SLAVIŠA LEKIĆ: Virus straha zarazio je gotovo sve!

10 Sep 2017

"Obični građani samo od novinara traže da budu ono što sami nisu: istinoljubivi, hrabri i da zastupaju javni interes"

Kada pogleda naslovne strane tabloida i shvati kakvim su sve opasnostima i rizicima svakodnevno izloženi predsjednik Aleksandar Vu?i? i ?lanovi njegove porodice, šta takozvani obi?ni gra?anin Srbije može da zaklju?i o društvu u kojem živi? Iako je, kaže predsjednik Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) Slaviša Leki?, nepristojno podsmijevati se najmanjoj sumnji na atentat, postalo je, tvrdi, i krajnje neprijatno to neprekidno bombardovanje “detaljima” koji su daleko od ?injenica: od nekakvog oružja onomad na?enog u Jajincima, do najnovije najave atentata i takozvane “urinokulture”.

“Koliko je, recimo, javnost u Srbiji znala ili zna o ?in?i?evoj, Koštuni?inoj, Tadi?evoj ili Cvetkovi?evoj porodici?, pita se Leki?. “Se?ate li se ijedne afere ili zloupotrebe u kojoj su akteri bili njihovi ?lanovi familije?! Danas smo, kao i u eri Miloševi?a, opet taoci jedne familije. Ipak, ne pamtim da je Miloševi? u javnim nastupima pomenuo brata ili nekog od uže porodice. Ovaj zlopupotrebljava ?ak i decu, koja postaju alat opstanka na vlasti. Ako tako zlorabiš sopstvenu decu, koliko li te tek “bole uvo” za one koji ti nisu ni rod, ni pomoz’ bog?!

Kada tabloidno sme?e te pri?e po?ne da razvla?i, kao dr. Nebojša Stefanovi? sline, eto ti Vu?i?a: “staje na loptu” i “spušta tenzije”.

Izuzev predsjednika i njemu bliskih ljudi, da li još neko u Srbiji zaista vjeruje da glumac Sergej Trifunovi? planira da ubije predsjednika Vu?i?a?

LEKI?: Proglasiti jedan tvit za pokušaj atentata, to je zaista za kongres psihijatara. Pritom, tvit koji je napisao Sergej Trifunovi? “atraktiviran” je skoro 40 dana nakon što ga je glumac objavio na svom Tviter nalogu.

Tvit se odnosio na…

LEKI?: “O kom BDP-u pri?aš? O kom privrednom rastu i kojoj borbi protiv kriminala? Piša?u na vaše grobove!”, napisao je Trifunovi?, reaguju?i na objavljenu vest da niko ne?e odgovarati za smrt ?etrnaestogodišnjeg de?aka koji je zbog maltretiranja okoline izvršio samoubistvo. E, ali su stru?njaci i u tom tvitu prepoznali pretnju!

“Da li je Vu?i? živ? Jeste. Dakle, da biste pišali na njegovom grobu, morate prvo da ga ubijete. To je direktan poziv na ubistvo predsednika Republike”, dešifrovao je na naslovnoj strani Informera Sergejev tvit glavni Vu?evi?ev savetnik za državne udare i Putina, Dragan J. Vu?i?evi?.

Budalaština, naravno, ali Sergej Trifunovi? je zarad te budalaštine ocrnjen, targetiran kao Vu?i?ev “mrzitelj” i upisan u crnu svesku.

Kontrolisani mediji su svojevremeno i o Vama pisali kao o ?lanu zavjereni?ke grupe koja priprema državni udar i ubistvo tadašnjeg premijera Vu?i?a. Kome su uopšte namijenjene ove izmišljotine?

