SLAVIŠA LEKIĆ / NEDIM SEJDINOVIĆ: Šta je gore – Vučićev ili Miloševićev medijski mrak?

08 Oct 2017

Može li se uskoro desiti da Srbija ostane bez ijednog slobodnog medija?

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o pritiscima na medije u Srbiji. Sagovornici su bili Slaviša Leki?, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, i Nedim Sejdinovi?, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Bilo je re?i o tome kako vlast u Srbiji guši nezavisne medije i zastrašuje novinare, kako prorežimski tabloidi lin?uju nezavisne novinare i kriti?are vlasti, o Vu?i?evim novinarskim po?ecima na Palama ranih devedestih, o tome kako je Vu?i? kontrolisao medije kao Miloševi?ev ministar informisanja a kako ih kontroliše danas kao predsednik države, o cinizmu premijerke Brnabi? koja pita ko se plaši da kritikuje vladu i Vu?i?a, o obilatoj nov?anoj pomo?i režimskim medijima i finasijskom iscrpljivanju nezavisnih medija, kako vlast kupuje ugledna novinarska imena, koliko je jak otpor sadašnjim žestokim pritiscima vlasti na medije, kao i o tome može li se uskoro desiti da Srbija ostane bez ijednog slobodnog medija.

Omer Karabeg: Vaša dva udruženja su nedavno saopštila da je vlast u Srbiji ušla u novu, brutalnu fazu gušenja medijskih sloboda i zastrašivanja novinara. Šta karakteriše tu novu fazu?

Slaviša Leki?: Karakteriše je mnogo toga. Srbijom vlada totalni mrak, što se ti?e medija. Mediji su u blokadi i guše se politi?kim i ekonomskim pritiscima. Možda je preterno re?i da je situacija katastrofalna, ali se svakako može re?i da je o?ajna. Ovo što se dešava poslednjih mesec dana nateralo nas je da se zbližimo i ujedinimo, da dignemo glavu, da pokušamo da animiramo javnost i pozovemo je u pomo?.

Nedim Sejdinovi?: Ono što ve? duži niz godina karakteristiše vladavinu Aleksandra Vu?i?a – na šta su nezavisni mediji stalno upozoravali – u poslednje vreme postalo je veoma vidljivo. ?ini se da vlast i ne skriva svoju želju da onemogu?i nezavisne medije i novinare. Na delu je operacija gušenja medijskih sloboda koja se ogleda u ?injenici da vlast obilato finasijski nagra?uje medije koji su joj bliski, dok one koji joj nisu po volji na razli?ite na?ine uništava – od finansijskog iscrpljivanja do pretnji li?noj bezbednosti. U poslednje vreme imamo i slu?aj pra?enja i neovlaš?enog snimanja urednika Južnih vesti iz Niša, za koje je, po svemu sude?i, odgovorna tajna služba.

Informerova poternica

Omer Karabeg: Da li su nezavisni novinari izloženi fizi?kom nasilju?

Slaviša Leki?: Za sada nisu, ali su izloženi svim drugim oblicima maltretiranja, prvenstveno targetiranju u tabloidima koje traje ve? pet godina, a poslednjih godinu dana toliko je uzelo maha da se više ne govori o targetiranju, ve? o medijskom lin?u. Provladin tabloid optužio je za zaveru mnoge novinare, aktiviste nevladinog sektora i nezavisne intelektualace. Bukvalno je raspisao poternicu za njima. Ti ljudi su tužili taj tabloid, ali im je ekspresno odgovoreno da nema odgovornosti tog tabloida. Naravno da su optuženi taj postupak doživeli kao neku vrstu novog javnog raspisivanja poternice za njima.

Omer Karabeg: Mislite na tabloid Informer?

Slaviša Leki?: Naravno. Ovoga puta nije bio umešan jedan drugi tabloid – Srpski telegraf, pošto oni deluju zajedni?kim snagama – što propusti Informer, do?eka Srpski telegraf, što propusti Srpski telegraf, do?eka Televizija Pink. To je scenario koji funkcioniše godinama. To izgleda ovako: informacije iz tajne službe stižu do Informera i ovaj ih plasira na naslovnoj strani, potom ih preuzme Srpski telegraf, pa onda to prenese Pink. Fakti?ki, cela nacija je prekrivena tim informacijama koje poti?u ili iz policijskih krugova ili iz dosijea koje pravi tajna služba.

