazišli tu granicu i nije važno da li smo mi prešli tu granicu od 45 odsto. Ja kažem istupeli su i zubi Fiskalnom savetu koje je morao prvo na to da upozori. Problem je u tome što ova Srbija nema izvozno orijentisanu privredu, nema industrijalizaciju, otpušteni ljudi nisu našli nikakvu alternativu da bi mogli da imamo prihod iz kojeg bi država mogla da vra?a dug”, kaže Jorgovanka Tabakovi?.

Sve manje kredibiliteta kod banaka
Državna kasa iz koje je bilo mogu?e održavati visoku javnu potrošnju do sada je punjenja iz privatizacije, zaduživanja i donacija. Svega toga bi?e mnogo manje u 2012. godini tako da bi  zbog smanjenog privrednog rasta u 2012. godini, dug mogao biti ve?i od 50 odsto, pa ?ak i do 60 odsto BDP-a, procenjuje ekonomski analiti?ar Miša Brki?.
„Bude li rast bruto društvenog proizvod nešto manji od 1,5 odsto to automatski dovodi do skoka javnog duga daleko iznad 45 odsto. Mene nebi za?udilo da vlast donese odluku o pove?anju zaduženja do 60 posto, govore?i da je tako i u zemljama Evrope”, kaže Brki?.
Istovremeno ?e u?eš?e javnog duga u BDP rasti zato što ?e bruto društveni proizvod ostati isti, a kamate za naplatu ?e dospevati. Od m?rt? 2012. godine, p? sve do septembr? 2021. godine, iz budžet? mora?e d? se ispl??uje 72,5 milion? dol?r? n? ime k?m?te.
„U ovogodišnjem budžetu otplata glavnice sa 26 milijardi dinara raste na 38 na otplatu glavnice u ovoj godini. Koja to privreda Srbije, koja privreda ina?e to može da podnese?” pita se Tabakovi?eva.
O?igledno da u izbornu godini vlast ne?e kretati sa ambicijom da obuzda javni dug. Izborna kampanja zna?ajno ?e istanjiti državnu kasu. Do sada je kao po pravilu svaki finansijski požar gašen kratkoro?nim zaduživanjem države. Nova zaduživanja javnih preduze?a dodatno ?e umanjiti kreditni rejting Srbije, prime?uje Bojan ?uri?.
“Ako pažljivo pogledate ?ak ?injenica da država uzima sve manje kredita, a sve više se zadužuje emituju?i državne obveznice, govore o tome da mi imamo sve manje kredibiliteta kod inostranih, ali i doma?ih banaka. U ovom trenutku jedino što nas drži iznad vode su neke vrste povoljnih kreditnih aranžmana sa zemljama EU ili tamošnjih bankarskih institucija”, prime?uje ?uri?.
Ono što tako?e zabrinjava je ?injenica da je aktuelni kabinet premijera Mirka Cvetkovi?a uspeo da za tri godine zaduži Srbiju za 5, 7 milijardi evra. U 2011 godini vlada je zadužila gra?ane preko 2 milijarde evra.
“Ova vlast je zadužila državu time što je finasirala sva ste?ena prava, negde oko 14 milijardi evra. Ali ako cela stvar pukne, mi gra?ani Srbije ne možemo da krivimo samo vlast i kažemo – ona je uzimala kredite. Novac iz tih kredita smo i potrošili. To je istovremeno i pitanje neodgovornosti vlasti koja nije htela  re?i gra?anima – znate narode, velika je kriza i ne može se trošiti ono što je nezara?eno, da ne bismo došli u situaciju u kojoj je Gr?ka”, zaklju?uje ekonomski analiti?ar Miša Brki?.

(Radio Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!