SLAVIŠA LEKIĆ: Fakti & praporci

19 nov 2018

Srbija nije sigurna teritorija za novinare

Zvaničnik BIA Marko Parezanović rekao je na skupu gde će se, nezavisno od njega, pojaviti i predsednik Srbije i premijerka, parafraziram – da su najveća pretnja Srbiji strani agenti koji rade u medijima, nevladinom sektoru i opozicionim partijama.

Novinar Tim Sebastijan je u „Zoni konflikta“ (Dojče vele/DW) baš tim primerom ilustrovao atmosferu u kojoj rade novinari u Srbiji.

„To je smešno“, brecnula se premijerka Ana Brnabić i održala lekciju novinaru: „…Svi uzimaju reči jednog jedinog javnog službenika i izokreću ih“, a zapravo „zvanična politika Srbije nikada nije rekla da su mediji problematični“.

Stanje stvari na terenu je drugačije.

Ilustrovana Politika, nedeljnik čijeg izdavača kontroliše država, objavila je pamflet Gorana Kozića „Antiratni profiter“, gde se navodi da je zahvaljujući uticaju Ljiljane Smajlović na Vašington post, bombardovanje Srbije 1999. godine trajalo mnogo duže nego što je planirano.

Nekoliko dana pre tog teksta šef poslaničke grupe SNS-a Aleksandar Martinović optužio je dnevni list Danas da vodi „harangu protiv SNS i nedužnih ljudi“, koja je „nezabeležena još od vremena Gebelsa i Adolfa Hitlera. NJegov zamenik Vladimir Orlić, takođe u Skupštini Srbije, ovaj dnevni list krstio je „Danasoidom“ i konstatovao je da su njegovi novinari „sramota za srpsko novinarstvo“.

Ilustrovana politika je, opet, objavila naslovnu stranu sa fotografijama naslovnica nedeljnika Vreme i NIN i dnevnika Danas i natpisom „Psi su pušteni“.

Marko Atlagić, poslanik sa liste SNS-a, pokrenuo je inicijativu da Javno tužilaštvo Srbije proveri ima li elemenata krivičnog dela u „medijskim napadima“ Olje Bećković, Teofila Pančića, Gordane Suše, Borke Pavićević, Miloša Vasića, moje malenkosti (i još petnaestak javnih ličnosti & redakcija) na Aleksandra Vučića.

Pres služba Gradske uprave Zaječar skinula je, bez ikakvog zvaničnog obaveštenja, elektronsku adresu mejl portala Glas Zaječara sa „press liste“.

Branko Malović, koordinator SNS-a za Južnobanatski i Podunavski okrug i potpredsednik Izvršnog odbora vladajuće stranke, tužio je novinara Nenada Živkovića zbog satiričnog teksta „Partijska država + provereni kadar = naprednjačko vladanje“: svoju „duševnu bol“ Malović je procenio na 500.000 dinara.

Branko Malović je tužio i Draganu Rakić, kolumnistkinju lista Danas: i ovde je na ime naknade štete za ublažavanje duševne boli tražio 500.000 dinara.

Na pres konferenciju posle Beogradskog bezbednosnog foruma predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponižavao je i etiketirao novinare RTS-a i TV N1. Nekoliko dana ranije meta su mu bili novinari Danasa.

Nakon emisije „Život priča“ Tatjane Vojtehovski, o nesrećama u državnom preduzeću „Milan Blagojević – Namenska“ a.d. Lučani, sindikalna organizacija ove fabrike održala je štrajk upozorenja u znak protesta zbog „negativne medijske propaganda koja preti da ozbiljno naruši ugled preduzeća“, a „sindikalista“ Slobodan Nešovanović, vodeći lokalni aktivista SNS-a, zahtevao je preko društvenih mreža hapšenje Vojtehovske.

Aleksandar Martinović proglasio je Nedima Sejdinovića, predsednika NDNV, neprijateljem države, a Marijan Rističević, takođe poslanik sa liste SNS-a, pokazao je Sejdinovićevu fotografiju, uz reči: „Ovaj čovek poznat je po nizu uvreda koje je i danas uputio“, „vređao je na društvenoj mreži hrišćane“, „prošao (je) bez ikakve javne osude“.

Željku Matorčeviću, uredniku portala Žig Info iz Grocke, prilikom fizičkog napada slomljena je jagodična kost. Iako ima opravdanih indicija da napad ima veze sa lokalnim vlastima u Grockoj, istraga tapka u mestu.

Ovo je samo deo podataka iz NUNS-ove baze podataka napada na novinare (www.bazenuns.rs) za 2018. godinu. Tačnije, ovo su podaci koji se odnose na oktobar i novembar. Ili, još preciznije: ovo su podaci o napadima koji su zabeleženi od 10. oktobra do 13. novembra, čiji je zajednički imenitelj – učešće vlasti u incidentima (nikako ne – „jednog jedinog službenika“), kako na državnom tako i na lokalnom nivou.

Basta, što bi rekli stariji!

Ako je u ovako kratkom (33 dana) vremenskom razdoblju zabeležena ovako porazna koncentracija napada i pritisaka na novinare, onda bez bojazni da nas bilo ko može optužiti za preterivanje možemo govoriti o kontinuiranoj i orkestriranoj hajci na ovu profesiju.

Ovo su fakti, a ne zvona i praporci. Nešto što se prećutkuje, ali se ne može poricati. Pošast od koje se okreće glava, sve naivno očekujući da ono što je evidentno neće biti predmet pažnje bilo koga drugog.

Srbija nije sigurna teritorija za novinare.

Ne (samo) zbog toga što su novinari nemoćni da se zaštite ili što su se SNS jurišnici toliko osilili da su nezaustavljivi u svojim nasrtajima!

Problem je što ljudi koji to mogu zaustaviti ne čine gotovo ništa!

To njihovo ćutanje zvučnije je od zvona i praporaca.

Eto praznika za silnike!

P. S. Ovaj tekst pisan je dan nakon što su istražitelji identifikovali tri lica za koja veruju da su prošle godine organizovali ubistvo novinarke Dafne Karuane Galicije

(Danas, Foto: mc.rs)

Podelite ovu stranicu!