Nedim Sejdinovi?: Ima fizi?kog nasilja nad novinarima. Setimo se mitinga Srpske napredne stranke za vreme inauguracije Aleksandra Vu?i?a, kada su napadnuti novinari nezavisnih medija. Do danas nemamo pravosudni odgovor na pitanje ko je to u?inio, mada ga svi znamo. Država glasno ?uti. Sa druge strane, kada su ultradesni?ari napali novinare bliske vlasti, država je promptno reagovala i uhapsila po?inioce. ?ak je i predsednik države otišao u bolnicu da poseti napadnute novinare. Time se novinarima šalje slede?a poruka: ako ste kooperativni i ako ste na našoj strani – bi?ete zašti?eni, a ukoliko niste, zagor?ava?emo vam život.

Intervju sa svetim Petrom

Omer Karabeg: Mnogi sadašnje stanje u medijima upore?uju sa onim iz devedesetih godina. Vu?i? je tada bio ministar informisanja, a sada je predsednik Srbije. Kakva je razlika izme?u onog Vu?i?a iz devedesetih i ovog današnjeg, kada je re? o odnosu prema medijima?

Slaviša Leki?: Razlika je jedino u tome što danas Aleksandar Vu?i? ima daleko ve?u mo?. On je devedesetih godina bio Miloševi?ev ministar za informisanje i sprovodio je tu?e odluke. Danas se pita bukvalno za sve. Vu?i? je postao ministar za informisanje uo?i bombardovanja Srbije i tada je pokazao svu svoju netrpeljivost prema novinarima. Korene te netrpeljivosti možemo potražiti u ranim devedesetim godinama, kada još nije ušao u politiku, ve? je pokušavao da se bavi novinarstvom. Bio je na Palama, kod po zlu ?uvenog Ilije Guzine. Uradio je dva priloga, koja nisu baš naišla na oduševljenje uredni?kog kolegijuma televizije sa Pala, pa su mu se zahvalili na saradnji. Od tada datira njegov negativni odnos prema medijima.

Danas je to otišlo toliko daleko, da je on ubedljivo najve?i i najja?i neprijatelj novinara u Srbiji. Kontroliše sve medije, sem jednih dnevnih novina, dva-tri nedeljnika i jedne televizije. Politika, list koji se ponosi da je najstariji dnevni list na Balkanu, pod skutima je Aleksandra Vu?i?a. To ne krije ni sam Vu?i?. Pre nekih mesec dana pri?ao je u jednom intervjuu kako ga je zvao Žarko Raki?, glavni i odgovorni urednik Politike, i predo?io mu neke informacije iz tajne službe kojima raspolaže. Vu?i? ga je navodno molio da ne objavljuje te informacije, ali je “hrabri“ Žarko Raki? odlu?io da to pusti u štampu.

Tvrdim, mada mi neki to zameraju, da je danas situacija daleko gora nego u vreme Miloševi?a. Miloševi?evi ljudi su novinare i ubijali, ova vlast to ne radi, ali ja uvek kažem – još ih ne ubijaju. Zaista je pitanje dana kada ?e se ovde desiti i takvo zlo.

Miloševi? se u obra?unu sa nepodobnim medijima koliko-toliko oslanjao na profesionalce. Danas medijski teror sprovode ?elni ljudi Pinka i Informera. Jednom od njih je najupam?eniji profesionalni domet otkrivanje sadržine kese za sme?e bra?nog para Draškovi?. To je bilo devedesetih godina. Onaj drugi, Željko Mitrovi?, i dalje prepri?ava kako je li?no vodio intervju sa Svetim Petrom.

Danas se javni dijalog u Srbiji sveo na uvrede i klevete. Upravo je predsednik države vratio jezik mržnje u javni dijalog. Svaki njegov nastup na televiziji, na konferencijama za štampu, prilikom otvaranja brojnih fabrika, osim patetikom i populizmom nabijen je i negativnom energijom i sarkazmom prema neistomišljenicima. Njegova retorika je svedena na nadmenost, ruganje, kaljanje i ponižavanje protivnika.