LEKI?: Prvo, “kontrolisani mediji” koje pominjete nisu mediji, ve? Pink i Informer. Njihovi vlasnici su tuženi, pa ?e, budu?i da “državnog udara” nije ni bilo – za šta mi je svedok sam premijer Aleksandar Vu?i?, koji je, živ i zdrav, avanzovao u novog Tomislava Nikoli?a – pred sudom imati priliku da objasne kako su moju malenkost doveli u vezu sa Tomislavom Nikoli?em, Zoranom Mihajlovi?, ameri?kim ambasadorom, izvesnim pukovnikom policije Milovi?em i ostalim “zaverenicima”! “Argument” za “optužnicu” na?en je u mom intervju zagreba?kom Nacionalu, u kojem sam, pored ostalog, rekao da je premijer Vu?i? gori od Miloševi?a, a da je razlika u tome što Vu?i? “ne ubija, ZASAD”. Dva meseca ranije, u intervjuu Vremenu, kazao sam da je razlika u tome što Vu?i? “ne ubija, još!” To im u Vremenu nije smetalo.

I u ovoj aferi “pišanja po grobovima” re? je, naravno, o farsi.

Da, ali šta je cilj tih iskonstruisanih afera?

LEKI?: Mnogo ozbiljnog sveta koji kapira politiku ube?eno je da su ova magla, ili kaplji?asti žuti oblak, zapravo paravan da bi se prikrilo poslednje druženje kosovskog i srbijanskog predsednika u Briselu, tokom kojeg je Vu?i? sa Ta?ijem dogovorio utapanje pravosudnih institucija Srbije u pravosu?e Kosova, ?ime je ukinuo poslednje atribute državnosti Srbije u svojoj nekadašnjoj južnoj pokrajini. Ili, paravan da bi u drugi plan pao rad na novom Zakonu o BIA, kojim se njenom direktoru Bati Gaši?u, nekadašnjem šverceru kafe i kontroverznom biznismenu iz devedesetih, daju neverovatna ovlaš?enja. Pominje se i guranje u drugi plan pregovora Srpske liste o formiranju Vlade Kosova sa Ramušem Haradinajem, zbog koga je Srbija koliko ju?e zaratila sa Francuskom, koja je odbila da joj ga izru?i. Najzad, sumnja se i da najnovija “urinarna afera” služi kako bi se zataškao skandal u Subotici, kada je gradona?elnik iz redova SNS-a šamarao svog doju?erašnjeg partijskog kolegu i pretio da ?e mu “iš?upati grkljan”! Li?no ne verujem ni u jednu od ovih “teorija zavere”.

U šta vjerujete?

LEKI?: Ube?en sam da se povod za “aferu” krije u dijagnozi “maligni narcizam” i jednoj grani te bolesti koja upu?uje na sklonost narcisa da uvek bude u središtu pažnje. Pošto ga nekoliko dana nije bio u medijima, nije mu bilo dobro. A ?im mu nije dobro, on fingira nekakav skandal koji ?e ga staviti u cenar zbivanja. Ako nema doga?aja koji ga guraju u prvi plan, sam ?e ih kreirati.

Ho?ete da kažete da ste saglasni sa ocjenama da je konstantna proizvodnja spoljnih i unutrašnjih neprijatelja model funkcionisanja ove vlasti?

LEKI?: Ho?u da kažem da ovaj, o?ito, iskreno veruje da nacionalni interes Srbije zavisi isklju?ivo od njega i da je zapravo samo ono što je dobro za njega dobro i za sve ostale. Srbija je zbog toga godinama u permanentnom vanrednom stanju; državni udari su gotovo u predsoblju, atentati su redovniji od povišica plata, tviteraši mu dišu za vratom, smetovi samo što nisu, a sunce prži li prži; poplave pritisnule sa svih strana, on pliva, a obale nigde… Paranoji, dakle, nema kraja!

Znate, u “Kralju Ibiju” imate re?enicu: “Moj narod me opet izaziva da im održim jedan govor, da to ovako sunem u masu, pa kako padne… Nekako krene od nama ka njima…”

Kada je to izgovarao pokojni Zoran Radmilovi?, to je padanje od smeha. Kad to radi Aleksandar Vu?i?, onda je to bolno stresno. A mi bukvalno živimo tu pri?u.

