Skup: Vojvođanski identitet ima smisla

11 Jun 2017

"Vojvođanski identitet je i politički subverzivan jer je antinacionalan i anacionalan. Granice našeg sveta su mnogo šire od granica našeg izmišljenog plemena"

Sociolog Aleksej Kišjuhas izjavio je da vojvođanski identitet ima smisla samo kao moderni centralnoevropski i evropski identitet, a ne kao još jedan tradicionalni identitet koj povlači granice prema drugima.

“Vojvođanski identitet je važan i ima smisla jedino kao inkluzivni i pluralistički identitet, posebno u dobu obnovljenih lokalizama i tribalizama, nasleđa jugoslovenskih ratova i porasta ksenofobije, kako lokalno tako i globalno. Vojvođanski identitet ima smisla samo kao potencijal za integraciju i kooperaciju, a ne kao nova granica prema drugima i prema drugome”, rekao je Kišjuhas na skupu “Izazovi: Vojvodina”.

Prema njegovim rečima, u kontekstu “razmahanog” srpskog nacionalizma, vojvođanski identitet je i politički subverzivan jer je antinacionalan i anacionalan, što se videlo i u kontroverzi oko ideje o izjašnjavanju Vojvođana na popisu stanovništva.

“Kulturne, tehnološke, ekonomske i naučne veze Vojvodine sa svojim okruženjem se moraju ojačati a ne zatvarati u procesu izgradnje nekog zasebnog identiteta. Posebno jer te veze već postoje u kolektivnom pamćenju. Samo takav, pluralni, vojvođanski identitet ima smisla, a ne kao kopija novog etnotribalističkog identiteta. Granice našeg sveta su mnogo šire od granica našeg izmišljenog plemena”, poručio je Kišjuhas.

Dodao je da za istinsku politiku identiteta, geografske i istorijske činjenice za Vojvodinu nisu dovoljne, već je neophodna i “sociopolitička akcija”.

Istoričar Milivoj Bešlin ocenio je da ideja Vojvodine u 21. veku još uvek ne pokazuje naznake artikulisane konceptualizacije.

“Ideologija nacionalizma kao dominantna legitimacijska matrica u Srbiji, sa nacijom kao organskom kategorijom, nikada se nije pomirila sa autonomnom Vojvodinom, smatrajući je separatizmom i cepanjem jedinstva nacije, ne birajući sredstva u zatiranju takve alternative. Ipak, istorijski, demokratski i nacionalno-pluralni motivi vojvođanske autonomije, nisu prestali da postoje i danas, kada je njen opstanak neskriveno doveden u pitanje”, rekao je Bešlin.

Preduzetnik Dušan Mijić upitao je da li je Vojvodina danas zaista samo poražena administracija od strane nacionalističke i centralističke Srbije ili je to izgovor za “našu nesposobnost da sami nešto stvorimo”.

“U pitanju je egoizam kao palanački uvid u stvari, u društvo koje volimo ali mu se dodvoravamo nekritički, ne razumevajući vreme u kojem živimo, a još manje promene i procese kojima se po pravilu opiremo”, kazao je Mijić.

Ocenio je da je u pitanju “dominantno palanački egoizam” i nedostatak sposobnosti da Vojvodina ima i političku autonomiju.

Banda je zauzela političke poluge moći 

Salon Salas3 2017Novinar Mijat Lakićević ocenio je da je sloboda u Srbiji sa raznih strana ugrožena i da je ovo vreme koje je prilično nepodnošljivo za građanina, zbog straha, ucena, korupcije…

“Država najviše ugrožava slobodu, ona je najveći neprijatelj slobode. Odnosno, čak ne ni država, nego vlast. Jer ako država nije pravna onda nije država, već gola sila, banda koja je zauzela poluge političke moći”, kazao je Lakićević.

Politikolog Duško Radosavljević ocenio je da za 27 godina višepartijske demokratije u Srbiji nije bilo nijedne smislene politike za mlade, zbog čega je između 500 i 700 hiljada mladih ljudi otišlo iz zemlje.

“Ako se tako nastavi, onda će ovde ostati samo zli dedaci, koji će biti zadovoljni nekom crkavicom, a mladi će ostati u najgorem položaju”, naveo je Radosavljević.

Istoričarka Latinka Perović kazala je da treba pustiti mlade da govore, da kažu kako vide svoj položaj, svoju perspektivu i razloge za situaciju u kojoj se nalaze.

“Imali smo tri ciklusa masovnog odlaženja ljudi iz Srbije. Prvo je bilo bežanje za spas golog života, a to je bio otpor ratu, mobilizaciji i to je bila inicijativa u kojoj je najmasovnije učestvovalo društvo u poslednjih 25 godina. Drugi ciklus je bio vezan za promene 2000. godine i za izneverenu nadu da će zemlja trebati mlade ljude za regeneraciju. Ne samo da se niko od onih koji je otišao nije vratio, nego – i ako se vratio – ponovo bi odlazio jer nije nalazio ovde perspektivu. I treća faza je faza potpunog poraza društva u kojoj se sada nalazimo”, navela je Latinka Perović.

Na skupu su govorili i profesorica ustavnog prava Marijana Pajvančić, politikolog Boris Varga, novinari Dinko Gruhonjić i Dimitrije Boarov, filozof Miroslav Keveždi, akademik Julijan Tamaš, advokat Slobodan Beljanski, istoričar Momir Samardžić.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!