Paralelna stvarnost

Nedim Sejdinovi?: Vu?i? je tokom dugogodišnjeg bavljenja politikom – što na vlasti, što u opoziciji – nau?io kako da kontroliše medije i kako da uz njihovu pomo? vlada. To je zajedni?ka karakteristika Miloševi?evog i ovog režima. Mediji su najistureniji igra?i i centarfori sadašnje vlasti. Oni u?estvuju u kreiranju paralelne stvarnosti koja sa realnoš?u nema previše dodirnih ta?aka. Uz pomo? režimskih medija stvara se neka vrsta science fiction-a, ružna sadašnjost zamenjuje se sjajnom budu?noš?u. Simbol te pri?e je Beograd na vodi. U kreiranju tog mita u velikoj meri su u?estvovali mediji.

Još jedan nauk stekao je Vu?i? tokom svoje politi?ke karijere, a to je da ne vlada samo štapom, kako je to radio devedesetih godina kada je donet onaj drakonski zakon o informisanju, ve? i uz pomo? šargarepe. Zbog toga su neke naše kolege, koji su devedesetih godina bili simbol otpora Miloševi?evom režimu, ponudili svoje usluge Vu?i?u i stavili mu na raspolaganje svoj profesionalni kredibilitet. Za to su bogato nagra?eni.

Uo?ljiva je i razlika u ponašanju me?unarodne zajednice u Miloševi?evo vreme i danas. Ona je devedesetih godina snažno podržavala nezavisne medije i pomogla u stvaranju alternative Miloševi?evoj propagandnoj mašineriji, dok se danas previše ne uzbu?uje zbog gušenja medijskih sloboda. ?ini se da su medijske slobode i vladavina prava žrtve nekih velikih politi?kih dogovora od kojih, po svemu sude?i, na kraju ne?e biti ništa.

Udvorice

Omer Karabeg: Koliko na pisanje novinara uti?e strah od gubitka posla i od toga da ?e, ako kritikuju vlast, biti izložni uvredama i klevetama?

Slaviša Leki?: Novinari su ozbiljno zaplašeni. Žive u nekoj vrsti mraka. U redakcijama vlada stah, novinarske plate su daleko niže nego u ostalim delatnostima, a vrlo ?esto se dešava da ih novinari ne primaju po nekoliko meseci. Svakodnevno po desetak novinara ostane bez posla. Kada novinar radi za platu od 200 evra, onda ?e za dodatak od 50 evra objaviti sve što od njega traži nalogodavac.

Kolega Sejdinovi? je pomenuo preleta?e. Neke kolege, koje iz devedesetih godina znamo kao ?asne profesionalce, prešli su na drugu stanu – neki zbog boljeg položaja, neki zbog stana, neki zbog kredita. Aleksandar Vu?i? vrlo otvoreno šalje poruku: ko je lojalan, ko me veli?a – bi?e nagra?en. Regulatorno telo za medije, ?uveni REM, ovih dana je izabrao dva nova ?lana Upravnog odbora Radio televizije Srbije koja nastavlja tradiciju Televizije Beograd iz devedesetih godina. To su Zoran Panovi?, bivši glavni i odgovorni urednik Danas-a, i Nebojša Krsti?, bivši savetnik Borisa Tadi?a, koji se predstavlja kao medijski stru?njak. Ja bih dodao za promociju Aleksandra Vu?i?a. Da je njih izabrao Aleksandar Vu?i? li?no, to bi bilo jako ružno, jer bi u javnost bile poslate dve poruke – jedna da vlast voli udvorice i da ume da ih nagradi, a druga da je intelektualna prostitucija u Srbiji i dalje na sceni. Ne, njih je izabrao REM na predlog vrlo zanimljivih institucija. Recimo, Zorana Panovi?a je predložio Centar za edukaciju i društvenu emancipaciju mladih – telo za koje niko u Srbiji nije ?uo. Iza Nebojše Krsti?a stoji tako?e nimalo respektabilni Centar za društvena istraživanja.