Koju pri?u?

LEKI?: ?ovek ustane zorom, najpre “prošeta” društvenim mrežama i popiše “tvitove”, pro?ita naslove nekih stotinak tekstova u kojima se pominje tog dana, baci oko na “dajdžest” izjava i intervjua ono malo nesre?nika koji mu ne povla?uju, uzme mobilni i zove nekog od urednika beogradskih televizija: “Vu?i? ovde, moj narod me opet izaziva da im održim jedan govor, da to ovako sunem u masu, pa kako padne…!”

Nije valjda da Vas to iznena?uje?

LEKI?: Iskreno, o?ekivao sam hrabrije medije. I solidarnije. Onog trenutka kad je rešio da sahrani “Utisak nedelje”, a kada se ispred zgrade pokojne TV B92 prve no?i okupilo dvesta, druge stotinjak duša, bilo je jasno da je generalna proba uspela i da sledi pomor. Uskoro, ?ovek je u brišu?em letu disciplinovao sve što se od medija moglo disciplinovati; ostalo je targetirao kao pla?eni?ke i izdajni?ke medije. Danas na medijskim koorodinatama Srbije imate tek nekoliko ostrvca slobode: jedan dnevni list, nekoliko nedeljnika i jednu televiziju; svi skromnih tiraža i nevelike gledanosti, ali – njemu je i to malo mnogo. Sve ?ini da i tamo može da se pojavi, da “nekako krene od nama ka njima!”

U situaciji kad je, dakle, jedan ?ovek okupirao i monopolizovao gotovo kompletnu javnu scenu, ekploatišu?i je do krajnjih granica, i kad vode?a stranka medije u Srbiji koristi kao sredstvo kreiranja javnog mnjenja u skladu sa svojim sebi?nim interesima, nije lako biti novinar. Kao što svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje, tako i svako društvo ima medije po svojoj meri. U zemlji u kojoj je etika degradirana do nivoa mane tražiti samo od medija da se drže kodeksa – nepristojno je. U zemlji u kojoj vlada ambijent straha, tražiti samo od medija da se odupiru pritiscima, bez predrasuda, kriti?ki i samokriti?ki – nije fer. Virus straha, za koji smo mislili da je iskorenjen i suzbijen, danas je zarazio gotovo sve, a obi?ni gra?ani samo od novinara traže da budu ono što sami nisu: istinoljubivi, hrabri i da zastupaju javni interes.

Može li NUNS zaštiti prava novinara?

LEKI?: Ne! U ovakvom ambijentu, gde vladaju?a kasta i gomila nikogovi?a, proktologa, urologa, analiti?ara i ostalih životinjskih podvrsta. koji su uz vlast i koji sve kriti?ki nastrojene novinare percepiraju kao “pla?enike” i “mrzitelje”, novinarskim udruženjima i asocijacijama naprosto su sputane ruke. U vreme kad je postao ministar za informisanje (1998.), Vu?i? je lansirao re?enicu koja ?e u?i u novinarske anale: “Gospodo novinari, vodite ra?una o svojoj bezbednosti, pa vam se ništa ne?e dogoditi!”

I danas ga je isto toliko, ako ne i manje, briga za novinare koji su sve ?eš?e meta fizi?kih napada, pretnji i pritisaka. Uostalom, vlast generiše brojne atake na predstavnike takozvane “sedme sile”: u prvoj godini vladavine SNS-a zabeležena su 23 napada, pretnje ili pritisci na novinare; u drugoj godini 36, u tre?oj 58, ?etrvtoj 69, a samo u prvoj polovini ove godine registrovano je 47 ataka na novinare.

Kada je stanje u medijima bilo gore – danas ili devedesetih?

LEKI?: Danas, bez pogovora. Iako ?e mi mnogi prebaciti da su u vreme Miloševi?a novinare ubijali a danas ne, opet ?u odgovoriti isto – “Još!” Jer pitanje je dana kad ?e se ovde desiti neko zlo. U obra?unu sa nepodobnim medijima, Miloševi? se koliko-toliko oslanjao na profesionalce, dok Vu?i?ev medijski teror sprovode i kontrolišu ?elni ljudi Informera i Pinka. Prvome je najupam?eniji profesionalni domet otkrivanje sadržine kese za sme?e opozicionog bra?nog para Draškovi?; drugi, pak, okolo prepri?ava kako je vodio intervju sa Svetim Petrom.

Nekada ste u magazinu Status dodjeljivali godišnje novinarske nagrade i priznanja, a jedno od njih bilo je – “Bruka profesije”. Iako je oštra konkurencija, kome biste sve danas dodijelili tu titulu?

LEKI?: Za deset godina, koliko je ta nagrada dodeljivana, urednik “informera” Dragan J. Vu?i?evi? je šest puta bio laureat. Danas, verovali ili ne, on, takav kakav je, a još je gori nego je bio, ne bio ušao u ni u konkurenciju “za medalju”.

Ko bi ušao?

LEKI?: Konkurencija je stravi?na: Nenad Lj. Stefanovi?, glodur RTS-a, bivši novinar Vremena; Ivan Cveji? iz Ekspresa, bivši glodur Bete; Žarko Raki?, glodur Politike i bivši nešto ni?ega… Ipak, moj glas bi otišao ?uvenom Goranu Kozi?u, nekadašnjem uredniku Politikine rubrike Odjeci i reagovanja i glavnom i odgovornom uredniku TV Politike iz najmra?nijeg doba te medijske ku?e, koji je, ni?im izazvan, po?etkom ove godine, volšebno vaskrsao na stranicama “najstarijeg dnevnog lista na Balkanu” i po?eo da prepisuje sebe iz devedesetih. Kozi? je lik zbog kog ?u se ve?ito kajati što je izostao onaj “šesti oktobar” 2000, kad je trebalo uzeti metlu u ruke i kona?no o?istiti ovu prokletu avliju.

Politiku ste nedavno nazvali kurtizanom svih režima i konstatovali da nikada ?utanje novinara tog lista nije bilo gromoglasnije nego danas. Zašto? Valjda i zaposleni u Politici vide ono što vidimo Vi i ja.

LEKI?: Ne, zaposleni u Politici ne vide ono što vidimo Vi i ja; zaposleni u Politici, od kad postoji taj državni bilten, osim u pojedinima kratkim fazama opstanka, što se može smatrati incidentom, realnost gledaju o?ima vlasti. Nedavno sam pri?ao sa prijateljima: da Vu?i? u pola no?i zatraži da projaše Beogradom, ka njegovoj zgradi krenulo bi makar deset beogradskih urednika. Uredno osedlanih. Ipak, urednik Politike Raki? stigao bi pre svih!

Politika, dakle, više nije ni kurtizana; postala je obi?na pa?arva, to je jasno.

Predsjednik Vu?i? je svoju blistavu karijeru zapo?eo kao novinar na Palama. Kada pro?itate njegove autorske tekstove u Blicu, Alo-u, i u Politici, šta mislite – koliko je srpsko novinarstvo izgubilo ?injenicom da je Vu?i?, kako sam kaže, na vrijeme odustao od pisanja za novine?