Otkako je Vu?i? došao na vlast Srbija je u permanentnom vanrednom stanju. Imamo gotovo svakodnevne državne udare, a atentati su redovniji od povišica plata i penzija. Paranoji nema kraja. Neprijatelji nadiru sa svih strana, a Vu?i? je usamljen. I onda ?im ga neko pohvali – on ga nagradi. Recimo, jedan netalentovani trener Nenad Lalatovi? izjavi: “Jako volim Vu?i?a, dabogda vladao Srbijom još 50 godina“ i u roku od mesec dana taj najviše kažnjavaniji trener u Srbiji postane, ne?ete verovati, selektor mlade fudbalske reprezentacije. Božidar Maljkovi?, košarkaški trener, koji izjavi da je Vu?i? ono što treba Srbiji, odmah postane predsednik Olimpijskog komiteta. Imate glumca Lazara Ristovskog, koji protivnike Vu?i?a nazove mrsomudima, i Vu?i? mu poveri ceo filmski festival, plus 40 miliona dinara za nekakav film.

Premijerkin cinizam

Omer Karabeg: Nedavno je srpska premijerka Ana Brnabi?, govore?i o stanju u medijima, rekla da ona ne vidi da se neko plaši da kritikuje bilo vladu Srbije, bilo nju li?no, bilo predsednika Vu?i?a. Ona je upitala koji su to novinari koji se plaše da nešto kažu protiv vlade. Šta biste vi odgovorili premijerki?

Nedim Sejdinovi?: Odgovorio bih da je to savršeno cini?no pitanje. To je ?isti cinizam. Mediji u Srbiji i novinarska profesija su dugo uništavani i devastirani. Ljudi žive na ivici egzistencije i autocenzura je postala podrazumevaju?i deo novinarskog posla.

Slaviša Leki?: Ono što bih joj ja odgovorio nije za emisiju. Onomad, kada su ugašene Vranjske novine i kada je njihov direktor Vukašin Obradovi? stupio u štrajk gla?u, na novinarsko pitanje da to prokomentariše ona je rekla da nema dovoljno podataka – da bi koliko sutradan izašla sa nekim podacima kojima navodno demantuje Obradovi?a. Umesto da se solidariše sa gestom o?ajnika koji je posle 23 godine rada i ulaganja svega što je imao u Vranjske novine zbog pritiska vlasti odlu?io da ih ugasi i da devet novinara zajedno sa njim završe na ulici, premijerka se solidariše sa Pokretom socijalista Aleksandra Vulina. A taj pokret je izdao saopštenje u kome urednika portala Krik, koji je otkrio kako je ministar Vulin došao do stana, naziva narkomanom i stranim pla?enikom. Šta ?ovek da kaže o osobi koja se tako ponaša?

Omer Karabeg: Koliko vlast finansijski pomaže režimske medije?

Nedim Sejdinovi?: Teško je do?i do podataka o tome pošto se novac u prorežimske medije sliva raznim, ?esto skrivenim kanalima. Prema jednom istraživanju država na razli?ite na?ine samo u jednoj godini odvoji za medije više od dve milijarde dinara. Ogroman procenat tog novca ode u medije bliske vlasti. Njima se opraštaju porezi, u te medije se ne šalju finasijske inspekcije koje svakodnevno opsedaju nezavisne medije. Novinari imaju izuzetno male plate, žive u strahu i pod stresom, dok se vlasnici režimskih medija i njima bliski urednici bukvalno kupaju u novcima. I to ne kriju od javnosti.

Danas na crnoj listi

Slaviša Leki?: Tabloid Kurir, koji je pao u nemilost Aleksandra Vu?i?a, naru?io je istraživanje o tome koliko su se u poslednje vreme državne firme oglašavale i u kojim medijima. Ispostavilo se da je za tri meseca ove godine, od juna do avgusta, Informer dobio od državnih kompanija 150.000 evra, a Srpski telegraf preko 200.000. Za to vreme nezavisni list Danas bukvalno se finansijski guši. Državnim kompanijama je zabranjeno da se oglašavaju u Danasu, a privatnici su se, pou?eni ranijim iskustvom, sami povukli.

Omer Karabeg: Grupa za slobodu medija, kojoj pripadaju i vaša dva udruženja, pozvala je sve medije da u ?etvrtak 29. septembra, u znak protesta zamra?e ekrane i svoja štampana izdanja obeleže crnim znakom. Poziv su prihvatili uglavnom portali i novine iz unutrašnjosti, ali najve?i broj najtiražnijih medija se oglušio. Izgleda da se veliki broj novinara kloni takvih protesta?