LEKI?: Vu?i?ev nevoljni egzil iz novinarstva ima katastrofalnije posledice po novinarstvo u Srbiji, od uticaja novinarske matrice koju naturaju Željko Mitrovi?, Miomir Mari? i Dragan J. Vu?i?evi?. Posle dva priloga koja je na po?etku rata u BiH uradio za TV Pale, Vu?i?a je u svoju kancelariju pozvao Ilija Guzina, znameniti TV ?etnik, i roditeljski ga savetovao: “Slušaj, sine, nacionalno si osveš?eniji nego Todor Dutina, Risto ?ogo i ja zajedno; ama, talenat ti je tanak koliko i naša linija odbrane kod Goražda. Nego, da ti mi napišemo neku preporuku, pa ti pali za Beograd!”

?injenica da Vu?i? nije mogao da bude ni ratno klepetalo poput Miljane Baleti? ili Ratka Dmitrovi?a do?i ?e glave medijima u Srbiji. Kompleksi i želja za osvetom nesu?enog novinara pokuljali su krajem devedesetih, kad ga je Miloševi?, znaju?i da jedino Vu?i? mrzi medije više od njega, postavio za ministra informisanja, a eruptirali maja 2012. kad je došao na vlast. Kataklizma traje.

Predsjednik Vu?i? je, pored pisanja, devedesetih znao i da zapuca. I to, tvrdi Vojislav Šešelj, sa Jevrejskog groblja na opkoljeno Sarajevo. Kako onda razumijete to što ?ak i neki pristojni ljudi ovog nekadašnjeg radikala i šovinistu upore?uju sa njema?kim kancelarom Vili Brantom, o?ekuju?i od njega da kao predsjednik Srbije klekne u Sarajevu i Srebrenici?

LEKI?: Sve i da klekne, šta Sarajevo, BiH a pre svega tamošnja raja – Bošnjaci, Hrvati i Srbi – imaju od toga?! To je Vu?i? i njegov ?in bi bio politi?ki, ne simboli?ki. Brantovo izvinjenje je pravi simboli?ki ?in, scenska, gotovo mitska situacija. Nema?ki kancelar nije rekao – izvinjavam se, a to onda preneli Tanjug, Fena, Fonet ili Srna. To što je u?inio bio je – doga?aj, ne svaodnevnica u kojoj je izvinjenje uzgredni politi?ki gest. Drugo, izvinjenje mora li?no da dotakne, mora da pokaže da taj koji ga izgovara saose?a, da ga se to zaista ti?e. Ne mislim da je Vu?i? od tog ljudskog materijala. Kona?no, šta ima po?inilac, inspirator ili huška? da se izvinjava?! On mora da odgovara!

Kome da odgovara?! “Od nas ?e stalno tražiti da se stidimo sebe i svoje prošlosti, a mi najmanje imamo razlog za to”, rekao je predsjednik Vu?i? nedavno.

LEKI?: Onog ?asa kad je Zoran ?in?i?, uz klimoglav Vojislava Koštunice, koji je to kasnije negirao, izru?io Miloševi?a Hagu, svi šešelji, nikoli?i, vu?i?i, da?i?i i ostali vulini pre?utno su abolirani. Ceo taj korpus raznorodnih likova koji je, godinama strpljivo i vešto manipulišu?i memorijom, od politi?kog okruženja pravio uzrok sopstvenog stradalništva i do?ekao pre?utni oprost, danas je na vlasti. Kao da su se, na ?elu sa današnjim novim voždom, svih tih mu?nih devedesetih ponašali poput muda tokom ljubavne egzekucije: u?estvovali su, je li, ali nisu ulazili! A nevini su baš koliko je u tom ratu bilo dobro?udnih metaka.

“Izru?enjem Slobodana Miloševi?a Hagu Srbija nije okrenula le?a Miloševi?evoj politici”, napisali ste jednom.