Nedim Sejdinovi?: Tako je. Bilo je i slu?ajeva da su se redakcije podelile, pa je deo novinara podržao našu akciju, dok je drugi deo zajedno sa menadžmentom odbio da u njoj u?estvuje. Takozvani mainstream mediji – najtiražnije novine i najgledanije televizije – deo su strukture mo?i i njima ne smeta medijski mrak koji je zavladao Srbijom. Oni se i u Miloševi?evo vreme nisu borili protiv represije, ve? su to ?inili marginalizovani, alternativni mediji. Ali ohrabruje ?injenica da se veliki broj gra?ana – što kroz nevladine organizije, što preko društvenih mreža – priklju?io našoj akciji, što je znak da gra?ani prepoznaju problem sa kojim se Srbija danas suo?ava.

Aleja velikana za Karadži?eve senatore

Slaviša Leki?: ?injenica je da su se povukli ljudi koji govore autoritetom svoje struke. Možda i zbog toga što su ljudi, koji su devedesetih dizali glas, završili onako kako su završili. Prošle godine je umro Rade Konstantinovi?, a nešto pre toga Bogdan Bogdanovi?. Dve izuzetne li?nosti, ne u našim nego u evropskim razmerama. Njihova smrt je propra?ena na totalno sraman na?in. Niko iz vlasti nije našao za shodno da pošalje makar telegram sau?eš?a, da ne govorimo o prisustvu na sahrani i komemoraciji. A u isto vreme Momo Kapor i Brana Crn?evi?, koji su bili Karadži?evi senatori, sahranjeni su u Aleji velikana uz pompu i telegrame koji su stizali sa najvišeg mesta.

Omer Karabeg: Vaša dva udruženja su ovih dana upozorila da niko ne treba da bude iznena?en ako se veoma skoro jednog jutra Srbija probudi bez ijednog slobodnog medija. Da li ?e se to dogoditi?

Nedim Sejdinovi?: Nadam se da ne?e. Mislim da je mobilizacija gra?ana signal da ovde ipak postoji kriti?na masa ljudi koji ne?e dozvoliti da zavlada potpuni mrak. A, ako se to desi, pisa?emo po zidovima.

Kad pro?em pored trafike i vidim naslovne stranice naših novina i kada pretražujem kanale na televizijskom aparatu, ose?am neku vrstu ga?enja i poniženja što je naša profesija dospela na samo dno. Ali sa druge strane, kada vidim da postoji veliki broj profesionalaca koji su spremni da žrtvuju i svoju egzistenciju bore?i se za medijske slobode, onda sam ipak optimista.

Kad Vu?i? bude pušten niz vodu…

Slaviša Leki?: Nisam optimista kao kolega Sejdinovi?. Mislim da Zapad podržava Vu?i?a u istoj meri, ako ne i više, nego Miloševi?a devedesetih godina. Richard Holbrooke je Miloševi?a opisivao kao briljantnog, harizmati?nog, ali veoma opasnog ?oveka s kojim se mora pregovarati. Kada je Holbrooke pomenuo Miloševi?u gušenje medijskih sloboda, na šta su ga upozorili nezavisni novinari i predstavnici nevladinih organizacija, Miloševi? mu je izvadio iz fioke jednu karikaturu Predraga Koraksi?a-Koraksa i rekao: “?uj Dik, ovo je ju?e izašlo u jednom nedeljniku, jel’ ti misliš da ovde ima C od cenzure?“ Holbrooke je to kasnije ponovio novinarima govore?i da nema cenzure.

Isto, potpuno isto, danas se ponašaju predstavnici Evropske unije kada do?u u posetu Beogradu. Oni traže dokaze da se ovde guše mediji, iako su dokazi na svakom koraku.

Kada je 1996. godine B92 morao da prekine emitovanje zato što je voda navodno ušla u koaksijalni kabl, u roku od 24 sata na Sur?in je sletela žena gospodina Holbrookea, Kati Marton, šefica Komiteta za zaštitu novinara, otišla kod Miloševi?a i posle dva sata voda je isparila iz kabla, a B 92 je dobio mogu?nost da se ?uje i preko državnih repetitora. Bio je to znak da je Miloševi? pušten niz vodu. Pošto ?e i Aleksandar Vu?i? tako?e jednog dana biti pušten niz vodu – to je istorijska neminovnost – bojim se da tu vest ne?e imati ko da objavi u Srbiji.

(Omer Karabeg, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!