LEKI?: Posle pada Slobodana Miloševi?a, mrtvi su bukvalno isplivavali na površinu. Sa sve hladnja?ama. Kod Tekije, recimo! Našlo se mesta za sakrivanje albanskih leševa sa Kosova ?ak i u Krnja?i, na svega nekoliko kilometara od centra Beograda. To je tekovina onih koji su vršili vlast cele jedne dekade obeležene suzama, krvlju, smr?u, bezna?em, a oni danas opet vedre i obla?e. I ne samo to: retko je bivalo i retko biva da gubitnici umesto pobednika pišu istoriju, ali to njima nekako polazi za rukom. U toj njihovoj istoriji nema Batajnica, Tekija, Krnja?a… Kad u toj istoriji bude ovog spiska i objašnjenja otkud na njemu i “deo metala iz predela vratne ki?me”, to ?e, makar meni, biti signal da je po?elo sa okretanjem le?a. Po?elo!

Ako je, uo?i posjete predsjednika Vu?i?a Sarajevu, Ministarstvo pravde Srbije podržalo predlog branioca da se Ratku Mladi?u odredi privremeno puštanje na slobodu radi lije?enja…

LEKI?: Da je taj zahtev uputio Vulin, ne bih sumnjao da je re? o guranju prsta u oko Sarajevu; ovako, verujem da ta naopaka incijativa služi za lokalne, unutarsrpske potrebe. Kao što su Mladi? i Karadži? bile marionete Miloševi?evog režima, ni ova vlast ne?e prezati da ih (zlo)upotrebi ne bi li napabir?ili kakav poen više kod doma?e raje. A onda “iza?u u susret” onima kojima polažu ra?une.

To vam je sli?no furtutmi kada je Vu?i?ev paž iz Lakštaša preko posrednika napalio “zavetni?ku” rulju da baš 11. jula u Banjaluci organizuje skup podrške Ratku Mladi?u. A onda ih, je li, obuzdao. Shvatate grandioznost idiotluka: kao što za ve?insku Srbiju Miloševi? nije bio kriv zato što je vodio ratove, ve? zato što ih je izgubio, slavljenje Ratka Mladi?a na dan “kad je oslobo?ena Srebrenica”, imalo je za nameru da pokaže da oni Mladi?a ne slave zbog toga što je “stvorio Republiku Srpsku”, ve? zbog na?ina na koji ju je “stvorio”! Ali se, eto, pojavio Dodik kao korektiv i izgladio stvar!
Sva sre?a da imamo “kontrolore”!

Za razliku od pojedinih medija i politi?ara u Bosni i Hercegovini, Vu?i?u nikada niste zaboravili ni “stotinu muslimana za jednog Srbina”, ni pokušaj preimenovanje Bulevara Zorana ?in?i?a u Bulevar Ratka Mladi?a, što neki “nezavisni analiti?ari” i “uticajni tviteraši” u Srbiji vide kao dokaz Vaše malicioznosti. Ako su pojedini bošnja?ki lideri i mediji oprostili, šta je Vaš problem, pitaju Vas. Kako na to odgovarate?

LEKI?: Vu?i? je moj, ne medija i politi?ara u BiH. Oni se njime, kao i on njima, bave uzgredno, dok se mi na dnevnom nivou ne razumemo, iako zavisimo jedan od drugog. Dobro, on malo manje od mene, više ja od njega, ali se trudim da njegovu brigu o meni i mom okruženju svedem na razumnu meru – da je ukinem. Nisam ja “mrzitelj” kako mi spo?itavaju i ne vidim ništa loše ako apsolutistom nazovem ?oveka koji ima apsolutnu mo?.

“Prirodno je i logi?no biti protiv režima Aleksandra Vu?i?a i magaraca koji ga okružuju. To je civilizacijska dužnost. Moralni, a ne ideološki ?in,” napisao sam na Tviteru. I to nije poza; to je moj stav zbog koga imam problema i na funkciji koju obavljam, i u privatnom životu. Ipak, optimista sam, obožavam onu sentencu Duška Vujoševi?, profesora košarke i života: “Svako zlo ima svoj kraj! Sve ?e se ovo jednom lane zvati!”

(Tamara Nik?evi?, Avangarda / Foto: mc.rs)

Podelite ovu stranicu!